`Ришћани или ријалишћани?
Нови закон о родној равноправности, свему ономе што нормалном човеку нити пада на памет, нити је то бирао, већ сад креира много радних места за студенткиње родне равноправности. Ускоро ће свако предузеће, које броји 50 радника, морати да има и једног овог шпијуна. У Њујорку већ сада има 30 врста родних дефиниција и заједно са њима иду казне за све који их емотивно повреде. Како се то мери, не зна се, али ако они кажу да су увређени, то се рачуна вама у казну. Да ли сте ви увређени њиховим испадима, то се већ не може мерити.
Углавном, како на нама престаје да се осећа мирис хришћанства, а све више се поводимо за мртвацем и смрадом сатанизма, то наша власт потписује све што им трули запад поднесе и пре Хрвата, који јесу у ЕУ, а ми само на путу без алтернативе, то очекујте даље отимање деце, продају органа и то посебно од болесне и аутистичне деце, даље разбијање породице (активисткиње овог радикалног феминизма су у ноћ на "дан жена" (који и јесте празник феминизма, а не мајки, како их мали Перица и њему слични замишљају) носиле транспарент на којем је писало да само мртав мушкарац не силује), а заједно са свим овим иде и продаја мушких и женских робота за полне односе, то ће све већ корумпиране додатно да мотивише на подмуклост и рушилачки фактор свега пристојног и нормалног. Већ се дешава да је жена, која се спрема за пут, отишла да извади пасош и личну карту на мушкарца. Она се, јелте, тако осећа и закон јој то допушта. Полиција, која само ради свој посао и само она има децу, рекла је да може ако донесе лекарско уверење. Лекар, који само ради свој посао и само он има децу, потписао је то и жена је добила пасош на мушко име. Цариници и они само раде свој посао и имају децу. Кад ова сподоба стигне где је пошла, опет ће да промени мишљење и очешљаће се на други раздељак и терај даље.
Онима, који не желе ништа да имају са овим лудилом, који ће наставити са трендовима олупавања, препоручује се потпуно ограђивање од истих. Од овога вас само позивање на веру може избавити. И то ће бити једино светло наде у тунелу који ће потрајати...
Али пре тога морамо знати: јесмо ли `ришћани или ријалишћани?
Новац као гарант несигурности
Кад год је нешто подељено, непријатељ профитира. Да бисмо то боље разумели ево примера: Русија и Украјина, Кина и Тајван, на пример. Тако је сад и са Србијом. Како који део јој одвоје, преводе је у оно што она није. Како ћете то препознати? Па по самој власти која у томе саучествује: лумпен-пролетаријату се обраћа Вучић са паролама о више посла, више пара, што значи да је реч о сиромашној популацији, наивној, емотивној и нестручној. Саша Јанковић и премијер то не помињу, јер се већ подразумева да групација којој се они обраћају то има и њима причају о слободи медија, узгајању органа, телепронтовању, космичком програму. Ово неће престати, ни нестати, дакле живеће ове две групације и још многе једне поред других и за туђе бабе здравље ће се гристи. У међувремену ће се поделити и по школским програмима. Чик погодите где ће бити веће плате и боље образовање? Али ови сиромашни су потребни овим грађанерима због њихове наивности и неучености. Јер грађанери не могу на изборима, бар још не, да домаше ни 15%. Зато странци чувају тзв. цензус патриоте у игри, јер из њихових редова мора да дође нови Вучић, који ће, потом, и сам да се апдејтује на нови програм. Питање Еу могло би да се реши у року од одмах, само је потребно да Вучић каже ми идемо са Русијом. Одмах би нас не примили, већ угурали! Али циљ и није улазак у ЕУ, већ зарада на путу који и није у изгледу.
*
Чак и са најповољнијим условима кредита за станове, који се увек откупљују 30-40 година, размислите о следећем: да ли ће ико од вас моћи да рачуна на сигуран посао толико дуго? Нарочито у ова смутна времена кад је демократија на издисају а горки плодови тек предстоје...
*
О овим трима чињеницама вреди размишљати:
1. Зашто Србија (Београд) одбија да направи спомен-музеј жртвама Јасеновца и Градишке?
(Можда јер је и даље план да се трећина Срба побије, трећина протера а трећина покатоличи, па коме би онда спомен-музеј и био потребан?)
