Духовно слепило
Слика са интернета
Дође код мене један парохијан с питањем:
- Баћушка, има овде један човек, који говори да се недељом не ваља прати. Купати се у недељу је богохулство; то је као да се купа човек у Спаситељевој крви. Да ли је то тачно?
– Ко је тај човек који ти је то рекао?
– Он каже за себе да је православни верник.
– Иде ли он у Цркву?
– Не.
– Исповеда ли се, причешћује ли се?
– Не.
– Можда се од Јеванђеља не раставља?
– Не.
– Па по чему је он православан?
– По томе што се недељом не пере.
Свештеник Александр Дьяченко
Са руског, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Skokie
Skokie је филм снимљен према истинитом догађају у Илиноису, негде крајем седамдесетих година прошлог века, кад је сећање на Холокауст почело да бледи.
Поставља се питање: шта можемо научити од Јевреја? Овај инсерт из филма - којег, и након месеци трагања, нисам успела да пронађем на нету, а за који кажу да је бољи од "Шиндлерове листе" - даје пуно одговора. Пре свих тај да Јевреји памте.
На јутјубу је постављен један део тог филма. Познаваоцима енглеског језика неће бити тешко да га погледају. За оне којима је енглески непознат, ево кратког приказа.
Дакле, крајем седамдесетих у Илиноис стиже човек са предлогом да се ту одржи марш неонациста. Он не би трајао дуго, а за то време се од грађана, који су у највећем броју Јевреји, а неки и преживели логораши са свежим сећањем, тражи се следеће (видећете сличност са неким данашњим дешавањима, које просто боду очи): да буду толерантни и да овај кратки дефиле покушају да игноришу тако што ће остати затворени у кућама, са спуштеним ролетнама. Међутим, један од преживелих логораша, не могавши да оћути, устаје са столице да би им сасуо истину у лице. Рекао је овако отприлике: "Већ на самом почетку Вашег излагања, имао сам осећај да сам тај говор већ чуо. Заиста, било је то у Немачкој, кад су то исто тражили од нас, а већ следећих дана смо се нашли у концентрационом логору. Знајте, буде ли иједан неонациста кренуо да маршира кроз град, ја ћу га дочекати бејзбол палицом!"
Елем, ми смо неке што марширају већ пустили, а сви су изгледи да ћемо и НАТО тенкове дочекати са цвећем...
Да, имамо штошта учити од Јевреја...
Јереј-сан: Исповест самураја (2015)
Јереј-сан: Исповест самураја (2015)
Мало руско село добија новог пароха. То је отац Николај, свештеник Јапанске православне цркве. Стигавши на своје одредиште полако почиње да се упознаје са својим новим парохијанима. Има ту свега: и пијанства, љубоморе, мржње, лењости… И стари храм је потпуно разрушен. Али ипак највећи проблем му стварају локални бизнисмени који на сваки начин желе да отму земљу од мештана и претворе је у место за копање глине.
Овај православни филм са преводом можете пронаћи овде:
Руски филм (кликни)
Благодарност свим преводиоцима и уреднику сајта.
Ловац и монах
Слика: Свети Николај Јапански
Због чега Бог није дао крила човеку?
Један ловац је волео да иде у шуму и у поље да лови. Једном се дуго пењао на високу гору следећи животиње, и уморивши се, сео је на велики камен да се одмори. Угледавши јато птица, које су прелетале с једне стране на другу, почео је да размишља: „Због чега Бог није дао крила човеку, да би могао да лети?”
У то време је туда пролазио смирени старац отшелник, и спознавши Ловчеве мисли, рече му:
- Ето, ти размишљаш, због чега ти Бог није дао крила; а да ти је дао крила, ти и даље не би био задовољан и рекао би: „Моја крила су слаба, и ја с њима не могу да долетим до неба, да видим шта тамо има “; и да су ти дана тако јака крила да можеш да се подигнеш до неба, и тада би био незадовољан и рекао би: „Не разумем шта се ту дешава”. И да ти је дат разум, ти би опет био незадовољан и рекао би: „Због чега нисам Ангео?”. И ако би те Бог учинио ангелом, опет би био незадовољан и рекао би: „Због чега нисам херувим?”. И ако би постао херувим, рекао би: „Због чега ми Бог није дао да управљам небом?”. И ако би ти чак било дато да управљаш небом, ти и тада не би био задовољан, и опет би тражио нешто више. И због тога се увек смируј и буди задовољан оним што ти се дарује, и тада ћеш живети са Богом.
