[ Лепота живота ] 13 Јануар, 2019 00:04

 

Син је дошао код оца.

– Разводим се. Уморан сам! Мајка је права, док је моја жена лења. Докле да себе повређујем?

– Опрости ми, сине – одговори му на то отац.

– За шта?

 – Зато што нисам увек био добар према твојој мајци. Моја је кривица што је у теби тамни кутак са мишљу о разводу.

– Да се не разводим?

– Не разводи се. И више о томе и не размишљај.

– Да трпим до краја живота?

– Не треба трпети... Њу не можеш да трпиш, а шта је са твојим лошим понашањем према њој? Промени себе – промениће се све.

– Како ће се променити?

– Пази на своју жену онако како Господ учи. Она је дар теби... Твоја радост... Твоја помоћница... Мајка твоје деце... Немоћни сасуд, који је Бог дао теби у руке, да би је држао нежно, пажљиво и брижно... Све остало је – ситница! Ако данас не уме нешто – научиће. Ти и сам не умеш све што си дужан знати...

Ако јој нешто и не пође за руком – покриј ту слабост својом снагом и љубављу. Ако нешто не зна, попричај са њом у вечерњим сатима уз чашу чаја, нежно јој грлећи рамена. Ваш пут је само ваш. Ваша је љубав само ваша. Ко на вас погледа очима зависти – непријатељ је вашег дома, па била то твоја мајка, твој брат, или најбољи друг.. Не суди им за то. Праштај! И свакоме од њих стави до знања да ћеш за своју жену, за своју љубав, ти, ако треба, умрети без оклевања, али нећете дозволити никоме да лошом речју дирне у вашу породицу.

– Да ли си и ти желео да се разведеш од мајке?

– Ми смо се и без „помоћника“ понекад јако свађали. Били смо глупи, горди. Ви имате свој живот. Вас од Бога нико не тера. Молите у Њега мудрост. Међусобно се испомажите. Пожалите и утешите једно друго. Љубав, ако не знаш, расте. Њену пуну и праву вредност видећеш у старости: кад је нежно загрлиш с вечери и кад ти притом не буду биле потребне речи...

(мој слободни превод приче са руског)

 

[ Лепота живота ] 12 Јануар, 2019 18:24
 

Моја деца – моја крила на леђима.

Моја деца – моје звезде над Земљом.

Моја деца – моја вечна срећа.

Моја деца – и богатство, и године...

Моја деца – мој продужетак.

Моја деца – Божји дар мени.

Моја деца – живот вам свој посвећујем.

Моја деца – моја радост, моје Ја!

(слободни превод са руског) 
 
 
[ Богољупче ] 11 Јануар, 2019 15:42

 

Када је лекар рекао Суворову: „Зарад Вашег здравља треба Вам лечење, исцрпљени сте походима, па се лечите у одмаралишту у Карлсбаду у блату.“, наш генерал му је на то одговорио: „Поштовани господине, шта то говорите? Ја, старац, у одмаралиште?! Тамо на лечење иду они у скупим ципелама, хроми плесачи, лукавци и сваки олош – па нека се они купају у том блату. А ја сам заиста болестан човек, којем је потребна молитва, колиба у селу, купка, каша и квас.“.

 
 
 
[ Лепота живота ] 10 Јануар, 2019 20:36

Гледати очима или видети срцем - велика је разлика.

А закон који каже "Забрањено је красти" не важи за све једнако. Но, они, који свет гледају само очима мере људе по оделу и лопове, који краду да би били још богатији, чија је душа мања од њихових прохтева - њима се клањају. Они пак, који гледају срцем, мере у људима Божје дарове и себе богате стварима вечним а не пролазним.

Надареност или одело по мери човека - просудите сами. 

[ Богољупче ] 09 Јануар, 2019 21:01

 

Ближећи се Празнику Христовог рођења, учићемо се радости; погледајте на свој живот изнова. Сетимо се колико је Господ излио на нас милосрђа, љубави, колико нам је пружио радости: физичке, духовне; колико пријатеља имамо; сетимо се оних који нас воле, родитеља који нас чувају, чак и ако су напустили овај свет. Колико нам се даје добра земаљског, и како се небеско прелива у наш живот и чини земљу почетком неба, чини време почетком вечности и наш садашњи живот почетком вечнога живота.

