Све у причама бива

Нове Содоме и Гоморе

„Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.

Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.

Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.

Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.

Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.“ (1.Кор.10:5-11)

Цунами, пре десет година. Најпре је погодио Индонезију. Технологија је то забележила и људи су били обавештени. Али талас је ишао двосмерно, па је други крај окренуо ка Тајланду; њих нико није обавестио, наводно јер је технологија то прећутала. А отишао народ да слави свој Божић у мору и потпуно незнавен. Тог дана погинуло је 87000 људи. Многи од њих гледали су у талас који се приближава великом брзином, не знајући шта се дешава. Потресне су приче преживелих. Али овде желим да поделим једно друго размишљање, па ћу се осврнути на неколике приче, које не треба да нас плаше, већ пре да замисле и покрену на добро.

Око 700 миља од Мадагаскара, а у Индијском океану, налази се француска територија под називом Реунион. То је, тренутно, острво где проценат напада ајкула на људе драстично расте. Научници објашњавају: највећи непријатељи човека јесу тигар и бик ајкула; оне ће да вас убију и поједу. Бела ајкула није убица, али може да вас осакати. Е овде су приметне тигар и бик ајкуле, а то долази из разлога отопљења вода, које су речне (дакле нису слане), а што погодује бик ајкули, будући да она може да преживи и у реци (као што једна врста крокодила може да живи у мору и тренутно је проблем Аустралијанцима). Али мислите ли ви да ове људе брине опстанак човечанства и то што мора постају баре, ајкулина јетра све болеснија, а ми радикално истребљујемо њену главну храну – туну, те су оне приморане да се селе и траже шта да једу без бирања? На протестима су људи који траже да се ова еколошки вредна створења убијају како би они могли - да сурфају. А научници се заиста труде да све новијим проналасцима помогну: и људима да безбедно улазе у море, и да заштите морска створења. Човек би још могао и да разуме да им је опао туризам због ајкула, што и јесте, али њих, ето, брине сурфање.

Прича један прота како слуша жене које брину о ликовима у серији, а о свом делу и лику, и о томе да могу овог часа умрети и наћи се пред Богом – о томе ни помисли.

Да ли се свет одмеће неумитно?

А онда следи и ова прича: у свету је тренутно негде око 50 мега градова, готово да су то градови државе. Најмање три се налазе на трусном земљишту, кажу научници, подложном земљотресу. То су: Токио, Мексико Сити и Лос Анђелес. А ти градови настављају да се претрпавају. Са претрпавањем расте број зграда, али расте и забринутост од земљотреса; што више зграда, већа је могућност. О људским жртвама не треба ни говорити. Али ако бирамо да живимо у Содоми и Гомори – шта очекивати?

Ипак, ово писаније жели, заправо, да укаже на нешто друго од катаклизме.

1883. године прорадио је вулкан Кракатау. Тада су почели званично да прате знаке и промене на земљи и ваздуху. У близини вулкана, који је неколико месеци раније почео да се злокобно оглашава, била су и два релативно млада научника и капетан на броду, који је лично, не и намерно (задесио се ту), гледао у лице ове немани – и преживео заједно са својим дневницима. Но, овде желим да представим млађег научника, који је видео себе као истраживача вулканских појава и неколико недеља пре ерупција узе да чита књигу у којој су људи описивали понашање животиња у време каквих надолазећих несрећа. Али кад је то представио старијем научнику, овај је на то погледао као сваки дарвиниста – са гнушањем. Међутим, инсистирање и праћење млађег научника најпосле се испоставило тачним. Једино што је у тој катастрофалној катаклизми страдало небројено много света.

Али не само овом младом научнику и причама старијих да се наставља неверовати, већ је то случај и са причама старих помораца о бурама на мору и таласима који су премашивали и тридесет метара висине. Наравно, тек са појавом технологије сумњи је дошао крај. Свака бура може да произведе овакве таласе, јер таласи никад не иду равномерно и у судару два супротна таласа долази до настанка оваквих монструма.

