„Националности“ Господа нашег Исуса Христа

Повремено и прилично често људи постављају питање о националности Христа Бога нашега.

Одговор је једноставан и кратак.

Оваплоћени Исус Христос, Син Божји, није имао националност током свог боравка на грешној земљи. Тако и будући рођен од Оца Небеског пре свих векова, нема је ни у вечности.

Објаснићу детаљније.

Националност човека у свим народима, сем модерних Јевреја, потиче од оца, јер је отац извор семена из којег се развија плод, а мати – само тло на које је семе пало, оплођена посуда...  Тако Свето писмо каже: „Авраам роди Исаака, Исаак роди Јакова...“.

Исус Христос није имао земаљског оца, јер је зачет од Светога Духа. И, називајући га Јеврејом, аутоматски вршимо хулу на Духа Светога, која се не прашта „ни у овом веку, ни у будућем“ (Мт 12:31-32).

Они који су склони дискусијама требало би и сами то да схвате.

Свето Јеванђеље нигде не говори о националности Спаситеља. Нити је Он себе називао Јеврејином, нити га је јеврејски рабин, који је полемисао са Њим, препознао као Јеврејина. У Јеванђељу по Јовану чак су се питали: „зар не говоримо истину да си Самарјанин?“. Стога се Он у Светом писму назива сином човечјим, то јест по плоти сопственој свим људима без обзира на њихову националност. С тим у вези поставља се питање: зашто је онда Он био обрезан по јудејском закону? Зато што је Он дошао да испуни закон ( Мт. 5,17). То јест, пре него што ће људима, који нису били у стању да испуњавају Мојсијеве законе, дати свој еванђелски закон благодати, Господ је за све нас „до последње јоте“ испунио законе које је Бог првобитно дао преко Мојсија. А обрезање, као знак богоизабраности, улазило је у њихов број.

Монах Атанасије Каруљски, старац  испоснице (Исихастриона) Светог Саве српског у Каруљи

(мој слободни превод са руског а у тежим недоумицама искористих и помоћ пријатеља)

 

Вертеп

 

Нека нас Његове јасле уче смирењу,

пећина – да се не бојимо сиромаштва и немаштине,

пастири – простоти и незлобивости,

мудраци – да се наше мудровање и земаљско знање потчини јеванђелској мудрости,

звезда – да ходимо у светлу просвећења Његовом благодатном милошћу,

анђели – општем миру и славословљу,

Јосиф – праведности,

а Богородица – непорочној чистоти и целомудрености, не само да видимо Бога, већ и да Га носимо у себи.

Епископ Герман

(мој слободни превод са руског) 
 

Santa Maria della Salute

На текст Лазе Костића музику је компоновао Милутин Поповић Захар. 
 
 
 
Јадранка Јовановић и Оливер Њего 
 
 
 
Бољшој театар
 

Форензика безбедности здравља

У болницу је донета беба која је имала крварење у плућима. Лекари нису нашли узрок томе али су успели да спасу дете. Након одређеног времена беба се вратила кући а неколико дана касније је враћена са још већим крварењем. Ова мушка беба има и сестру близнакињу али која је сасвим здрава. Родитељи су одмах стављени под лупу, међутим заједно са овом бебом у том крају примљено је у болницу још 116 беба са истим симптомима. Лекари нису никако налазили узрок и за решавање мистерије позван је тим истражитеља. Утврђено је да су све ове породице имале проблем са буђи у кућама, тачније подрумима, мада је било неких и где буђи није било у толикој мери.

Тамо где вода капље ствара се буђ и шири. А сва ова буђ се налазила одмах поред уређаја за климу и вентилацију те сусе све споре буђи проносила директно кроз вентилациони и клима систем. Форензичарима још увек није било јасно због чега је дечак болестан а његова сестра близнакиња не. Погледали су где деца спавају и видели су да дечак спава одмах поред вентилационог система док је девојчица даље.

Мајчино млеко може да заштити дечји имунитет док сисају.

У једној другој кући од утицаја буђи, која је била далеко опаснија од ове, дечак је добио астму, а муж је оболео у толикој мери да је његов централни нервни систем уништен и он сам онеспособљен: може да хода, али једва може да мисли и ради.

Мислите о томе и чувајте се од буђи.

у.п.: Ова друга породица је купила кућу преко агенције која се бави некретнинама, а који су знали да је кућа болесна. Она чак не може ни да се лечи, мислим на кућу. У њој не сме нико да живи. Људи су изгубили све и тражили су од агенције накнаду од мислим 6 милиона долара. Агенција није пристала, а кад је случај доспео на суд порота је донела одлуку да добију 32 милиона долара. Жена је од новца наставила да издржава мужа и отворила је фирму за борбу против буђи како у научном смислу тако и путем обавештавања јавности.

 

И проба се рачуна али зависи ко суди

У једном месту у Орегону у септембру 1984. године народ тог града почео је да се разболева у толиком броју да болнице нису имале готово места. Сви су били оболели од салмонеле након једења у ресторану. Али не у једном ресторану, већ у свим ресторанима тог града. Тим истраживача није могао да дође до другог закључка већ да је за салмонелу криво прљаво особље и нехигијена. Наиме, салмонела може да се пренесе ако радник у ресторану не опере добро руке након нужде.

У том градићу је почео да заживљава религиозни култ и како је камп растао, то су и амбиције ових миграната расле. Духовни вођа кампа сопавао је, кажу, са више жена него било ко у историји. Култ је неговао медитацију, узгој органске хране, сви су били наоружани и имали су био-клинику. Политичар култа била је жена која је јавно говорила како ће култ да преузме град.

Ближили су се избори. Чланови култа добили су спреј са салмонелом како би по граду прскали браве на вратима да би се људи разболели. Кад то није уродило плодом кренули су да шприцају храну по ресторанима. резултат је ово са почетка приче. Зашто су то радили? Ако су људи болесни у време избора они неће моћи да гласају. Култ би добио власт.

Вођа култа је протеран јер није имао визу, а политичарка био терориста је побегла са парама и наставила своју каријеру по Европи.

Један камп љубави, медитације и здраве хране ниче на Фрушкој гори, а ту се и мигранти досељавају. Плодна земља се продаје и праве се викендице. Марихуана ниче на све стране... Мени се чини да се пројекти понављају где год је то некоме потребно...

*

Најважнија веза овог форензичког истраживања и новинарства са нама лежи у чињеници да се слично десило на Космету. Мигранти су створили свој систем и престали да буду део нашег: имали су своју школу, адвокате, лекаре, оружје и америчког савезника за рат са Србима. Сад такве кампове имате по Фрушкој гори и у Рашкој. А са тв дизниленда вас притом уче да будете пацифисти. Само пратите културу и уочићете повезаност: један је садржај кад сте у ратној опасности, а други кад је на делу тзв. пацифизам. Исто је и пред изборе, било овде, било у региону.

*

„Ми живимо у времену тзв. социјалног инжињеринга, то јест хипи фашизма. Размислите о следећем и сами ћете доћи до закључка: да ли људи управљају системом или систем људима? Можете ли, у оквиру данашњих поставки ствари, да утичете на промену било чега?...

Италијански фашизам потекао је из социјализма, то јест социјалистичке партије, а такође и немачки нацизам из национал-социјализма. А тај немачки нацизам настао је са појавом лумпенпролетеријата, који, гле чуда, сада поново почиње да се рађа у Немачкој. Лумпенпролетеријат долази након нестанка радничке класе. Мислите и о томе, јер еколози тврде да су свету потребни азили за псе, закони за заштиту фока у Србији, али да нам стока не треба. Ко разуме - схватиће...

Људи одустају од својих политичких, људских, моралних, народних, државних права само зато што им неко обећава и омогућава учешће у расподели и потрошњи у друштву. Али ако преживимо време пред нама једна домаћица која музе краву и прави килу-две сира биће потребнија систему више од целе скупштине људи који се такмиче у пљувању у даљ и у вис, или десет бирократа који цео дан раде за већу плату од лекара и медицинских сестара који спасавају животе, и нису у стању да саставе најпростији текст на једном листу папира.“ (Космополитика)

Костина Слава

Отац и мајка су се скоро развели. Дечак Константин, рођен у том браку, живи са мајком. Очева породица држи до вере, али мамина баш и не. Но, све у свему сам тај брак подсећао је на романе Достојевског и оно православље у искушењима у која се, најчешће, упада под разним изговорима.

Данас у храму нам дечаков стриц показује колач говорећи:

- Ово је Костин колач!

Ми нисмо то разумели у оквиру чињеница, јер их тада нисмо ни знали, већ смо мислили да је Коста донео колач са оцем; мајка није била у храму. Али чињенице су биле сасвим другачије.

Кад је Коста чуо да му је Слава, дошао је код своје мајке и рекао јој је овако:

- Мама, мени је Слава и хоћу да ми умесиш колач!

Дечак је био непоколебљив у своме хтењу и мајка је умесила колач за Костину Славу.

Коста има четири године и став на којем би му многи могли позавидети.

Нека је и Кости, и свима нама који славимо, срећна и Богом благословена Слава и Празник Светог Николаја!

(за спомен уписала причалица)

 

Кукушка

 

Колико ли је још песама остало ненаписано?

Реци, кукавице... отпевај их.

У граду да живим или на селу,

Да лежим као камен или да горим као звезда?