Научимо се овој радости, јер ћемо у врло кратком времену стати пред јасле у којима лежи Господ и видећемо љубав Божију како је крхка, беспомоћна, рањива, како се даје без устезања, без отпора – само да бисмо је прихватили, и да у нама отпочне нови живот, нова радост...

Митрополит Антоний Сурожский

(мој слободни превод са руског)

 

 
 
 
Божићни флешмоб у Саратову 
 
 
[ Богољупче ] 08 Јануар, 2019 19:42
Божић није снег, ни Деда Мраз са јелком и поклонима, нити печена гуска...
 
Божић – то је највећи и најнеобичнији догађај о којем су писали старозаветни пророци, догађај, на који су људи чекали хиљадама година. Господ је послао Свога Сина и не нађе Му се места у домовима људи...
 
Први који Му се обрадоваше и поклонише били су прости пастири и животиње.
 
Бог је сишао с неба да пређе земни пут у трајању од тридесет и три године након чега се добровољно предао на распеће да Својом смрћу уништи смрт!
 
„Јер Богу тако омиле свет да је и Сина Свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.“ (Јн.3,16)
 
Дозволи и нама, Господе, да се захвално поклонимо Теби!
 
(слободни превод са руског) 
 
 
 
 
[ Богољупче ] 07 Јануар, 2019 19:16
 
Главно на Божић није открити дарове, већ открити срце.
Мир Божји!
Христос се роди! 
 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 01 Јануар, 2019 18:06
Демократија на делу - видео
 

„Зна народ!“,  Шојићева, то јест сваког политичара омиљена поштапалица. А ево га народ: обично стадо оваца за шишање, нажалост.

Овде нема Србије. Има само шићарџија: пензионера, који траже своје паре, гејева, који траже још својих права, студената, који траже јефтиније школовање итд.. Ту нема Србије, нема бриге за границе, питања, већ: има да мислиш како ми ти, овде спонтано окупљени под нечијим руководством, кажемо и наредимо.

И свима нам промиче следеће: како Вучић зна да ће ово бити мирне демонстрације? Да ниједно јаје неће пасти, нико неће јурнути на неки излог, и зашто нема милиције да чува било шта? Зато што је, пре протеста, добио гаранције да тога неће бити. Зато што од ових не мора да се плаши. Зато што склањање ове табле говори да квантитет није исто што и квалитет. Зато што живимо у време нових технологија и фотошопова, па слике могу да се обраде и садржај прилагоди телетабису за рачунаром или пред тв дизнилендом. Зато што су овде глумци, који знају како се то ради. И зато што ови само хоће да њих неко примети при деоби колача, а не зато што их је брига за ове овце.

 

У.п.: Сајт блог.рс је од синоћ хакован и тренутно нас бомбардују смећем. Да ли ће наставити да ради, не знам(о), али за вас, који читате - да имате то у виду. 
 
[ Генерална ] 30 Децембар, 2018 21:52
 
Пуцањ изненада разбија тишину школских ходника. Очајна наставница историје узима цело одељење за таоца. Међутим, ситуација се ускоро мења и она постаје њихов талац. 
Руски филм са преводом. Један необичан час историје. Погледајте и видећете јасније о чему вам пишем. Сам почетак је изузетан; обратите пажњу на речи са тв дизниленда. Свака препорука како професорима, тако и ђацима!
 
[ Генерална ] 29 Децембар, 2018 15:54
 

Јуче сам погледала овај документарац. Море и океани се загревају а лед се топи на месту где су најстрашнији и најхладнији ветрови и где је температура и минус деведесет. Громаде леда, које се одваљују, постале су величине градова. Услед овога повећаваће се ниво вода, а услед загревања мора драстично ће доћи до несташице хране за многе врсте. У овом видеу говоре да је већ двадесет шест колонија пингвина нестало, највећа животиња на свету - плави кит већ сада једва може да пронађе партнера ради продужења врсте. Са бригом о опстанку планете кренуло се након Другог светског рата али, кажу, већ је било прекасно за многе ствари. 

