[ Непозната историја Срба... ] 03 Мај, 2017 21:10

Брдска плeмeна Црнe Горe, у која сe убрајају: Кучи, Бјeлопавлићи, Пипeри, Братоножићи, Ровца, Морача и Васојeвићи, најавила су могућe одцeпљeњe и излазак из зајeдницe са Црном Гором.

Како сe наводи у прогласу Брђанима, објављeном у днeвном листу „Глас Брдах“ , у плану јe да сe организујe општeбрђански збор, на којeм би плeмeнскe главeшинe размотрилe актуeлну гeополитичку ситуацију; опасност која Брдима пријeти од надирања Арнаута, чин издајe почињeн  насилним увлачeњeм Црнe Горe у НАТО, због којeг јe нанeсeна вeлика срамота свим Брђанима, као и могућност eвeнтуалног изласка из зајeдницe коју Брда сачињавају са Старом Црном Гором.

На овако радикалан корак Брђани су сe одлучили, због како сe истичe у прогласу, нeпоштовања равноправног статуса Брда, којe јe одувијeк испољавано, док јe свe кулминирало одлуком књаза Ђукановића, да насилно угура Црну Гору у НАТО, бeз прeтходног прeиспитивања вољe Црногораца и Брђана, на фeр и дeмократском рeфeрeндуму.

„Насилним и бeзочним увлачeњeм Црнe Горe у НАТО, окаљан јe образ Црној Гори и Брдима. Овим бeзобразним чинодeјствијeм окаљано јe и свe чојско и сојско што су баштинили ови кршeвити и брдовити кланци. Угрожeн јe вишeвјeковни сувeрeнитeт нашe државe, којeг су наши прeци плаћали главом. Издана јe наша вјeковна покровитeљка и заштитница, Мајка Русија. Прeкршeна јe и СТЕГА, по свих 5 чланова, коју наши прeци потписашe и утврдишe мeђу собом. Тe стога ми брђанскe главeшинe, смо одлучили да сазовeмо Опшчeбрђански збор, на којeм ћe сe разматрати могућe иступањe из зајeдницe са Старом Црном Гором.“ , истичe сe у прогласу.

Иницијатива за одржавањe збора, дошла јe од странe Пипeра и Бјeлопавлића, који су у састав Старe Црнe Горe ушли 1796. годинe, након битака на Мартинићима и Крусима. Њу су подржала и остала брђанска плeмeна, која су у састав Црнe Горe улазила много каснијe. Док су Кучи послали и барјактара, који јe донио абeр у Пипeрe, као знак  да главeшинe Куча прихватају позив и захваљују осталим брдским плeмeнима, на указаној части, због дођeлe мјeста прeдсјeдавајућeг збором Војводи са Мeдуна.

На зајeдничком вијeћању плeмeнских кнeзова, којe ћe прeтходити збору, званично ћe сe утврдити днeвни рeд и датум одржавања збора. Како сазнајeмо из нeзваничних извора, блиских Сeрдару Стијeнском и свих Пипeра, извјeсно јe да ћe то бити 21. маја, на Зборној Главици, помeђу Бјeлопавлића и Пипeра.

Источник: Зицер.орг

Шушањска Народна Република

 

[ Непозната историја Срба... ] 27 Април, 2017 18:38

Неки дан чух на интернету (Радио 2М) следећу причу: за време окупације Индије од стране Енглеза, а током њиховог верског обичаја познатог под именом сати, (где се удовице живе спаљују са упокојеним мужем), Енглези су све који су палили ломачу са живом удовицом вешали. Једном приликом дошао је да протествује један стари Индијац, упитавши надлежног: „Зашто се мешате у наше обичаје и законе?“. На то му је дотични Енглез одговорио: „Ми се не мешамо у ваше обичаје, већ извршавамо наше обичаје и законе: код нас се људи који спаљују људе вешају!“

То правило је приметно свуда где год су Енглези, заједно са Америма, забили свој нос, па и у Србији. То видесмо за Васкрс. Они су нам „допустили“, у буквалном смислу те речи, будући да је Србија окупирана од стране Енглеза и Амера (претња Турском је симболична, будући да шифтари не би смели прстом да мрдну на позив Турске, ако то не потврде Енглези и Амери), дакле, „допустили“ су нам да славимо Васкрс, али по њиховим важећим правилима. На телевизији је писало латиницом „Христос васкрсе“, и то на првом програму, док је на другом, предвиђеном за српску мањину, јелте, писало ћирилицом; тај програм гледа мање људи. Кад је почео Дневник, видели смо Јерусалим и опатице, затим смо чули и папин говор, а патријарх руски је тек споменут – не дао Бог да нам допусте да чујемо и њега. И не само то: са свих трафика добили смо сличице за васкршња јаја са естрадним звездама, а у току поста смо имали и сарму у предизборној трци.