2. Нирнбершки суд је трајао свега годину дана, док Хашки трибунал још ради (За његове потребе, још је пре почетка рата посебно преформулисан појам геноцида (док у УН није), као и неки други појмови, што довољно говори само за себе, а његов циљ и није био да праведно суди већ, по старом инквизицијском обичају, да лови вештице, односно да хапси оне који се противе Новом светском поретку)
3. Први мигранти су Албанци. (Видимо докле нас је свет довео, а како пристижу нови, то јест сав онај ресто који врли запад неће, то ће да сместе код нас. Србија има потписан уговор о реадмисији из 2007. године. Они су узели учене и образоване, а нама долазе чувари камила и слични. Ови треба да попуне празнине највероватније у Шумадији и оним изразито српским крајевима, како би се српски народ коначно почео да распада. За сада мањине тероришу већину, али кад Срби постану мањина, тад ће да се спроводи закон већине.)
Сад би ваљда многима требало да буде јасно зашто се у многим земљама укинула војска и, уместо народне, прешла у професионалну, то јест плаћеничку. Народна војска би могла да пређе на страну народа, плаћеничка је резервна полиција и служиће да чува режиме и мигранте, а не народе који се буне. Зато је потпуно несувисла прича са тв дизниленда о неком нашем војном јачању у региону (који, узгред буди речено, сав контролише Америка и Енглеска).
*
Игра се утакмица. Један тим убедљиво води, други се повлачи. Питање гласи: да ли ће клуб који води наставити са истеривањем још бољег резултата или ће стати? И да ли се икад, сем у Србији, сваки губитак државе рачунао као 5-0 за нас?
Оног тренутка кад би Косово добило независност, кренуће и сви други да дижу тужбе против нас, јер нема никог да каже сад је доста и даље не иде овако, а како долазе мигранти, у Трновац полиција не сме да уђе, Санџак тражи своју школу и уџбенике (они неће гејеве и лезбејке, а код нас су дошли да их нико уопште није ни бирао), Војводина се распродала Хрватима, тако ће и Косово легално да купује оружје ( ми не), у исламским државама имаће своје амбасаде, којих има 48. А не морају ни да га признају, опет ће бити исто, нама се будућност не смеши. Ни Северни Кипар нису признале многе државе. А са Кипром ће све почети да се разрешава и сваки Север постаће упитан (Северна Ирска, Северна Македонија, Северни Кипар, Северна Србија). Границе ће тек да се померају.
С обзиром да се актуелизовало питање миграната и стварања прихватног центра, то је сасвим могуће да је протест и организован због притиска на Вучића да потпише прихват миграната. Ето, уместо цене горива, могуће да добијемо мигранте. И то сам писала: у ова смутна времена сваки протест, макар био и оправдан, али који неће ићи у дубину, нити ће имати икакво везивно ткиво за српски народ, биће уперен против Србије.Али, Србија ће морати цела да клекне, и богата Војводина ће сад морати да дође у реалу Космета. Да бисмо се као народ препознали, морамо сви да осетимо жаоку.
Кланица „Срем Шид“ је тренутно преузета од СНС кадрова за тов бикова и телади како би било хране за мигранте. У Кузмину је почео откуп њива за изградњу (наводно) аутопута, финансираног од Турске, за повезивање Санџака и БиХ. Село не спава, броји новце, а да ли је све истина и коме ће пут да служи, коме ће да користи – то више никог у опљачканој Србији не брине. И сви се тобоже ваде на будућност деце, а кад се поменуше паре, стигоше и раздори унутар породица око поделе плена. Постаћемо номади по свој прилици...
За админе
Може ли са мог блога да се уклони reCaptcha? Била бих веома захвална, јер и тако не ради.
На путу за легенду
Не знам зашто, али чим је кренуо документарац „Легенде Јужног Пацифика“, након првих уводних кадрова, нисам знала да ли да се смејем или плачем што том народу тамо, што нама овде. Наиме, ево о чему сања колонизовано племе: чекају месију да им донесе што је обећао, то јест: кока-колу, цигарете, радио и џипове, све оно што су видели након Другог светског рата. У то име њихова проамеричко-племенска војска диже и заставу, пење се на вулкан са бамбусовим штаповима уместо мачева, игра тамо неки плес и призива месију. Али он, кажу, не долази.
Ја скоро нисам видела ништа јадније. И гледам како и ми, са нашом неутралном војском, која свако мало има вежбе са исто тако неутралним НАТО окупатором и то са њиховим ознакама на униформи, ради то исто. И не само они.
У овој земљи која се распада свако има само један проблем – свој лични. Таксисти имају свој, градски малинари свој, медицинари свој, наставници свој, па све до чистачица а ваљда и оних којима одузимају куће и децу. Систем је супер ако ја са њим склопим дил Нема везе што неко носи пелене на послу, важно је да је мени добро.