У УН су сада кренули да упозоравају на природну катаклизму, али без обзира што је то извесно, треба разумети да ће сад све бити употребљено на плашење људи. У том хаосу биће довољна једна најбизарнија варница да се свет упали. Јер ће фитиљ, баш због страха, страсти и несмирености, код многих бити све краћи. 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 25 Децембар, 2018 23:39

"Мислим да не треба да буде проблем ако протествујем заједно са лгбт групом тамо где нађемо да имамо заједнички проблем", каже једна протестанткиња.

У том случају, ако се нађе заједнички проблем, није спорно ни да се изађе на протест са некрофилима, педофилима, зоофилима. Али једно нам промиче: лгбт сектор је добитник овог система! Мимо воље народа, без бирања, они седе у влади, имају свог представника, и има их на протестима. Значи суштински се не мења ни систем, ни парадигма. Али шта се мења значајно? Мења се поимање српског морала, традиције, вере. Пристанак на излазак са њима у истим редовима туђа је победа, а српски пораз. Прошао је Тито, прошао је Милошевић, проћи ће и Вучић. Важно је да оно што је српско не прође. Управо стога и желе да од Срба и православаца направе либералне хришћане. Зато имате ријалитије да вас вређају, о православљу читате у Блицу и Куриру заједно са голом Станијом и другим Содомом и Гомором, да бисте што пре одустали од идења за Христом. Зато је и рекао блаженопочивши патријарх Павле да се плаши од ових (ДОС-а) који уводе веронауку у школу. Јер немају намеру искрену. И свуда је пљување по православљу, али нигде нема да се чује и друга страна. Нема је ни кад пљују било кога другог. Важно је да се зацари лаж и да блуд и неморал владају. И, како неко рече, људи се данас и сексом баве из досаде, јер им је време подељено на: трећину на послу, трећину у куповини и трећину на мрежама. Губи се смисао и компас. А Христос је увек исти: и јуче, и данас и сутра. Он не доноси циркус, већ обликује унутрашњег човека. И кад су демонизовани ишли за њим и викали, чак истину, он им је забранио да вичу и говоре! Нема ништа заједничко видело са тамом.

 

[ Богољупче ] 19 Децембар, 2018 11:44

Прошле године одржан је "Фестивал дечије духовне музике", на којем је била представљена и моја песма посвећена Светом Николају, за коју је музику урадила сестра у Христу Драгана Мирковић (на снимку је погрешно презиме). На јутјубу је постављен цео снимак, а моја песма је на 36.35, па можете послушати.

Фестивал дечије духовне музике

 

[ Генерална ] 17 Децембар, 2018 00:10

Сам Ђурађ је био врло уман човек, од ране младости васпитаван на двору свога ујака деспота Стефана Лазаревића, који се уз владарске послове бавио писањем песама и окупљао око себе учене Србе и Грке тога времена. Бурђева жена Јерина, одрасла и васпитавана на византијском двору, врло оштроумна и даровита a славољубива, настојала је да живи на великој нози и да њена деца добију образовање какво је одговарало владарској деци.

Синови су одгајани у витешком духу, вежбали се у јахању, руковању мачем, стрелом и копљем. Уз историју и грчку филозофију, учили су грчки, латински и мађарски језик. Кћери Mapa и Катарина припремане су, по обичају тога времена, да удајом постану владарке и ојачају породичне везе, како би њихов отац, у невољи, могао рачунати на помоћ својих будућих зетова. Одмалена навикнуте на раскошан живот, Mapa и Катарина васпитаване су као све кнегињице на ондашњим средњоевропским дворовима, училе стране језике и грчку филозофију, упознавале сe c тековинама ренесансе и дворским церемонијалом. Притом им је у свакој прилици говорено да ће, као добре кћери и хришћанке, морати, после удаје, да се својим положајем и утицајем на мужеве користе само на добро своје породице, a no погреби се чак и жртвују за Србију. A како су младе кнегињице биле обдарене не само лепотом и физичким здрављем него и способношћу брзог схватања, још у раној младости појмиле су у каквој се тешкој ситуацији налазе њихов отац и Деспотовина. Стално присутне на врзином колу многобројних српских, византијских и угарских племића, који су на двору деспота Ђурђа налазили уточиште, хлеб и вино, слушале су њихове фантастичне планове o прогоњењу Турака из Европе и враћању Деспотовини угледа и снаге Србије из времена Милугина и цара Душана.

