Нови ултиматум
Враћају се осамдесете
Они су продали све
Ристо Несторовић
Отворени Балкан илити Велика Албанија
„Ја сам у Републици Српској пре две године имао једну врло звучну и високу функцију (више номиналну, ништа значајну) и не знам како, вероватно због тога, доспео сам на мејл адресу једне међународне организације, која се „бори“ за правду, мир, суживот, љубав међу народима и све остало ако ниси Србин и стално од њих добијам неку пошту. Већ три пута су ми послали нове мапе света како он треба да изгледа. На тој мапи је Балканленд, који обухвата: БиХ, Србију, Косово, Црну Гору, Северну Македонију и Албанију. Добио сам слике људи који ће то водити; то су крти другосрбијанци и та држава не да је наша будућност, та држава је већ наша стварност. Тако кад Мило и Вучић причају да ћемо бити уједињени, хоћемо, а можда смо се већ и ујединили, али преко Велике Албаније. Оно што се десило Милу Ђукановићу, десило се зато што на оном једном састанку на високом нивоу (сви су они имали преко два метра), кад је био предложен први пут мини шенген, он је то тако невољно примио, није показао дивљење (тад ми је био први пут симпатичан) као што је показивао наш велики Он и остали, и мислим да је све оно што се десило и оно догађање народа ишло у том правцу - казна за то што се није тако свесрдно се за то залагао. (Био сам у Црној Гори пре десетак дана, видим да они више мисле о ЕУ него о уласку у Велику Албанију и мислим да му је оно била опомена да се мало више ангажује, а оно што нам је промакло мислим да је на фону тог таласа Велике Албаније управо дошао Дритан Абазовић. Он треба да припреми становништво да се уђе у све то.) Тако да ће Република Српска и Србија бити у једној држави, али, наравно, не нашој. На тој мапи, коју сам добио, постоје два главна града: Тирана и Сарајево; Београд је тешка периферија, а ово увођење војвођанске нације можда има за циљ, претпостављам, пошто ће та држава у којој треба да живимо бити држава права, али шеријатског, има за циљ, дакле, да уклони вишак од милион и по Срба који су том праву тренутно сметња. Ако знаш за Либан: колико година се тамо није попис вршио - од 1934. године. То је дефакто данас већинска муслиманска држава, али је на том последњем попису била већински хришћанска, доста има тих хришћанских секти и пошто је Арапима потребан тај део да би могли да иду и да се коцкају, то јест да живе ван својих прописа и проводе се, онда Либан данас не сме да направи попис, јер би са пописом престао бити хришћанска држава и морао би да живи по шеријатском праву. Зато би овде требало довести једно милион и по муслимана, а избацити толико Срба и зато је нама симпатична хрватска полиција, која бије мигранте на граници, и зато даље од Бихаћа и Цазина не може да се прође; зато су патроле овде стално по Барањи и Славонији да се мигрантима не дозволи пролаз. А одвајање Војводине је можда у ту сврху, протуриће се теза да она сама, пре Србије, може да уђе у ЕУ, што је била теза од пре 15 година (али се тај војвођанизам практично није до данас чуо и сад је ово пробни балон да народу прође кроз уши, па да Војводина, са таман милион и по Срба оде). Тада би, без прилива миграната, тај читав мини шенген могао да постане шеријатска држава. Сада нам може бити јасније зашто се прави овај пут Ниш-Мердаре-Драч, једноставно се мора Албанији дати пут преко равница у свет, а не преко Далмације и Црне Горе да иду према Европи. Тако да ћемо ми бити мото развоја те будуће државе, наше ће финансије њих финансирати. И постаје јасније зашто се нама непотребни путеви праве.
