Добар савет
Један човек, неугодан и гневљив, био је ожењен са мирном и кротком женом. С годинама, његов карактер је постајао све лошији. Но са својом женом је живео у миру и слози.
Пријатељице ове жене, које су се често свађале са својим мужевима, нису престајале да јој се диве, молећи од ње савет.
– Реци нам – говориле су јој – како и поред тога што ти муж није цвеће, ви живите заједно. Како и ми да живимо сложно и не свађамо се са својим мужевима?
– Видите – одговорила им је – за те свађе саме сте криве. Када вам мужеви кажу какву грубу реч, ви се одмах наљутите и гневно им одговарате. Ја кад видим да ми је муж љут, не раздражујем га, већ се молим Богу да врати мир и спокој у његово срце. Када мој муж примети да му не противречим, те да немам намеру да се расправљам са њим, он се умири. Уосталом, и сам Господ нас учи да на зло не одговарамо злом. То нису празне речи и мир у породици се задобија тихом борбом над самим собом.
Причу са бугарског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Магистеријум
„Наука влада масом?
Њујорк, 5. марта. (ИТАР-ТАС). ФБИ је намеравао да против поглавара секте „Лоза Давидова“, Дејвида Кореша, у време прошлогодишње опсаде ранча, који је секта заузела, примени психотронско оружје разрађено у СССР-у...
О тајанственом руском удружењу за „управљање свешћу“, причао је један сарадник „америчке тајне службе“, који је желео да сачува анонимност и који је у марту 1993. године присуствовао представљању тог удружења у Вашингтону. „Вилиџ Војс“ именује Игора Смирнова са московске медицинске академије као једног од руских научника, који су у Вашингтон донели апаратуру и показивали је „десетинама америчких званичника, који су представљали Пентагон-агентуру и државно-безбедоносне органе“. По тим новинама, научници су утврдили „да се уз помоћ ових инструмената, на подсвесном нивоу, могу сугерисати људима мисли и на тај начин контролисати њихово делање“.
Дакле, посредним начином потврђује се истинитост чудновате информације о томе да су још 1991. године америчка тајна служба и КГБ потписали документ о заједничким истраживањима у области психотронског наоружања. Сасвим недавно, ту информацију, објављену својевремено у „Независним новинама“, потврдило је и писмо руководиоца руског одбрамбеног завода објављено у „Московским новостима“. У том заводу, уз заједничку сагласност, а по техничкој документацији америчке фирме „HGY Co. Ltd.” било је одлучено да се произведе резонансни апарат „Миранда“. Ти апарати засновани су на високим фреквенцијама зрачења. Разуме се, они су предвиђени у медицинске сврхе. (Познато је да тајна служба само о томе и брине!)
Подсетимо: именовани уговор се појавио још за време постојања СССР-а. Да ли то значи да жречеве новог времена уједињују мотивације, које се налазе изван поља идеолошких, геополитичких и других разногласја?
У разговору са мном, Игор Смирнов је тврдио да је он већ у САД регистровао научно-истраживачку фирму, у којој се, као један од оснивача са америчке стране, јавља саветник председника Клинтона за глобалну стратегију господин Морис.
У последње време лабораторију Смирнова посетило је мноштво новинара. Цитираћемо неколике.
„Пацијента посађују пред компјутер, на екрану промиче графика, а у наушницама - пријатан шум. Шум није једноставан: уњему су скривена питања, која продиру у саму „душу“, о ономе главном - породица, рад, новац, секс, политика, алкохол, криминал и слично. Сарадници уносе у компјутер реакције пацијента на слична бешумно постављена питања. При том, одговори иду из подсвести. Човек и не сумња о својим реакцијама... То је прва половина рада – дијагноза. Друга је – корекција: негативна асоцијална стремљења треба угасити, чак укинути, а позитивна појачати. Омогућили су човеку да послуша свог омиљеног Вивалдија, а у музику су убацили, не питање, већ... нешто слично „савету“. Пацијент савете не чује, али их усваја.“
„Вама се допада да називате наше пацијенте речју „зомби“? Па у реду“, осмехује се Смирнов, „ми сами их тако називамо само у шали. Бавимо се најобичнијом психоанализом, истина, појачаном уз помоћ компјутера. Не заборавите да при својој клеветничкој примедби објасните наше циљеве – лечити и учити.“
Ја сам такође боравио у тој лабораторији. За 15 до 20 минута пацијенту задају неколико хиљада кодираних нечујних питања. Бесвесни одговори на њих не лажу, тврди Смирнов. Он то назива „детектором истине“. И још - огледалом, у којем човек, по први пут, може да угледа своју душу.
