Сарадник
Шетајући шумом, лија и меда огладнеше.
– Могао бих јести каквих крушака или меда, али где да их нађем? – покушавао се досетити медвед.
– Ја ћу јести гушчијих јаја! – самоуверено и хвалисаво изјави лија.
– Ех, ти! Како то можеш унапред знати?
– Видела сам гуску где лежи на јајима.
– Ти то као да јаја стоје на извол`те, је ли? Не верујем да ће се гуска са твојим планом сложити - изрази медвед сумњу.
– Та сама ће ми помоћи! Хајде да видиш!
И седе меда у чеку, а лија се пришуња кокошињцу и поче да се, кобајаги, са неким дошаптава:
- Газда је насадио две гуске, али ону ближе кући боље гледа.
Гушчија утроба поче да се окреће на ове речи и црв сумње је подиже из гнезда како би лично проверила ову неправду. А док се она смуцала по дворишту, тражећи другу гуску, лија је ушла у кокошињац и појела сва јаја. По повратку, љута што није нашла што је тражила, гуска затече лију како се облизује.
– Крадљивице! – викала је несрећница гушећи се од гнева и плача. - Како си смела...?!
– Заиста, не бих успела без твоје помоћи – изјави лија зацакливши очима лукаво.
Аутор: Јелена Јергић