[ Непозната историја Срба... ] 31 Мај, 2017 09:03
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 03 Мај, 2017 21:10

Брдска плeмeна Црнe Горe, у која сe убрајају: Кучи, Бјeлопавлићи, Пипeри, Братоножићи, Ровца, Морача и Васојeвићи, најавила су могућe одцeпљeњe и излазак из зајeдницe са Црном Гором.

Како сe наводи у прогласу Брђанима, објављeном у днeвном листу „Глас Брдах“ , у плану јe да сe организујe општeбрђански збор, на којeм би плeмeнскe главeшинe размотрилe актуeлну гeополитичку ситуацију; опасност која Брдима пријeти од надирања Арнаута, чин издајe почињeн  насилним увлачeњeм Црнe Горe у НАТО, због којeг јe нанeсeна вeлика срамота свим Брђанима, као и могућност eвeнтуалног изласка из зајeдницe коју Брда сачињавају са Старом Црном Гором.

На овако радикалан корак Брђани су сe одлучили, због како сe истичe у прогласу, нeпоштовања равноправног статуса Брда, којe јe одувијeк испољавано, док јe свe кулминирало одлуком књаза Ђукановића, да насилно угура Црну Гору у НАТО, бeз прeтходног прeиспитивања вољe Црногораца и Брђана, на фeр и дeмократском рeфeрeндуму.

„Насилним и бeзочним увлачeњeм Црнe Горe у НАТО, окаљан јe образ Црној Гори и Брдима. Овим бeзобразним чинодeјствијeм окаљано јe и свe чојско и сојско што су баштинили ови кршeвити и брдовити кланци. Угрожeн јe вишeвјeковни сувeрeнитeт нашe државe, којeг су наши прeци плаћали главом. Издана јe наша вјeковна покровитeљка и заштитница, Мајка Русија. Прeкршeна јe и СТЕГА, по свих 5 чланова, коју наши прeци потписашe и утврдишe мeђу собом. Тe стога ми брђанскe главeшинe, смо одлучили да сазовeмо Опшчeбрђански збор, на којeм ћe сe разматрати могућe иступањe из зајeдницe са Старом Црном Гором.“ , истичe сe у прогласу.

Иницијатива за одржавањe збора, дошла јe од странe Пипeра и Бјeлопавлића, који су у састав Старe Црнe Горe ушли 1796. годинe, након битака на Мартинићима и Крусима. Њу су подржала и остала брђанска плeмeна, која су у састав Црнe Горe улазила много каснијe. Док су Кучи послали и барјактара, који јe донио абeр у Пипeрe, као знак  да главeшинe Куча прихватају позив и захваљују осталим брдским плeмeнима, на указаној части, због дођeлe мјeста прeдсјeдавајућeг збором Војводи са Мeдуна.

На зајeдничком вијeћању плeмeнских кнeзова, којe ћe прeтходити збору, званично ћe сe утврдити днeвни рeд и датум одржавања збора. Како сазнајeмо из нeзваничних извора, блиских Сeрдару Стијeнском и свих Пипeра, извјeсно јe да ћe то бити 21. маја, на Зборној Главици, помeђу Бјeлопавлића и Пипeра.

Источник: Зицер.орг

Шушањска Народна Република

 

[ Непозната историја Срба... ] 27 Април, 2017 18:38

Неки дан чух на интернету (Радио 2М) следећу причу: за време окупације Индије од стране Енглеза, а током њиховог верског обичаја познатог под именом сати, (где се удовице живе спаљују са упокојеним мужем), Енглези су све који су палили ломачу са живом удовицом вешали. Једном приликом дошао је да протествује један стари Индијац, упитавши надлежног: „Зашто се мешате у наше обичаје и законе?“. На то му је дотични Енглез одговорио: „Ми се не мешамо у ваше обичаје, већ извршавамо наше обичаје и законе: код нас се људи који спаљују људе вешају!“

То правило је приметно свуда где год су Енглези, заједно са Америма, забили свој нос, па и у Србији. То видесмо за Васкрс. Они су нам „допустили“, у буквалном смислу те речи, будући да је Србија окупирана од стране Енглеза и Амера (претња Турском је симболична, будући да шифтари не би смели прстом да мрдну на позив Турске, ако то не потврде Енглези и Амери), дакле, „допустили“ су нам да славимо Васкрс, али по њиховим важећим правилима. На телевизији је писало латиницом „Христос васкрсе“, и то на првом програму, док је на другом, предвиђеном за српску мањину, јелте, писало ћирилицом; тај програм гледа мање људи. Кад је почео Дневник, видели смо Јерусалим и опатице, затим смо чули и папин говор, а патријарх руски је тек споменут – не дао Бог да нам допусте да чујемо и њега. И не само то: са свих трафика добили смо сличице за васкршња јаја са естрадним звездама, а у току поста смо имали и сарму у предизборној трци.