у.п.:Већ годину и по дана се рекламира албанско море како је лепо, јефтино. Ако слетиш у Београд, ти више немаш контроле до Тиране, и обратно, заједничко нам је тржиште рада. Ако је ЕУ почела као унија за угаљ и челик, ми смо почели као унија за роминг и корону. Срби ће да се освесте можда двадесете године боравка у овој унији, а можда и касније. И те прве, који почну да се освешћују, бациће у кречану јер „кваре идилу“."
Чистачи ваших финансија
„Када вам чистач ципела почне делити савете са берзе – време је да продајете“, рекао је Џозеф Кенеди и то 1929. године.
Ово је важно да се разуме, јер су данас међу нама многи чистачи ципела, који нам са тв дизниленда деле финансијске савете и навлаче народ у погрешне смерове.
„Упркос противљењу грађана скупштина Лознице уз подршку одборника СНС-а и СПС-а усвојила је просторни план и пројекат "Јадар".“
Наравно, одборници су одавно обрађени, народ се примио на новац (а чуј, људи се пале на две црвене или два`ест евра, а да неће на веће паре) и сад ће сви да се или селе напоље, или у Београд.
Али обратите пажњу! Да ли вам сад постаје јасније због чега су се правили онолики станови годинама унапред? Неко је унапред имао план о експропријацији земљишта и направио је станове да заради и на продаји земљишта и на становима.
Међутим, колико се ово са продајом земљишта и пресељењем у Београд исплати – можда за неко време. Али ако су мислили да ће тако побећи од тровања и загађења, онда су се Лозничани грдно преварили. Рио Тинто ће да тражи шта ће већ да тражи (тај крај је богат рудом свакојаком), а загађење ће одлазити у Дрину, Дрина у Саву, а Сава доноси воду за пиће у Београд. Наравно, и Сремску Митровицу, и друга места.
Зато пазите на савете и чувајте се новца, који се штампа у неограниченим количинама.
Сад је боље време да се богатите људима, јер рат би могао да плане очас – неко већ увелико креше варнице. (Лако је било спречавати градњу мини хидроцентрала, али истерати Рио Тинто је у старту операција за коју би демонстранти већ први дан добили преко леђа.)
А где год да идете, не можете стићи без себе каквог јесте.
Политичари траже и обраћају се увек онима који за све имају изговоре, и којима су увек други криви за све што их снађе у животу лоше – чему су сами допринели погрешним изборима.
Скупо, јефтино, бесплатно
Обратите пажњу на то шта поскупљује, а шта појефтињује
Оно што поскупљује јесу: нафта, храна, асети (имовина од вредности као што су злато, сребро, менице... ), плин, вода, струја, медицинска помоћ – све оно што вам треба да преживите.
Шта појефтињује? Ствари које вам нису потребне: аутомобили, електроника, одећа, телефонске услуге, рачунари, телевизори – ствари које ћете купити само једном, а што се зове технолошка дефлација.
Превара која се одвија пред нашим очима се и крије у разлици у ценама, где су непотребне ствари све јефтиније и тиме замагљују вид многима како не би приметили шта поскупљује, а што је битно за опстанак и живот.
На основу овога се да приметити да и локдауни имају везе са тим. Због одржавања ниже цене хране затварају се ресторани (мање свадби и весеља по локалима), а због одржавања цене горива смањује се кретање у саобраћају и промету.
Зато се не треба навикавати на парадајз из Албаније и лук из Кине већ се полако учити како прехранити породицу.
Не треба сметнути с ума да многи од нас троше новац који немају на оно што расте бесплатно: кромпир, лук, грашак, пасуљ, парадајз, јабуке, шљиве, грожђе, јагоде, малине...
Неки нови клинци
„Игром случаја, док сам био у гимназији, био сам у том одељењу где су била већ предодређена деца маминих и татиних синова и кћери. И они су сад, пошто сам ја 1983. годиште, већ на неким позицијама ту по Поморављу, али смо сви у добрим односима као другари. И онда долазе неке приче невероватне да ја просто не могу да верујем.
