Понедељак, Мај 02, 2016

Хлеб живота

 

 

Када је почетком века почела да се гради црква Лазарица у нашем граду, а изливена је била тек прва плоча, окуписмо се нас неколико на Видовдан. Како није било ниједног зида на храму, посматрали смо свет око нас. Једва се чула служба од звукова аутомобила, трактора, вике и галаме. На крају литургије прота је одржао пригодну беседу у којој се обратио нама присутнима, рекавши како је на нама да бранимо Србију и отето Косово. У том тренутку погледах чудну војску: старци, неколико жена са малом децом и инвалиди. „Зар је то војска?“, помислих. Али како време одмиче све више се уверавам да то и није далеко од истине. Али у ком смислу? У оном једином: да само Давид може ићи против Голијата, јер се сила Божија у немоћи познаје.

Телесна снага је често слуга гордости. Ми, тренутно, живимо у таквом времену где нам је гордељивост мера. Међутим, Господ се гордима супроти. Он тражи оне који желе да узрастају у духу. А Срби су само онда јаки кад треба да испуне Божју вољу. Зато је толико искушења у које западамо, јер се уздамо у себе а не у Бога. Но, и поред тога, Господ нас не оставља. И, ако се добро загледамо, видећемо да се пројављује у најнеобичнијим примерима.

На Велики Четвртак дошла нам је родбина из Бачке у посету. Међу њима су дечак Давид и девојчица Софија. Обоје иду на веронауку.

Софија, која има седам година, испричала ми је причу о васкрслом Лазару да сам се одушевила са колико пажње и детаља.

О Давиду сам писала и пре. Сада је осми разред. Он је дете при чијем доласку на овај свет беше много компликација, али је преживео захваљујући молитвама Преподобног Тадеја Витовничког. Међутим, као последица остала је неподношљивост на глутен (целијакија). Хлеб, који сви ми употребљавамо, за њега је забрањена храна.

Но, радост сусрета беше увеличана тиме што су деца била врло причљива. Обоје играју у КУД „Абрашевић“, имају исту вероучитељицу и наставницу енглеског. Софија је први разред и највише воли енглески језик (научила је већ и латиницу), а Давид је одликаш који не воли језике и математику, иако из математике има четворку. Хемија, географија, физика, веронаука – омиљени су му предмети. А из техничког иде у Ниш на такмичење. Дакле, било је много тема за причање, па ипак он сам је некако издвојио једну о којој је желео са мном да прича; било је то Православље. Чак и пре него што ће доћи код нас у посету мојима су рекли како Давид стално пита за мене, јер је о мени слушао преко његове мајке. А то наше разговарање није било нимало дечије. Нисам имала представу колико је ово дете зрело за своје године.

На почетку разговора, почео је да поставља нека питања у којима се баш нисам снашла, да би ми на то његова мајка рекла овако:

- Не обраћај пажњу. Сви његови наставници долазе неприпремљени на час!

Ово нас је све насмејало, а мајка, да би појаснила какав је њен син, исприча нам његову најновију догодовштину.

Имали су час географије, мислим, и наставник им је показивао неку стену за коју је тврдио да је стара око 500 000 година. Давид је одмах реаговао.

– Како знате да је толико стара?

– Имаш податак на интернету, па погледај – узврати стручно наставник.

– На интернету?! Какав Вам је то доказ? Ја желим праве чињенице! – изјави Давид без колебања.

И без обзира који предмет да је у питању, кад се појави нејасноћа, он храбро иступа да тражи појашњење.

Али није само школско градиво предмет његовог интересовања, већ и дневне политичке и друштвене теме. Уочила сам и да га избори занимају, али се у школи догодило још нешто што ми је сам испричао.

Имали су контролни из једног предмета (можда баш математике) и наставник им је поделио задатке исписане латиницом. Добивши свој лист, он је рекао наставнику да не жели да га пише. На питање наставника због чега, Давид је рекао:

- По Уставу Републике Србије ви сте дужни да пишете ћирилицом, а како је контролни на латиници то ја не желим да га пишем!

По давању оваквог објашњења наставник га је послао моментално код директорице. Али директорица га је добро знала и, како Давид каже, обожава га, те чим га је угледала, упита:

- Давиде, шта је сад било?

Он јој исприча случај, након чега је наставник морао да контролни испише ћирилицом како би га и Давид урадио.