Велика изложба у САНУ страних фоторепортера, који су извештавали о српској борби по ратиштима - РТС није узео ни у разматрање. 

Како год, очигледно је да наши окупатори уживају у смртним обредима, како телесним, тако и духовним. А ми као да не умемо да препознамо време и зиму која надолази - јер нам нико други већ вођа прави велику Албанију, попуштајући у свему (а и ови безидејни протести му у томе помажу, да боље преуми на страну окупатора) - па дајемо да нас стрижу без милости. Голгота, коју наши преци прођоше, није ништа спрам оне која очекује, сад је извесно, наше потомке. Јер нам је вођа по нашој мери: како ми мислили, тако он ради. Али то је болест грађанштине. И она све више узима маха, јер се шири ко зараза. Са свих страна слушате поруке „просвећених“: ја све сам, ја све могу, ја све умемја волим себе. То је све супротно хришћанству, заједништву, братству и Светосављу. Она генерација, која буде другачије свести од југословенске, то јест, ЕУ шарене лаже, моћи ће да подигне главу из нашег песка у који смо се забили. А народ, чија тзв. војска игра коло по свету, где падају бомбе, и којој није испод части да буде у рангу Охајо гарде, не може се звати српском. Сасвим је извесно да ће се Србија морати дизати из пепела. 

  

[ Непозната историја Срба... ] 26 Април, 2017 17:19
 
Емисија о потпуковнику Војину Поповићу, чувеном војводи Вуку.
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 25 Март, 2017 15:12
 
"Они нису цртали срца за Косово, они су све српско носили у свом срцу..." 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 25 Март, 2017 01:18
 
Србија и Русија се вековима онемогућавају, од стране Енглеза, да добију свој излаз на море. И данас је тако, па је њихов представник код нас на власти вајни протестант. Тако треба да разумемо, као и то зашто имамо најнеспособнију власт, која, и поред беле куге, огромног броја људи који одлазе из земље, те малог притиска на бирое за запошљавање, не може да запосли ни ово мало јада...  
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 19 Фебруар, 2017 13:22
 
Песму посвећујем најбољим српским синовима изгинулим за Крст часни и слободу златну, настрадалим од шиптарских зликоваца и Нато окупатора 1999. године и онима који су се на Кошарама храбро борили и чували СРБИЈУ. 

ЈУНАЦИ СА КОШАРА

Једне ноћи хладне
Зима кад је била,
Српкиња је мајка
Чекала свог сина.

Чекала је сина,
Молила се Богу, 
С' Кошара да дође 
Донесе слободу. 

Ал' уместо њега,
Писмо јој је стигло,
Од сина јунака 
И на ноге дигло. 

С' овог боја мајко
Повратка ми нема,
Ко Кошаре чува 
Зна да зло се спрема. 

Ја ти мајко жив се 
Вратит' кући нећу, 
И сад већ у цркви 
Запали ми свећу.

Да Бог мени покој
С' јунацима пода,
Скупом ценом мајко
Плаћа се слобода.

А сина мог учи
И ово му кажи,
Твој је отац сине
На небеској стражи.

Тамо где је Лазар
Своју главу дао 
На Космету светом
И тата је пао.

Па је сада сине
Крај Милоша стао
А Христос му одмах 
Царство вечно дао.

Ко не памти подвиг 
С' Кошара јунака
Нек' га стигне клетва 
Косовских јунака.

Милутин Попадић 
 
[ Непозната историја Срба... ] 13 Фебруар, 2017 14:44
 
Дивна емисија Маје Д. Недељковић о српском селу, прелу и поселу, као и о српском вину које са нашло на мети Хрвата, о ћирилици и о поруци наших произвођача да купујемо домаће, будући да тако доприносимо опстанку Србије.
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 02 Фебруар, 2017 00:16
 
Док старачки САНУ спава, подмладак не дрема...
 