Прва прича је да у Ћуприји, на Иванковцу где је била битка, где још шанчеви стоје, да се прави нека огромна фабрика, која треба да обухвати око 44 хектара. Фирма се зове SMP Automotive, немачка фирма, наводно је човек Немац али је, заправо, Индијац. Али како је дошло да они крену уопште ту да праве фабрику? Индијац има свог гуруа и гуру је радио шта је већ радио и убо је ту да буде фабрика под морање; од целог Поморавља он је убо ту тачку. Та тачка је без неког смисла, јер је аутопут далеко, али што је најгоре и мени скроз нејасно – ту је најплоднија земља. Ови у Ћуприји су већ због те фабрике направили и индустријску зону: прикључци за струју, вода, а све асфалтирано, стајалиште за аутобусе поред самог аутопута. И сад је овај гуру, који је гледао то све са виском, дакле већ изграђену фабрику (то ми каже дечко инжињер који ради са њим) наредио да се све растури и прави поново, плус што сад траже да им се изведе аутопут кроз целу таблу (мислим на земљу, Иванковац, Добричево) да се доведе до аутопута само за њих саме. И наплаћују невероватне пенале ако закасни градња само дан.
Пријатељ који ради у агенцији за изградњу или шта ли већ каже да су Кинези спустили шапу на Добричево, а то је земља равна, нема боље земље у Поморављу.
И друга ствар, Јужни Кучај, велико ловиште, више није у поседу „Србија шуме“. Значи то је око 26300 хектара можда, које је издано Радојичићу и Веселиновићу. Сви су отпуштени стари шумари, причамо о потезу Грза с једне стране до Бора, Жагубице Бељанице – обичан народ више нема приступа овде. Ту су квадови, џипови, хеликоптери – онако домаћински са приватним обезбеђењем. Ту се сад одржавају џипијаде. Али тамо има једна прашума, Винатовача, последња прашума у Србији, где већ три века није било исечено дрво и без најаве се није могло ући до скора – то је најзаштићенији национални парк у Србији. Е ту сад праве хаос!“
Гробља и гробља балвана по српским планинама које новосрби и новоправославци секу не марећи што те шуме припадају Цркви.
Како радили, тако нам Бог помогао, каже се.
А ми се бринемо за Косово – као...
Но, овде већ више и тако нема народа, а проблеми са другим деловима Србије стоје отворени и неће бити затварани, јер неко већ сад гледа како да од тога има користи. Па мислите мало чије и какве паре узимате, и да ли је души свако јело мило.
Илити, како рече о. Данил Сисојев: не треба да будемо са свима пријатељи и нека другарства, која не воде Христу, треба, Бога ради, прекидати.
Погледајте сад како то изгледа на примеру само оне суђинице Радмиле, која прима плату - јер има децу, јелте, а не сме да каже ко ју је назвао да убицу са већ дебелим досијеом пусти да се брани са слободе и чије име новине објављују без презимена, (а све друге са породичним стаблом), што само показује да је нечији човек.
Учите и децу научите, како би сутра знали да између себе препознају лицемерне. То се, знајте, већ у школама одгаја.
Ваљаће им.
О пракси
Пре извесног времена наиђох на неки амерички филм о жени која је радила посао медицинске сестре, али која није била медицински радник, јер није имала школе, и која је многим људима помогла али је због тога морала да иде на суд. Филм је снимљен према истинитом догађају, како је наведено, и жена није радила ништа са чиме надлежни доктор није био упознат, али није ишла ни у крајности већ је то било више као прва помоћ, интелигенција и пракса. Народ се дигао у њену одбрану. За тренутак ћу скренути са ове теме али ћу се вратити, јер је битна.
