Деманти

*текст је дугачак због бројних важних информација које су јавно доступне и лако проверљиве, а битне за разумевање збивања око увелико разводњене борбе против отварања рудника литијума и бора у Јадру и Рађевини од стране Рио Тинто.
У емисији на каналу Х33 коју води Вук Росандић, уважени професор Шумарског факултета, Ратко Ристић, заједно са поменутим водитељем изнели су низ нетачности који се тичу како борбе против рудника литијума и бора, појединости које се односе на пројекат, тако и што се тиче мог лика и дела. Од господина Росандића сам преко заједничког контакта остварила комуникацију и тражила да ми се дозволи деманти што је он одбио. Због тога, информације којих јесте много (не због мене, него због починилаца), али су веома важне, објављујем овде из одговорности према самој себи, удружењу и свима вама који сте најважнији део одбране од пројекта „Јадар“.
Господа Ристић и Росандић доводе у питање моју стручност за потребе одбране сопственог опстанка. Тако нешто доживела сам само од геолога и рударских инжењера и то морам да нагласим, од неколицине њих који су радили студије за Рио Тинто, као и од ботова СНС-а који то понављају по задатку. Можда треба да закључим да нестручни људи немају право на одбрану? Или да нико ко није завршио Факултет политичких наука не сме да се бави политиком или иде на гласање? Како то да им на челу Одбора за заштиту животне средине није сметао потпуно нестручни Ћута и како то да се овим бавим један једнако стручан Вук Росандић?
Увек и на сваком месту са задовољством истичем да сам дете и Рађевине и Јадра и по струци професор француског језика и књижевности, као и латинског језика сваки пут имајући на уму колико је у стицање тог звања уложено мог личног и труда, љубави и средстава моје породице и узимајући у обзир високу одговорност коју радно место наставника носи са собом. Да, истина је, ја нисам стручна ни за питања геологије, ни рударства и то изговарам са подједнаким задовољством. За шта је тачно стручан Росандић, не знам, али док је сва струка са мештанима Јадра у Србији ћутала 17 година, професорка француског и латинског је уз повелике личне жртве покренула борбу коју многи и даље наплаћују. Поставља се озбиљно питање шта је силна струка заиста радила у Србији док је пут ове борбе крчила професорка језика и књижевности? Да није било ње и њеног оца, овај рудник би сада радио јер су сви остали ћутали.
Што се тиче стручности уваженог професора БУ, господина Ристића и ту се може поставити пар питања. По сопственом признању, господин Ристић је од 2010. до 2021. године био члан Ревизионе комисије Владе Републике Србије при Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре за пројекте од значаја. То је, дакле, тело Владе Србије чије чланове поставља надлежни министар и које даје мишљење и/или сагласност на пројекте од значаја. Уколико ова Комисија не да сагласност на неки пројекат, тај пројекат се враћа на дораду или чак одбија, али у сваком случају не иде на гласање и одобравање. Као члан те комисије, професор Ристић се није успротивио изградњи МХЕ све до 2017. године упркос чињеници да се активисти, нарочито на Копаонику, боре против ове пошасти још од 2012. године. У отвореном писму упућеном Александру Вучићу од 5.2.2023, професор Ристић пише: „Тачно је да сам учествовао у изјашњавању Комисије о прихватању техничке документације за неколико МХЕ, али само до тренутка када сам био суочен са чињеницама о њиховим негативним ефектима.“ Професор Ристић дакле, сам признаје да је учествовао у изјашњавању о неколико МХЕ све док није увидео да су штетне. Било би добро да видимо колико је то „неколико“, какво је мишљење дато и ко су власници тих МХЕ и ко је коме род или кум. То би била сасвим фер и коректна изјава од нестручне особе, какве су рецимо професорке француског језика, али будући да долази од особе која је једна од насјтручнијих за област Ерозија и конзервција земљишта и вода и која ту област предаје студентима, ради се о једној заиста храброј изјави, а ја сам жена која цени храброст, у свим смеровима. Господин Росандић спремно изјављује да са мном нема о чему да полемише, ваљда нисам стручна и бира да учи од људи као што је уважени проф. Ристић. Сасвим нов ниво храбрости. До данас није познато да је и једна МХЕ демонтирана и уклоњена. Вероватно зато што и није.
Уместо тога, 15. марта 2023. на порталу Н1 објављена је вест са следећим насловом: „МХЕ у Ракити почела да ради, Ћута – прелазимо у илегалу, сигурно ће бити срушена.“
До данас ништа није учињено иако је поменути Александар Јовановић Ћута био на челу Одбора за заштите животне средине у Скупштини у којој је СНС имао већину којом је Ћута морао бити изгласан.
Имамо ли ми, који нисмо себи приуштили луксуз ћутања и „необавештености“, ми који јесмо све ово покренули и чији су животи и имовина директно и лично угрожени да не верујемо људима који су своје „резултате“ већ показали. Имамо свако право да не верујемо овом двојцу и да не желимо наслове за Јадар и Рађевину као што је овај за Ракиту, и многи други. Наравно да имамо. Има ли било који професор право, само зато што је професор, да се на овакав начин и износећи неистине уплиће у питања локалне заједнице? Нема, може му се, али му није на корист. Професор Београдског универзитета би требало да се бави оним за шта је стручан и да на достојанствен начин пружи помоћ ако му се неко за њу обрати, а не да се бави чаршијским причама.
Као што и овде таксативно и аргументовано наводим чињенице због којих део локалне заједнице не верује поменутом професору и екипи окупљеној око њега, а поучени пређашњим искуством других активиста у Србији нећемо да дозволимо да било ко у јавности стане испред нас и помисли да нас може представљати на било који начин укључујући толико промовисане дијалоге Рио Тинта и „стручне јавности“. Уместо да одговори на исти начин, уважени професор са поменутим власником канала Х33 износи низ неистина и то базираних искључиво на ad hominem аргументима. То ли је та професионална етика једног професора високошколске установе и другог који се представља као новинар.