„Ми видимо како се на екрану монитора врти бесмртна људска душа“, говори научник. „И можемо да остваримо пресађивање дела сагњиле душе. Ми користимо термин психо-катарзис - очишћење уз помоћ наших метода.“ (Напомена: Из свог „црног огледала“ господин Смирнов добија информацију, која му дозвољава да изведе, на пример, овако чудне закључке: „Код Руса, за разлику од Американаца, идеја Бога одсуствује“.)
Добивши податке о пацијенту, Смирнов их изговара у микрофон „уређаја“. Звук се пропушта кроз компјутер и претвара се у онај лако шуштећи магички концентрат. Тај концентрат убацују у пријатну музику и ево - психотронска „миса“ је спремна.
Уосталом, сам научник назива технологију „каменом мудраца“. Амбиције су управо такве! Ево још неких од тежњи сарадника лабораторије: „Треба утицати на друштвену свест.“ „Размотрићемо те проблеме ради преображаја менталитета нације.“ „Неопходно је обавити психосондирање политичара у односу на предмет њиховог понашања у екстремним ситуацијама.“
Фројдизам и лик звери
Дакле, имамо посла са комјутерским фројдизмом. Сигмунд Фројд је темељио своју теорију несвесног и на сличним питањима која данас убацују у подсвест пацијената, при лабораторији Игора Смирнова. Трансфузија крви, канибализам, крвожедност... Наводно поставши свестан тих својих комплекса, човек се може ослободити неурозе.
Међутим, по философу Рене Генону, знаменити психијатар је, под видом терапеутске праксе, учинио својином милиона људи страшни сатански ритуал, који је ослобађао све најниже у човеку (Генон је знао о чему говори, јер је у младости био члан једне масонске ложе. У окултним круговима је позната прича о томе како су 1908. године, током спиритистичке сеансе мартинистичког реда, његовом старешини, Папусу, духови наредили да обнови ред Темплара и да његовим главним мајстором именује баш Генона)...
Дотична технологија веома подсећа на смисао црномагијских радњи у обичајима самих сатаниста. Они тврде да сатанизам, наводно, испуњава празнину између религија и психијатрије. Храмови сатане морају бити створени за људско опијање слободом, безграничном природом звери. У ритуалима, сатанистима је неопходно да опробају своју јарост, суровост и осветољубивост, да би затим волели оне који заслужују љубав.
Током својих хипнотичких експеримената, Фројд је истакао „хипотезу завођења“. Практично, све његове пацијенткиње су се „сећале“ да су у детињству биле подвргаване сексуалној агресији. То се признање (а најчешће су за сексуално злостављање оптуживани родитељи) одвијало током ритуала сатанског разговора, при чему су се сећале једино под хипнозом.
У наше време, када је један од канадских психијатара путем штампе објавио сличан случај, у САД се догодила буквално експлозија психоза на ту тему.
Хиљаде људи захтевају сада статус жртве тог подземног култа. Притом, они се стално сећају да су у детињству били очевици вампирских оргија, да су видели ђавола и слично. Од 1983. до 1992. године пред судовима Америке је претресано око 2.000 случајева ритуалног насиља над децом.
Да ли је реална тајна сатанске завере, чији учесници користе децу, а затим специјалним методама „отклањају из њих сећање“? О томе се тренутно воде велики спорови. Међутим, чињеница је да страшни џин, којег је Фројд испустио из подсвести многих људи, убрзава пустошно кретање по душама.
Сам корен речи „подсвесно“ јасно указује на порекло онога о чему говоримо. Порекло најниже, адско. Православни људи знају: подсвесно у терминологији и практици сличних људи је - хранилиште страсти и бесова.
Светитељ Игнатије, истински аскета и подвижник, који је живео у XIX веку, писао је да је виђење ђавола за човека Промислом забрањено - да људи не би претрпели насилну привученост злим дусима! Авај, увек је било опседнутих, који су се трудили да отворе тај бездан на било који начин.
Занимљиво је и да је по злу познати Алистер Кроули разумевао сваки обред призивања духова као начин блокирања свести и извлачење из подсвести демона који станују у њој. Слични обреди су подробно описани делимично у „Књизи Самех“, коју је Кроули превео. Многобројна „имена силе“, која призива црни маг, могу да се призивају монотоно ниским гласом.
Судећи по свему сам Фројд је одлично познавао изванмедицински смисао психоанализе. Не случајно, епиграф својој књизи, „Тумачење снова“, узео је из Вергилија: „Ако не могу да додирнем небеса, Ахеронт ћу покренути“ (Ахеронт је - паклена река грчке митологије, која дели свет живих од света мртвих).
У својој књизи „Увод у хришћанску психологију“, отац Борис Ничипоров скреће пажњу на још један моменат у Фројдовим делима. Поставши богоборац, он је увиђао само „судбински“ демонски аспект у односима оца и сина.