У Јапану је скоро уведена апликација на мобилном телефону за узбуну, јер је Јапан земља са највише земљотреса, па и цунамија. Добра је технологија, али она није свемоћна. Поред све технологије на Тајланду је страдало скоро сто хиљада људи. Да је један - било би пуно.

Али да видите чуда! У једном забаченом селу, где људи живе сиромашно, у некаквим баракама, кад је почео земљотрес стари су, поучени примерима предака и предања које су им оставили, мирно сачекали да се земљотрес смири а онда су старији наредили да сви напусте село и потраже што вишље склониште. Бараке су сравњене са тлом а нико од мештана није изгубио главу.

Ово знање је многима у јапанском цунамију спасило главу, и то млађим особама, који су послушно стали и послушали тај звонки глас предака у глави.

И док сам слушала те приче приметих необичност људи који су били спасени.

Али посебне две приче биле су ми ове: једна је о Данцу, који је успео да преживи ледено данско море и да се врати кући (по том догађају снимљен је и филм) и о оцу и маленом сину који су кренули бродићем да пецају на језеру. Међутим, док су пецали, једна стена се одвалила у језеро што је довело до појаве енормног таласа. Кад је отац видео силну воду пред собом само је мирно рекао сину да се моли. И дечак је кренуо да се моли и оборена стабла су издигла бродић горе, тако да су и отац и син преживели. Многи други нису били те среће.

Са друге стране, Данац је, нашавши се у леденој води (брод на којем је радио је потонуо а сви морнари су се утопили), кренуо да се моли и у мрклом мраку изнад њега се изненадно појавило јато галебова. У његовој глави севну мисао да где су галебови мора бити и град и кренуо је, ни сам не знајући како, да плива за њима. Галебови су га вратили кући, али га је код куће сачекало нешто неочекиваније, чини се, од смрти. Нико у граду, његовом рођеном граду, није желео са њим да прича, ни да се види, јер им је сујеверје у срцу рекло да је то дух или демон, све из неверице да би ико могао да преживи ледено море. Касније је послужио као заморче научницима у Енглеској, који су истраживали да ли га је дебљина спасила од смрзавања.

Дакле, озбиљно је питање да ли ишта знамо о непознатим местима на која одлазимо? Да ли ишта знамо о понашању у случају каквог земљотреса, цунамија, ерупције, поплаве? И да ли смо спремни да се суочимо са смрћу, или нам је само важно да седимо, једемо, пијемо, играмо? Па и животиње, у том случају, имају боља оправдања већ, рецимо, сурфери. Те животиње одржавају баланс на планети. Ајкуле су у самом врху и, да нема њих, а то се већ догађа, мора би постала сасвим болесна. Оне чисте море од трулежи, одржавају равнотежу у ланцу исхране.

Тренутно се и на Јадранском мору врше истраживања и од десет ухваћених ајкула и десет ража примећено је да су сви примерци болесни. И не само они. А болесна животиња лако прераста у звер. У Египту је утврђено да је људе нападала ајкула са болесном јетром.

Време се драстично мења. Можда и овде поново буде море, ко зна? Али шта год и како год не би било згорег да будемо спремни чак и за катаклизме. И, као што приметих, добро је читати књиге и не исмејавати предања, као што је радио млади научник. Технологија не значи отићи из природе. Напротив. Технологија и предање иду руку под руку. Зато је убијање старих и немоћних бесмислица, јер човек не живи само телесно, већ и душом и духом. А ту пребива мудрост; на гробљу још нико није чуо да причају кости.

Уколико не желимо да будемо део нових Содома и Гомора – вратимо се на земљу из градских кавеза. И можда нам више не треба војска, али једно није укинуто у моћним државама: цивилна служба.