Изјављује Росандић смело да та Марија „све напада“. Увек се изнова зачудим како то пар једних те истих људи за неког представљају „све“. Дефиниција „напада“ је посебно интересантна, ваљда ће ми дозволити да бар за језичке анализе будем стручна? Оно што је у стварности одбијање сарадње са људима који нису на истој линији и оријентисани ка истом циљу и који износе истину уз аргументе и чињенице, многи погрешно схватају као „напад“ и „деградирање“. Ако сматрате да вас деградира када неко наглас изговори ваша дела, онда имате проблем сами са собом јер то нешто сте ви учинили, а ми се нисмо заветовали на ћутање. „Напад“ није ни када је особа приморана да се брани, као ја ономад у Утиску недеље када је проф. Ристић уистину, а како сам каже, бранио Ћуту. Док сам ја трпела нападе од пола земље што нећу са Ћутом, његов бот тим ме уредно провлачио кроз блато користећи лажи, није ми се могло опростити што сам гласно и крајње искрено рекла да не могу да сарађујем са особом која је нашу интерну документацију послала Зорани Михајловић. Ћута је то признао јавно, чак и у том јављању у Утиску недеље, нашавши за сходно да ми у уживо емисији припрети речима: „Не треба ти то, Марија“, на шта је професор Ристић осетио још јачу потребу да брани Ћуту. Кад смо већ код једног Утиска, ту су још и два и три. Озбиљно је питање како је пошта адресирана на Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ доспела код проф. Ристића и Ћуте. Једне новембарске прилично касне вечери (што је у датом контексту несрећна околност) Ћута је инсистирао на томе да је допис доспео прво код Ристића, а онда и да га је Ћута послао Зорани Михајловић. Да ли бисте ви наставили сарадњу после тога и тој особи поверили све што имате? Ако је одговор потврдан, препишите им сву имовину ваше деце. Ако је одричан, будите људи па тако и реците. Утисци се само нижу. На јесен 2019. године ничим изазвани и ничим легитимисани, професор Ристић и васкрсли Гарибалди помножен са Че Геваром, одлазе са још два члана Покрета ОРСП, на разговор са тадашњим министром Александром Антићем и Александром Вучићем, вазда ненадлежним за питања за која састанчи. На састанак на коме је договорено, опет по речима уваженог проф. Ристића, да се од тог тренутка „више неће градити МХЕ у заштићеним подручјима“. Опет, да се тако нешто омакло некој цењеној професорки језика, слегли бисмо раменима и продужили даље. Али, ово је изјавио деценијски члан Ревизионе комисије при Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре који је морао знати да се подручја заштићују управо да у њима не би реке трпале у цеви и земља натопљавала сумпорном киселином, да парафразирам нашег Гарибалдија (далеко напреднија верзија од италијанског). Од свеукупне документације коју је као члан поменуте комисије имао пред собом, чак и да заиста није знао да су МХЕ штетне (што не видим како уопште може да буде олакшавајућа околност), морао је бар да примети да су радови планирани у заштићеним подручјима и самим тим не би требало да се десе. Заштићена подручја у тренутку тог договора обе ненадлежне стране чине тек нешто преко 6% наше територије, чиме се осталих 92 кома нешто посто дају инвеститорима на извол’те, а о чему нас нико није питао. Да нико није питао ни локално становништво Старе планине у том тренутку у јеку борбе против МХЕ шта о томе мисли говори саопштење које преносим у целости:
„Поводом објаве којом се Александар Јовановић самопрогласио за представника села Темске у делегацији коју је сам саставио, а коју ће примити председник Србије, Савез месних заједница Старе планине и Месна заједница Темска објављују:
Свако може да представља себе онако како хоће али да би неко представљао друге мора бити одабран од тих других и мора их представљати у договору са њима. Како никаквих разговора и договора са састављачем делегације око њеног састава није било обавештавамо јавност да у поменутој делегацији нема представника Савеза месних заједница Старе планине нити села Темске. Без обзира што налазимо за потребно да јавности саопштимо ову истину желимо делегацији пуно успеха на поменутом састанку а на добробит река Србије и будућих генерација.
У Темској, 23. септембра 2019.г.
Председник Савеза МЗ Старе планине Небојша Илић
Председник МЗ Темска Томислав Панчић“
Закључујемо из тога да су проф. Ристић и Александар Јовановић Ћута отишли на састанак на коме су договором са Александром Вучићем аболирали све они који су градили МХЕ у заштићеним подручјима и који су за њих издали дозволе (каква несрећна случајност), упркос ставовима мештана да их поменута лица не заступају. Исто се дешава сад у Рађевини и Јадру. Ристић и Ћута, Саво Манојловић и многи други (изузетне стручности за рударска питања!) не могу представљати локалну заједницу у борби против Рио Тинта иако се упорно намећу што ја, као власник земље, лично угрожена особа и неко ко јесте ову борбу започео и достојанствено водио, имам право да кажем. Ваљда локалци имају право да неком не верују и јавности пошаљу поруку да дотичне особе не могу да их заступају? Или нам је то право укинуто по инквизиторском принципу Рио Тинта и СНС-а?
Изгледа да није проблем само у тим Алимпићима које је Ратко Ристић крајње малициозно набројао у истом низу са заговорницима пројекта, као што су Шешељ и син. Таква изјава јесте злонамерна и обмањујућа будући да ми никад нисмо напустили идеје са којима смо кренули у ову борбу и да таква изјава доводи гледаоце у заблуду. Све то звучи још гротескније и злонамерније када се узме у обзир да је проф. Ристић, иначе „нестраначка личност“ до јуче био кандидат за градоначелника Београда госпође Милице Ђурђевић Стаменковски (чак ни то није знао) и Бошка Обрадовића, док се његов друг из Жаркова (не са Старе планине) наизменично изјашњавао о „изгубљеном Косову“ и одлукама суда у Хагу који морамо признати па и онда кад нас на правду Бога проглашавају геноцидним.
Док проф. Ристић ниже стручне бисере, а господин Росандић од њега учи, нестручна професорка француског језика и књижевности је јавно препозната као легитимни представник локалне заједнице чији је текст објављен у зборнику САНУ под називом „Пројекат Јадр – Шта је познато?“
Овде није крај неистинама. Професор Ристић потпуно игноришући сваки облик етике каже да је ППППН за пројекат „Јадар“ са пратећом документацијом укинут у децембру 2021. после протеста изневши лаж колосалних размера, а када се узме у обзир да долази од особе његових звања и позиција, ствар се чини још гором. ППППН је укинут на Јовањдан 20. јануара 2022. године што нема директне везе са протестима у децембру чија тема су били измена Закона о експропријацији и народној иницијативи и референдуму. С друге стране, Влада Србије у свом извештају Секретаријату Бернске конвенције при Савету Европе у Стразбуру где Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ води спор против Владе Републике Србије одговара да је пројекат „Јадар“ укинут по тој нашој жалби 20.1.2022. што се види у Службеном гласнику број 8/22. Дакле, професор Ристић свесно износи неистину и то за тако баналну ствар која се провери на два клика, очигледно са циљем како би укидање пројекта приписао свом другу Ћути. Ако је и од професора, много је? Да ли бисте ћутали на овакве лажи са предумишљајем на своју штету? Наравно да не. Да ли је овакво понашање прихватљиво од особе каквом се проф. Ристић представља? Наравно да није јер ред је да се зачарани круг прекине.