Отац Борис пише: „Ако следи Фројда у потпуности, син је обавезан да, или убије оца, или да се супротстави оцу. Тако се догодило и са Кроном, Зевсовим оцем, тако је било са Лајем, Едиповим оцем. Ту демонску предодређеност, психологија познаје под именом Едиповог комплекса. Али Фројд, будући неопаганин, у својој привржености јелинистичкој митологеми намерно не примећује да Син Божји, Исус Христос, надвладава те судбинске односе. То нам објављује, пре свега, Његова молитва у Гетсиманском врту уочи страдања, где се Он моли Оцу: „Оче мој! Ако је могуће да ме мине чаша ова; уосталом, нека буде не како Ја хоћу, већ Твоја воља...“
Умесно је овде навести и следећи закључак Православног психијатра Дмитрија Авдејева: „Схватљиво је да сваки правац у медицини и психологији има своју идеологију, своју светоназорску базу. На пример: јога-хиндуизам, акупунктура-будизам, окултизам-сатанизам, психоанализа-богоборство...“
Веза савремене научне традиције са окултном традицијом испољава се у самој Фројдовој личности. Године 1985. он је посвећен у бечко одељење јеврејске масонске ложе - Бнај брит. У њој је очито и добијао главну идеју психоанализе.
У сваком случају, истраживач Давид Мелкам пише да је Фројд увек остајао захвалан „Бнај Бриту“, јер му је, захваљујући тој организацији, пошло за руком да скочи у седло и да започне широко експлоатисати тему, која се у тој епоси сматрала скандалозном“.
У том контексту немогуће је не оценити глобалну Фројдову мисију, о којој пише философ В. Тростњиков. „У предговору руском преводу Вителсове књиге о Фројду, која је изашла 1925. године, совјетски психолог, М. Рајснер, писао је: „Ми не желимо да будемо неправедни. У области психоанализе религије фројдизам је учинио веома много. Могуће је рећи чак, да смо тек захваљујући психоанализи и њеној сексуалној теорији одиста дошли до тог основног психолошког момента, који дозвољава да се заобиђу све институције религијског мишљења и култа.“ Зато је, наравно, било могуће опростити фројдизму такве ситнице као што је мистицизам и посебно противречење фактима. Вреди ли обраћати пажњу на детаље, када је теорија у целини извршила тако одговоран задатак? Дарвин је „доказао“ да је тело човеково само од себе настало од тела мајмуна. Али остала је још душа, о којој Дарвин није рекао ништа. Сад Фројд „доказује“ да је душа човекова прост продужетак његовог полног органа. На тај начин је велики труд напокон био завршен!“, завршава Тростњиков.
Од богочовека до зверочовека
Са чињеницом да се развој психотронике нуди под веома хуманим, међу њима и медицинским паролама, не сусрећемо се први пут. (Напомена: Занимљиво је да се у пројекту закона о биоетици, који је припремила парламентарна група крајем 1997. године, експертима владе најмање допао члан, који гласи да „методи и средства окултно-мистичног и религијског порекла“ не треба да се примењују у циљу оздрављења. Заменик начелника кабинета председника владе руске федерације, Е. Арефјев, писао је о томе директно председнику Думе господину Селезњову.)
О томе говори и А. Н. Кочуров. (Он је свој портативни психогенератор мирно, ради демонстрације, пронео кроз милицијске кордоне директно у телевизијски центар. Пронео га је у обичној „дипломатској“ ташни). Тај мој сабеседник био је отворенији него многе његове колеге.
„Наравно, медицински генератори се лако преуређују у убилачке. Разуме се, могући су утицаји све до промене структуре ткива организма на молекуларном нивоу.
Зашто вам говорим о томе? Заинтересован сам да моје колеге и потенцијални наручиоци сазнају за сличне могућности.
Ако дође до наруџбине, она ће бити испуњена. Што се тиче бојевих постројења, они могу бити пуштени у серијску производњу за годину или две... Ограничења на моралном плану? Практично сви воде трку у наоружању. По чему је психотронско оружје горе од атомског?“
... Идеју о власти лекара излагао је још Платон. Лекари и судије ће „бринути о грађанима вредним и телесно и духовно, онога, ко је способан једино телесно, лекари ће оставити да умре: што се тиче људи са неизлечиво порочно душом, лекари ће их уморити.“
Сада, када се подаци о „порочним душама“ могу унети у компјутер, остварење „благородног“ задатка се веома упростило. Хтео си да престанеш да пушиш? Врло просто! Из тебе ће елиминисати сувишну агресивност, непотребне политичке пристрасности и остала асоцијална стремљења. Упросечени и упрограмирани људи, у погледу штетних навика, образују сасвим погодну биомасу за управљање. Добар апетит, добро владање, добра потенција... И - амерички „пластични“ осмех на лицу човеко-манекена унутра потпуно празног.