Видите, кад је мој брат покренуо фирму, долазили су многи да питају за посао, било код нас, било за информацију. Јер предузетници увек знају нешто више. Посла је увек било и увек га има, али су многи били пробирљиви, јер их је, понајпре, мрзило рано устајати. Брат је после одустао од саветовања, јер то није помагало. А шта се данас дешава? Данас долазе и траже било шта и то у паровима! Сад већ гори до ноката и то је оно време кад ћете моћи бирати раднике као робове. Сами смо себе довели дотле, нажалост. И ништа ово није осуђивања ради већ да размислимо где смо и шта нам је чинити. Ова прича са почетка жели нешто да вам каже.
Већина ствари се пре да научити праксом већ само теоријом. Зато је учење од куће предност, јер сад имате времена и да учите и да радите упоредо. И зато вам паметни и богати саветују да не радите за плату већ за знање. Ако будете размишљали као порезници и угађали свима пре већ себи, а под тим „свима“ мислим на то да ваше паре троше паразити друштва, онда сте на погрешној животној траси. Кад уђете у фирму, на неко домаћинство, у било какав посао тражите просто своје место и богатите своје знање. Ако не мислите да се од посла претргнете онда немојте очекивати ни да вас преплате. Али ако занемарите сам новац а усредсредите се на знање које добијате, тад ће ваше богатство да расте и могућности да се шире. Систем може да вас кажњава као порезнике, али живот уме да награди оне који бирају боље и за себе и за друге. Погледајте само како за одређену кубикажу аутомобила, који убија пешаке на тротоару следи наногица, а ви кад немате само личну карту плаћате 20000 динара казне.
И још нешто: пазите у које и какво спортско друштво учлањујете своју децу, јер се данас напредује и топлим односима тренера и спортисте.
Какве су нам мисли
Ујка Сем
Размишљанка за сувереног појединца
Кад год систему нешто треба он се сети нас. Не бива обратно. Зато је важно за нас да знамо: систем контролише играче на политичкој сцени. Било да гледате телевизију или пратите јутјуб ово увек имајмо на уму. Пре него што се упустите у ваљаност каквог др Брамапутре на неком од медија, или Смита, Чин Муна, или слично обавезно проверите најпре биографију личности и место на којем се налази у ланцу. Систем зна да се увек може појавити и другачија идеја и стога му је у интересу да он контролише одређене појаве и групе, како се заиста не би појавио неко са идејом од вредности. Самим тим то значи и да се маса контролише, која мора вазда да одржава шум и вентилацију, како би небитним или мање битним садржајима одвлачила пажњу са битних тема. Примера ради: теме се појављују и једна другу смењују, па су сад харп и кемтрејлс сменили корона и 5Г мрежа. То су, иначе, теме које се лако реше, али што би се неко бакћао решењима кад теорија одлично служи да нас држи у уверењу а не знању (или: што би неко учио микробиологију кад фризерка у салону зна све о корони). Зато је највећа болест данашњице самоувереност, због чега је готово немогуће разговарати чињенично са великим бројем људи чак и са онима у нашој близини или породици. А докле год учествујемо у теоријама завере радићемо сами против себе. Да бисмо понешто разумели кренућемо само од промена назива улица. Радују се људи промени све док им не стигне наплатна карта за излазак из циркуса. Јер кад промените назив улице морате да мењате и документа, зар не? Па ето вам радост о вашем трошку а за туђи интерес. Видели смо, такође, и да је 5Г мрежа извикана па сад о свом трошку морамо да је избацимо из употребе и дизањем кредита купимо нешто много штетније. Али то су све наши ријалитији, који у Америци сад већ улазе и у ону форму од које смо зазирали – а то је пуцање у живо месо пред камерама. Али нека се нико не вара, јер ће и код нас то доћи, па и то ће бити о нашем трошку. Јер кад год се нешто дешава – а ово је вредно понављања – морамо знати коме користи. Дакле, на улице Америке излази ноћу нека маса људи и малтретира становништво и полицију. Полиција пуца без пардона, а сад пуцају и демонстранти. За то време неки седе затворени у кућама у страху од бројних невидљивих непријатеља. Али насиље је контролисано, јер ово насиље треба да вас уведе вашим одобравањем у контролисане градове – затворе за све оне који хоће још дизниленда. И свеједно је да ли ће то бити хиљаде или милиони индивидуалних затвора или ће се свако сам затворити уз софистициране врсте надзора. И у шта ће се претворити човек? „Овај атомизирани потрошач, који је деценијама гледао рекламе, јурио кредите и трошио колико је већ могао сада треба још додатно да буде изолован и забијен у неки стан, небитно свој или изнајмљен, у којем ће робијати, то јест чувати се од невидљивог непријатеља. Данашњи човек се налази између Сциле и Харибде, то јест систем и поредак га једнако терају да буде део безличне масе и уједно атомизиран.“
Данашња борба са полицијом је бесмислена. Није то полиција из прошлог века, која је имала исто оружје као и народ. А систем, одакле год да кренете (сви вам причају о части и образу), увек награђује цинкароше, потказиваче. Конфор који смо уживали створио је од нас мале и немоћне послушнике и корисне идиоте. Стога је тешко замислити да ће свет ићи ка поправљању. Не, шум народа мора да се одржава и већ је дошло време да се тој маси мора дати за право. Само погледајте ко све стоји у првим редовима протеста (а они се сад шире и по европским градовима): разни заштитници којекаквих права, жене у црном, гутачи ватре, жене с брадом и остали циркус. Они на западу који виде то и примећују саветују људима да, у очувању сопствене главе, уђу у масу као сиви људи, односно да не привлаче пажњу на себе другачијег (заправо да се облаче у њихове униформе и да прихвате, неформално, њихове симболе). То је оно што неко рече: у комунизму сте могли бар да ћутите, овде ћете морати са гомилом да вичете: „И ја сам луд!“
Зато гледајмо и бирајмо битке, али не по оној: три пут сечем и опет је кратко. И чувајте добро своју веру, учите о њој како треба и где треба, и главе своју Господу приклоните (к срцу) јер ће вас обманама варати. Само тако ћете бити у могућности да препознате и невидљиве непријатеље.
Граматика и Алан Чумак
Данас су ме неке ствари подстакле на размишљање, које ћу да поделим са вама. Сазнавши понешто о онлајн учењу из прве руке а везано за српски језик – граматика је одмах претрпела. За оне који треба да носе џакове граматика и није потребна. Али за елиту јесте још увек, тако да је прозор ипак отшкринут само сада далеко мање неголи у редовној настави. Али овде ћу вам скренути пажњу на једну причу из наших ратова са Немачком. Наиме, док су наши људи проводили део живота у заробљеништву у Немачкој, њима су одавде жена, деца, дакле породица слали пакете хране. И Срби су јели добру храну за разлику од Немаца који су на њих гледали слинећи. И чим је то примећено Немци су забранили слање пакета нашем народу. Сад имате то исто и са граматиком. Управо сад погледах леп видео о неком рукодељу и одмах ми упаде у очи опис испод њега где особа све пише малим словом, без тачке, зареза... Дакле, ако они могу бити без граматике ми морамо још и пре. Али шта је у свему овоме оно што мора да вас брине. Елита или класа ће задржати за себе добро школоване људе, посебно оне у здравству. За ове без граматике остаће пирамида др Несторовића, или слика Алана Чумака (сећате ли се?). Али је то сад пресвучено у новоправославље и имате понајпре по фејсбуку слике са потписом „Напиши амин испод за здравље.“, или „Ова слика доноси благослов“, или томе слично. Па ви сад сами одлучите да ли је школа крај образовања или оно треба да траје и после школе.
Чобани на власти или...
