[ Мисли у зрењу ] 03 Август, 2016 09:55

 

Слика са интернета

 

Једном краљу не би довољно да влада људима, већ пожеле да господари и над животињама. Али то му никако није полазило за руком, јер је звериње већ имало свог краља - лава.

 

Да би се некако умилио лаву, и добио могућност да му приђе и реши га се једном за свагда, краљ посла неколицину својих најближих поданика са предлогом о заједничком лову. Лав их прими, али издаље, и кад их саслуша, рече, загледајући их поспрдно:

- Већ сам поглед на вас говори о томе какав вам је краљ. Такви црви код мене не успевају. Биће да вам је краљ мувљи, а ја мувама забављам свој реп. Сама помисао да са инсектом, па још таквим, идем у лов била би срамота за мене. Пославши вас, он је већ показао своје карактеристике у лову. У мојој шуми, ја никад не ловим оно што је снажно и здраво. Напротив. Узимам што је слабо и немоћно  како би јако и здраво расло, развијало се и умножавало. Ваш мувљи краљ, судећи по вама, чини све супротно. Ускоро ће његово краљевство да занемоћа толико да ће сам постати плен и то хијена и црва које је сам за себе узгајао.

И рикнувши на њих, лав их растера да посрамљени отпузаше четвороношке свом краљу.

 

 

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

+ + +

 

Молба онима који преузимају моје ауторске приче: молим вас, потпишите их! Зашто? Из једног разлога: ауторских права. Дешава се да их добијам и на мејл, као препоруку, непотписане. То је мањи проблем. Већи је тај да су људи подозриви, па ме испитују јесам ли сигурна да сам то ја писала. Да не би долазило до тога, умољавам оне који моје приче преузимају да чине слободно то и даље, али да их потписују, као што и друге ауторе потписују. Ово се, дакле, односи само на моје ауторске приче.

Унапред хвала на разумевању и свако добро.

 

[ Мисли у зрењу ] 13 Јул, 2016 21:31

 

 

Пастир је, предајући овци тек рођено јагње, овако рекао:

- Чувај га, и пази, и поучавај у добру! Живите и храните се од зеленила које је свуда око вас, само немојте јести у камењару.

Мајка климну главом сагласно. Али тек што се Пастир окрену а она устаде са порођајног места, овца крену да размишља о реченом. И њене мисли све више почеше да се отимају. Најзад, једног дана, дошавши до црте разграничења, она гордељиво скочи у камењар; за њом, наравно, пође и јагње. И није прошло дуго кад мајка примети сикћућу и пузећу змију како им долази у сусрет. Овца, која је била искуснија и спретнија, брзо одскочи у страну, али, авај, јагње не би те среће - змија га отровом смртно рани.

За зло које ју је снашло овца крену да криви Пастира. Али Пастир јој одговори:

- Имала си знање које је требало да пренесеш детету како би и оно живело, али си ти то знање, оглушивши се о њега, себично затрпала у себе. Смрт детета је, дакле, на твојим рукама, мајко!

 

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

[ Мисли у зрењу ] 24 Фебруар, 2016 20:21

 

Слика: Улазак Исуса, Навиновог сина, у Обећану земљу

 

- Ми смо, за време Тита и Југославије, имали свега у изобиљу! – жалио се, занесењачки гордо, човек у зрелим годинама.

Стари Србин, који је био у близини, примети:

- То што кажеш да је било свега у изобиљу, данас се испоставља, више него очигледно, да је била храна наопака.

– Како то мислите? – збуњено ће човек.

 – Југославија за Србе није била друго него мисирско ропство за изабрани народ. Зидале су се пирамиде, не толико самом владару, већ жрецима који су њиме управљали, а заузврат смо имали: „... школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова.“ (Свети Владика Николај, „Кроз тамнички прозор“). И ево где нас је то довело! До тога, како је говорио Достојевски, да ако Бога нема – све је дозвољено. То је плод оног што смо сејали, те плакање над овим што нам се догађа и уздисање за оним што је то проузроковало, дозволите, лудост је своје врсте.

И сад, кад нас Господ изводи из ропства у Обећану земљу, ми се, попут жене Лотове и Израиља у пустињи осврћемо за ропским а не небеским хлебом.

Кукавно Српство!

Знајте, ни жена Лотова, ни народ који је четрдесет година лутао по пустињи, нису дочекали да уђу у Обећану земљу. Неће ни Срби, све док не умре у народу и последње сећање на ропство.

аутор: причалица Јелена Јергић

24. 02. лета Господњег 2016.

+ + +

„Први пик НАТО-а биће да гради гарнизон Рашка, раскрсницу путева од Косова, Ибарске долине и горе према Пештру“ - изјава је српског војника након потписивања споразума о окупацији Србије.

Расим Љајић и „нови устав 2017.“

Колонијална измена српског правописа

 

[ Мисли у зрењу ] 21 Јун, 2014 17:39
 
 
 
 
Edvard Grieg - Solveig`s song
 
 
[ Мисли у зрењу ] 12 Април, 2014 00:46
 
 
 
 
Pietro Mascagni - Intermezzo
 
 
[ Мисли у зрењу ] 10 Април, 2014 20:54
 
 
 
 
Бора Дугић - Заувек и после
 
 
[ Мисли у зрењу ] 27 Фебруар, 2014 16:56

 
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 29 Октобар, 2013 17:35

 
 
 
Бора Дугић - Стара Србија
 
 
[ Мисли у зрењу ] 28 Октобар, 2013 18:09

 
 
 
WaP - The Promise of Things To Come
 
 
[ Мисли у зрењу ] 26 Август, 2013 21:35

Слика-рам преузета са нета, аутор у потпису
 
 
 
 
Yanni - One Man`s Dream
 
 
[ Мисли у зрењу ] 10 Август, 2013 17:14
 
 
 
 
Secret Garden - Adagio
 
 
[ Мисли у зрењу ] 06 Август, 2013 00:49
 
 
 
 
Faraway - Beautiful violin music
 
 
[ Мисли у зрењу ] 11 Јун, 2013 23:45
 
 
 
 
 
[ Мисли у зрењу ] 06 Јун, 2013 16:01
 
 
 
 
David Arkenstone - Across the river
 
[ Мисли у зрењу ] 25 Мај, 2013 17:17
 
 
 
 
Ennio Morricone - Le vent, le cri