[ Непозната историја Срба... ] 15 Јануар, 2017 21:44
 
Станиша Стошић - Устани, царе Душане
 
[ Непозната историја Срба... ] 09 Јануар, 2017 23:27

Радоје Домановић, писац "Страдије", плана и програма рада сваке српске владе. Ово је прва од осам екранизованих пишчевих прича, које не застаревају. Читајте домаће!

 

 

 

[ Непозната историја Срба... ] 22 Децембар, 2016 21:29
 
Порука са Крима: Живи, Србијо!
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 18 Децембар, 2016 22:09
 
[ Непозната историја Срба... ] 14 Октобар, 2016 18:47
 
Бизерта - повратак у легенду
 
Књига аутора Луке Николића "Србијо, мајко и маћехо" послужила је као инспирација за документарни филм "Бизерта - повратак у легенду".

"Почивај у миру, наш ђеде Ђунисије, заједно са 1790 српских јунака, који леже на великом гробљу малог Феривила, који дадоше животе у јуначким бојевима на пољу части, за победу и Отаџбину." - речи су које унук Лука упућује свом деди Ђунисију Николићу из Заовине, трећепозивцу 4. пука.

Емисија гледаоце води од села Заовине, родног краја Ђунисија Николића, до гробља Ференвил у Тунису.

Његову ратну судбину пратимо од тренутка када је мобилисан, па све до 2005, када његов потомак полаже струк босиљка и баца грумен земље из родног краја на гроб у далеком Тунису.
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 09 Октобар, 2016 21:13
 
Радио-телевизија Србије у сарадњи са Министарством културе Републике Србије, у склопу обележавања стогодишњице Великог рата, у низу пројеката, снимила је и играно-документарни филм "Панта Драшкић – цена части".
Овај филм који се бави животом и делом Панте Драшкића, првог ађутанта краља Александра Првог, своју премијеру имао је на затварању 50. јубиларних Нишких филмских сусрета 28. августа 2015. Након тога, филм је приказан и на фестивалу "ЛИФЕ" у Лесковцу одржаном у октобру ове године.

Играно-документарни филм о животу Панте М. Драшкића у режији Петра Ристовског, осветљава судбину овог необичног човека која је посебно актуелна у временима кад је и сам појам државности а камоли части, обесмишљен. Колико пута су се само у последњих неколико година променила имена улица, градских тргова, називи институција, а заборављали велики и значајни људи. Тешко је исправљати ствари ретроградно, заборав је постао манир сваке власти али бар ови, ретки покушаји као што је и овај филм, можда могу да помогну.
Панта М. Драшкић, био је пре свега војник Краљевине Србије а онда официр који је стекао тај чин због исказане храбрости у балканским ратовима. Управо то га је и препоручило за службу у двору према чему је имао отпор. Прихватио је ипак свој задатак часно јер на војнику је да служи. Носио је на својим рукама краља Александра приликом повлачења из Србије кроз албанске мочваре о чему је писао у својим мемоарима. Исти су послужили као основ писања сценарија овог филма, једном од наших најталентованијих драмских писаца данашњице, Владимиру Ђурђевићу. А додатну снагу филма, дали су и аутентични документарни материјали добијени од породице Драшкић - Пантине фотографије, одликовања, списи ... те отуд одлука да се овај играни филм, обогати и правим документарним материјалом.

У филму игају: Лазар Ристовски (старији Панта), Ђорђе Марковић (млади Панта), Иван Томић, Даница Ристовски, Игор Ђорђевић, Марко Јањић, Бојан Жировић, Владимир Јоцовић, Теодора Ристовски, Павле Јеринић, Данијел Корша, Небојша Ђорђевић, Милан Тубић, Матеја Поповић, Иван Заблаћански, Милан Вучковић и други.
Као црнорукац, Панта Драшкић бива након Солунског процеса 1917. премештен у другу службу, односно враћен својој војсци. Биће тешко рањен у биткама а део кости његове лобање Александар И Карађорђевић носиће са собом као амајлију све до своје смрти. Панта ће га наџивети као што ће и преживети хапшење од стране комунистичких власти 1946. И преживеће и ту осуду јер част никад није имала цену-о томе говори овај филм.
Панта М. Дршкић био је деда покојног позоришног редитеља Љубомира Муција Драшкића.
Директор фотографије је Драгослав Бојковић, костимограф Сузана Глигоријевић, сценограф Мирослава Андрејевић, монтажер Мирјана Митровић, продуцент Ана Тодоров, организатор Милка Јовановић, уредник Наташа Дракулић.
 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 02 Октобар, 2016 11:18