... зашто је све ово добро за нас
Оно што нас овде нико не учи, нити школа, нити власт, јесте о континуитету историје. Потписани споразум говори у прилог томе да смо ми овде део Блиског истока (може бити Иран, Турска, а може и Византија). Ми смо сада трећа држава (заједно са Америком и моћном Гватемалом) која своју амбасаду из Тел Авива премешта у Јерусалим, док нам овдашња палестинска амбасада то спори због неких тамо УН (које плаћа и финансира Америка). И ми излазимо Израелу у сусрет тако што ћемо вратити јеврејску имовину погинулих у холокаусту њиховим наследницима којих нема, а нама се Израел реваншира тако што признаје државу Косово, што је у директној супротности са неким другим чланом у споразуму где пише да признавања Косова не сме бити наредних годину дана ни од које друге државе, нити ми смемо да тражимо да неко повуче признање у наредних годину дана (таман као што представници „нових“ власти у Црној Гори и говоре). Иначе, на том папиру нема печата Америке.
Али да се ми овде сетимо Вучићеве приче за телетабисе о томе како је он наш нови Милош Обреновић. Сад, без шминке и патетике сами процените да ли је на власти чобанин (или собни старешина, гонич робова, како год) или неко ко брине о вама. И по томе ћете моћи, ко буде желео, да препознате и друге који ту јесу или ће долазити.
Дакле, зашто је ово за нас добро? Космополитика каже: добро је, јер сте коначно, након читавог века, сазнали ко је прави газда ових простора. И сад знате са ким треба да разговарате (преговарате). И то нас враћа Милошу Обреновићу и разлици у поимању владавине. Милош је узимао од Турака злато али тим је златом куповао и повећавао територију Србије. И ови на власти добијају паре од запада али од идеје (само наводим) Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица стигли смо до тога да дајемо наше за наше и да се неумитно смањујемо. Дакле, сад сами процените да ли сте ви изабрали праве да вас воде или је газда поставио чобане да воде стадо.
Ништа није ни црно ни бело само по себи, већ све зависи од тога какве је боје крв у нама.
Знање и умење 9
Повратак фрули и гуслама
– Како се ви храните?
– Зависи. Кад имамо новца једемо саламу, а кад нема онда оно што се нађе у кући: сланина, кобасица, шунка...
Рубикон је пређен. У Америци није постигнута сагласност око наставка поделе социјалне помоћи (на ово треба гледати као на Титову смрт, након које је овде уследио програм социјалне помоћи, који ни у ком случају није покретач привреде, као ни штампање новца, већ пут ка хиперинфлацији и гашењу економије). Јасна је интенција тренутне америчке бирократије да помажу народ и привреду, а не да спасавају бројна и већ банкротирана тела, савезне државе, локалне управе. Небитно је у самој причи то што је одлучено да амерички грађани не морају плаћати порез на зараде, да се продужава рок за исељење људи због неплаћене ренте и кирије, што је она помоћ незапосленима у износу од 600 долара продужена али смањена на 400 долара и што је до даљњег стопирано плаћање студентских кредита; то су само детаљи у причи. Оно што је битно јесте да је одлуку донео један човек, који, веома упитно по конструкцији досадашњег система, нема на то легално уставно право.
Будућност света је по неким најавама повратак цезаризма. И то је тај терен на који ступамо, а он долази онда кад настане велики јаз између богатих и сиромашних а познаје се по неминовном грађанском рату, који увек покрећу елите. И Америка се увелико спрема за то.
Време хајдучије, партизанштине, четништва је иза нас. За дуги рат нема услова, јер нема њива ни сељака. Долази време урбане гериле и борбе по градовима. А истовремено вас корона затвара у куће и станове. Потребно је најпре разумевање у сопственој кући и да сви чланови буду у заједници, а шта ради корона? Она вас завађа. Ако муж жели напоље а жена да буде затворена, или обрнуто, а то све због деце, доћи ће до свађе, размирица и развода којих је ионако превише. Сукоб раса, сукоб генерација, сукоб полова – хаос излази на сцену.
Шта је потребно чинити? Већ данас крените у потрагу за човеком. Не народом, већ човеком. И ако ви нађете једног, и он нађе једног за извесно време ваш капитал ће постати јачи неголи ће дизниленд бити у наредном периоду.
