Песма о мору

Португалску песму певају Рускиње

 

 

Превод песме

 

Оригинал 

 

Повређена

 
Превод
 
 Чини ми се као да сам јуче видела твоје лице
Рекао си ми колико си поносан био,али ја сам отишла
Да сам само знала оно што данас знам
Охх,оох
 
Држала бих те у мом наручју
Отерала бих бол
Захвалила за све што си учинио за мене
Опростила ти сваку грешку
Не постоји оно што не бих урадила
Само да поново чујем твој глас
Понекад пожелим да те позовем
Али знам да нећеш бити тамо
 
Охх Извини што сам тебе кривила
За све оно што што ја једноставно нисам могла урадити
И повредила сам себе,повредивши тебе
 
Дођу дани када се осећам сломљеном изнутра,али нећу то да признам
Понекад пожелим да се сакријем јер ти си тај који ми недостаје
Знаш,тешко је рећи "збогом"
Када дође до овог
 
Да ли би ми рекао да сам погрешила?
Да ли би ми помогао да разумем?
Да ли ме посматраш са неба?
Да ли си поносан на оно што сам постала?
 
Не постоји оно што не бих урадила
Само да добијем још једну прилику
Да погледам у твоје очи
И видим како и ти гледаш у мене
 
Охх Извини што сам тебе кривила
За све оно што што ја једноставно нисам могла урадити
И повредила сам себе,охх
 
Када бих имала само још један дан са тобом
Рекла бих ти колико ми недостајеш
Од кад те нема
Охх,опасно је то
Тако је узалудно
Покушати вратити време
 
Охх Извини што сам тебе кривила
За све оно што што ја једноставно нисам могла урадити
И повредила сам себе
 

Јерусалимска песма

 
 

Светом Василију на дар

Уколико сте у могућности, помозите снимање спота "Светом Василију на дар".

 

 

Loituma - Ievan Polkka

Популарна финска песмица одличне језичке и мелодијске ритмике. Како сазнадох она говори о девојци којој је мајка забранила излазак на игранку али се она искрала и отишла са момком. По повратку је мајка грди и девојка плаче док момак објашњава мајци да он њу заиста воли.
 
Ако су могли и неки други да је науче могуће је да можемо и ми. Зар не? 
 
 

Плетена јакна

На дан мог (16) рођендана

мајка ми је дала плетену јакну

погледа скренутог у страну:

„Донели су пакет – то је од оца.

Немој мислити лоше о њему,

када одрастеш - разумећеш с годинама све.

Твој отац те воли и памти

премда одавно не живи са нама.“

Увече ми је комшија рекао на улици:

„Што не обучеш своју нову јакну?

Мајка је ноћима радила да је исплете.“

И тада сам схватио ко је мајка.

Руком сам помиловао нову јакну,

нисам мајци рекао за њену тајну.

Само безгрешна љубав, само мајка рођена

може тако брижно

и свето да лаже.

 

Михаил Шуфутинский - Вязаный жакет

 

В день, когда исполнилось мне шестнадцать лет,

Подарила мама мне вязаный жакет

И куда-то в сторону отвела глаза:

"Принесли посылку нам - это от отца.

 

Припев:

Ты о нём не подумай плохого,

Подрастёшь - сам поймёшь всё с годами.

Твой отец тебя любит и помнит,

Хоть давно не живёт уже с нами".

 

Вечером на улице мне сказал сосед:

"Что же не наденешь ты, новый свой жакет?

Мать всю ночь работала, чтоб его связать".

И тогда я понял, что такое мать.

 

Припев.

 

Я рукою гладил новый свой жакет,

Не сказал я матери про её секрет.

Лишь любовь безгрешная, лишь родная мать

Может так заботливо и так свято лгать.

 
 
 

Santa Maria della Salute

На текст Лазе Костића музику је компоновао Милутин Поповић Захар. 
 
 
 
Јадранка Јовановић и Оливер Њего 
 
 
 
Бољшој театар
 

Кукушка

 

Колико ли је још песама остало ненаписано?

Реци, кукавице... отпевај их.

У граду да живим или на селу,

Да лежим као камен или да горим као звезда?

Звезда

 

О Сунце моје, погледај ме

- мој длан се претворио у песницу

И, ако још барута има, додај му варницу!

Да, баш тако...

 

Ко ће да крене трагом усамљеника?

Снажни и храбри

Животе положише у боју

Мало их оста' у сећању јасном

При чистој свести и чврсте руке, у строју

У строју...

 

О, Сунце моје, погледај ме

- мој длан се претворио у песницу

И, ако још барута има, додај му варницу!

Да, баш тако...

 

Где ли си сада, слободна вољо?

С' киме се сада будиш у зоре

блажене, одговори!

Дивно је с' тобом, бедно без тебе

Достојанствено поднеси угњетавање.

Угњетавање

 

О, Сунце моје, погледај ме

- мој длан се претворио у песницу

И, ако још барута има, додај му варницу!

Да, баш тако... 
 
 
Песма "Кукавица" у извођењу Полине Гагарине
 
 
 

Слава Богу за всё

 
 

Предосећање

 
Мира Васиљевић ("Ђердан") - музика
и
Десанка Максимовић - текст
  
 

Setting Sun - Залазак сунца

 

Залазак сунца

 

Гризеш руке које те држе

Зариваш своје зубе до кости

Главна улога, искусан збуњивач сломљеног света

Док се изнутра не показујеш.

 

Кад је све речено и учињено

И твоја војска од теракоте је у бекству

Не, ја нећу пристати да се вртим око твог залазећег сунца.

 

Пазиш на тежину коју носиш

Рамена спуштених ка поду

Савест звечи, освајаш битке са исцртаним осмехом

Док си осуђена да изгубиш рат.

 

Кад је све речено и учињено

И твоја војска од теракоте је у бекству

Не, ја нећу пристати да се вртим око твог залазећег сунца.

 

(мој слободни превод са енглеског)

 

Setting Sun

Patrick Joseph

 

You bite the hands that are holding you

Sink your teeth down to the bone

Leading actor, skilled distractor from a broken world

As the inside goes unshown

 

When it’s all said and done

And your terracotta army’s on the run

No I won’t get caught revolving ’round your setting sun

 

You hold a weight that’s consuming you

Shoulders pushed down to the floor

Conscience rattles, winning battles with a painted smile

While you’re doomed to lose the war

 

When it’s all said and done

And your terracotta army’s on the run

No I won’t get caught revolving ’round your setting sun 
 
 

С чего начинается Родина

 

Одакле почиње домовина?

Од слике у твоме буквару

Од добрих и верних другова

Што живе у суседном дворишту.

 

А, можда, почиње од оне песме

Што нам је певала мајка

Од онога што нам при свим искушењима

Нико одузети не може.

 

Одакле почиње домовина?

Од омиљене клупе код капије

Од оне брезе, што расте на пољу,

Која расте њишући се на ветру.

 

А, можда, она настаје

Од пролећног појања чворка,

И од таквих сеоских путева

Којима се не види завршетак.

 

Одакле почиње Домовина?

Од прозора, што светле у даљини,

Од старог, очевог радног мантила;

Који, негде у ормару, пронађемо.

 

Чак, можда, она настаје

Од звука вагонских точкова,

И од заклетве, коју у младости

Ти свим срцем си јој подарио.

 

 

Одакле почиње домовина?

 

 

Пелагея "Тропы"

 

Стазама непознатим

Одлазе у даљину чудни људи

Њихове душе су хладне, замрзле скроз

Тресли су се, желели и били уморни.

Мајке су дома остариле

А њихова сирота деца су патила

Из ноћи у ноћ они круже по свету

Под кошуљом носећи брашно.

Њихове душе су хладне, замрзле скроз

Тресли су се, желели и били уморни.

Ни свештеници, ни трговци

Њихова радост је нестала

Не смеју се, не плачу, крију своје мисли.

Удишу прашину, удишу хладноћу

Траже опрост од Творца

Траже опрост од Творца.

А кад га добију, залиће земљу својих предака

Своју дедовину коју траже

Своју дедовину са које су отишли. 
 
(мој слободни превод са руског)