Професор Ристић се први пут по питању пројекта „Јадар“ огласио 2021. године на скупу у САНУ при чему је другог дана скупа, 7.5.2023. из публике здушно предложио да се локално становништво огласи по питању пројекта за шта је једини начин референдум, следећим речима:
„Међутим, представници грађанских удружења не представљају све грађане Јадра већ свега града Лознице и општине Крупањ и чини ми се да је крајње време да се у јавни дијалог уведу сви грађани те две локалне самоуправе и да добију прилику да се изјасне о томе да ли желе или не желе један овакав пројекат.“
У истом временском периоду референдум предлаже власник канабета из 2019, Александар Вучић. Да ли је професор Ристић несвестан да у тим селима добија СНС и да се сваки избори у Србији покраду? Одвише несвести за неког ко је хтео да води град Београд, зар не?
18 дана након ове изјаве, тачније, 25.5.2021. професор Ристић је изабран за проректора Београдског универзитета, као део тима новоизабраног ректора Владана Ђокића кога је изгласала иста комисија која је сменила Иванку Поповић (поништила докторат Синише Малог), а за кога пише овако:
„Декан Архитектонског факултета Владан Ђокић, а сада новоизабрани ректор Београдског универзитета, пред кандидатур јавну подршку добио је од бившег министра просвете Младена Шарчевића, због чега је убрзо окарактерисан као интелектуалац по мери власти. Осим тога, Ђокић је члан Скупштине ФК Црвена звезда, а био је и део радне групе, која је одобрила почетак градње Београда на води!“
Десетак дана након тога, 4. јуна 2021. Александар Вучић изјављује: „Спремни смо за локални референдум о пројекту Јадар“.
Иако је у поменутој емисији професор Ристић изјавио да за пројекат „Јадар“ није знао, изгледа да је ипак морао знати за пројекат „Јадар“ и пре 2021. године, али је, не знамо зашто, дозволио да битку воду нестручна професорка француског и латинског. Његов добар пријатељ и министар заштите животне средине од 2017. до октобра 2020, Горан Триван који је докторирао код проф. Ристића 2018. године, само годину дана касније, 2019. прима делегацију Рио Тинта којој јавно обећава пуну подршку свог министарства за пројекат од „националног и интернационалног значаја“. 27. јануара 2020. године Министарство заштите животне средине дало је сагласност на Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене за пројекат „Јадар“.
У поступку при Секретаријату Бернске конвенције, Владу Србије заступају Министарство рударства и енергетике, Министарство заштите животне средине и Завод за заштиту природе Србије који се својим извештајима у Стразбур више пута осрамотио. Баш тај Завод је ставио под заштиту прве категорије Предео изузетних одлика Тршић-Троноша чијих преко 1000 хектара је ушло у Просторни план подручја посебне намене за пројекат „Јадар“. На студији Завода за заштиту Природе Србије о Тршићу и Троноши радила је, између осталих, супруга професора Ристића, госпођа Мила Ристић. Завод за заштиту природе Србије јесте ћутао на пројекат „Јадар“ као и на друге бројне штетне пројекте, чиме их је одобравао, нечињењем или директно. Да ли је заиста могуће да професор Ристић није знао за пројекат „Јадар“ узевши у обзир његове позиције, звање и окружење? Зашто није ништа предузео? Да ли је тада уважени професор био само неодговоран или износи неистине?
Иначе, на јесен 2019. удуржење Заштитимо Јадар и Рађевину сазнаје за пројекат „Јадар“ и свим доступним средствима покушава да анимира јавност не знајући да се у том периоду спрема „јавна“ расправа за Просторни план подручја посебне намене за пројекат „Јадар“ при Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Ако смо ми као лаици сазнали и активирали се, како то није знао члан Владине комисије при поменутом министарству коме је све доступно, и Влада Србије, и РТС и Н1 и Нова С и...
Сада ми је једнако нејасно како је професор Ристић са Шумарског факултета необавештен о пустошењу српских шума које траје годинама и на које поред активиста који скрећу пажњу редовно, сада имамо и апокалиптичне наслове као што су „Србија за пет година остала без чак 48.2% шума!“ Ако се нешто озбиљно не предузме, мораће опет опет неки стручњак за језике и књижевност да реагује.
Није никакав проблем да нечија дела коментаришу или критикују, међутим, једини начин дискредитације Марије Алимпић се води искључиво на ad hominem аргументе (доказ који се не заснива на самој ствари или чињеници, већ на особинама или положају оних који је износе)где је моја највећа грешка управо моје образовање и чињеница да Рађевци јесу одбранили част кад је била прилика, прекинувши инстраживања Рио Тинта у свом атару и не продавши им ни метар земље. Рађевина је, иначе, област у којој је Рио Тинто планирао депонију индустријског отпада површине од 360 хектара (са подзоном) коју професор Ристић из неког разлога не види јер Рађевину јавно не спомиње, баш као ни Копаоник.
Ако је моје занимање и то што вам се не свиђам једино што имате да ми пребаците, ја вам се господо, захваљујем на једном од највећих комплимената икада, јер не свидети се и не одговарати неким људима је некад сасвим довољан разлог за миран сан. Миран сан подразумева да о мом имању (и не само мом) не може да се пита неко са превише „нисам знао“ у стручној биографији.
Кад сам чула за ову емисију, мало се изненадих, али су моје сумње убрзо отклоњене информацијама као што су да је господин Росандић ипак био на листи СНС и то као припадник Вулинове странке и да је 2015. био одборник у општини Палилула, након чега се вратио у ДС.
Поред тога што су нам медији са националном фреквенцијом недоступни, затим званични медији тзв. супротног спектра где се појављујемо на нивоу статистичке грешке, сада смо забрањени и на неким Јутјуб каналима, што када се узму у обзир све околности у којима живимо, сматрам апсолутно одличним показатељом много тога.
Да да, знам да ће многи сада опет или лажима или аргументима „како је то добар човек“ да бране поменутог у немогућности да одговоре ни на једну наведену чињеницу истином. Ја бих им, пријатељски, препоручила да ћуте и чувају бар себе, али предисторија дешавања показује да нису претерано оптерећени рачуницом даљом од сутрадан.
Зато би било добро да уважени професор Ристић остане подаље од Рађевине и Косова и Метохије и да пусти „обичан“ народ да уради своје, он је ипак „превише сачувао“.
 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (0):: Пермалинк