Велика изложба у САНУ страних фоторепортера, који су извештавали о српској борби по ратиштима - РТС није узео ни у разматрање. 

Како год, очигледно је да наши окупатори уживају у смртним обредима, како телесним, тако и духовним. А ми као да не умемо да препознамо време и зиму која надолази - јер нам нико други већ вођа прави велику Албанију, попуштајући у свему (а и ови безидејни протести му у томе помажу, да боље преуми на страну окупатора) - па дајемо да нас стрижу без милости. Голгота, коју наши преци прођоше, није ништа спрам оне која очекује, сад је извесно, наше потомке. Јер нам је вођа по нашој мери: како ми мислили, тако он ради. Али то је болест грађанштине. И она све више узима маха, јер се шири ко зараза. Са свих страна слушате поруке „просвећених“: ја све сам, ја све могу, ја све умемја волим себе. То је све супротно хришћанству, заједништву, братству и Светосављу. Она генерација, која буде другачије свести од југословенске, то јест, ЕУ шарене лаже, моћи ће да подигне главу из нашег песка у који смо се забили. А народ, чија тзв. војска игра коло по свету, где падају бомбе, и којој није испод части да буде у рангу Охајо гарде, не може се звати српском. Сасвим је извесно да ће се Србија морати дизати из пепела. 

  

[ Непозната историја Срба... ] 26 Април, 2017 17:19
 
Емисија о потпуковнику Војину Поповићу, чувеном војводи Вуку.
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 25 Март, 2017 15:12
 
"Они нису цртали срца за Косово, они су све српско носили у свом срцу..." 
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 25 Март, 2017 01:18
 
Србија и Русија се вековима онемогућавају, од стране Енглеза, да добију свој излаз на море. И данас је тако, па је њихов представник код нас на власти вајни протестант. Тако треба да разумемо, као и то зашто имамо најнеспособнију власт, која, и поред беле куге, огромног броја људи који одлазе из земље, те малог притиска на бирое за запошљавање, не може да запосли ни ово мало јада...  
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 19 Фебруар, 2017 13:22
 
Песму посвећујем најбољим српским синовима изгинулим за Крст часни и слободу златну, настрадалим од шиптарских зликоваца и Нато окупатора 1999. године и онима који су се на Кошарама храбро борили и чували СРБИЈУ. 

ЈУНАЦИ СА КОШАРА

Једне ноћи хладне
Зима кад је била,
Српкиња је мајка
Чекала свог сина.

Чекала је сина,
Молила се Богу, 
С' Кошара да дође 
Донесе слободу. 

Ал' уместо њега,
Писмо јој је стигло,
Од сина јунака 
И на ноге дигло. 

С' овог боја мајко
Повратка ми нема,
Ко Кошаре чува 
Зна да зло се спрема. 

Ја ти мајко жив се 
Вратит' кући нећу, 
И сад већ у цркви 
Запали ми свећу.

Да Бог мени покој
С' јунацима пода,
Скупом ценом мајко
Плаћа се слобода.

А сина мог учи
И ово му кажи,
Твој је отац сине
На небеској стражи.

Тамо где је Лазар
Своју главу дао 
На Космету светом
И тата је пао.

Па је сада сине
Крај Милоша стао
А Христос му одмах 
Царство вечно дао.

Ко не памти подвиг 
С' Кошара јунака
Нек' га стигне клетва 
Косовских јунака.

Милутин Попадић 
 
[ Непозната историја Срба... ] 13 Фебруар, 2017 14:44
 
Дивна емисија Маје Д. Недељковић о српском селу, прелу и поселу, као и о српском вину које са нашло на мети Хрвата, о ћирилици и о поруци наших произвођача да купујемо домаће, будући да тако доприносимо опстанку Србије.
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 02 Фебруар, 2017 00:16
 
Док старачки САНУ спава, подмладак не дрема...
 