Нестаће струје, енергената, а ми, знамо ли, како су живели наши преци без свега тога? Научимо и себе и децу, преко наших старих, како преживети у рају у време пакла.

С Божјом помоћи, наравно.

Ноћ у Горњаку

Ђура Јакшић

Телевизија - непријатељ Србије

Улаз на Фрушку гору биће наплаћиван

Ова вест је могла да изненади само оне који држе затворене очи. Стога су ова писанија окренута појединцу са суверенитетом и интегритетом, коме вечера није преча од вере. Ко год је пристао на вечеру, изгубио је и вечеру, и веру и живот. Ко остаје веран, њега Господ чува.

Дакле, очигледно је да Срби остају без Србије, јер који год дневник да слушате, или неку политичку емисију, одмах вам у очи пада мржња прему свему српском. На свим местима овог система постављени су људи да уједају Србе и то православне. Да бисте разумели зашто су пробуђени и доведени спавачи (из руског серијала) како на места директора предузећа, власти, полиције, морате ствар сагледавати шире.

Од стварања Југославије Србија је плен Запада. Они су улагали у њу и сад долазе по своје. А како на Блиском истоку нестаје нафте, то тај народ ускоро неће имати од чега конкретно да живи, Амери им планирају смештај овде. И Арапи полако купују земљиште за себе. Које? Па црквено! Власт је решила да продаје наше, што је њима туђе. И не само то. Сад ћете, у оквиру „туристичке Европе у 21. веку“ (што је одавно предвиђено за њену будућност, која се већ дешава) моћи да посећујете своју историју, традицију, веру - на купљену карту и уз дозволу. Само луд не може да разуме зашто је ЦИА одлучила да камп медитације и јоге смести баш на Фрушкој гори, месту великих српских светиња. И где год видите сукоб Цркве и власти знајте да је у питању власништво над земљом које треба продати. Зато је важно да у овим временима чувамо себе од пропасти и не хватамо се у замке непомјаникове. Сачуваће Господ стадо своје. Нема ничег у овом свету вреднијег од душе.

(Новац, који је Немачка била дужна Србији (само један пример), Немачка је вратила у оквиру Југославије уложивши га, дакле, у нуклеарку Кршко. Видите ли ту колико је још тада поглед западних сила ишао далеко водећи рачуна о свом новцу.

СС дивизија Принц Еуген, у чији састав су улазили фолксдојчери (подунавске Швабе из Војводине, којима је Вучић подигао споменик у Бачкој Паланци) заједно са Бугарима извршили су покољ на српски народ у Кривој реци (операција Копаоник). Становништво је затворено у цркву и дигнуто у ваздух. Једну сељанку су спалили у сену. Учите децу историји, јер кад се заврши Дизниленд многи вуци скинуће своју јарећу кожу.)

*

"Брнабић - Дигитализација приоритет владе"

Седети у влади Ане Брнабић значи бити лишен личног интегритета. О образовању и напретку вам говори жена, која је, поред тога што вам поручује да је бити тетка неком детету исто што и мама, завршила школу у Америци која је на 768 месту (свака школа на селу у Србији може се похвалити бољим образовањем) И сад треба да поверујемо како ће земља, која више није у стању решо да произведе, уживати у летећим аутомобилима из Кине.

У Лондону је изјавила како Русија има уцењивачки став према Србији због Косова, али кад она буде предала Косово Србија ће утемељити боље односе са својим западним пријатељима, јер Русија више неће имати разлога да њих на власти уцењује.

*

У оном серијалу "Наша планета", као и на истоименом сајту, Дејвид Атенбороу нас упозорава на следеће: угрожене су многе врсте мора и океана, па ће сад, наводно, моћници морати да контролишу и да патролирају тим великим морским пространством како би спречили еколошки егзодус. Али то је само једна страна медаље, и то, будите уверени, она што се мање примећује. Да од тога нема ништа подсетићу вас само на скоро писање о томе да се Америка повукла из оног светског уговора о очувању резерви угља. Дакле, биће мало екологије, али Америку више брине нафта и гас. И сад долазимо до суштине.