Нови ултиматум

"Нови "Закон о демократији и просперитету Балкана" стиже нам из Америке. Ултиматум Аустроугарске био је мала маца спрам овога.

"New bipartisan Act, called the Western Balkans Democracy and Prosperity Act, aims to support security and economic development in a region vulnerable to Russian penetration."

Управо је сада активиран Опен Балкан.
Све иде по плану.

Ви, млађи, не наседајте на већ једном продану цркнуту мачку. Ми смо у добу ратног комунизма, где је потпуно ново књиговодство. Јешће онај који ради. Ко живи од незарађеног кредита нека се чува!" 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (0):: Пермалинк

Враћају се осамдесете

" Влада Србије донела је одлуку да ограничи висину цена шећера, брашна, уља, млека и свињског меса. Двадесет година прича о лепотама слободног тржишта (изузев Небојше Катића):од Лабуса, Динкића и оних првих вуцибатина па до последњих, а на крају завршимо у интервенционизму. Како ви сад можете неком приватнику да ограничите цену за његов производ? Што је најважније: донесете уредбу по којој он не сме да испоручује мање? Шта би се десило уколико би ваша производна цена уља или меса била већа него малопродајна цена? Каква је разлика између овога и онога што је радио Милошевић? Само што је он ограничавао друштвена предузећа, па је то још и имало неког смисла, а ови ограничавају приватна предузећа. Ово ће морати да фермају мали приватници; за Темпо или Лидл то неће важити. Они који су дали велике провизије неће бити контролисани. Ово је ту само да прочитају пензионери, да виде како држава брине о њима, њиховом стандарду, а поскупљења се настављају. Не можете то зауставити јер држава није ограничила цену нафте. Чим она крене горе, и све остало ће расти. 
 
Ово никад није дало резултат сем једног: хиперинфлација је средство да се од народа извуку паре."

А ми живимо тренутно у времену када је новац оно што се договоримо. Гледајте да вам новац не пропадне, уложите га у нешто што ће вам вредети. 
 
Разлози за раст цена или несташицу налазе се у лимитираној цени, немогућности доставке и помањкању интереса произвођача за производњом неисплативог.

Узгред буди речено: Русија је званично објавила да има нафте за још 30 година. 
 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (0):: Пермалинк

Они су продали све

 

Бако…
Они су продали све,
Куће више нема,
Нема је.
Прво су продали дедине њиве,
Што од зноја их је стварао,
И посекли су оно стабло шљиве,
Под којим је уморан одмарао.
Џеки је остављен негде на селу,
Да улицом лута и репом маше,
Питам се храни ли га ко,
И јел кажу да је то куче наше?
Ништа од нас тамо није остало,
Сем њега.
Од свих пара купили су мали стан,
Тата је био срећан,
А мама поносна,
Ми идемо за град.
Више нисмо сељаци,
Рекао би отац за ручком,
У соби која нас је гушила,
Мајка је непрестано завијаче пушила,
А соба имала 8 квадрата,
Звали су је дневна.
Кажу овде ће нам бити боље,
Урадили су то због брата и мене,
И нисам схватао како због доброг,
Срце полако почиње да вене,
А где је ту радост?
Гледао сам људе како шетају обучене псе,
Ошишане, расне, као да се такмиче,
И било ми жао Џекија,
Та моја протува,
Тако ми недостаје.
Купићемо Бишона,
Рекла је мајка у један час,
А ја сам питао где ће да спава- немамо двориште,
Ништа не брини рече ми,
Спаваће крај нас.
Зашто нисмо онда повели Џекија?
Он није за град- рекли су.
А ми јесмо?
Бако…
Овде људи стално журе,
И не говоре добар дан,
Важно је само како си обучен,
Која кола возиш,
А не како си васпитан.
Јел си ме погрешном учила?
Сивило ме тако гуши,
Док пролазим кроз улице од смога,
Како се живот преко ноћи сруши,
Кад човек бежи од корена свога.
Осећам се као грана,
Коју је јак ветар одувао,
Јер је стари изнемогли храст,
Под ударом ветра није сачувао.
Причају о перспективи,
Будућности,
О томе шта је најбоље за нас,
Као да не памте више,
Да нам село беше спас.
Бежимо од себе,
И гадим се тога,
Ако има Бога нек’ уразуми свет,
Не граде орлови гнездо где им кажу,
већ тамо где су направили свој први лет.
Бако, ја ћу се вратити!

 

Ристо Несторовић

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (0):: Пермалинк

Отворени Балкан илити Велика Албанија

„Ја сам у Републици Српској пре две године имао једну врло звучну и високу функцију (више номиналну, ништа значајну) и не знам како, вероватно због тога, доспео сам на мејл адресу једне међународне организације, која се „бори“ за правду, мир, суживот, љубав међу народима и све остало ако ниси Србин и стално од њих добијам неку пошту. Већ три пута су ми послали нове мапе света како он треба да изгледа. На тој мапи је Балканленд, који обухвата: БиХ, Србију, Косово, Црну Гору, Северну Македонију и Албанију. Добио сам слике људи који ће то водити; то су крти другосрбијанци и та држава не да је наша будућност, та држава је већ наша стварност. Тако кад Мило и Вучић причају да ћемо бити уједињени, хоћемо, а можда смо се већ и ујединили, али преко Велике Албаније. Оно што се десило Милу Ђукановићу, десило се зато што на оном једном састанку на високом нивоу (сви су они имали преко два метра), кад је био предложен први пут мини шенген, он је то тако невољно примио, није показао дивљење (тад ми је био први пут симпатичан) као што је показивао наш велики Он и остали, и мислим да је све оно што се десило и оно догађање народа ишло у том правцу - казна за то што се није тако свесрдно се за то залагао. (Био сам у Црној Гори пре десетак дана, видим да они више мисле о ЕУ него о уласку у Велику Албанију и мислим да му је оно била опомена да се мало више ангажује, а оно што нам је промакло мислим да је на фону тог таласа Велике Албаније управо дошао Дритан Абазовић. Он треба да припреми становништво да се уђе у све то.) Тако да ће Република Српска и Србија бити у једној држави, али, наравно, не нашој. На тој мапи, коју сам добио, постоје два главна града: Тирана и Сарајево; Београд је тешка периферија, а ово увођење војвођанске нације можда има за циљ, претпостављам, пошто ће та држава у којој треба да живимо бити држава права, али шеријатског, има за циљ, дакле, да уклони вишак од милион и по Срба који су том праву тренутно сметња. Ако знаш за Либан: колико година се тамо није попис вршио - од 1934. године. То је дефакто данас већинска муслиманска држава, али је на том последњем попису била већински хришћанска, доста има тих хришћанских секти и пошто је Арапима потребан тај део да би могли да иду и да се коцкају, то јест да живе ван својих прописа и проводе се, онда Либан данас не сме да направи попис, јер би са пописом престао бити хришћанска држава и морао би да живи по шеријатском праву. Зато би овде требало довести једно милион и по муслимана, а избацити толико Срба и зато је нама симпатична хрватска полиција, која бије мигранте на граници, и зато даље од Бихаћа и Цазина не може да се прође; зато су патроле овде стално по Барањи и Славонији да се мигрантима не дозволи пролаз. А одвајање Војводине је можда у ту сврху, протуриће се теза да она сама, пре Србије, може да уђе у ЕУ, што је била теза од пре 15 година (али се тај војвођанизам практично није до данас чуо и сад је ово пробни балон да народу прође кроз уши, па да Војводина, са таман милион и по Срба оде). Тада би, без прилива миграната, тај читав мини шенген могао да постане шеријатска држава. Сада нам може бити јасније зашто се прави овај пут Ниш-Мердаре-Драч, једноставно се мора Албанији дати пут преко равница у свет, а не преко Далмације и Црне Горе да иду према Европи. Тако да ћемо ми бити мото развоја те будуће државе, наше ће финансије њих финансирати. И постаје јасније зашто се нама непотребни путеви праве.