Ловац је схватио да је отшелник рекао истину, и заблагодарио је Богу што му је послао монаха, који га је уразумио и открио му пут смирења.
Свети Силуан Атонски
Псалам 16. на арамејском језику којим је говорио Христос
The Miracle Worker
Хелен Адамс Келер је са деветнаест месеци прележала тежак енцефалитис и тада потпуно ослепела и оглувела. Док су друга деца учила да говоре, она је живела у сопственој тишини и тами, глувонемослепа. Са седам година добила је неговатељицу, Ени Менсфилд Саливен, која је неописивом пожртвованошћу и стрпљивошћу постигла оно што до тада није успело Хелениним лекарима.
Филм за целу породицу!
Подесите превод.
Два плус два
Les Choristes
Најславнији светски диригент - Пјер Моран, враћа се у Француску на сахрану своје мајке, где сазнаје да је недавно преминуо и професор музике у школи за проблематичну децу коју је као дете и сам похађао, као и да му је у наследство оставио свој дневник. Чим Пјер почне да чита дневник, заједно с њим започињемо путовање у 1949. годину, где смо - кроз очи нашег протагонисте - сведоци тога какав је био утицај професора Клемента Метјуа на читаву генерацију ђака.
Пријатно гледање!
Подесите превод.
Jean Baptist Maunier и дечаци из Хориста:
Након пубертета:
Такође погледајте и ове филмове где су деца носиоци главних ликова:
After Tomas - Златни пас
Истинита прича о очајном пару који безуспешно покушава да се повеже са сином који болује од аутизма. 6-огодишњи Кајл се боји свега и живи у неком свом свету, док се његови родитељи боре на све начине не би ли Кајл успео да успостави контакт са околином, док уједно и њихов брак и друштвени живот трпе. Хоће ли Томас, златни ретривер, успети да им помогне у томе и вратити живот у ову несрећну породицу?
Као звездице на земљи
Дечак има проблема са учењем, не успева да савлада читање, сабирање, множење. Уместо подршке од околине добија исмевање. Промена настаје са доласком учитеља који има другачији приступ, који своје време улаже да би помогао дечаку.
Подесите превод за сваки филм (СС дугме).
Обећана земља
Слика: Улазак Исуса, Навиновог сина, у Обећану земљу
- Ми смо, за време Тита и Југославије, имали свега у изобиљу! – жалио се, занесењачки гордо, човек у зрелим годинама.
Стари Србин, који је био у близини, примети:
- То што кажеш да је било свега у изобиљу, данас се испоставља, више него очигледно, да је била храна наопака.
– Како то мислите? – збуњено ће човек.
– Југославија за Србе није била друго него мисирско ропство за изабрани народ. Зидале су се пирамиде, не толико самом владару, већ жрецима који су њиме управљали, а заузврат смо имали: „... школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова.“ (Свети Владика Николај, „Кроз тамнички прозор“). И ево где нас је то довело! До тога, како је говорио Достојевски, да ако Бога нема – све је дозвољено. То је плод оног што смо сејали, те плакање над овим што нам се догађа и уздисање за оним што је то проузроковало, дозволите, лудост је своје врсте.
И сад, кад нас Господ изводи из ропства у Обећану земљу, ми се, попут жене Лотове и Израиља у пустињи осврћемо за ропским а не небеским хлебом.
Кукавно Српство!
Знајте, ни жена Лотова, ни народ који је четрдесет година лутао по пустињи, нису дочекали да уђу у Обећану земљу. Неће ни Срби, све док не умре у народу и последње сећање на ропство.
аутор: причалица Јелена Јергић
24. 02. лета Господњег 2016.
+ + +
„Први пик НАТО-а биће да гради гарнизон Рашка, раскрсницу путева од Косова, Ибарске долине и горе према Пештру“ - изјава је српског војника након потписивања споразума о окупацији Србије.
Расим Љајић и „нови устав 2017.“
Колонијална измена српског правописа
Євгеній Лебедин
Седмогодишњи Евгениј Лебедев је на фантастичан начин извео стихове песме „Ја не волим“, по многима једног од највећих руских уметника Владимира Висоцког. Кад погледате видео, биће вам јасније зашто је заслужио овације свих присутних. Неки су плакали, а неки су истрчали на бину да га поздраве.
У другом видеу можете погледати цео његов наступ, као и реакције жирија.
