Све у причама бива

Када је лекар рекао Суворову: „Зарад Вашег здравља треба Вам лечење, исцрпљени сте походима, па се лечите у одмаралишту у Карлсбаду у блату.“, наш генерал му је на то одговорио: „Поштовани господине, шта то говорите? Ја, старац, у одмаралиште?! Тамо на лечење иду они у скупим ципелама, хроми плесачи, лукавци и сваки олош – па нека се они купају у том блату. А ја сам заиста болестан човек, којем је потребна молитва, колиба у селу, купка, каша и квас.“.

Ближећи се Празнику Христовог рођења, учићемо се радости; погледајте на свој живот изнова. Сетимо се колико је Господ излио на нас милосрђа, љубави, колико нам је пружио радости: физичке, духовне; колико пријатеља имамо; сетимо се оних који нас воле, родитеља који нас чувају, чак и ако су напустили овај свет. Колико нам се даје добра земаљског, и како се небеско прелива у наш живот и чини земљу почетком неба, чини време почетком вечности и наш садашњи живот почетком вечнога живота.

Научимо се овој радости, јер ћемо у врло кратком времену стати пред јасле у којима лежи Господ и видећемо љубав Божију како је крхка, беспомоћна, рањива, како се даје без устезања, без отпора – само да бисмо је прихватили, и да у нама отпочне нови живот, нова радост...

Митрополит Антоний Сурожский

(мој слободни превод са руског)