О спремности човека да се преда у руке различитих психотехнолога треба рећи нешто посебно. Лишивши се духовне свести својих предака, наш савременик прихвата, у суштини, магијске операције над собом, као ремонт некаквог механичког будилника. „Зашто човек, отворен свим својим слојевима, види у себи само материјални слој и зашто се, не само са чудном покорношћу, већ и са некаквом невеселом гордошћу, саглашава са онима који га третирају као механичку играчкицу на навијање, то јест, проглашавају подобијем не Бога, већ ђавола?“, пише философ В. Тростњиков.
Вектор кретања хомосапиенса неодољиво се заокреће: од Богочовека Христа ка - човекозвери. Према антихристу, којем служе бића, којим управља страх или сувише биолошке страсти. Послушна биомаса груди и стражњица је спремна!
Није ли час да се иступи против технотронске експанзије у дубину нестабилне човекове свести. Против њене унификације, ма какве саблазни се нудиле у замену за њу.
... Тако постепено долазимо до схватања: међу психотронским жречеством нашег времена, поред неортодоксних физичара, писаца фантастике, истраживача космоса, несумњиво морају бити присутни и лекари.
Магистеријум за нови миленијум
Недавно је у нашој земљи на енглеском језику изашла књига под називом „Магистеријум“. Уистину, окултно значење у њој се придаје броју „2000“. У чланцима се ставља акценат на превратни карактер тог датума у историји човечанства. Књига је штампана у тиражу од 2.000 примерака, а сваки примерак кошта 2.000 $ (што више личи на плаћање некакве чланске карте).
„Часопис-клуб-форум“ узима на себе труд да погоди свеобухватну концепцију XXI века. Текстови чланака су писани веома китњасто, узвишено и замагљено. Занимљив је списак аутора и чланова редакције. У њему су - поред познатих руских и иностраних политичара - представници оних истих дисциплина о којима смо толико говорили. Очито, вожди и жреци технотронског века су се ујединили ради извесног „великог посла“.
Овде је психолог И. Кон, ту је и већ нам познати Хосе Делгадо. (Напомена: На том списку, свака личност је - феномен. На једној од недавних конференција академик Кон је иступио са веома занимљивим извештајем: „Једнополни бракови: правни и морални аспекти.“ Негодујући, он је прекорио Православну Цркву зато што не дозвољава сексуалним мањинама да се у пуној мери користе својим правом на слободу.
Мрежа „Интернет“, на екрану компјутера, даје портрет седокосог господина задовољног собом. Текст гласи: „Кон Игор Семјонович, професор. Главни научник консултант пројекта „Полно васпитање руских школараца“, активни учесник покрета за права хомосексуалаца, добитник награде Фонда Џона Д. и Кетрин Т. Мекартурових за 1995. годину на тему „Сексуалне мањине у међудисциплинарној перспективи“. Физичар, Нобеловац Прохоров, напоредо стоји поред мистичних писаца Умберта Ека и Јеремеја Парнова. Аутор теорије порекла космичких зрака, Виталиј Гинзбург, напоредо са космонаутом Григоријем Гречком и вајарем Ернестом Неизвесним. Представљајући структуру Уједињених нација, ту је шеф секте „исмаилита“ (историјски повезане са асасинима), Ага Кан - заједно са руководиоцем јеврејског центра у Бечу Симоном Визенталом. Консултант RAND Corporation-a, футуролог Фукујама - ту је са лидерима некаквих хиндуских и тибетанских секти.
Дакле, научници, свештеници, политичари, људи из уметности. Друштво се чини разноврсним само на први поглед. У древна времена, када је један од жречева приносио жртве Молоху или Валу, други је свирао на бубњевима да би загушио крике несрећних жртава.
Ево њих, садашњих жречева трочланог бога „слободних зидара“ Јах-Бул-Она! Лажног Јахвеа савременог јудаизма, чије око тако оштровидо гледа са сваког америчког долара, за свима који происходе из делте масонских храмова. Вала, који се претворио у телевизор и обмањује милионе. Древног Озириса, који је после своје смрти породио Хоруса, покровитеља свих савремених сатаниста.
Међу ауторима „Магистеријума“ је и - милијардер Сорош, који по ко зна који пут понавља своју омиљену сентенцу: „Историју стварају велике паре.“
Уводни чланак часописа писао је Едуард Шеварнадзе. Он љубазно дешифрује: „Магистеријум је - камен мудраца.“ Едуард Амбросијевич пише о томе да га човечанство данас потребује далеко више него у Средњем веку.