Међутим, налазећи се између Турске, која се опорављала пошто је пуних тридесет година трошила своје снаге у грађанским ратовима, изазваним династичким борбама између Бајазитових наследника, и Угарске, која је у то време представљала најјачу хришћанску државу на југу Европе и на Балкану имала своје интересе, деспот Бурађ је знао да је садашњи мир привидан и да се опасност опет примиче границама Србије. Хришћански Запад је сматрао да Србију треба препустити угарским краљевима јер би они c тих позиција могли успешно сузбијати најезду ислама. Ђурађ Бранковић, привржен православљу, и под утицајем своје жене Гркиње, нити је могао нити хтео да се веже за Запад и католичанство, a ослабела Византија није била у стању да му ичим помогне.

Испољавајући своје освајачке намере, Угри су, чим је умро деспот Стефан, узели Мачву и српску престоницу Београд, па се Ђурађ нашао у невољи и упрегао све снаге да сазида и утврди нову престоницу - град Смедерево. Да се што боље осигура од Угара, склопио је савез са грофом Улрихом Цељским, који је гледао да се докопа угарске круне. A да тај споразум учврсти и родбинском везом, обећа Улриху за жену своју млађу кћер, Катарину, рачунајући да старију, Мару, уда за босанског краља или за иеког угледног велможу, како би тим политичким браковима подигао углед Деспотовини и стекао савезнике у борби против Угара и Турака.

Осећајући, на другој страни, велику опасност од Турака, Ђурађ је утврђивао и своју југоисточну границу, према софијском и скопском санџаку, na je тако трошио највећи део прихода које су му доносили Ново Брдо и остали рудници, као и добре приходе од Дубровчана, који су једини имали повластице за трговање у Деспотовини. Тако је Ђурађ мостио по длаци настојећи да води политику незамерања ниједној страни.

Међутим, ма колико да је био вешт политичар и промишљен у прорачунима и просуђивању, дешавало се да се догађаји развијају неповољније него што је очекивао, поготову са турске стране.

He успевши да освоји Цариград, Мурат II се све више припремао за поход на запад, што је значило да му је у новим освајачким плановима прва мета била Србија. Намере новога султана нису могле остати тајне староме деспоту, који је добро знао да све његове припреме за одбрану нису гаранција миру. Налазећи се између чекића и наковња, страховао је да се судбоносног дана не нађе у положају да га истовремено нападну Угри и Турци, na je све чешће размишљао o томе како да политичким преговорима задобије милост и поверење султана Мурата II.

Уз витезове скитнице и дангубе, на деспотовом двору живела су три врло умна човека као стални Ђурђеви саветници: Богдан Будисављевић, канцелар, митрополит Атанасије Фрашак и челник Стојко Гизданић. Ова тројица и деспотица Јерина сачињавали су најужи круг људи c којима се деспот Ђурађ договарао и доносио судбоносне одлуке.

Канцелар Будисављевић је као младић провео многе године у Венецији и Ђенови, у проучавању трговине. Kao дубровачки представник, једно време је живео у Новом Брду и одатле је доспео на деспотов двор за канцелара. Митрополит Атанасије у младости је био калуђер и потуцао се по манастирима у Приморју, a боравио је и у Риму проучавајући католичанство. Затим је као монах провео три године у Светој Гори и двапут је, преко Цариграда, одлазио на Христов гроб. У лутању по Малој Азији научио је грчки, арапски и турски језик. Стојко Гизданић је припадао високом племству, баштинио поседе у Понишављу, и уз оца је често водио борбе c Турцима. O њему се знало да је као млад провео неколико година заточен у Једрену. Некако пред саму своју смрт, Стефан Лазаревић га је откупио и задржао на двору као саветника у питањима односа c Турцима.