Знате ли да је неки поштар покрао пензије, неки пилот својом грешком побио путнике, неки службеник покрао предузеће, неки официр издао своју земљу и војнике њему поверене, неки Крајишник постао шпијун најгорих непријатеља свог народа, нека мајка оставила дете, неки муж испребијао жену, неки атеиста откривен као педофил, неки лекар примио мито, неки народ оставио своју веру на милост и немилост унутрашњим окупаторима и мрзитељима православља... па нам неће пасти на памет да на сам помен поштара, мајке, Крајишника, пилота, атеиста - кажемо како су СВИ ОНИ исти као тај њихов огреховљени и заблудели представник.

То се тако ради само са свештеницима (и политичарима). С тим што политичари имају и своје приврженике у том истом народу (и то често и у великом броју гласача и симпатизера), а свештенике нема ко да чује, а камоли одбрани од ове колективне клевете. Само се они, групно, означавају као "попови" и затим сложно и немилосрдно каменују и клевећу, без икакве мере и праведниг суздржања. Само српски свештеници, они што се буде кад ми још спавамо, они који посте кад ми мрсимо, они који су на себе примили страшна страдања под усташама и комунистима не желећи да напусте своју веру и свој народ, они који су у ери Титове власти колективно сиротовали и били третирани као грађани другог реда.

Само су они - у најгорем случају, бар мало бољи и посвећенији другима од огромне већине народа што их тако непоштедно критикује - предмет опште поруге, исмевања, критике, мржње, неразумевања. Само српски свештеници и архијереји, одмах чим се помену или угледају.

Народу у Србији сметају цркве ("уместо којих је требало направити болнице и школе") а не сметају им луксузни квартови, прелепе виле (за личну употребу), огромни тржни центри и пословне зграде - за које не пишу нити говоре са оноликом страшћу и љутњом да их треба претворити у те исте болнице & школе.

И од десетина хиљада луксузних аутомобила им сметају само они које возе владике (као представници народа своје епархије), а не сметају им неупоредиво луксузнији и новији аутомобили естрадних звезда и звездица, мафијаша, бизнисмена, спортиста, банкара, добитника на лотоу, проститутки..., као да бити владика не значи имати посебан углед и поштовање у друштву (и све оно што УВЕК И КОД СВИХ иде уз то)? И као да најугледнија црквена лица других религија такође не возе аутомобиле (те прецењене лименке које служе да се неко, што безбедније, превезе из тачке А у тачку Б), али то исламским, римокатоличким... верницима, ето, не смета. Само су православне владике и патријарси српске и руске Цркве, једини, на тапету својих бивших безбожничких и комунистичких друштава. Оних који су их сасвим недавно живе пекли, стрељали, бацали под лед, исмевали и третирали као џакове за ударање и пљување...

А да не говоримо о томе да су се некада српски архиепископи, митрополити и патријарси (без лицемерног подилажења најгорим инстинктима масе) возили у кочијама са по шест или осам коња - НА ПОНОС И ДИКИ СВОГ ВЕРНОГ НАРОДА! И то никоме (осим најгорима) није сметало. Јер су знали да то код свих српских непријатеља (као и данас) изазива бес и неукротиви демонски гнев и нису желели да пред њима устукну и пусте да српски архијереји делују дроњаво и јадно. 
ПА И СВЕТИ САВА ЈЕ БИО ЗЛОБНО НАПАДАН ОД КОНКУРЕНТСКИХ ЕПИСКОПА (из грчко-византијске Охридске архиепископије) БАШ ЗБОГ "ЛУКСУЗНО ОПРЕМЉЕНИХ КОЊА И ЗЛАТНИХ ОДЕЖДИ" (како га завидно критикује чувени архиепископ Хоматијан)...
А знали су Срби свих времена (осим овог нашег) да ће исти ти њихови сународници под везеним митрама и са златним пастирским штаповима остати на бранику Отаџбине и у злу, не само у добру. И да ће поделити страдање свог народа, излажући му се добровољно и свесно (упркос могућности да благовремено напусте земљу и тако оставе Србе побеснелим турским и усташким злочинцима). Да ће, кад дође час, мирно и достојанствено (баш као и кад се возе тим тако озлоглашеним лимузинама) пристати да буду највише и најстрашније мучени, сечени, понижавани, ослепљивани, клани... испред свог народа, као њихови утешитељи, исповедници и пастири.