Један од ресурса на који ретко ко обраћа пажњу а веома је битан јесте време. Оно пролази неумитно али тражи да се и у њега уложи. Уложите време да нађете човека и то ће вам се исплатити у наредном периоду.
Каже човек следеће: „Седим са својим пријатељима, којима верујем, и сви се сложимо да не примимо сто евра, да би ме већ сутрадан сви оставили и отишли по паре. Тог дана сам изгубио пријатеље.“
Шта је важно да знамо? Разлику између корупције и социјалне помоћи. Корупција народа је онда кад се од заједничких пара купује лојалност одређене групе заједнице, кад се помажу одређени медији, неке НВО, неке фирме. Социјална помоћ ту не спада. Већ сад је време да се крене у одбрану личног суверенитета одвајањем од корупције и корумпираних. Јер тамо где буду плакали за корупцијом, тамо ће ред да прави пендрек.
Ближи се новембар и амерички избори. Али Америка је данас поново изабрала да буде република и – ефикасна. Противник Трампу је Бајден, који не жели дуеле са њим, јер је човек давно требало да оде у пензију и јер не може сувисло да састави две реченице а не да са неким прича и разговара у некој емисији. То је све циркус али оно иза шатре је збиља.
Америка поново болује од короне (појавила се у школама, које су одмах затворене), али заједно са короном крећу и нови откази и: урагани, цунамији, торнада. Зато се на јутјубу појављују прилози о томе како да се сами заштитите. Јер нема више новца да други брину о вама. И зато је и вакцина сад политичко а не медицинско средство. Она неће бити још пуштена у промет, али неки лекари већ сад изражавају забринутост за неке нове и далеко горе вирусе. Затвориће вас у куће и шта онда? Да ли знате шта ћете радити тако затворени? Како ћете трошити свој битан ресурс – време? О слободи да и не говоримо.
Новембар је близу и сви нас упозоравају да је близу. Значи да неки сценарио постоји. Какав је ваш план? Затвориће путеве граду, ваши стари ће остати сами у становима и кућама. Мудри већ сада увелико праве планове како да избегну затвор и да се преселе негде где неће за њих да мисли телевизор о томе шта да једу, где да путују, како да живе. И можда се боље организују и нађу ефикасну а јефтину управу како би се заједница одржала.
Неки Канађани су још како свесни тога да је грађански рат на помолу. И које је благо које они мисле да бране у том времену? Амиши! Зашто? Па зато што они једини имају потребно знање за враћање земље на фабричка подешавања. Они су сачували занате, они знају како да направе клин, ветрењачу, воденицу, како да живе без технологије. И шта је још карактеристично за неке од тих група (као и све секте и они имају своје поделе унутар заједнице, па тако неки дозвољавају да се користи мотор на акумулатор)? Амиши још како знају да рукују оружјем и да га користе за лов. А можда ће им то знање, ко зна, бити потребно и за заштиту заједнице.
Као што рекосмо на почетку ових текстова: и од њих се има много тога научити.
А има ли код нас чувара сећања на дане без пуњача за мобилни?
Има ли Србија човека?
Можда је време за потрагу свих потрага.
Можда је време да се фрула и гусле врате где им је место.
Крај и Богу слава.