После пада Солуна у руке Турака, деспот Ђурађ је, неспокојан и морен бригама за будућност Србије, сазвао у смедеревском двору своје саветнике на вечеру и договор. Извештаји којима је деспот располагао, прибирајући их преко својих тајних обавештајаца, калуђера и дубровачких трговаца, казивали су му јасно да Мурат прикупља велику војску, да се број јаничарских корпуса непрестано повећава, и да из граничних области чете турских акинџија упадају често преко границе на српску територију, пљачкају и одводе народ у ропство.

Уз поменуте великаше, вечери су присуствовали и деспотов шурак Тома Кантакузин, сва три деспотова сина и старија кћи Mapa. По српском обичају, митрополит Атанасије је прво очитао молитву, a затим су сви сели за трпезу. Уз јело и пиће, водили су невезане разговоре o свему што се збивало у свету. Митрополит Атанасије, као познат ортодоксни православац, навео је разговор на папино и млетачко уцењивање цара Јована VIII Палеолога, који је вапијући тражио помоћ западних владара.

- Папа и Латини желе да искористе тешко стање у коме се налазе Византија и православље. Што се мене тиче, радије бих да видим на Босфору Турке него Латине, јер нам они бар у веру не дирају.

- Мислим да си у праву, свети оче - сложио сe c њим канцелар Богдан. - Папа и млетачка Сињорија знају у каквом се тешком положају налази Србија као гранична држава уз Турско Царство, па уместо да приволе Угape и Германе да нам указују помоћ, они их туткају против нас.

- Турци су ипак највећа опасност - умешао се сад у разговор Тома Кантакузин. - По моме мишљењу, ма шта ми учинили, они нас неће оставити на миру. Стога сам ја за то да се пронађу неки могући начини за стварање једног хришћанског савеза са Западом против Турака.

- Слажем сe c ујаком Томом. Држава се ствара и одржава мачем - ратоборно је изјавио најстарији Бурђев син, Гргур.

- Y томе бих се и ја сложио да нам од Уrapa не прети исто тако велика опасност - одвратио му је отац. - Мудрост нам, међутим, налаже да покушамо све што је у нашој моћи да за извесно време останемо у миру c Турцима. Према извештајима обавештајаца, султан Мурат ће будући свој напад усмерити на Албанију и приморске крајеве, a тиме ће доћи у сукоб и c Венецијом и са Угрима. Ако се хришћанском оружју осмехне срећа, ми ћемо из тога извући, мирним путем, највећу корист. У оваквим околностима, ја сам за то да по сваку цену склопимо пријатељство c младим султаном не би ли нас што дуже оставио на миру.

- Вазалство му увек може послужити као оправдан повод да нас нападне и покори - одговорио му је Тома.

- He ради сe o вазалству, брате, него o нечем другом. Преко оданих људи, дознали смо да би Мурат желео да се ороди c нама. Mapa je већ зрела за удају, и сад је на њој и на вама хоћемо ли је понудити за жену моћноме султану - рекла је Јерина посматрајући бојажљиво своју кћер.

Материн предлог Mapa je саслушала мирно и прибрано јер се налазила у стању потпуне равнодушности за своју судбину. Наиме, иако је била строго васпитавана, под увек будним Јерининим оком, Mapa je у петнаестој години доживела једну безазлену, кратку љубав. Заљубила се у свога учитеља грчке философије, витеза Михаила Кантакузина, из рода Јерининог. Његов отац је живео под скрбништвом кнеза Лазара, na je Михаила, као дечака, узео на свој двор Стефан Лазаревић, a после Стефанове смрти остао је код деспота Ђурђа. Михаило је био снажан, леп и ватрен човек тридесетих година. Mapa га je заволела као што многе младе девојке заволе своје учитеље, у којима налазе све o чему у младалачким сновима снивају: снагу, зрелост, лепоту, памет. Са искуством зрелог човека и опробаног заводника, Михаило је у љубави своје младе ученице видео могућност да постане деспотов зет. Добио би у мираз четвртину прихода од рудника у Сребрници, неколико села у Поморављу, a вероватно и чин челника, заповедника најамничке војске која је бранила Ново Брдо. У тој прорачунатој игри, Михаило се није двоумио да се упусти у блиске односе c младом кнегињицом. Заказивао joj je тајне састанке и шетње по месечини. Мало је требало па да му сe Mapa преда, чиме би остварио своју замисао. Али искусној Јерини, умној и енергичној мајци, то није могло промаћи неопажено. Пуштала је свога рођака да види докле иде његова дрскост и шта му је стварна намера. Mapa и Михаило нису ни слутили да је њихова љубав некоме позната. Једне вечери, Јерина их је затекла у загрљају на клупи у врту, и изненадила их појавивши се пред њима.