Један од главних разлога што се не праве гасоводи по свету јесте тај што Америка не може да буде присутна у свакој земљи и да то регулише. Али где може? Па на морима и океанима! Тако се гас више неће транспортовати другачије већ у течном стању, а то ће да превозе бродови. Да ли сад разумете боље ту "еколошку" бригу? Осим тога, док писах онај пост о Хомољским планинама, видех (како је сад добро знати географију!) да је пуна шкриљаца. У данашње време они су стављени по страни, јер је прерада прескупа, али шта ако је неко већ ухватио пик на њих? У том случају рачунајте да ће са копањем шкриљаца да се уништи у сваком смислу тај крај: и еколошки, и егзистенцијално.

*

У уторак су мигранти у возу за Сремску Митровицу ножевима напали кондуктера и путнике.

Девојке, без мушке пратње, обавезно да буду на опрезу.

Власт у Шиду нас уверава да је то здраво стање.

Вештачка срећа – зависност 21. века

Шарл де Монтескје, писац и филозоф, још одавно је рекао:

„Кад бисмо само желели да будемо срећни, то би се лако дало постићи; али ми желимо да будемо срећнији од других људи, а то је готово немогуће, зато што увек мислимо да су други срећнији од нас.“

Кад имате скупа кола, лепу одећу, раскошну кућу и друге статусне симболе, стичете утисак да вредите више и да сте изнад оних који све то немају.

Гледате комшију у јефтином ауту и кажете себи: „То је зато што сам успешан и зарађујем више. Он је нико и ништа, а ја сам богат!“

Убеђени сте: „Комшија мисли да сам фаца, јер имам тако фенси ауто!“ И помисао на то вам греје душу и подиже самопоуздање. Међутим, ако комшија има бољи ауто, ваше самопоштовање опада. Излаз из те ситуације је само један: првом приликом морате повратити предност!

Овде се не ради само о аутомобилима.Сваки пут кад неко у вашем окружењу буде имао нешто лошије и мање од вас, вратиће вам се осећај краљевске надмоћи. Од тога зависи колико сте срећни.

У потрази за вештачком срећом, људи се претварају у зависнике, који подижу себи вредност по сваку цену. Купују нови телефон, мењају кола, набављају скупе фармерке и скуп намештај (за случај да им неко дође у посету) и користе скупе парфеме, да нагласе свој истанчан укус и префињеност. А пошто је све то врло скупо, људи који пате од статусних симбола – често се пате и са великим дуговима.

У потрази за срећом, такви људи подижу кредите јер за њих је нешто најгоре на свету – да се спусте на ниво оних које сматрају нижим од себе. И да би спречили да се то догоди, спремни су да плате – шта кошта, да кошта!

Чак и одржавање тог пролазног статуса много кошта.

Ако се нешто не уклапа у статус, они га скривају на све могуће начине. И обрнуто: оно што наглашава статус, истиче се свим средствима. На пример, летовање у хотелу са 5 звездица биће обавезно објављено на свим друштвеним мрежама, а хотел са 3 звездице тактично ће се прећутати.

Чињеницу да живе у јефтиној кући, скриваће на сваки начин. Живот таквих људи претвара се у обману. Они заваравају и себе и друге. Највише себе. Убеђени су да заиста имају статус који имитирају и потпуно игноришу чињеницу да је тај положај резултат дугова, које ће цео живот отплаћивати.

У једном тренутку, банке престају да им позајмљују новац, па извор радости и среће нагло пресушује. Тада они падају у дубоку депресију. У исто време, они за све своје невоље окривљују управо банке, владу, тежак живот и послодавца који им неправедно закида плату.