Господ Исус Христос
Чуо сам, Цезаре, да желиш знати о овоме што ћу ти сада писати. Овде се налази човек који живи у великим врлинама и зове се Исус Христос. Народ га назива пророком, а његови ученици га сматрају за божанство. Веле да је син Бога, Творца неба и земље и свега што на њој има и бива. Заиста, Цезаре, сваки дан се чују чудне ствари о овоме Христу. Да лечи болеснике само додиром и да мртве васкрсава једном речју. Он је човек средњег, лепог стаса. Изглед му је благ и достојан поштовања. Коса му је боје добро зрелог лешника, пада му у увојцима преко ушију и са бескрајном милином шири се по плећима. Носио ју је раздељено на темену на „назаретски начин". Чело му је високо и чисто.
Образи су му љупко румени. Нос и уста његови дивно су правилни, брада му је честа, боје као и коса, није дуга и на средини је раздељена. Очи су му лепе и сјајне, као сунчани зраци, и нико не може право да гледа у њих од сјаја. Укорава с величанством, а опомене су му пуне благости. Или говорио или творио, увек то чини са милином и озбиљношћу. Никад га не видеше да се смеје, али су га видели да плаче. Веома је умерен, врло скроман и веома мудар. Једном речи: то је човек, који својом великом лепотом и својим божанским преимућством надмашује све синове човечанства. Науком задивљује сав Јерусалим. Он нигде није ништа учио, а зна све науке. Иде босоног и гологлав, многи га исмевају, али у његовом присуству стрепе и чуде се. Веле да такав човек није никада ни виђен, ни чувен у овим пределима. Многи Јевреји га сматрају за божанство и верују му, а други га туже мени, као да је противник твоме Величанству, Цезаре. Он није никада никоме учинио зло, али јесте добро. Ипак сам твоме Величанству, Цезаре, готов да слушам, како ми наредиш биће извршено. У Јерусалиму седме индикције, месеца једанаестог.
Твога Величанства највернији и најпонизнији слуга,
Намесник Публије Лентула
Публије Лентула, бивши царски намесник у Јудеји, у писму императору Тиберију, из инж. Војислав Поповић Хаџија, Светој Земљи, ауторско издање, Београд, 1979., 288, 289.
Рестарт
Избоден је први полицајац у Београду од стране мигранта!
Оно што многи од нас не знају: постоји разлика између мигранта и избеглице у правним оквирима. Сиријац који пребегне у јеку рата у Турску је избеглица и Турска је дужна да води рачуна о њему. Међутим, оног тренутка кад Сиријац из Турске пређе у Грчку, он је мигрант и више ниједна држава није дужна да води бригу о њему.
Овде се ради о сеоби народа. Али каквој? Муслимани који су остали да бране своју државу, то су махом честити људи. Они који беже од рата, знамо то, већ имају помањкање части, поштења. Стицајем околности, налазим се на граници и долазим у додир са социјалним радницима и другим људима који раде са мигрантима. Али треба рећи и ово: сви који ту раде имају, за наше услове, добре плате, али да бисте ту добили посао морате преговарати са странцима! На терену, само су Сиријци, који су прошли у првим аутобусима, били културни, уљудни, васпитани. Што време више одмиче, људи који пристижу су све даље од тога. Своје податке крију као змија ноге и тек кад им се подвикне – дају их на увид. У случају да имају децу, једва да их и гледају, а ако је дете којим случајем болесно, они неће стати да им се пружи медицинска или болничка помоћ, већ сви журе на аутобус. Може детету да буде и хладно, али мајка, ма колико од пута уморна или прљава била, има уредну тип-топ шминку, сешће поред радијатора а за дете је није брига. Али уколико аутобус касни – е тад да видите њихово стварно психичко, духовно и физичко стање!
Међутим, однедавно су код нас кренули да стижу тзв. економски мигранти. Они треба да остану овде! (А већ писах да су први школовани прошли.) Не само да стижу, већ ће их Турска и Немачка договорно послати овде по задатку. (Чак је у Македонији свим муслиманима који су хтели да се изјасне као Албанци, од стране турског председника, речено да се изјашњавају као Турци). За њих се већ спремају и зграде, као и војне касарне. Замислите само колики је то онда број! Ово што говоре на медијима везе нема са стварном сликом. А то што је полицајац избоден, то је нешто што је сама полиција унапред знала. Али они желе да ћуте, као да се то њих не тиче – само нек иде плата. Сасвим је логично, ако се стави у позицију непријатеља, да ће на мети бити: полиција, војска и Црква. Тако се и збива; ко то не разуме, тај ништа не разуме. Дакле, ови економски мигранти се сад већ слободно шетају, без икакве контроле, по нашем граду. И не само то: сви су наоружани! Наоружани из страха, а ту је довољна варница да избије сукоб. Међутим, они не само да се не чувају да до сукоба не дође, већ и провоцирају. Већ је било и поднетих тужби, али милиција не реагује док не буде мртвих. (Сем тога, сад су почели да доносе неке посебне законе за полицију, што значи да желе да се ограде од народа и да штите посебну касту. Ако вас полицијац нападне, сад морате бити правно потковани да знате која је полиција у питању и још свашта нешто). Нажалост, то неће штитити ни њих саме, а страдаће, као у овом случају, увек ови доњи.