- Зар се тако поштују дато поверење и рођачка осећања? - упитала је гневно Јерина. - Треба да знаш, Михаило, да док сам жива нећу дозволити родоскрвљење. A ти, несрећнице, одмах одлази одавде!

- Мајко, ја волим Михаила. Ако ме не дате за њега, пошаљите ме у манастир да се закалуђерим.

- Moja je ствар шта ћу урадити c тобом. У твојим жилама тече помамна бранковићевска крв, коју ни у манастиру нико не би могао укротити. A ти, Михаило, спреми своје ствари, па ћеш сутра кренути у Ново Брдо за помоћника староме челнику. За жену ћеш добити Милицу Константиновићеву, зрелу и паметну девојку, са добрим миразом. Она ће умети да учини крај твојим пустоловинама.

To што је Јерина одлучила деспот Ђурађ је одмах одлучно спровео, јер је знао да његова жена никада не тражи ништа без убедљивих разлога.

Ова, скоро незнатна љубавна авантура, у којој је Mapa више наслутила него доживела прву љубав, била је за њу доста болна али и поучна. После тога, Mapa je недељама плакала, очајавала и говорила мајци:

- Свеједно ми је шта ће бити са мном сад, кад сам заувек изгубила Михаила.

- Исто сам тако мислила и ја некада, кад сам била заљубљена у брата цара Јована, тесалијског деспота - одговорила joj je мајка. - Кад се он оженио, помишљала сам чак да ееби одузмем живот. Доцније сам схватила да је љубав заблуда младости, удала сам се за твог оца и проживела срећне дане.

- Ако је љубав само заблуда младости, онда у животу ништа није свето.

- Дете моје, тебе, овако или било како, чека велики позив кћери куће Бранковића: да се удајом за неког владара уздигнеш до престола и бринеш o нашој судбини и o Србији, на коју мораш довека мислити и остати joj захвална.

Сада, док је пажљиво слушала излагања саветника и својих родитеља, схватила је да се решава њена судбина, да је дошло време да постане жртва породице и државне политике. Али је то није ни ожалостило, ни обрадовало, јер се, кад је чула да је Мурат жели за жену, сетила Оливере, коју је мајка жртвовала Бајазиту. Доцније сe o Оливери, у удовиштву посвећеној калуђерици, причало безброј легенди, које су је не само код простог народа него и код племства прославиле као добротворку и православну светицу. Moj живот ће, можда, бити као и Оливерин, помислила је у том трену Mapa, спремна на све што joj сe буде предложило.

- Ја, узвишена деспотице и мудри деспоте - зачуо се глас Стојка Гизданића - предлажем да кнегињицу Мару, у знак пријатељства, понудимо султану Мурату за жену. Тиме ћемо за извесно време имати преко потребан нам мир, и моћи ћемо да га искористимо за организовање и јачање војске. Ако кнегињица пристаје на то, ваљало би одмах упутити посланство у Једрене на преговоре.

- Поштујем сваку одлуку свога оца и мајке - одговорила је мирно Mapa - и спремна сам да је извршим.

- Нека си благословена, кћери моја! - рекао је деспот, потресен. - Ти си ми најмилије дете, a баш тебе морам жртвовати за спас династије и Србије. Мада ћеш бити царица моћнога царства исламског, срце ће ми стално пуцати од бола што ћеш живети c неверником. Али те неће мимоићи слава мученице за веру православну, јер Мурат не тражи да пређеш у ислам.

Тако је ово саветовање завршено у позно доба, одлуком која је у сва срца уливала наду да ће се у Србији одржати какав-такав мир, али и тугу због жртве која се том миру приноси.

(Одломак из књиге „Царица Мара“, Душана Баранина)

[ Непозната историја Срба... ] 02 Децембар, 2018 21:25

Пре извесног времена наиђем на нету на неки документ што о школским смеровима, што о будућим запослењима у Америци. Две сфере су главне: дизниленд и космички, то јест роботички програм. И за те сфере су и највећа интересовања. Упоредо са овим ваља се присетити речи председника Буша након пада Кула близнакиња. Он је поручио: „Наставите да купујете!“. Како је ово у спрези? 

Капитализам је дошао до границе где неће моћи да се нађу (нормална) нова радна места у свету. Чак и људи са запада, који одлазе да траже посао у ЕУ, не иду тамо ни ради културе, посете позориштима, или због неких нових креативних идеја, већ само ради неке веће плате да би могли да плаћају кредите (а кредит је најбољи начин да се слободном човеку ставе окови на ноге и он постаје марионета туђих интереса). Једна од главних тенденција капитала јесте пораст органског капитала, а то значи веће учешће аутоматике (роботизација) него грубог људског рада. Самим тим то обара профитну стопу, јер ви сад морате да се ослоните на хиперпродукцију. Сад је проблем да ли постоји тржиште за њу? Не постоји! Мора се оборити цена производу (на пример ципеле): трошкови производње + неки мали профит преко тога. Да бисте натерали људе да купују и оно што им није потребно (десет ципела уместо једног пара) даље расте тај органски састав и обара профитну стопу. Боља машина прави још више ципела - али је тржиште и даље исто. Мора још да обара профитну стопу. И једини начин да се сачува маса профита јесте да исту количину пара добијете при мањој профитној стопи, то јест хиперпродукција и хиперпродаја. Тако сте некад могли да продате сто ствари за профит од десет динара по комаду, а сад морате да продате хиљаду комада где је профит динар по комаду. Они који буду отпуштени због аутоматизације опет ће негде морати да постоје као купци да би се сачувала хиперпродукција. Роботи могу да буду произвођачи и продавци али не могу да буду купци (ни министри, уосталом). Људи морају да купују. Роботи троше само струју. И ту се план некако заглавио. Људи морају да преживе као потрошачи. И зато се сад измишљају бесмислена занимања да би примали неке плате, а да би могли да купују оно што роботи праве. Јер кад крену да отпуштају људе због роботизације аутоматски се убија потрошња. Зато је порука Џорџа Буша била: „Наставите да купујете!“. Западни свет критично зависи од куповине. Он је као фирма која нема магацине: камиони уносе сировине, сировине истог тренутка улазе у погоне, не складиште се, а други камиони чекају готов производ. Један дан престанка куповине изазвао би озбиљан колапс. Тако да заливање пластичног цвећа неће бити неуобичајен посао у скоријој будућности.

*

Сиротињи је свеједно ко је кињи, средња класа је мирна све док може за плату да подмири своје потребе. Али елита је та која не може да поднесе незадовољење својих хирова.

Тренутно је у Француској уведен порез на гориво, такозвана еколошка такса. Власт приморава народ да пређе на електричне аутомобиле, што је за сиротињу прескупо. 

Ових протеста ће бити све више, али то елити одговара. Зато је добро разумети време у којем живимо.

И кад смо код Француза треба споменути и ово: Француска је 1927. године поднела тужбу против Србије и тражила наплату ратне штете иако Србија није ратовала са њом, већ су тобож били савезници на истој ратној страни. Тражили су да исплата буде у злату, међутим краљ се побунио и хтео је да плати у францима, то јест папиру, што они нису хтели већ су нас тужили, тражећи да оно што Немачка и Аустроугарска треба да плате Србији пређе у њихову касу.

Другарски, јашта. 

[ Дечји биоскоп ] 01 Децембар, 2018 19:16
 
Руски филм за децу заснован на причи "Лепотица и звер"