Да, камен мудраца упорно су тражила још друштва алхемичара. Гоњени својим експериментима, управо су они формирали пралик савремених тајних друштава. Једно од тих друштава су Розенкројцери. Њихов тајнопис је - оваплоћење тајномишља. Испоставило се да је у њиховим посебно мудроносним текстовима необично лако прозрети политичке идеје. А у њиховим симболима - скривене тежње.
... На корицама „Магистеријума“ је – Уроборос. Змија која гризе сопствен реп. На окултном језику прстен змијског тела означава власт над светом људи. Камен мудраца, наводно, и даје свом власнику апсолутну моћ.
Уза све ограде према Данилу Андрејеву, тешко је не подсетити се овог његовог пророштва: „... развој средстава веза, техничка достигнућа која дозвољавају полицијском режиму да контролише интимни живот и скривене мисли сваког човека, удариће гвоздени темељ под вампирске небодере диктатура.“
Занимљиво је како изгледа „Магистеријум“ технотронског века. Можда личи на скромни биогенератор.
Да, психотроника је - магија преоденута у инжењерску кошуљицу. Црна магија!
Постепено се наметнуо следећи закључак: да је потрага за конкретним координатором тих сатанских поступака, која нас је и одвела до, рекло би се, супротстављених институција (ЦИА и КГБ) - јако наивна. Супер-координатор психоистраживања је онај исти невидљиви шеф свемирског масонства - и налази се изван људске сфере. То је ђаво – човекоубица од искони.
Управо он убацује „нове“ идеје из хиљадугодишње древности. Преношене „духовима злобе поднебесне“, оне „лете у ваздуху“ и истовремено их „људи-антене“ лове у различитим земљама. Управо он заражава компензаторском похлепом за влашћу оне који су највреднији у људском роду. Управо његова подземна канцеларија предлаже малодушнима да потпишу уговоре крвљу. Управо за њега је сваки Хришћанин - риба идеална за адски тигањ.
Само постојање друштва „Магистеријум“ сведочи: да магови и психотроничари, редитељи и политичари не спавају. Они брижно, само у различитој мери, извршавају поверени им задатак - не допустити човеку да се пробије до Христа.
Преузми књигу:
Јуриј Воробјовски
Др Јована Стојковић говори о: психотерапији, Фројду, Јунгу и окупацији Србије
Ловачка прича
Слика са интернета
„Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим...“
(Еф 4,25)
Ловци су, с вечери, поседали око ватре, начевши разговор о свему помало. Један од ловаца поче приповедати:
- У мојој младости збио се необичан случај. Док сам пролазио клисуром, приметио сам једну рупу у стени довољну да ми глава прође кроз њу. Погледах унутра и приметих да пролаз води ка брду и ја, уз доста напора, успех да уђем у њега.
Ушавши, ја кренух даље. Након неког времена осетих прилив свежег ваздуха и приметих да могу ходати сагнут путем који сам осветљавао малом лампом. Потом се пут раширио у толикој мери да сам већ корачао усправно.
Не знам колико сам дуго ишао док не избих на обалу пећинског језера. Са врха пећине сливали су се зраци дневне светлости очигледно кроз пукотине у стени. На моје изненађење, угледах на језеру мали чамац са веслима. Ушавши у њега, ја стадох веслати како бих открио где је крај језеру. Не сећам се тачне дужине, али се наједном појавило острво прекривено густом шумом. Искрцавши се на обалу угледах пут који је водио у планину.
Пошавши њиме стигох до старе колибе. Покуцах – и чух глас који ме позва да уђем. Ушавши, угледах два монаха, који ме радосно дочекаше и понудише скромним послужењем. Рекли су да их је тројица, али је трећи одсутан послом.
Кад кренух да се поздрављам с њима...“
– Могу ли ја да довршим причу уместо тебе? – прекиде приповедача други ловац.
– Па, можеш... – изненађено прихвати овај.
– Дакле, један од монаха се ту подиже и из све снаге ти удари шамар!
– А због чега? – збуни се приповедач.
– За то да би престао лагати! – одговори му ловац.
Монах Симеон Атонски
За блог и причољупце, причу са руског је, у слободном преводу, превела причалица.
Benji the hunted
Тајна успешног брака
Слика са интернета
– Ви сте у браку много година. Која је тајна успешног брака?