Елем, мигранти који полако окупирају наш град, (јер они неће ићи у село, већ у градове, и као што је пао Париз, пашће и Београд; кажу, већ уче српски, а неко већ није могао да уђе у фризерај, јер се фризирала муслиманка), улазе људима у подруме, добацују девојкама и женама, а наша власт их је, без знања власника, населила у викендице према Хрватској (Бапска) и ретки су они који се могу похвалити да су „незвани гости“ били учтиви. Викендице су биле уништене, измокрене и великом нуждом покривене!
Имали су чак и први већи сукоб, кад су хтели да уђу у дискотеку, где им избацивачи нису дозволили. И одмах су посегнули за ножевима! Срећом, није било ни мртвих, ни рањених. Жене су већ уплашене, а мушкарци – то је питање!
Време се неумитно убрзава. Демократија показује своје право демонско лице. У Аризони се то види са уводом сатанизма у све поре друштва. Да ли је иједан светац седео и демократски разговарао са демонима? Наши закони се не примењују. Сви политичари који излазе на изборе одлазе на Молитвени доручак. Ситуација је више него јасна. Време партија је одзвонило. Иде, како рекоше Руси православни, време витештва. Размишљајте о слободи и васкрсу Србије. То се не може догодити у овим оквирима. Сасвим је свеједно да ли у скупштини за неки болесни закон или нови устав гласа 126 или 250 посланика: закон је у оба случаја важећи! То вам је демократија!
Ситуација на терену, код обичног народа, биће подлога на којој ће кренути да израста та нова Србија. Мора, јер није исто време у Војводини и на Космету. У Војводини децу већ приносе Молоху будућности, док на Космету Србе још увек тлаче Енглези и Турци.
За све нас је важно да свој ум извучемо из протестантског размишљања, у који нас уводе. И у ропству се може живети слободан.
Не дајте да вам поробе ум!
Време ослобођења је почело. Новац, како кажу стручњаци, више не контролише ниједна држава, већ је сав у рукама појединаца. Свет мора на рестарт. Србија ће поново бити богата. Иде време кад ће свет поново чути за Србе и име српско ће поново бити понос и дика – на славу Бога и рода!
Амин. Боже дај.
РТС и режим - увођење страних трупа у Србију
Капут авантура
- Хоћу да ми направиш капут! - рекла ми је снајка и након тога је наставила да ме подсећа.
- Чим нађем неки који ми се допадне, дао Бог! - одговорих јој.
Али смо одистински могле да причамо о капуту тек кад посвршавах све друге послове. Тако сам слободне дане добила ту око Божића.
Претражујући интернет,за око ми је запао модел Роберта Кавалија:
И кренусмо у авантуру, која је, у деловима, изгледала овако:
И, након недеља рада, уз неколико додатих детаља, капут изгледа овако:
Инжењерија црне магије
ПРЕДСЕДНИКУ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА
РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
другу Хазбулатову Р. И.
Поверљиво, у једном примерку
на осам куцаних страна.
Поверљиво, на 32
куцане стране – јавно.
Аутори____________________
26.01.93.г.
Јуриј Воробјовски
"Западни пут у апокалипсу"
Трећа чаша вина
Јога је најпримитивнији облик умног деловања.
После позитивизма долази демонизам. Овдје су се Запад и Исток руковали... Дошло је до савезништва - западне тековине и трендови паралелно са далекоисточним култовима. Јога је тек почетак и сам увод у рат каквог свет још видео није, а за који се Црква припрема. Она унапред бива обавештена и не чека непријатеља на вратима, јер иде увек испред њега.
Кушач
Јеванђеље, та блага вест Господња, и анђеоски пој пастирима на рођењу Богомладенца где се каже: "Радујте се!...", што доказује да Бог није Бог страха већ Љубави, и "вести" како новинске, тако и телевизијске, у којима је само страх, блуд, убиства, и све оно што човека заводи и одводи у очај и депресију. Две вести, од којих је само једна истинска и радосна.
Послушај, брате и сестро, седи и предахни на источнику Животодавном!