Људи, промиче нам суштина! Ако је то све тако, ми нисмо више заједница, народ, већ потрошачи (и још и горе: то сутра сасвим сигурно чека и мене).
На то ме је данас и гугл подсетио. Није он случајно, тај грађанерски, не српски гугл, заборавио да нам честита Васкрс, а честита нам баштенског патуљка. Не! Он Србију не види и не признаје као православну заједницу у већини, као земљу за коју су гинули Срби, српски народ. Не, он је сад третира као територију.
Не само то. Ви имате геј пропаганду, која нема намеру да престане да се шири и раздире нацију, па у лектиру стиже и педофилија. Ако ће они да нам уређују књиге, чему влада, и чему министар просвете? Или као Ђоковић што се ушета са својим неким програмом из белог света да се предаје деци, што је непојмљиво да прође поред било ког надлежног министарства у другим државама. Нови Пазар тражи за себе друге уџбенике. Да ли је он још увек у Србији? Деца иду на распусте како где. Чак је спорно и тражење српских општина на Космету, јер се уводи преседан, на који после могу и други да се позову.
Држава се распада, друштво се распада, али нека је жив систем који нас убија. То је исто толико уврнуто као кад на пијаци продавац вашој деци уваљује гмо, а својој деци даје здраву храну. И шта бива кад се та два детета сретну и оснују брак?
Нема невиних и нема изговора.
Владаће над нама још дуго, јер ми ем не знамо шта хоћемо, ем зато не умемо ни да бирамо.
А на тезги увек има више понуда.
О чему причају биљке
Моба и коло
Као дете, бака ме је повела са собом да помогнемо комшији утоварити угаљ. Није ми било јасно због чега смо морале ићи нас две, кад комшије нису старе а и има их доста у кући. На моје ушчуђавање, бака је просто рекла:
- Зато што тако треба! Ред је,... комшије смо.
У почетку се моје самољубље опирало, али како је посао одмицао то се стиснуто срценце полако почело кравити и осећати радост. Након тога ме бака више није морала звати, радо сам одлазила да помогнем и другима.
Постоје две одлике које красе српски народ: моба и коло. Обе карактерише заједништво. И кад год су Срби били заједница, тад су и напредовали. А обе ове одлике вуку своје корене са села. Из историје је довољно да се сетимо како је српска војска почела да се расипа након многих пораза, све док их славни Живојин Мишић није нахранио и сачекао да се поведе коло. Кад је коло кренуло и Мишић је рекао да је време за напад. И Срби потукоше непријатеља.
Али грађанер у нама, који бежи од села, одљуђује се од народа. И сад сви видимо плодове тог одљуђивања и ником није добро. Али уместо да кренемо са мобом и колом, ми гледамо само себе.
Овај систем зависи искључиво од услужних делатности (ми ништа не производимо) и ми га финансирамо својим начином живота. Оног тренутка кад бисмо се измакли, рецимо, из градског саобраћајног превоза, кад би престало да се купује гориво и прешло на бицикл, престала употреба мобилних и интернета макар само недељу дана, или бисмо престали да региструјемо аутомобиле и осигурање – настала би паника. Али не! Ми имамо одређене групе које гледају како да се само оне окористе од власти. Таксисти, који би могли у трену да паралишу град, договорили су се са ситемом око својих повластица и на памет им не пада да стану у подршку групи која тражи смањење цене горица, премда га и они троше. Оружари траже да се само они не опорезују. Просветари, лекари, војска такође гледају само себе. Радници код Кинеза немају никакву шансу да се уопште нешто питају о својим правима на живот.
И поново малинари. У својим редовима имају људе који их гурају да се увлаче систему, оном истом који је на њих послао полицију (која само ради свој посао (као у Нинбергу)). Зато систем и може да крши све законе, докле год има добру, послушну и наоружану милицију. Али кад би народ кренуо са непослушношћу, још како би та иста полиција показала своје незадовољство.
Систем мора да се руши ако мислите да нешто производите. Зато се морате измаћи од њега. Први који се буде успротивио систему и кога буде полиција пендречила знајте да доноси нешто ново.
Постоји група ортодоксних Јевреја, која у самом Израелу не користи државну струју. То су они са шеширима и зулуфима. Али они користе агрегате како би испоштовали оно у шта верују, то јест да се светло има користити по неком реду и обичају, а не кад и сви други.
Тако су исто урадили и шифтари: измакли су се из нашег система и прешли на гори, амерички.
Сад је време да се и ми почнемо измицати из окупације и сабирати на мобе и у кола. Као народ, а не као отуђено грађанерство.