Једина особа коју никада неће окривити су они сами. Па они су само хтели да буду „као сви остали“ и да не пропусте важне године свог живота, да од живота узму све што пружа. Како би они могли да буду криви за своју тешку финансијску ситуацију?

На крају, треба се увек сетити речи Хенрија Форда:

„Не морам да одседнем у скупом хотелу, јер не видим разлог да скупо плаћам непотребне додатке. Где год да одседнем, ја сам Хенри Форд. Не видим велику разлику међу хотелима, пошто се чак и у најјефтинијем хотелу можете одморити ништа горе него у најскупљем.

А овај капут на мени – да, у праву сте, носио га је још мој отац, али то није важно – ја сам у овом капуту и даље Хенри Форд. Мој син је још увек млад и неискусан, па се боји што ће људи мислити о њему, ако одседне у јефтином хотелу.

Мене не брине шта други мисле о мени, зато што знам своју праву вредност. А милијардер сам постао зато што знам с новцем и умем да разликујем праве вредности од лажних.“

Интегритет и суверенитет

Хомољске планине. Изгнана од света, стајала је трошна кућа сиромашне породице. Могла је да се уруши сваког трена; кров је прокишњавао, а по кући су терали пацове метлом.

У кући су живели отац и мајка са двоје болесне деце. Старија девојчица је боловала од лупуса, млађа не знам тачно од чега. О овоме нам је причао наш прота, који је у фамилији имао особу оболелу од ове тешке болести (лупуса). Али није болест унесрећила само децу, већ је и мајка носила тешки крст – била је слепа. Овде се једва састављао крај са крајем, али је вера држала породицу на окупу.

За њихов случај сазнала је нека богата породица, која је одмах дошла да се на лицу места увери у случај и да помогне. Заиста, били су вољни да одреше кесу колико год да је било потребно, па и преко тога, али – имали су услов. Тражили су да породица пређе у Јеховине сведоке. Оног трена како то чу, устаде слепа жена и исповеди своју православну веру и љубав према васкрслом Христу, те замоли госте да напусте њен дом не остављајући им ништа.

Наше тело је љуштура, која ће да свене и увене касније или пре. Шта значи пролазно богатство у сравњењу са вечним и непролазним Царством Божјим? Данас јеси, сутра више ниси. Како човек одраста и његов свет, који је знао, смањује се и нестаје. Његово тело се, попут чауре, суши како би од црва постао лептир.

Али то бива само онима који не заволе црва већма већ лептира.

Но, ретки иду стазом Богопознања. Натовареним гресима и непотребним илузијама тешко је проћи чак и иглене уши кроз које су, у Израелу, пролазиле камиле. 

Одбрана сувереног човека

Ако желите да вам деца иду по белом свету и мењају пелене незнанцима - ово није за вас. Ви уживајте у врлом новом свету и "добу човечанства пореклом од мајмуна". Ово је за оне који не желе да предају свој суверенитет и слободу.

У раљама демократије 

О срећи

Једном је свештенику пришла сиромашна сељанка.

 – Оче, уморна сам – рекла је тужно. – Ми радимо непрекидно, али има дана када, сем хлеба, немамо шта друго дати деци. Али ме још и више умара поглед на нашу сиромашну кућу, двориште, подерану одећу наших синова, измучено лице мога мужа.

Свештеник се замисли а потом позва жену да пође са њим.

Показао јој је прелепу кућу где су се у врту испред играла деца.

 – Шта мислиш: да ли је домаћица срећна? - упита он.

– Наравно! – узвикну жена. – Како је богата кућа и како су добро одевена деца!

Затим је свештеник замоли да приђе ближе и осмотри боље.

Ту она угледа мајку ове деце како седи у хладу и горко плаче.

– Она плаче, јер је слепа од рођења и не може да види своју децу – тужно јој објасни отац.

Они пођоше даље. Ускоро јој свештеник показа другу кућу. Она је била богатија од прве. На женино питање да ли у њој живе срећни људи, он рече како је то била дивна породица све док није погинуо домаћин. Сад нема дана да удовица не плаче за својим мужем, а деца за оцем.