Знање и умење (8)
„Менхетн-2*“ или имунитет на лицемерје
„Будале су живи зид фукаре“
Људи су све оптерећенији и немоћнији да се одупру насиљу над собом. У већини света завладао је стокхолмски синдром. Они не увиђају да су, пристанком на лицемерје, заправо, сами себи непријатељи. И док их са тв дизниленда хране пропагандом, ти гледаоци, попут вентилатора, излазе на улице, улазе другима у куће и преносе болест. Слојеви и слојеви еха запљускују здрав разум, који је готово на издисају. Људи се боре са невидљивим непријатељима, измишљеним и уопште немају потребу да се замисле и нешто сазнају, већ у свом незнању настављају да шире непроверене информације. Ако бисте неког питали шта је 5Г мрежа, или какво је то зрачење - настао би мук. Али да оставе мобилни на ум им не би пало, као ни да питају ко ће да гађа сателит. Ми смо се одвикли од размишљања. Плашимо се, тобоже, чипова а већ сад смо спремни да „ради симетрије“ („Госпођа министарка“ и њен златни зуб) примимо по један на обе руке за почетак. Ми детињимо у оној мери како је изворно објашњен антички појам „идиота“. И зато нам сад могу причати о првом таласу короне, о пиковима, другом таласу, па да носите маске како бисте се штитили, али је притом потребно да стекнемо имунитет крда који се очигледно тако не стиче. А то што плаћате порез некој власти, која не сме да врши обдукције, јер јој је забрањено, што не сме да испитује корону у референтној лабораторији (случај афлатоксина у млеку, на пример), јер јој је забрањено – то никог не брине, као ни да замисли: ко је онда и какав тај невидљиви непријатељ? Болест постоји, али ни самим лекарима није и не може бити јасно ништа око нечег што им је непознато. Ту не оболевају конобари, радници у маркетима, продавницама већ баке и деке у селима која нису гастарбајтерска. И, као што један ветеринар да неком волу један лек, па онда, ако тај не успе, препише други, тако раде и са нама. А за то време свет се драстично мења...
Идући трагом првог таласа короне, како нас учи „Космополитика“, могли смо видети следеће: са њом су се гасили енергетски вампири, то јест они који су досад трошили туђу енергију. Други талас нас, сасвим извесно, треба да одвикне од дужничке економије. (Зашто се он очекује у октобру или новембру? Па због избора у Америци.) И причасмо о гашењу измишљених послова. Најбољи пример тога јесу ауто и авио индустрија, а што ће нам, врло прецизно, указати на директну везу између скоре несташице и поскупљења хране, и керозина.
Ми и данас имамо индустрију која производи авионе и аутомобиле који већ сад нису ником потребни. И то су сад измишљени послови. Дакле, за одржавање досадашњег света било је потребно 52 милиона барела нафте дневно. Од те количине 8 милиона барела оде на керозин. Тај керозин је омогућавао људима да лете с краја на крај света, што је собом повлачило развијање туризма, разних привредних и индустријских грана. Али сад те нафте нема па нема ни керозина. Дакле, нема ни путовања. А ако нема нафте, нема ни трактора, пољопривредних машина, нема муже на струју. Да ли разумете сад зашто неће бити хране и где је буде биће скупа? Зато се дизниленд држи пендрек економије а за космополитику је – мотика.
И ево сад се у Америци очекује у августу престанак исплате социјале у износу од 600 евра недељно за све који су остали без посла. Да се подсетимо да је без посла остало 46 милиона људи (да бисмо могли боље да сагледамо цифру навешћемо податак да је у Америци 40 милиона становништа црне пути). И сад ћемо да видимо како се систем спремио за тај период. Енглези су донели закон о томе колико људи може да спава под једним кровом (дакле, асоцијализација под короном је тек увертира за „бољи, еколошкији (председница ММФ-а)“, али не и богатији свет).
Корона је ту да нас нечему научи како год да је дошла међу нас – звана или незнана. И да нас утера у собе (ево, већ су на фејсбуку поотварали собе за, врло могуће, навикавање на неслободу). Зато је битно да сваком ко дође да вас вентилира (језик, као његова сва покретна имовина), правим питањима или изместите фокус, или га/је спустите на земљу. Али пре тога сами морате да свој здрав разум одржавате живим. У крајњем случају свако добије оно што тражи само да се не изненади амбалажом. Јер након девастације економије следи девастација новца. (наставиће се)
*“Менхетн 2“ – вакцина, „Менхетн1“ се односи на атомску бомбу