[ Непозната историја Срба... ] 15 Јануар, 2017 21:44
 
Станиша Стошић - Устани, царе Душане
 
[ Непозната историја Срба... ] 09 Јануар, 2017 23:27

Радоје Домановић, писац "Страдије", плана и програма рада сваке српске владе. Ово је прва од осам екранизованих пишчевих прича, које не застаревају. Читајте домаће!

 

 

 

[ Непозната историја Срба... ] 22 Децембар, 2016 21:29
 
Порука са Крима: Живи, Србијо!
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 18 Децембар, 2016 22:09
 
[ Непозната историја Срба... ] 14 Октобар, 2016 18:47
 
Бизерта - повратак у легенду
 
Књига аутора Луке Николића "Србијо, мајко и маћехо" послужила је као инспирација за документарни филм "Бизерта - повратак у легенду".

"Почивај у миру, наш ђеде Ђунисије, заједно са 1790 српских јунака, који леже на великом гробљу малог Феривила, који дадоше животе у јуначким бојевима на пољу части, за победу и Отаџбину." - речи су које унук Лука упућује свом деди Ђунисију Николићу из Заовине, трећепозивцу 4. пука.

Емисија гледаоце води од села Заовине, родног краја Ђунисија Николића, до гробља Ференвил у Тунису.

Његову ратну судбину пратимо од тренутка када је мобилисан, па све до 2005, када његов потомак полаже струк босиљка и баца грумен земље из родног краја на гроб у далеком Тунису.
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 09 Октобар, 2016 21:13
 
Радио-телевизија Србије у сарадњи са Министарством културе Републике Србије, у склопу обележавања стогодишњице Великог рата, у низу пројеката, снимила је и играно-документарни филм "Панта Драшкић – цена части".
Овај филм који се бави животом и делом Панте Драшкића, првог ађутанта краља Александра Првог, своју премијеру имао је на затварању 50. јубиларних Нишких филмских сусрета 28. августа 2015. Након тога, филм је приказан и на фестивалу "ЛИФЕ" у Лесковцу одржаном у октобру ове године.

Играно-документарни филм о животу Панте М. Драшкића у режији Петра Ристовског, осветљава судбину овог необичног човека која је посебно актуелна у временима кад је и сам појам државности а камоли части, обесмишљен. Колико пута су се само у последњих неколико година променила имена улица, градских тргова, називи институција, а заборављали велики и значајни људи. Тешко је исправљати ствари ретроградно, заборав је постао манир сваке власти али бар ови, ретки покушаји као што је и овај филм, можда могу да помогну.
Панта М. Драшкић, био је пре свега војник Краљевине Србије а онда официр који је стекао тај чин због исказане храбрости у балканским ратовима. Управо то га је и препоручило за службу у двору према чему је имао отпор. Прихватио је ипак свој задатак часно јер на војнику је да служи. Носио је на својим рукама краља Александра приликом повлачења из Србије кроз албанске мочваре о чему је писао у својим мемоарима. Исти су послужили као основ писања сценарија овог филма, једном од наших најталентованијих драмских писаца данашњице, Владимиру Ђурђевићу. А додатну снагу филма, дали су и аутентични документарни материјали добијени од породице Драшкић - Пантине фотографије, одликовања, списи ... те отуд одлука да се овај играни филм, обогати и правим документарним материјалом.

У филму игају: Лазар Ристовски (старији Панта), Ђорђе Марковић (млади Панта), Иван Томић, Даница Ристовски, Игор Ђорђевић, Марко Јањић, Бојан Жировић, Владимир Јоцовић, Теодора Ристовски, Павле Јеринић, Данијел Корша, Небојша Ђорђевић, Милан Тубић, Матеја Поповић, Иван Заблаћански, Милан Вучковић и други.
Као црнорукац, Панта Драшкић бива након Солунског процеса 1917. премештен у другу службу, односно враћен својој војсци. Биће тешко рањен у биткама а део кости његове лобање Александар И Карађорђевић носиће са собом као амајлију све до своје смрти. Панта ће га наџивети као што ће и преживети хапшење од стране комунистичких власти 1946. И преживеће и ту осуду јер част никад није имала цену-о томе говори овај филм.
Панта М. Дршкић био је деда покојног позоришног редитеља Љубомира Муција Драшкића.
Директор фотографије је Драгослав Бојковић, костимограф Сузана Глигоријевић, сценограф Мирослава Андрејевић, монтажер Мирјана Митровић, продуцент Ана Тодоров, организатор Милка Јовановић, уредник Наташа Дракулић.