– Ја не престајем да се дивим својој жени. Ако је код твог суседа трава зеленија, то значи да ти свој травњак не заливаш редовно. Ја стално говорим својој жени: „Ти си прелепа. Ти си жеља мог срца. Ти си дивна.“ Зашто ово радим? Као прво, то помаже њој да се расцветава, јер тако жена изображава љубав свога мужа. Као друго, то помаже мом срцу да остане заљубљено у њу. Сила и живот су у власти језика. Кажите жени да изгледа много млађе од својих година. Она ће одговорити: „То је стога што ме муж воли.“ Запамтите, жена је одраз љубави њеног мужа.
Са руског, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Време је за мудрост
Народе мој, ако овако
наставимо нећемо далеко стићи. Не само то, већ ћемо сами себе још више укопати.
Овако, извесно је, нећемо сачувати ваљевску Грачаницу – не пљујући по Цркви и
патријарху. Ко вас тамо вуче, завлачи вас.
Како смо народ који слабо памти онда, на основу чињеница, вратимо се уназад кад је Грачаница, која је и пре тридесет година такође била објекат од националног државног значаја, продата Колубари али је Црква добила место да је измести. Дакле, у време наших отаца је продата и нико се тад бунио није.
Па што нико не пљује по своме роду, него по данашњем патријарху?
Зар у то време није било: дајте нам фабрике у замену за Бога? Тако је било тада, али и пре десет година су у нашем граду викали Срби зашто се подижу две нове цркве, а не отварају се фабрике, на шта им је наш мудри прота одговорио: „Имате фабрике али ниједна вам не ради, јер немате Бога!“
Црква је тада, на морање или добру вољу, направила шта је направила, уговор је склопљен и то поглавље је остало затворено. Али вас сада Вучић провоцира позивајући се на патријарха и тиме иде на руку непријатељима који желе да ви вичете на Цркву! Они желе да разделе Цркву на хрватску, војвођанску, шифтарску... Већ имају тзв. македонску и црногорску. И ви, вичући на патријарха и пљујући чините им услугу, јер што се више Црква блати и провлачи кроз медије, њима боље, а наша деца све ускраћенија за веру и Бога. Зар желите да Црква лаже и краде? Ако је нешто потписано, вољно или невољно, она не може то порећи и прећи преко чињеница. И Вучић то зна; ви не желите да знате.
То није пут за враћање Грачанице, већ управо оно што је
рекао и написао владика Милутин: да ли је или није добијен валидан сертификат и
испуњени сви услови за безбедно пуњење бране Ровни? Ту тражите кваку, јер ту је
проблем. Тражите међу собом квалитетне људе који могу овај проблем да реше
правним путем. Гледајте чињеницама у очи. А чињенице су да, како рекоше мудри
међу нама, да ће напрасно пасти цена некретнина у Ваљеву, да ће почети
исељавање. Друго, како рече економист Драган Радовић, у Колубари већ килаве са
угљем, јер је стављен под браву, будући да постаје све извесније како се чува
за продају Немцима, заједно са ЕПС-ом. Размислите: хоћемо ли ми имати од тога користи?
Срби из Ваљева су увек бранили Србе где год је требало, сад је време да ми бранимо њих, а бранећи њих, бранићемо и Србију и Грачаницу.
Хаос у Грчкој!
Калавритски митрополит, Амвросије:
"Уз помоћ имиграната светски властодршци желе да промене идентитет Грчке"
У Грчкој имигранти иконе из православних храмова користе за огрев и захтевају да не звоне звона
У Грчкој су непозната лица која су говорила на арапском подметнула пожар у православном храму
Истина
Истина
АКО ЈЕ НЕКО ЗАБОРАВИО,
МИ НИСМО
Још од 1998. године, када је кулминирала проблематика у вези отмица и убистава војника, полицајаца, цивила Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији, породице жртава осећају потребу да се наведена проблематика обради са хуманитарног и стручног аспекта.
До данас врло мало је урађено, нарочито када је реч о страдању припадника ВЈ и полиције, који се не спомињу ни као бројке када је реч о смртном страдању Срба на Косову и Метохији.
Схватајући да државници као и остале институције не желе јавно да говоре о нашим смртно страдалим синовима; родитељи, потомци, сестре, браћа... основали су: Удружење родитеља „Вера, Нада, Љубав…“.
Родитељи и породице војника и полицајаца убијених на Косову и Метохији тешко подносе ћутање државника Србије када су у питању њихови најрођенији који су убијени у терористичким и ратним нападима тзв. ОВК. Туга и бол за изгубљеним најрођенијим тешко се подноси…
Државницима и политичарима не можемо да забранимо да ћуте али не смемо да им дозволимо да забораве. Да остарелим родитељима и потомцима (оних који су имали среће да их за собом оставе), покажемо да ни једна жртва није заборављена.