Занета мислима жена није ни приметила како су стигли до треће богате куће. Био је то дом ћерке богатог трговца.

- Ту је богатство и добра храна, скупа одећа и нема ниједне кваке у кући а да није позлаћена. Но, живи ли се овде срећно?

На њено питање свештеник отвори тешка врата.Трговачка кћи поздрави госте и позва их на чај. Али како је пуст био њен дом! Ту није било ни деце, нити се чуо глас мужа.

–Имам и богатство и лепу одећу, али немам среће – рекла је домаћица. – Немам мужа, ни деце, нити коме да кувам јело или за кога да се облачим... 

Дубоко замишљена сиротица се вратила кући.

– Хвала Вам! – срдачно се захвалила свештенику. – Схватила сам како сам била глупа! Умарала сам се од погледа на исцепану одећу, не знајући каква је то срећа видети своју децу! Мислила сам да је срећа у изобиљу, а испада да је срећан онај који има некога да му кува вечеру и у чијој кући се чује дечји смех!

(мој слободни превод приче са руског)

Кооператива и локална берза

Чудо на Блиском истоку

Муслиман у Египту је убио своју жену јер је читала Библију. Затим ју је сахранио заједно са живим ћеркицама: једном још у повоју а друга старости осам година. Полицији је пријавио да је ујак убио девојчице. 

Након 15 дана умро је рођак ове породице. Када су отишли да га покопају нашли су под песком живе девојчице. Сви у земљи су били огорчени, а отац девојчица је погубљен. Питали су старију девојчицу како су преживеле, а она је одговорила: "Човек у сјајно-белој одећи, са ранама на рукама, долазио је сваки дан да нас храни. Будио је мајку да подоји сестрицу." Била је интервјуисана од стране Египатске националне телевизије, а водитељка је била муслиманка у бурки.

Ова вест се преноси целим Блиским истоком, јер је Египат центар тамошњих медија и образовања. Тамошњим лидерима неће бити лако да објасне ово чудо, али је извесно да Господ брине и над овим делом света.

Вест (коју сам сажето пренела са руских и енглеских извора) можете пронаћи на нету.

О љубави

(слика са интернета) 

- Љубав - то је озбиљна ствар. Њу је потребно сваки дан надохрањивати - то изискује огроман труд!

- А зар није полет?

- Полет је заљубљеност.. А љубав је нешто сасвим друго. То значи узети човека, обујмити га и бити одговоран за њега. Одговоран за цео живот.

Спавачи (2017)

„Спавачи“ су тајни агенти који су убачени у важне структуре противничке стране. Они нормално обављају своје послове, и може да прође и неколико година пре него што се активирају и изврше задатак ради којег су убачени. Радња серије се одвија 2013. године у Москви. После напада терориста на амбасаду Руске Федерације у Либији, услед чега је више лица из амбасаде изгубило живот, ФСБ сумња да би следећи напад могао да се деси у самој престоници. Међутим, током истраге се долази до сазнања да је претња много озбиљнија.

У овој серији можете добити много корисних информација - ако знате на чега треба да обратите пажњу. Она говори о употреби интернета, његовим предностима и манама, о новинарству, о политици а, најпре, о појединцу у свету илузија и где ништа није као што изгледа, и где се играју прљаве игре у којој учествују и они на које не сумњамо.

Уколико немате потребан програм за скидање са јутјуба, серију можете скинути на следећи начин: горе у адресу линка додајте ss и то на следећи начин

https://www. ss youtube.com/watch?v=Ja7YPv652hA

(с тим да не правите размак између слова, ово је само примера ради дато овако). Јутјуб ће вас пребацити на нову страницу са које ћете моћи да скинете серију, то јест епизоду. Додајте јој превод и гледајте серију на рачунару.