[ Доколичарење ] 30 Новембар, 2013 22:35
 
 
 
 
[ Доколичарење ] 27 Новембар, 2013 23:19
 
 
 
 
 
 
[ Доколичарење ] 26 Новембар, 2013 15:42
 
 
 
Рађено по бакином науковању
 
 
[ Лепота живота ] 23 Новембар, 2013 21:30

Пред Вама је школски састав непознатог аутора на тему Моја земља Србија. За вас га преносимо са странице Башта Балкана, као показатељ да и данас постоје деца која инспирацију црпе из сопствених извора, а не као већина данашњих људи, из медија и мишљења других људи.

 

Слика са интернета

 

Моја земља Србија је место као ни једно друго на свету. То је јединствена земља јединствених људи, негде на граници Истока и Запада, у шареној и питомој природи умерене и лепе климе. Кад је гледаш са висина небеских, кад је гледаш са облака, она је тако љупка и шармантна, шарена и сва у малим нитима ткања ситних њива различите боје и лепоте. Брежуљкаста и питома, од равне Војводине до бреговите Шумадије, она одише једном умереношћу и лепом природом коју би свако пожелео.

Моја земља Србија носи лепу природу на себи и има лепе људе у себи. То је моја отаџбина, земља коју су ми оставили оци и њихови очеви у наследство.

Оставили су и нас да водимо земљу и живимо на њој. Оставили су нам и комшије и рођаке, и друге људе. А људи су овде лепи и згодни, али неумерени. Страсни и жељни свега губе своју физичку лепоту у сталној потрази за срећом у забави и брзини живљења. Моја земља Србија има лепе људе који живе напето и стресно у лепој природи око себе. Због тог немира који их прогони они не виде лепоту природе око себе.

Моја земља Србија има мале градове пуне људи и велика празна села. До јуче смо сви живели на селу а данас у граду. То је ипак и даље сељачка земља људи са села који живе хаотично по неуређеним градовима у потрази за личном срећом док им је душа остала на селу, уз поток над којим се нагнуо храст који чува песму славуја. Док мој земљак слуша популарну музику у градским кафанама и сплавовима његова душа чезне за појем славуја. И пресијавањем рибе у потоку. И за излежавањем по мирисном сену. И погледом на жито које је родило и овце по пашњацима. Очи не виде али душа и гени памте. Тако каже моја бака.

Моја земља Србија споља изгледа мирно али у себи живи немирно. У њој све ври и кува од људи и њихових ћуди. Она носи људе снажне воље и јаких страсти који изнад свега цене своју независност. Она је земља слободарске традиције и љубави за слободом у којој већина живи под стегом власти и околине. Зато је моја земља Србија тако напета и нестабилна земља. Ипак то је моја домовина, другу домовину немам, осим ако се не иселим.

Али моја земља Србија чува једну велику тајну. И благослов. То је скривено у оним малим невидљивим људима благе нарави и праведног живота, то је скривено у нашој традицији и нашим жртвама које смо дали кроз историју, у Косовском завету крви који смо положили за веру. Зато нас и нешто Велико чува кроз векове и одржава наспрам јачих и већих народа. Та велика тајна је записана у нашим манастирима и богомољама, у молитви, на гробовима крајпуташима, у камену међашу, у ручним радовима, на сликама и у народној музици. То је тајна коју ми откривамо по речима мога деде када остаримо и када схватимо да наши мали животи нису ништа наспрам великог живота једне нације.

То је тајна коју не разумеју нови народи и странци из земаља без историје. Народи који имају земљу али немају историју. То је оно што нас држи кроз векове историје, што нас води и кроз таму и кроз светлост, то је она дубока и трајна вера, то је наше родољубље, то је моја земља Србија којом се поносим и којој припадам.

 

Преузето

 

Оливера Катарина - Сањам те

 

[ Лепота живота ] 18 Новембар, 2013 20:35

... и бићемо саучесници чуда!

 

 

 

Јер какве су вам мисли, такав вам је живот!

 

 

[ Бисерје са нет-а... ] 14 Новембар, 2013 20:57

 

слика са нета

 

Једна поред друге живеле су верујућа и неверујућа породица. Неверници су се цело време свађали, док је у породици верних обитавало смирење и разумевање.

Једном неверујућа жена рече свом мужу:

- Иди, и привири код комшија, и дознај шта они то раде кад им све иде по добру!

Овај оде и, кријући се, стаде посматрати. И виде жену како пере под, а затим журно трчи у кухињу. У том је у кућу улетео муж и, не приметивши кофу, упао је у њу и вода из ње се разлила по поду. Жена је пришла, извињавајући се:

- Жао ми је, драги, ја сам крива.

А он ће њој:

- Не, ти мени опрости, ја сам крив.

Неверујући човек, узнемирен овим, пође кући, где га жена дочека с питањем:

- Јеси ли дознао нешто...?!

- Да! – одговори он.

- Шта?

- Све сам схватио! Ми смо у праву, а они су криви.

 

Тајна је проста – зар не?

 

у слободном преводу причу превела причалица

 

[ Дечји биоскоп ] 11 Новембар, 2013 19:19
 
Цртани снимљен према бајци А.Н. Толстоја „Златни кључ“. Стари верглаш, од чаробне цепанице, прави дрвеног дечака и даје му име Пинокио. Желећи да Пинокио расте као и сва друга деца, он му купује уџбеник за школу. Али уместо да оде у школу, Пинокио завршава у Земљи Будала...
 
Уколико желите да филм погледате у бољој резолуцији, кликните овде
 
 
[ Бисерје са нет-а... ] 10 Новембар, 2013 02:02

колибри 

Слика са интернета - Колибри

 

Једном је избио шумски пожар. Све животиње су са ужасом беспомоћно посматрале несрећу. Једино је малени колибри био заузет одласком на воду, носећи, у повратку, неколико капи у кљуну.

Након извесног времена, оклопник (армадило), раздражен бесмисленим шумом, рече:

- Колибри! Јеси ли полудео? Зар је могуће да заиста мислиш како ћеш угасити пожар са неколико капи воде?!

А колибри му одговори:

- Не, али ја толико могу да учиним.

 

Pierre Rabhi

За блог причу нашла и превела причалица

 

[ Лепота живота ] 08 Новембар, 2013 15:04
 
 
 
 
 
 
 
[ Лепота живота ] 07 Новембар, 2013 21:32
 
 
[ Генерална ] 06 Новембар, 2013 17:49
 
 
[ Богољупче ] 03 Новембар, 2013 16:31
 
 
 
Свечана академија, одржана у недељу 15. септембра 2013. године, у Народном позоришту "Стерија" у Вршцу, поводом Сабора Српских Светитеља, славе Мале школе "БРАНКО РАДУНКОВИЋ - ВОЉА ЧИНИ ЧУДА".

Мала школа "БРАНКО РАДУНКОВИЋ - ВОЉА ЧИНИ ЧУДА" је непрофитна организација за пружање подршке родитељима у раном развоју биолошких потенцијала, васпитању и образовању деце, са циљем да се стимулише њихов физички и интелектуални развој, али и морално и духовно узрастање, као темељ личности, без кога нема правог успеха и напретка у животу.

Намењена је свој деци узраста од 3 до 7 година, а посебна пажња посвећује се деци са тешкоћама и сметњама у развоју и инвалидитетом, као и даровитој деци.

Програм рада "Мале школе" представља спој најсавременијих научних достигнућа и наше вишевековне традиције, са жељом да се код деце развијају интелектуалне способности, али и хришћанска мудрост и врлине.