Нама нико не може да одузме право да се боримо за наше најрођеније. Да не дозволимо да их њихова држава, на чији позив су кренули, ћутањем о њиховим смртним страдањима, убије још једном, заувек. Чињеница да, до данас, ни једна од надлежних српских институција у Србији, није изашла са конкретним подацима о страдању Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији, један је од циљева да се тај податак презентује у јавност.
На Косову и Метохији у току 1998. и 1999. године и НАТО бомбардовању убијено је преко 1000 припадника војске и полиције а више од 100 се воде као нестали (заробљени). У исто време убијено је и киднаповано више од 2.000 цивила а око 600 још увек се воде као нестали. Остали су убијени. О тим убијеним до данас нико није јавно проговорио, сем њихових породица. Представници државне власти и политичке странке које су на власти као и остале, јавно се не баве успоменом на те пале борце. Они који су Србији дали највредније, своје животе, у Србији су данас „забрањена тема“. Породице су у свом болу остале саме свих ових година. Хоћемо да помогнемо да они који нису још пронашли своје најрођеније не остану сами. Да свака жртва добије своје место. Да истину о страдању Срба чује и Србија, и Европа, и цео свет. Ми родитељи, потомци, сестре, браћа... не можемо да седимо и чекамо да наши најрођенији тону у све већи заборав, већ смо себи дали задатак:
да покажемо Европи и свету да је Косово и Метохија права Србија по Богу и Закону а не онако како данашњи представници власти представљају, само у пароли.
Циљ нам је: Да се утврди тачан број војника, полицајаца и цивила Срба и осталог неалбанског становништва киднапованих и убијених на Косову и Метохији од терориста тзв. ОВК и у НАТО бомбардовању. Чињеница да је списак војника и полицајаца који поседује надлежно министарство „војна тајна“ а цивилно становништво расељено, треба много више труда да се то утврди. Контактом са породицама пострадалих једини је и најтачнији податак. Циљ нам је да дођемо до сваке породице, да ниједна жртва не остане заборављена. Да изађемо са тачним бројем укупно страдалих. Не можемо да дозволимо да се догоди оно што је учињено после другог светског рата, да до данас није познат број убијених и имена оних који се никада нису вратили својим породицама. Убијени, и киднаповани, и заробљени на Косову и Метохији морају да добију поштовање које им припада. Онима који су изабрали Србију, и дали јој највредније што су имали, своје животе, иако данас многи покушавају да наметну став игнорисања према тим жртвама, Србија мора да се одужи на достојан начин. Жив човек губи (даје) живот само једном. Србије не сме, ћутањем о њима, да их убије још једном, заувек. Они морају да добију да „живе“ вечно. И зато:
Не дан сећања већ вечно памћење. Пострадалима у славу а живима за опомену.
Лозанка Радоичић
Преузето са сајта удружења:
Беседа: Обраћање команданта
Документарни филм "Воз"
Нико није рекао нећу
Битка за Кошаре - неиспричана прича
Порука с Крима
Ви идите, ја нећу!
“Ви идите, ја нећу” (2015) - филмско сведочанство о страдању српског народа на Косову и Метохији премијерно приказано у Дому синдиката.
Дугометражни документарни филм, заснован на књизи “Љетопис Новог Косовског распећа” Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, открива нам неиспричану истину о косовско-метохијском страдању српскога народа, његовог верског и културног наслеђа кроз целу историју, а посебно 1998. и 1999. године, са освртом на породичну драму несталог Милоша Ћирковића, који је бранио своје огњиште на Косову и Метохији.
На стотине година траје косовско распеће, "ево све до данас", казивао је Митрополит Амфилохије о страдању српском и покушају затирања српског идентитета и културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији.
У документарном филму у трајању од сат и по, сведочанство о погрому Срба на Косову и Метохији оставља још дубљи утисак о још тежем бремену него кад смо проживели тренутке из 1999. (бомбардовање) и 2004. године (Мартовски погром). Сведоци казују поново, а прате их документарне сцене и кратки изводи из филмова, вести о догађајима током 1999. и 2004. године.
У филму казују: Патријарх српски Иринеј, Митрополит Амфилохије, Преосвећени архијереји рашко-призренски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије, крушевачки Давид, игуманија Пећке патријаршије мати Февронија која у филму изјављује како ни по коју цену неће напустити манастир, протојереји-ставрофори Радомир Никчевић и прота Миљко Корићанин, јереј Петар Церовић и Ђурђина Ћирковић, мајка Милоша Ћирковића који се вратио на Косово и Метохију да брани огњиште и о чијој се судбини, као и многобројним Србима који се воде као нестали током 1999, и данас не зна ништа.
После премијерног приказивања филма публици се обратио Хаџи-Александар Ђуровић, редитељ, сценариста, сниматељ, монтажер и композитор филма “Ви идите, ја нећу” , казавши да је ово филмско остварење у спомен свима жртвама са Косова и Метохије и да се након гледања филма свако од нас враћа у свој дом када може да размишља и промишља о поновљеном сведочанству Косовског распећа и српског страдања.
Дирљив је био сусрет Митрополита Амфилохија и мајке Ђурђине Ћирковић, која је симбол свих мајки српских синова и кћери пострадалих за веру и Отаџбину чувајући своје огњиште. Христољубиви, богољубиви, мирољубиви српски народ на Косову и Метохији доживео је да му поново запале Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку који су уписани у светску културну баштину, да запале Призренску богословију, манастир Девич... многе светиње, домове, школе... Тешко је било поново у филму видети злочине над недужнима само зато што су друге, хришћанске, православне вере.
Премијерном приказивању присуствовао је Епископ рашко-призренски Теодосије, Епископ топлички Арсеније, викар Патријарха српског, секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, протођакон Радомир Ракић главни и одговорни уредник Информативне службе СПЦ, секретар Патријарха српског Иринеја јереј Владимир Вранић, протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, продекан за наставу на Православном богословском факултету, Градимир Станић, управитељ Издавачке фондације и штампарије СПЦ, протонеимар Спомен-храма Светог Саве Војислав Миловановић, свештенство, монаштво, бројне личности културног и јавног живота.
З. Зец
Извор: Српска Православна Црква
Бог је као шећер
Двадесеторо деце тог поподнева су били јако узбуђени, немирни, бучни. У учионицу је ушла вероучитељица како би започео најављени тест из веронауке.
Истог тренутка је наступила општа тишина и сва деца су с нестрпљењем ишчекивала питања.
Прво питање: “Ко је Бог?” почела је диктирати учитељица.
Друго питање: “Како знате да Бог постоји ако га нико никада није видео?”
Након двадесетак минута сва деца су учитељици предала одговоре. Она их прочита један по један. Првих 19 били су мање-више понављање онога што их је вероучитељица поучавала на часовима: “Бог је наш Отац, створио је небо и земљу, море и све што постоји.” Сви одговори су били врло слични.
Потом учитељица прозове Луку, ситног, врло живахног плавог дечака. Замолила га је да дође до њеног стола и предаде му његов тест и замоли га да, гласно, пред свима, прочита своје одговоре.
Лука, у страху да ће се осрамотити пред целим разредом, бризне у плач. Но, учитељица га охрабри, те он, ипак, јецајући почне читати:
“Бог је попут шећера који ми мама свако јутро отопи у млеку за доручак. Ја не видим шећер у шољици али, ако га мама случајно заборави ставити, одмах осетим његов недостатак. Ето, тако и Бог, иако га не видимо, ако га нема, наш живот је горак, без укуса.”
Велики аплауз је одекнуо учионицом, а учитељица је захвалила Луки на оригиналном, једноставном и тако истинитом одговору. Потом је додала: “Видите децо, оно што нас чини мудрима није да знамо пуно ствари, него да смо уверени да је Бог део нашег живота.”
“Немојмо заборавити да додајемо овај ШЕЋЕР у наше животе!”
Прича је преузета са:
27 одговора
Који учитељ је најбољи? – Страдање.
Која учитељица је најлошија? – Наслада.
Која способност је најређа? – Способност давања.
Која способност је најбоља? – Способност праштања.
Која способност је најтежа? – Способност ћутања.
Која способност је најважнија? – Способност испитивања.
Која способност је најпотребнија? – Способност слушања.
Каква борба је најопаснија? – Заслепљеност.
Која навика је најнепријатнија? – Свадљивост.
Која навика је најштетнија? – Брбљивост.
Који човек је најјачи? – Који је у стању да позна Истину.
Који човек је најслабији? – Који себе сматра најјачим.
Који човек је најразумнији? – Који следује за својим срцем.
Која привезаност је најопаснија? – Привезаност своме телу.
Који човек је најсиромашнији? – Који љуби новац.
Који човек је најближи Богу? – Милостив.
Који човек је најслабији? – Који победи друге.
Који човек је најјачи? – Који победи себе.
Шта се супротставља бризи? – Радост.
Шта се супротставља страдању? – Трпљење.
Који је знак здраве душе? – Вера.
Који је знак болесне душе? – Безнађе.
Који је знак погрешних поступака? – Раздражљивост.
Који је знак добрих дела? – Мир у души.
Шта је најстрашније од свега? – Окаснело покајање.
Какво страдање је најгоре? – Оно које произилази из наших сопствених заблуда.
Шта је највећа срећа? – Она због које смо се одрекли сами себе.
Монах Симеон Атонски
Са руског, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.