Звезда

 

О Сунце моје, погледај ме

- мој длан се претворио у песницу

И, ако још барута има, додај му варницу!

Да, баш тако...

 

Ко ће да крене трагом усамљеника?

Снажни и храбри

Животе положише у боју

Мало их оста' у сећању јасном

При чистој свести и чврсте руке, у строју

У строју...

 

О, Сунце моје, погледај ме

- мој длан се претворио у песницу

И, ако још барута има, додај му варницу!

Да, баш тако...

 

Где ли си сада, слободна вољо?

С' киме се сада будиш у зоре

блажене, одговори!

Дивно је с' тобом, бедно без тебе

Достојанствено поднеси угњетавање.

Угњетавање

 

О, Сунце моје, погледај ме

- мој длан се претворио у песницу

И, ако још барута има, додај му варницу!

Да, баш тако... 
 
 
Песма "Кукавица" у извођењу Полине Гагарине
 
 
 

Без Љубави све је - ништа

Дужност без Љубави чини особу раздражљивом,

одговорност без Љубави је несавесна,

правда без Љубави је окрутна,

истина без Љубави је критичка,

васпитање без Љубави је дволично,

ум без Љубави је лукав,

пријатељство без Љубави је лицемерно,

надлежност – звоно које звечи,

моћ без Љубави чини особу насилном,

част – арогантном,

богатство – похлепом,

вера без Љубави чини човека фанатиком.

Постоји само једна велика преображујућа сила – Љубав.

 

Натпис на дому Блажене Параскеве (Паше) Саровске у Дивјејеву

 

Ђура Јакшић и фијакер

 
 Улази Ђура Јакшић у фијакер и седа тако да гледа уназад.

- Господине Ђуро, зашто сте сели тако? - упита га фијакериста. - Тако гледате уназад.

На то му Ђура мудро одговори:

- Кад су Срби гледали унапред?

 

*

 

Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни (Нек види душман)
Речи: Владимир Васић Музика: Даворин Јенко
 
Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни? Протрљај очи, слава те зове, слава те зове на црно гробље, на оно тужно Косово поље. Та да ли живиш, та да ли чујеш Ту црну клетву, тај уздах тешки? Да ли још памтиш, да ли још знадеш за онај бојак, бојак витешки? Грешниче тешки, тргни се, тресни ланцем о земљу! Нек мине мрак! Нек душман види, нек душман чује Да Срб још живи, да је јунак!
 
 

Чувајте душу јер више ништа није ваше

 

Све централне банке су добиле налог да се монетарна политика надаље мора заснивати на метеорологији, то јест - климатским променама.

У америчком уставу стоји неизмењени закон који каже да за потребе Америке она има право да запоседне било који део наше планете. Ако је неко спреман да покрене војску на било који крај света ради својих потреба и запоседне туђу територију, то значи да демократија није ништа друго већ начин управљања у новом поретку ствари а да ви, у основи, и немате државу. Због чега би им онда стало до било ког појединца, упитајте се? И има ли тај појединац у таквом свету ишта да је заиста његово, нешто на чега полаже неотуђиво право? Нажалост, већина људи ће наћи изговор да служи том и таквом свету, који није ништа друго до један концентрациони логор. Али ти људи ће бити највише преварени. Она минорна мањина, која види шта се свету спрема, већ сада ће кренути да се наоружава јединим сигурним наоружањем, а то је - смирење. Пред њим је сва бука и хајка немоћна.

Дешавања на Блиском истоку дошла су у једном тренутку до тога да је претило да избије нуклеарни рат. Јер велике силе нису имале други излаз (у неким главама) већ да ударе једни на друге. Трамп је доведен на власт од стране оног дела војске који није био спреман (сада) да свет претвори у прах. Али ова структура, која је изгубила на изборима у Америци, жели тај рат (који је за њих неупитан само одложен) покренула је ипичмент, то јест опозив Трампа. Ово не пролази и већ је извесно да Америка, чак и да смене Трампа, неће скренути са путање којом је кренула, а којом је, пре ње, кренула Русија, сад Кина, Индија итд.. Дакле, три најмоћније силе тренутно на планети: Америка, Русија и Кина успоставиле су пут ка Блиском истоку којим ће надаље да се транспортује преостали гас и нафта. Према том путу трансформише се и цео свет. Наравно, и Балкан. Али оно што је важно да знамо јесте да је неко спреман у сваком тренутку да стисне дугме и обрише све непотребне људе на планети (по некој процени). Отуда прича о екологији, еутаназији, реинкарнацији... То су узроци, последице и вера која треба атомски рат да оправда.

Ово су кораци по којима ћете знати ко је вишак на планети:

Први корак

Дестабилизација простора и прављење дизниленда (бесмислени ратови, који држе неку територију у немогућности да се развија)

Други корак

Урушавање економије, социјалних и других структура, и расејавање (депопулација)

Трећи корак

Миграције служе да се и тако јефтина радна снага сведе на робовску, а како мигранти, који год и где год, немају право гласа нити могућност гласања, те тако лако могу да се уцене (депортација за 48 сата, губитак посла и привилегија), одлична су маса за одржавање дизниленда

И сад долазимо до Србије.

Последње кловновске демонстрације, које је финансирао сам Вук Јеремић (по његовим речима), најзад добијају пун смисао и она једина добра ствар у томе је што народ није пристао на њих.

Сад погледајте: која то младост и каква води Србију и где?

На нивоу јавно доступних података а на сајту НВО под називом „Центар за међународну сарадњу и одрживи развој“ (који је пројекат Вука Јеремића), налази се пројекат из 2015. године под поднасловом „Разматрање енергетске политике у области обновљивих извора енергетике“, а са главним насловом „Путоказ за развој обновљивих извора енергије у Србији и окружењу“, дао је пун опис свега оног што се на овом делу Балкана дешава и још прецизније шта ће се дешавати. Ауторке овог пројекта су: Ана Брнабић и Маја Турковић. Е сад ви видите да се Брнабићка учланила у СНС партију и послала и члан, а шта та партија прича о Јеремићу, видите јасно да је све дизниленд и представа (ако вам се досад нису отвориле очи). Маја Турковић је, по оној причи на нету, врхунски кадар из области обновљиве енергије, то јест одрживог развоја, како то најчешће формулишу (она се залагала за то да се продају све велике фирме, што се уклапа у наратив целе приче и притом је локални партнер нечега што се зове `Western Balkans Energy Transition Dialogue`. Као кординатор овог штива појављује се Никола Јовановић. Све дивна омладина, школована деца (где и за чије бабе здравље, питање је?).

Шта у свему треба да знате? Прича о обновљивој енергији је ту само да се енергенти, који су сад преостали, експлоатишу за неког другог и ништа друго. Још 2014. године је један немачки државник на високој позицији јавно изнео обавештење да је прича о обновљивој енергији само прича. То се јасно да приметити да ЕУ о томе прича годинама, а конкретно ништа не показује на том плану.

А овде у Србији, већ идуће године, креће се са испуњавањем пројекта. Сва ова фарса око тога: ко иде на изборе или не иде није ништа друго већ ко ће да се покаже што бољим кандидатом за испуњавање пројекта. Овде су Америка и Русија преузеле контролу над тим, али због (увек) велике понуде спремних у једном тренутку ће морати доћи до засићења и прочишћења.

Ја толико о информација до којих сам дошла.

Даље је на вама...

Извор

 

У једном селу срете неки човек на улици свештеника и упита га:

- Оче, ако је Бог свуда присутан, зашто је потребно да идем у Цркву? 

- Читава атмосфера је испуњена водом, али кад хоћеш да пијеш воду идеш на извор - одговори му свештеник.

 

 

Отаџбино наша драга

 
Срећко Јововић - Отаџбино наша драга
 

Добро дош`о, Митровдане

 
 

Премијера спота

Спот: Свети мученици Превлачки

 

 

Жена, супруга, госпоја

Јован Јовановић Змај

под псеудонимом „ЛОВРА“

објављено у листу „ЖИЖА“ број 6 , тамо неке 1871. године децембра месеца, а записао и хвала му, господин Момир Пауновић

Елем,

„Кад се двоје из љубави узму, постану муж и жена: кад се то догоди из нужде, постану супруг и супруга, а ако се то деси из рачуна, буду господин и госпоја.

Жена мужа љуби, супруга га чува, а госпоја га трпи.

Човек узима жену себе ради, супругу каткад кућног пријатеља ради, а госпоју понајвише света ради.

Човек са женом тече, са супругом штеди, а са госпојом расипа.

Жена мужа зове именом, супруга презименом, а госпоја каквим измишљеним надимком (Муцика, Закерало, Цинцар и сл).

Жена води газдалук, супруга кућу, а госпоја тон.

Болесног мужа жена негује, супруга га посећује, а госпоја извештава о његовом стању.

Жена је деци мати, супруга им је „gezelsafterka“, а госпоја им је - госпоја.

Жена покојног мужа оплакује, супруга му даје парастос. а госпоја носи црнину (осовито ако јој лепо стоји).

После смрти мужа, жена се неће удати за годину дана, супруга тек после шест месеци, а госпоја после шест недеља.“

Од времена када је у „Жизи“ објављен овај прилог, протекло је скоро 150 година, а изгледа да није изгубио на актуелности.