 

у.п.:Већ годину и по дана се рекламира албанско море како је лепо, јефтино. Ако слетиш у Београд, ти више немаш контроле до Тиране, и обратно, заједничко нам је тржиште рада. Ако је ЕУ почела као унија за угаљ и челик, ми смо почели као унија за роминг и корону. Срби ће да се освесте можда двадесете године боравка у овој унији, а можда и касније. И те прве, који почну да се освешћују, бациће у кречану јер „кваре идилу“."

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (2):: Пермалинк

Чистачи ваших финансија

„Када вам чистач ципела почне делити савете са берзе – време је да продајете“, рекао је Џозеф Кенеди и то 1929. године.

Ово је важно да се разуме, јер су данас међу нама многи чистачи ципела, који нам са тв дизниленда деле финансијске савете и навлаче народ у погрешне смерове.

„Упркос противљењу грађана скупштина Лознице уз подршку одборника СНС-а и СПС-а усвојила је просторни план и пројекат "Јадар".“

Наравно, одборници су одавно обрађени, народ се примио на новац (а чуј, људи се пале на две црвене или два`ест евра, а да неће на веће паре) и сад ће сви да се или селе напоље, или у Београд.

Али обратите пажњу! Да ли вам сад постаје јасније због чега су се правили онолики станови годинама унапред? Неко је унапред имао план о експропријацији земљишта и направио је станове да заради и на продаји земљишта и на становима.

Међутим, колико се ово са продајом земљишта и пресељењем у Београд исплати – можда за неко време. Али ако су мислили да ће тако побећи од тровања и загађења, онда су се Лозничани грдно преварили. Рио Тинто ће да тражи шта ће већ да тражи (тај крај је богат рудом свакојаком), а загађење ће одлазити у Дрину, Дрина у Саву, а Сава доноси воду за пиће у Београд. Наравно, и Сремску Митровицу, и друга места.

Зато пазите на савете и чувајте се новца, који се штампа у неограниченим количинама.

Сад је боље време да се богатите људима, јер рат би могао да плане очас – неко већ увелико креше варнице. (Лако је било спречавати градњу мини хидроцентрала, али истерати Рио Тинто је у старту операција за коју би демонстранти већ први дан добили преко леђа.)

А где год да идете, не можете стићи без себе каквог јесте.

Политичари траже и обраћају се увек онима који за све имају изговоре, и којима су увек други криви за све што их снађе у животу лоше – чему су сами допринели погрешним изборима.

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (3):: Пермалинк

Скупо, јефтино, бесплатно

 

Обратите пажњу на то шта поскупљује, а шта појефтињује

Оно што поскупљује јесу: нафта, храна, асети (имовина од вредности као што су злато, сребро, менице... ), плин, вода, струја, медицинска помоћ – све оно што вам треба да преживите.

Шта појефтињује? Ствари које вам нису потребне: аутомобили, електроника, одећа, телефонске услуге, рачунари, телевизори – ствари које ћете купити само једном, а што се зове технолошка дефлација.

Превара која се одвија пред нашим очима се и крије у разлици у ценама, где су непотребне ствари све јефтиније и тиме замагљују вид многима како не би приметили шта поскупљује, а што је битно за опстанак и живот.

На основу овога се да приметити да и локдауни имају везе са тим. Због одржавања ниже цене хране затварају се ресторани (мање свадби и весеља по локалима), а због одржавања цене горива смањује се кретање у саобраћају и промету.

Зато се не треба навикавати на парадајз из Албаније и лук из Кине већ се полако учити како прехранити породицу.

Не треба сметнути с ума да многи од нас троше новац који немају на оно што расте бесплатно: кромпир, лук, грашак, пасуљ, парадајз, јабуке, шљиве, грожђе, јагоде, малине...

 

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (2):: Пермалинк

Неки нови клинци

 

„Игром случаја, док сам био у гимназији, био сам у том одељењу где су била већ предодређена деца маминих и татиних синова и кћери. И они су сад, пошто сам ја 1983. годиште, већ на неким позицијама ту по Поморављу, али смо сви у добрим односима као другари. И онда долазе неке приче невероватне да ја просто не могу да верујем.

Прва прича је да у Ћуприји, на Иванковцу где је била битка, где још шанчеви стоје, да се прави нека огромна фабрика, која треба да обухвати око 44 хектара. Фирма се зове SMP Automotive, немачка фирма, наводно је човек Немац али је, заправо, Индијац. Али како је дошло да они крену уопште ту да праве фабрику? Индијац има свог гуруа и гуру је радио шта је већ радио и убо је ту да буде фабрика под морање; од целог Поморавља он је убо ту тачку. Та тачка је без неког смисла, јер је аутопут далеко, али што је најгоре и мени скроз нејасно – ту је најплоднија земља. Ови у Ћуприји су већ због те фабрике направили и индустријску зону: прикључци за струју, вода, а све асфалтирано, стајалиште за аутобусе поред самог аутопута. И сад је овај гуру, који је гледао то све са виском, дакле већ изграђену фабрику (то ми каже дечко инжињер који ради са њим) наредио да се све растури и прави поново, плус што сад траже да им се изведе аутопут кроз целу таблу (мислим на земљу, Иванковац, Добричево) да се доведе до аутопута само за њих саме. И наплаћују невероватне пенале ако закасни градња само дан.

Пријатељ који ради у агенцији за изградњу или шта ли већ каже да су Кинези спустили шапу на Добричево, а то је земља равна, нема боље земље у Поморављу.

И друга ствар, Јужни Кучај, велико ловиште, више није у поседу „Србија шуме“. Значи то је око 26300 хектара можда, које је издано Радојичићу и Веселиновићу. Сви су отпуштени стари шумари, причамо о потезу Грза с једне стране до Бора, Жагубице Бељанице – обичан народ више нема приступа овде. Ту су квадови, џипови, хеликоптери – онако домаћински са приватним обезбеђењем. Ту се сад одржавају џипијаде. Али тамо има једна прашума, Винатовача, последња прашума у Србији, где већ три века није било исечено дрво и без најаве се није могло ући до скора – то је најзаштићенији национални парк у Србији. Е ту сад праве хаос!“

Гробља и гробља балвана по српским планинама које новосрби и новоправославци секу не марећи што те шуме припадају Цркви.

Како радили, тако нам Бог помогао, каже се.

А ми се бринемо за Косово – као...

Но, овде већ више и тако нема народа, а проблеми са другим деловима Србије стоје отворени и неће бити затварани, јер неко већ сад гледа како да од тога има користи. Па мислите мало чије и какве паре узимате, и да ли је души свако јело мило.

Илити, како рече о. Данил Сисојев: не треба да будемо са свима пријатељи и нека другарства, која не воде Христу, треба, Бога ради, прекидати.

Погледајте сад како то изгледа на примеру само оне суђинице Радмиле, која прима плату - јер има децу, јелте, а не сме да каже ко ју је назвао да убицу са већ дебелим досијеом пусти да се брани са слободе и чије име новине објављују без презимена, (а све друге са породичним стаблом), што само показује да је нечији човек.

Учите и децу научите, како би сутра знали да између себе препознају лицемерне. То се, знајте, већ у школама одгаја.

Ваљаће им.


 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (0):: Пермалинк

О пракси

Пре извесног времена наиђох на неки амерички филм о жени која је радила посао медицинске сестре, али која није била медицински радник, јер није имала школе, и која је многим људима помогла али је због тога морала да иде на суд. Филм је снимљен према истинитом догађају, како је наведено, и жена није радила ништа са чиме надлежни доктор није био упознат, али није ишла ни у крајности већ је то било више као прва помоћ, интелигенција и пракса. Народ се дигао у њену одбрану. За тренутак ћу скренути са ове теме али ћу се вратити, јер је битна.

Видите, кад је мој брат покренуо фирму, долазили су многи да питају за посао, било код нас, било за информацију. Јер предузетници увек знају нешто више. Посла је увек било и увек га има, али су многи били пробирљиви, јер их је, понајпре, мрзило рано устајати. Брат је после одустао од саветовања, јер то није помагало. А шта се данас дешава? Данас долазе и траже било шта и то у паровима! Сад већ гори до ноката и то је оно време кад ћете моћи бирати раднике као робове. Сами смо себе довели дотле, нажалост. И ништа ово није осуђивања ради већ да размислимо где смо и шта нам је чинити. Ова прича са почетка жели нешто да вам каже.

Већина ствари се пре да научити праксом већ само теоријом. Зато је учење од куће предност, јер сад имате времена и да учите и да радите упоредо. И зато вам паметни и богати саветују да не радите за плату већ за знање. Ако будете размишљали као порезници и угађали свима пре већ себи, а под тим „свима“ мислим на то да ваше паре троше паразити друштва, онда сте на погрешној животној траси. Кад уђете у фирму, на неко домаћинство, у било какав посао тражите просто своје место и богатите своје знање. Ако не мислите да се од посла претргнете онда немојте очекивати ни да вас преплате. Али ако занемарите сам новац а усредсредите се на знање које добијате, тад ће ваше богатство да расте и могућности да се шире. Систем може да вас кажњава као порезнике, али живот уме да награди оне који бирају боље и за себе и за друге. Погледајте само како за одређену кубикажу аутомобила, који убија пешаке на тротоару следи наногица, а ви кад немате само личну карту плаћате 20000 динара казне.

И још нешто: пазите у које и какво спортско друштво учлањујете своју децу, јер се данас напредује и топлим односима тренера и спортисте.

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (2):: Пермалинк

Какве су нам мисли

Прошле године су за двесто оболелих затворили читаву државу, сељаку на њиви су наплатили казну јер није имао маску, а ове године што је више болесних то су мере све луђе које вас не штите никако. Овде уопште нећу улазити у полемику око болести, већ око тога да нас померају како хоће и сви се нешто буне али у Лидл редовно иду да купе смеће да једу. "За бушмана је прича о струји тек нека легенда о којој је чуо. Данашњи бели човек је меког стомака (то кажу и они у Америци за себе). Њему картица служи за џирло производе али не и да прави болницу." И сад седе девојке и сређују нокте у време короне, а притом разговарају како неће да славе Славу - због короне. Јер, новоправославцима је Слава гости, са којима ће да псују, опијају се, али не и да се моле или помажу. То је као она прича момка, који је морао да побегне из Крајине, па кад је дошао у Србију крене он да прави посну славу, а кад се вратио у родни крај где су све Славе биле мрсне и он им рече да је правилно постити за његову Славу, они га упиташе: "Добро, а шта ће ти јести гости?" Није то ни лоше питање, али му недостаје дефиниција: ко су наши гости на слави? Не буни се природа без разлога, јер данашњи човек ни сам није у винклу. "Лако је било Карађорђу да подигне буну, јер је уз себе имао још сличних Карађорђа. Али ако си ти сам Карађорђе, а заједница трули, онда до бољитка неће скоро доћи."
 
Вама сад показују изборе у Америци, али не и суштину представе која се изводи. Озбиљно се спрема увођење педофилије и некрофилије као сексуалне оријентације. Али ово су вам уједно и први онлајн избори. Људи су своје гласове слали још и пре избора, тако да о бројању и пребројавању нема говора. То се зна. Овде се ради о томе кога ће војска да слуша. Она треба да доведе Августа на власт, јер је Цезар убијен. Са Бајденом стиже Грета а то значи да на плате којих нема стиже порез. Зато се паметни селе из "комунистичке Америке", како то сад називају. И сад имате глумце, певаче, естрадне уметнике и многе друге који по белом свету купују земљу да би имали шта да једу. 2022. година или 2027. - није то много разлике али јесте време да се по неким стварима човек преуми на боље. Чак и ако је ово време јунаштва из кућа. А можда баш и стога.
 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (5):: Пермалинк

Ујка Сем

 
Снимљено 1985. године
 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (4):: Пермалинк

Размишљанка за сувереног појединца

Кад год систему нешто треба он се сети нас. Не бива обратно. Зато је важно за нас да знамо: систем контролише играче на политичкој сцени. Било да гледате телевизију или пратите јутјуб ово увек имајмо на уму. Пре него што се упустите у ваљаност каквог др Брамапутре на неком од медија, или Смита, Чин Муна, или слично обавезно проверите најпре биографију личности и место на којем се налази у ланцу. Систем зна да се увек може појавити и другачија идеја и стога му је у интересу да он контролише одређене појаве и групе, како се заиста не би појавио неко са идејом од вредности. Самим тим то значи и да се маса контролише, која мора вазда да одржава шум и вентилацију, како би небитним или мање битним садржајима одвлачила пажњу са битних тема. Примера ради: теме се појављују и једна другу смењују, па су сад харп и кемтрејлс сменили корона и 5Г мрежа. То су, иначе, теме које се лако реше, али што би се неко бакћао решењима кад теорија одлично служи да нас држи у уверењу а не знању (или: што би неко учио микробиологију кад фризерка у салону зна све о корони). Зато је највећа болест данашњице самоувереност, због чега је готово немогуће разговарати чињенично са великим бројем људи чак и са онима у нашој близини или породици. А докле год учествујемо у теоријама завере радићемо сами против себе. Да бисмо понешто разумели кренућемо само од промена назива улица. Радују се људи промени све док им не стигне наплатна карта за излазак из циркуса. Јер кад промените назив улице морате да мењате и документа, зар не? Па ето вам радост о вашем трошку а за туђи интерес. Видели смо, такође, и да је 5Г мрежа извикана па сад о свом трошку морамо да је избацимо из употребе и дизањем кредита купимо нешто много штетније. Али то су све наши ријалитији, који у Америци сад већ улазе и у ону форму од које смо зазирали – а то је пуцање у живо месо пред камерама. Али нека се нико не вара, јер ће и код нас то доћи, па и то ће бити о нашем трошку. Јер кад год се нешто дешава – а ово је вредно понављања – морамо знати коме користи. Дакле, на улице Америке излази ноћу нека маса људи и малтретира становништво и полицију. Полиција пуца без пардона, а сад пуцају и демонстранти. За то време неки седе затворени у кућама у страху од бројних невидљивих непријатеља. Али насиље је контролисано, јер ово насиље треба да вас уведе вашим одобравањем у контролисане градове – затворе за све оне који хоће још дизниленда. И свеједно је да ли ће то бити хиљаде или милиони индивидуалних затвора или ће се свако сам затворити уз софистициране врсте надзора. И у шта ће се претворити човек? „Овај атомизирани потрошач, који је деценијама гледао рекламе, јурио кредите и трошио колико је већ могао сада треба још додатно да буде изолован и забијен у неки стан, небитно свој или изнајмљен, у којем ће робијати, то јест чувати се од невидљивог непријатеља. Данашњи човек се налази између Сциле и Харибде, то јест систем и поредак га једнако терају да буде део безличне масе и уједно атомизиран.“

Данашња борба са полицијом је бесмислена. Није то полиција из прошлог века, која је имала исто оружје као и народ. А систем, одакле год да кренете (сви вам причају о части и образу), увек награђује цинкароше, потказиваче. Конфор који смо уживали створио је од нас мале и немоћне послушнике и корисне идиоте. Стога је тешко замислити да ће свет ићи ка поправљању. Не, шум народа мора да се одржава и већ је дошло време да се тој маси мора дати за право. Само погледајте ко све стоји у првим редовима протеста (а они се сад шире и по европским градовима): разни заштитници којекаквих права, жене у црном, гутачи ватре, жене с брадом и остали циркус. Они на западу који виде то и примећују саветују људима да, у очувању сопствене главе, уђу у масу као сиви људи, односно да не привлаче пажњу на себе другачијег (заправо да се облаче у њихове униформе и да прихвате, неформално, њихове симболе). То је оно што неко рече: у комунизму сте могли бар да ћутите, овде ћете морати са гомилом да вичете: „И ја сам луд!“

Зато гледајмо и бирајмо битке, али не по оној: три пут сечем и опет је кратко. И чувајте добро своју веру, учите о њој како треба и где треба, и главе своју Господу приклоните (к срцу) јер ће вас обманама варати. Само тако ћете бити у могућности да препознате и невидљиве непријатеље.

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (3):: Пермалинк

Граматика и Алан Чумак

Данас су ме неке ствари подстакле на размишљање, које ћу да поделим са вама. Сазнавши понешто о онлајн учењу из прве руке а везано за српски језик – граматика је одмах претрпела. За оне који треба да носе џакове граматика и није потребна. Али за елиту јесте још увек, тако да је прозор ипак отшкринут само сада далеко мање неголи у редовној настави. Али овде ћу вам скренути пажњу на једну причу из наших ратова са Немачком. Наиме, док су наши људи проводили део живота у заробљеништву у Немачкој, њима су одавде жена, деца, дакле породица слали пакете хране. И Срби су јели добру храну за разлику од Немаца који су на њих гледали слинећи. И чим је то примећено Немци су забранили слање пакета нашем народу. Сад имате то исто и са граматиком. Управо сад погледах леп видео о неком рукодељу и одмах ми упаде у очи опис испод њега где особа све пише малим словом, без тачке, зареза... Дакле, ако они могу бити без граматике ми морамо још и пре. Али шта је у свему овоме оно што мора да вас брине. Елита или класа ће задржати за себе добро школоване људе, посебно оне у здравству. За ове без граматике остаће пирамида др Несторовића, или слика Алана Чумака (сећате ли се?). Али је то сад пресвучено у новоправославље и имате понајпре по фејсбуку слике са потписом „Напиши амин испод за здравље.“, или „Ова слика доноси благослов“, или томе слично. Па ви сад сами одлучите да ли је школа крај образовања или оно треба да траје и после школе.

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (0):: Пермалинк

Чобани на власти или...

... зашто је све ово добро за нас 

 

Оно што нас овде нико не учи, нити школа, нити власт, јесте о континуитету историје. Потписани споразум говори у прилог томе да смо ми овде део Блиског истока (може бити Иран, Турска, а може и Византија). Ми смо сада трећа држава (заједно са Америком и моћном Гватемалом) која своју амбасаду из Тел Авива премешта у Јерусалим, док нам овдашња палестинска амбасада то спори због неких тамо УН (које плаћа и финансира Америка). И ми излазимо Израелу у сусрет тако што ћемо вратити јеврејску имовину погинулих у холокаусту њиховим наследницима којих нема, а нама се Израел реваншира тако што признаје државу Косово, што је у директној супротности са неким другим чланом у споразуму где пише да признавања Косова не сме бити наредних годину дана ни од које друге државе, нити ми смемо да тражимо да неко повуче признање у наредних годину дана (таман као што представници „нових“ власти у Црној Гори и говоре). Иначе, на том папиру нема печата Америке.

Али да се ми овде сетимо Вучићеве приче за телетабисе о томе како је он наш нови Милош Обреновић. Сад, без шминке и патетике сами процените да ли је на власти чобанин (или собни старешина, гонич робова, како год) или неко ко брине о вама. И по томе ћете моћи, ко буде желео, да препознате и друге који ту јесу или ће долазити.

Дакле, зашто је ово за нас добро? Космополитика каже: добро је, јер сте коначно, након читавог века, сазнали ко је прави газда ових простора. И сад знате са ким треба да разговарате (преговарате). И то нас враћа Милошу Обреновићу и разлици у поимању владавине. Милош је узимао од Турака злато али тим је златом куповао и повећавао територију Србије. И ови на власти добијају паре од запада али од идеје (само наводим) Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица стигли смо до тога да дајемо наше за наше и да се неумитно смањујемо. Дакле, сад сами процените да ли сте ви изабрали праве да вас воде или је газда поставио чобане да воде стадо.

Ништа није ни црно ни бело само по себи, већ све зависи од тога какве је боје крв у нама.

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (12):: Пермалинк

Знање и умење 9

Повратак фрули и гуслама

 

– Како се ви храните?

– Зависи. Кад имамо новца једемо саламу, а кад нема онда оно што се нађе у кући: сланина, кобасица, шунка...

 

Рубикон је пређен. У Америци није постигнута сагласност око наставка поделе социјалне помоћи (на ово треба гледати као на Титову смрт, након које је овде уследио програм социјалне помоћи, који ни у ком случају није покретач привреде, као ни штампање новца, већ пут ка хиперинфлацији и гашењу економије). Јасна је интенција тренутне америчке бирократије да помажу народ и привреду, а не да спасавају бројна и већ банкротирана тела, савезне државе, локалне управе. Небитно је у самој причи то што је одлучено да амерички грађани не морају плаћати порез на зараде, да се продужава рок за исељење људи због неплаћене ренте и кирије, што је она помоћ незапосленима у износу од 600 долара продужена али смањена на 400 долара и што је до даљњег стопирано плаћање студентских кредита; то су само детаљи у причи. Оно што је битно јесте да је одлуку донео један човек, који, веома упитно по конструкцији досадашњег система, нема на то легално уставно право.

Будућност света је по неким најавама повратак цезаризма. И то је тај терен на који ступамо, а он долази онда кад настане велики јаз између богатих и сиромашних а познаје се по неминовном грађанском рату, који увек покрећу елите. И Америка се увелико спрема за то.

Време хајдучије, партизанштине, четништва је иза нас. За дуги рат нема услова, јер нема њива ни сељака. Долази време урбане гериле и борбе по градовима. А истовремено вас корона затвара у куће и станове. Потребно је најпре разумевање у сопственој кући и да сви чланови буду у заједници, а шта ради корона? Она вас завађа. Ако муж жели напоље а жена да буде затворена, или обрнуто, а то све због деце, доћи ће до свађе, размирица и развода којих је ионако превише. Сукоб раса, сукоб генерација, сукоб полова – хаос излази на сцену.

Шта је потребно чинити? Већ данас крените у потрагу за човеком. Не народом, већ човеком. И ако ви нађете једног, и он нађе једног за извесно време ваш капитал ће постати јачи неголи ће дизниленд бити у наредном периоду.

Један од ресурса на који ретко ко обраћа пажњу а веома је битан јесте време. Оно пролази неумитно али тражи да се и у њега уложи. Уложите време да нађете човека и то ће вам се исплатити у наредном периоду.

Каже човек следеће: „Седим са својим пријатељима, којима верујем, и сви се сложимо да не примимо сто евра, да би ме већ сутрадан сви оставили и отишли по паре. Тог дана сам изгубио пријатеље.“

Шта је важно да знамо? Разлику између корупције и социјалне помоћи. Корупција народа је онда кад се од заједничких пара купује лојалност одређене групе заједнице, кад се помажу одређени медији, неке НВО, неке фирме. Социјална помоћ ту не спада.  Већ сад је време да се крене у одбрану личног суверенитета одвајањем од корупције и корумпираних. Јер тамо где буду плакали за корупцијом, тамо ће ред да прави пендрек.

Ближи се новембар и амерички избори. Али Америка је данас поново изабрала да буде република и – ефикасна. Противник Трампу је Бајден, који не жели дуеле са њим, јер је човек давно требало да оде у пензију и јер не може сувисло да састави две реченице а не да са неким прича и разговара у некој емисији. То је све циркус али оно иза шатре је збиља.

Америка поново болује од короне (појавила се у школама, које су одмах затворене), али заједно са короном крећу и нови откази и: урагани, цунамији, торнада. Зато се на јутјубу појављују прилози о томе како да се сами заштитите. Јер нема више новца да други брину о вама. И зато је и вакцина сад политичко а не медицинско средство. Она неће бити још пуштена у промет, али неки лекари већ сад изражавају забринутост за неке нове и далеко горе вирусе. Затвориће вас у куће и шта онда? Да ли знате шта ћете радити тако затворени? Како ћете трошити свој битан ресурс – време? О слободи да и не говоримо.

Новембар је близу и сви нас упозоравају да је близу. Значи да неки сценарио постоји. Какав је ваш план? Затвориће путеве граду, ваши стари ће остати сами у становима и кућама. Мудри већ сада увелико праве планове како да избегну затвор и да се преселе негде где неће за њих да мисли телевизор о томе шта да једу, где да путују, како да живе. И можда се боље организују и нађу ефикасну а јефтину управу како би се заједница одржала.

Неки Канађани су још како свесни тога да је грађански рат на помолу. И које је благо које они мисле да бране у том времену? Амиши! Зашто? Па зато што они једини имају потребно знање за враћање земље на фабричка подешавања. Они су сачували занате, они знају како да направе клин, ветрењачу, воденицу, како да живе без технологије. И шта је још карактеристично за неке од тих група (као и све секте и они имају своје поделе унутар заједнице, па тако неки дозвољавају да се користи мотор на акумулатор)? Амиши још како знају да рукују оружјем и да га користе за лов. А можда ће им то знање, ко зна, бити потребно и за заштиту заједнице.

Као што рекосмо на почетку ових текстова: и од њих се има много тога научити.

А има ли код нас чувара сећања на дане без пуњача за мобилни?

Има ли Србија човека?

Можда је време за потрагу свих потрага.

Можда је време да се фрула и гусле врате где им је место.

 

Крај и Богу слава.

 

Аутор pricalica ( Непозната историја Срба... ) :: Коментари (2):: Пермалинк
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14  Следећи»