Као да смо упали у лудило и безумље које све види обрнуто и наопачке, на најодвратнији и најзлобнији могући начин, "достојан" најгорих дрипаца, безумника и грешника.

Толики наши свештеници по свим земљама где живе православни Срби дословно ГЛАДУЈУ, и то са својим породицама, окружени себичном равнодушношћу суграђана међу којима живе и мржњом агресивног атеизма, наслеђеног из времена "под Титом" - али о њима нико не говори. Јер се не уклапају у наметнути слику о "грешним поповима". 
Нико не помиње те хероје нашег доба што гацају по снегу и иду пешке десетинама колометара да неког опоју и ублаже му предсмртне тренутке. Оне који нам доносе последњу причест и сведоче да смрт није крај свега.

Нико не помиње ни онолике српске монахе што се ДАНОНОЋНО (док се ми одмарамо, читамо, дружимо са пријатељима, гледамо утакмице и филмове) МОЛЕ ЗА СВЕ НАС - и тако вековима, на тврдом камењу својих келија и цркава! Оне испоснике што су се ОДРЕКЛИ ПОРОДА И РАДОСТИ ОЧИНСТВА зарад нас и нашег спасења. 
Њих се не сећамо кад коментаришемо "попове-лопове" (омиљену комунистичку крилатицу), нити пред очима имамо сва она језива и величанствена, голготска страдања Саве Трлајића, Петра Зимоњића, Рафаила Момчиловића, Доситеја Васића... под усташама и Варнаве Настића, Михаила Ђисића, Иринеја Ћирића, Јована Рапајића... под комунистима. 
То нам не пада на памет, као ни грех оних у нашем тако увек слављеном и наводно безгрешном народу - што су цинкарили за УДБУ, учествовали у рушењу православних цркава (и узимању њихових остатака за своје свињце и штале), заборављали на своје породичне Крсне Славе, престајали да се причешћују... оних што су, на срамоту својих предака, узели пирамиду и звезду петокраку, уместо крста, за своје погребно знамење. 
Њих немамо на уму (иако и те како постоје, и то не у малом броју) кад говоримо о страдалном, сиромашном и од свих напуштеном "српском народу" и саосећамо са њим.

О, глупости. О, срамоте. О, ужаса. 
Нашег, српског.

P. S. 
А Српска Православна Црква је последња још нам преостала институција што може да нас окупи, сложи, ојача и умножи. 
И само још њу да склоне и униште, довршавајући свој ђаволски наум са нама. Само им још она смета и руши паклене планове. 
А ми често њима, таквима, помажемо у уништењу наше једине наде и последње преостале духовне тврђаве.

P. P. S. 
Да ли се иког међу нама тиче то што сви свештеници немају плате и сталне приходе, а бар трећина међу њима нема новца да уплати себи макар доприносе и пензионо-социјално? 
Коме они припадају и ко њих брани и помиње? И њихову децу и унуке?
Суровост друштва ове земље према српској Цркви је огромна и речима тешко описива.

 

 Драгослав Бокан

у.п.: На питање једном нашем високом војном лицу, који је присуствовао потписивању споразума у Куманову, који су петоктобарци издали и све нас продали, дакле, на питање због чега су неке владике посебно нападане, он недвосмислено тврди да је то зарад разбијања Православне Цркве. Треба само погледати које су то владике, и јасно вам упада у очи да су то региони који треба да се регионализују а потом и расрбе и са Србијом поздраве. Митрополит Амфилохије такође смета, а како видех неки дан, неки наши непотписани портали, који себе називају православним, не либе се да преносе текстове са милогорских портала, које наши Срби православни у ЦГ називају усташким, а који пљују по митрополиту. А уђе ли ЦГ у НАТО, тај исти НАТО неће дозволити да "црногорска црква" има везе са Српском и да има једног патријарха. Иначе, у ЦГ Српска Православна Црква има највише поверења, мимо свих осталих - 70% и то откад је ту Митрополит Амфилохије.