Занемела сам пред његовом храброшћу и слободом, где он, очигледно, Права детета тумачи на правилан начин и не стиди се да их употреби на добро многих. Јер овим иступањем он показује како се брани народ, држава, Устав! Многи одрасли могу да му позавиде. Али он је дете које се не храни пшеничним хлебом, попут нас, већ небесним, оним јединим који је извор вечном Животу. То показује и доказује да Свето причешће није обичан хлеб и вино, већ заиста Тело и Крв Христова: „...који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.“ (Јн. 6,51).

Примери из Светог писма не застаревају. Све записано говори о нама исто онако као и о онима пре нас и после нас. Зар ово није прича о Давиду и Голијату?

У Старом завету ниједно име није без значења. Ми то превиђамо. А требало би да поступамо по примеру Александра Великог, који је, чувши за кукавичлук једног свог имењака, рекао овом следеће:

- Пријатељу, или мењај име или понашање!

(Након издаје Вука на Косову ником од потомака није се давало његово име у наследство.)

Вреди размишљања, зар не?

Христос васкрсе!

За блог и причољупце, свима нама на наравоученије, записала причалица.

 

[Одговори]

Vredi, uvek vredi razmišljati!
Sofija i David ... :))

Vaistinu vaskrse!

Comment by Aneta (05/03/2016 16:02)

[Одговори]

Анета
Ово је тек делић, а заборавих да ставим да Давид жели за почетак козу. За сада су му допуштене само коке. :)
Животиње воли одмалена.

Comment by pricalica (05/03/2016 22:36)

[Одговори]

Znam, pratim pisanje ... ;)
Samo mi nije jasno što ih ne traži u svom rodnom kraju,tamo ih drže, u gradu toga nema? Ili ima? :))

Comment by Aneta (05/03/2016 23:49)

[Одговори]

Не може да их држи ту где живи због урбаних неких правила. Али то је нешто о чему озбиљно размишља. Карактер је. :)

Comment by pricalica (05/04/2016 00:01)

[Одговори]

Može svaki dan da ide u zoo vrt i da ih tamo gleda, to mu je najjednostavnije. Ili on želi nešto više od toga? :)
E da, i kakvu hoće, crnu, belu ili žutu, ili ne pravi pitanje boje ...? ;)

Comment by Aneta (05/04/2016 00:47)

[Одговори]

Он жели да узгаја домаће живуљке: козе, краве, овце, свиње, кокоши итд. Он не жели да ради у пеленама и да му памперс шаље честитке, већ ко поштен и слободан човек да живи.
Враћајући се из храма кум и ја разговарамо о Јури и радницима (које је Вучић својом изјавом оставио на милост странцима да их шиканирају, рекавши да не смемо дизати дреку да не увредимо странце) и кум ми рече да је негде неко сео и израчунао да 50 кокица и три козе, које не траже ни пола времена утрошеног у Јури, омогућавају месечну плату од тридесет хиљада динара. Али то је плата за слободне, не за оне који желе да буду робови.
Такође сретох девојку у храму која већ нагиње ка 40-тим годинама а још није удата. Питам је због чега, а она каже директор је уцењује; укинуће њен смер који предаје ако се уда.
Трећа се учанила у странку да добије посао и то у СНС, кад је на послу дочекао мобинг.
И сви имају изговоре да остану неслободни. Не виде шире од коњских амова, нажалост.
Жал у шта нам се народ измеће.
Зато је ово дете освежење. :)

Comment by pricalica (05/04/2016 00:59)

[Одговори]

Хвала Господу на Давиду, а ми да учимо на његовом примеру! Хвала теби што делиш ову животну мудрост са нама :-)

Comment by cy3a (05/05/2016 19:10)

[Одговори]

суЗа
Надам се да ћу ускоро моћи написати и оно што обећах, сејо. Мислим сваки дан, али никако да потече она прва најважнија реченица.
Христос васкрсе! :)

Comment by pricalica (05/05/2016 20:17)

[Одговори]

Ваистину воскресе :-)

Comment by cy3a (05/05/2016 21:25)

[Одговори]

суЗа
Благодарим ти што си нашла за сходно да причу поделиш и са твојим посетиоцима. Велики поздрав свима вама и благослов Господњи.

Comment by pricalica (05/05/2016 21:31)

[Одговори]

A meni jos jedna misao pade na pamet mozda njega i dalje spominje u molitvama starac Tadej, znas ti kad oni nekoga stave na spisak :) blago njemu

Comment by Tea (05/25/2016 05:50)

[Одговори]

Теа
Не сумњам(о) да је тако. :)

Comment by pricalica (05/25/2016 15:44)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме