[ Мисли у зрењу ] 30 Јун, 2012 19:19
 
 
[ Мисли у зрењу ] 29 Јун, 2012 17:00
 
 
[ Искораци... ] 27 Јун, 2012 21:37


 

 

Ко си ти,

што стазом аветне прошлости газиш,

земљу ову,

са Небом свезану,

скрнавиш

и народу мом

за одстрел узимаш меру?

Да слеп си рођен на око,

које уз нишан лежеш,

већи би човек био,

с нама јео и пио.

Aл` не –

ти на нас удари чизмом!

Но, не знаш ти, слепче, где си,

ал` сад, кад већ ту јеси,

ред је и да ти се каже:

земља је ово Србија,

где се вековима историја

понавља из дана у дан

и слави Видовдан!

 

Многом се трњу пре тебе

усхтело овде да влада:

иста вас покрену нада –

на Српство зинусте силно.

И не знам да л` да те кривим,

што ненаучен дошао ти си,

ил` жалим

што учити ниси имао одакле.

 

Паја Јовановић, "Ослобађање Косова и Метохије" 

 

Но ниси ти случајно овде:

ко слеп ту ногом крочи,

њему се отворе очи

и дан преболан сване,

све се покажу мане,

а силе му бројно стање

постане кукавно мање.

И гледа што видео није:

барјак, како се вије,

војске што нема јој броја –

на пољу крвавог боја,

где српом пред собом жање,

до корена полути грање

трњу, што штрчи над житом,

браздећи земљу, при том,

за семе, што на њу пада

са клицом вере и нада –

из њег` ће божур нићи,

мирис се небу уздићи

и из блатног стасаће рова

ратник небесног кова.

 

Јер Србље Христово не умире –

оно васкрсава

и у вечности се сабире.

А ти, трне,

на Видовдан,

кад будеш пошао,

с тог Поља,

где незван си дошао,

знај, батова пратићеш траг

оних што заведе их враг

варком о царству земаљском,

уистину – забораву адском.

 

аутор: причалица

 

 

 

 

Лазар пита шта је са Косовом?

 

[ Мисли у зрењу ] 26 Јун, 2012 21:23
 
 
[ Мисли у зрењу ] 26 Јун, 2012 00:10
 
 
[ Мисли у зрењу ] 24 Јун, 2012 21:12
 
 
[ Мисли у зрењу ] 23 Јун, 2012 18:15
 
 
[ Искораци... ] 22 Јун, 2012 18:59
Мало је,
за љубав премало
вољење твоје:

и звезда у моме оку,
и гласа,
ко звона капљи у потоку,
и груди,
твог јастука цветног,
и хода,
ко вез ситног и сетног.

Све мало је
ако у мени, драги,
не волиш Бога,
јер стога
љубави нема;
тад ми смо само две поле
немоћне да се воле.
 
Аутор: Јелена Јергић
 
 
[ Пријатељи моји... ] 21 Јун, 2012 20:35

 

 

Нова Књига Марије Маје Д. Недељковић - БЛАГОВЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ

 

У Издању СВЕТИГОРЕ и ЦРКВЕ ЛАЗАРИЦЕ управо је из штампе изашла Књига БЛАГОВЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ ауторке, магистра философије, Марије Маје Д. Недељковић. Реч је о Философско-Теолошкој Монографији, заснованој на историјским чињеницама, о славној кћери Светога кнеза Лазара, владарки средњовековне Зете, ратници, Захумској војвоткињи, одлучној и неуморној заштитници и бранитељки Православља и великој песникињи. Књига пружа својеврстан осврт и на низ других значајних личности српске историје тог времена, оних који су, уједно, били Јеленин најближи род или блиски сарадници, као и кључних историјских догађаја тога доба, несумњиво, златног у Срба. Креативан приступ у разматрању многих тема и истраживачки дух којим одише књига чине да су нам и личности и догађаји наше славне прошлости приближени на јединствен и непоновљив начин, пун динамике.

Књига садржи и два Прилога: први, са два текста О ИСИХАЗМУ и БОГОСЛОВЉУ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ; а други је Прилог СТИХОВАЊЕ са неким од најлеших песама наше Узвишене Средњовековне Поезије где се, уз Јеленино чувено ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО, нижу Песме Деспота Стефана Лазаревића, Јефимије, кнегиње Милице…

Дело красе и личне фотографије ауторке Марије Маје Д. Недељковић снимљене у чудесно лепим пределима Скадарског језера и у Јелениној Задужбини на острву Бешка.

 

 

 

Отписаније Богољубно

(свом духовнику Никону Јерусалимцу)

... Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом

познати те, порадовах се весељем духовним. Но за

мало и за кратко би нам виђење, да би ко рекао како

у зрцалу лик угледасмо или у неки сан лаки да

бејах снесена…

И слушах твоје душе Богољубиву нарав и бестелесно

анђеоско пребивање, и оно од нас коначно удаљење.

И веома твоје видети зажелех преподобије, и твојих

медоточних насладити се речи… Но, даљњег ли нам

растојања, па море и гај…

Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти,

не остављају нас, који се колебамо у мору овог сујетнога

живота, да узникнемо ка светлости часнога и бестелеснога

пребивања. Јер помрачише се очи муком и метежом

који је у свету. И гле, сада као од некаква сна отргнувши

се, зажелех твоју светлост видети…

И опет се молим твоме преподобију да нам неко олакшање

утешења пошаље и прохлади жеђ туге.

Јер зна твоје преподобије колике буре и метежи и облаци

навикнуше узбуркавати самовољна срца…

Да, тајниче Божји, послушај ме. У свему више реченом

не заповедам, већ се молим трудољубиво и поклањам

лице све до земље. И двоструко да си здраво у Господу

и не презри наше мољење.

 

 

 

ДАВНОЈ ПЕСНИКИЊИ

 (Јелени Балшић, 14-15.век)

 

Свилени шум хаљине Твоје

видим у сну, танком и лаком

и покрету

Брезe на ветру,

када ме Медоточне

речи твоје такну и греју очи

ко ћилибари топли и живи,

а мисли ми

Твоје

свићу драгоцене,

кроз векове,

 

Све

 

од бисера

и сафира!

 

Јелена,

О, мила мени, ко да си ми

сестра давна, Ти дивна,

чудесна Скадарска

Вило!

 
(Марија Маја Д. Недељковић)

 

Књигу можете поручити од аутора по повлашћеној цени:

filokalijamarija@yahoo.coм

http://majanedeljkovic.weebly.coм

 

* * *

 

Прва Промоција Књиге у Србији одиграла се у граду Крушевцу,
престоници Светога кнеза Лазара и родном граду Јелене Балшић
у Амфитеатру славне Цркве Лазарице. О књизи су говорили:
Епископ Крушевачки Господин др Давид Перовић, Протојереј
-ставрофор Цркве Лазарице Љубивоје Радовић и аутор
књиге, магистар философије, Марија Маја Д. Недељковић.
 
Између осталог, речено је да ово дело на најдубљи начин
осветљава личност и значај Јелене Балшић, али и значај
исихазма, за  историју и културу Срба.
 
 
 
 

 

 

 

 

(кликнути на слику ради увеличавања)

 

[ Богољупче ] 20 Јун, 2012 18:54

 

 

СУНЦЕ

Има ли нешто топлије од Сунца?

Има кад мама каже детету своме:

„Ти си моје сунашце“!

Мамина реч „сунашце“ топлија је од Сунца.

 

 

 

ТАТА

Татина реч је блага и строга,

Ал` му је у срцу увек закон:

чувај и љуби детета свога.

 

 

 

ЋУТАТИ

Свако уме некада да ћути.

Али не уме свако лепо да ћути.

Онај ко уме лепо да ћути,

тај се ретко љути.

Њему се отварају срца многа,

а он ћути и не хаје због тога.

Тај ћутко мудри добро зна

да на крају свако одговор мора да да.

 

 

 

УШИ

Треба да се зна да имамо ува два,

(као и ока два),

а само једна уста,

да би у школи

слушали и гледали више

а говорили мање;

јер тако, полако, полако,

долази у главу знање.

Ко има уши да чује,

нека чује.

 

 

 

ФРУЛА

Ко у фрулу свира

тај у душу дира

и односи мисли

чак до Све-мира.

 

 

 

ХРИСТОС

Само је један Богочовек,

сви смо ми остали људи.

Само је Он живот дао

да би сви постали добри људи.

 

 

 

ЦРКВА

Ко у цркву иде тај помаже свима

да живимо боље сви кол`ко нас има.

Ко молитву моли, тај се с муком бори,

људима не суди, с анђелом говори.

 

 

 

ЧОВЕК

Дете је мали човек,

а човек велико дете

које узраста до звезда

уз пуно љубави свете.

 

 

 

ЏЕП

У џепу ми светско чудо,

играчака право брдо,

само да се не пробуши,

свет ће да се сруши.

 

 

 

ШАЛА

Волим шалу и велику, а и малу.

Без шале је живот неслан.

И док лупиш длан о длан,

шала ти улепша дан.

 

аутор: Батрић Ћаловић

(посвећено ћеркама Иви и Настасји)

 

у.п.: Захваљујем се аутору на уступљеном азбукословљу, у моје лично име и свих оних који свраћају на овај блог. Драги Батрићу, било је задовољство сарађивати са тобом и твојим девојчицама. Од Бога вам свако добро.

 

 

 

[ Богољупче ] 19 Јун, 2012 17:56

 

 

ЈАБУКА

Јабука румена, здрава је и фина,

пуна воћног шећера а и витамина.

Ко јабуку једе тога здравље служи,

дани су му лепши, живот му је дужи.

 

 

 

КРШТЕЊЕ

Крштење је печат љубави

улазница за истину и доброту,

да са Господом Христом

живимо у вечном животу.

 

 

 

ЛАСТА

Кад поред мене ласта пролети

и мени к`о да израсту крила,

мисао ми некуда одлети,

заборавим где сам пошла и била.

 

 

 

ЉУБАВ

Без праве љубави тате и маме

не би било ни деце;

без Божје љубави

не би било ни цвета, ни траве,

земље би биле пустиње саме.

Љубав је извор живота,

дати и примити љубав

права је дивота.

 

 

 

МАЈКА

Од свих жена на свету

само је једна мајка

она је дечија прва реч,

она је најлепша бајка.

 

 

 

НЕБО

Кад се у нечијем оку

угледа благост и ведрина

очи постају небеске звезде,

а плаветна даљина

постаје близина.

 

 

 

ЊЕГОШ

На планини Ловћену где „спава

најмудрија српска глава“,

почива владар и песник,

народне мудрости благовесник.

 

 

 

ОСМЕХ

Осмех је диван дар

свакога детета,

он је ко најведрији цвет

што слободно цвета.

 

 

 

ПЕСМА

Песма је порука будне душе

и осетљивог срца,

она је скривено благо

што у дну груди куца.

 

 

 

РАД

Кад не би било рада

живот би, кажу, био смарање,

а ја бих се одмах одселио из града

на морске плаже и рибарење.

А можда је и то рад - шта ћемо сад?

 

 

аутор: Батрић Ћаловић

(посвећено ћеркама Иви и Настасји)

- наставиће се -

 

[ Богољупче ] 18 Јун, 2012 00:01

 

 

AНЂЕО

Анђео чувар човека,

и гласник Бога,

чисто је небеско дете

и светлост у мраку

живота доброга.

 

 

 

БУКВАР

Буквар је књига света

јер свако ново слово

једно је ново знање

и једна језичка планета.

 

 

 

ВОЛЕТИ

Ко воли маму и тату,

брата и секу,

баку и деку,

другове и другарице,

у књизи живота пише најлепше странице.

 

 

 

ГОЛУБИЦА

Бела птица - симбол мира,

слободно лети небом

и никога не дира.

 

 

 

ДОБРОТА

Доброта је када се подели срећа.

Доброта је када се ублажи несрећа.

 

 

 

ЂАК

Ђак је дете што у школи учи

за будућег лекара, мајстора, пилота...

да буде добар и вредан

током читавог живота.

 

 

 

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

Књига што нуди велико знање

од свих њених речи

две су најважније:

добро владање.

 

 

 

ЖИВОТ

Живот је леп кад сунце греје,

када се неко од срца смеје,

када се рука руци пружи,

када се друг са другом дружи.

Од земље па све до неба

волети сва бића треба.

 

 

 

ЗАГРЉАЈ

Загрљај је сусрет руку и рамена,

то је потпис љубави на листу времена.

 

 

 

ИГРА

Игра је за свако дете важна као храна

ко пчелици мед, ко дрвету грана.

 

аутор: Батрић Ћаловић

(посвећено ћеркама Иви и Настасји)

 

- наставиће се -

 

у.п.: Све слике су са нета.

 

[ Непозната историја Срба... ] 16 Јун, 2012 18:47

 

 

 

Десетак дана касније, у среду 26. априла, Радио-Лондон је јавио да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за бомбардовање југословенске територије.

У то време Београд је готово све своје болнице и друге здравствене установе, са болесницима и свим медицинским особљем иселио из града. Градско породилиште смештено је у подавалско село Заклопачу.

Београд је замро. Саобраћај у граду је обустављен, школе и факултети су престали са радом. Хиљаде унезверених Београђана потражило је уточиште у Рипњу, Великом Мокром Лугу, Раковици, Пиносави, на Авали.

Дирекција за исхрану становништва почела је да преосталом становништву дели намирнице преко 114 пекара и 340 продавница. За непуних месец дана Београђанима је на овај начин подељено 126 вагона брашна, 17,5 вагона шећера, 16 вагона соли, 12 вагона сапуна, четири вагона уља.

Рањеним градом крстариле су десетине екипа за рашчишћавање рушевина и извлачење мртвих и рањених Београђана. У овим екипама је било и старо и младо - прваци драме, опере и балета Српског народног позоришта, ученици и студенти, радници и чиновници, најистакнутији спортисти.

Јавили су се и многи добротвори. Индустријалац Стеван Стефановић приложио је милион динара, генерал Милан Недић два милиона, панчевачки млинари послали су 25.000 килограма пшенице и кукуруза и 150 килограма масти. Танасије Живојиновић, председник општине у Реснику приложио је 50000 динара, Милутин Хаџи-Вуковић 25.000 динара, а др Димитрије Миодраговић је деци српских избеглица наменио 10.000 динара.

Црвени крст Пожаревца упутио је 500.000 динара, Тихомир Димитријевић из Пожаревачког Александровца дао је 5.000 килограма кукуруза, 2.000 килограма пшенице и 50 килограма масти...

Београд је, страхујући од нових честитки "савезника", ноћу био потпуно замрачен. Казне за крађе и шпекулације биле су све веће. Миливоје Живановић кажњен је са 30 дана затвора и 100.000 динара зато што је избеглицама продао пет килограма брашна по цени од 180 динара по килограму, што је било дупло више од уобичајене цене.

Исту казну добио је и Душан Вуксановић, шофер из Крагујевца, јер је избеглицама налаћивао вожњу десет динара по километру, а сиромашне који нису имали новац одбио је да вози. Јован Љубинковић кажњен је са 20 дана затвора што је коњско месо продавао по 600 динара по килограму, а Светозар Љубинковић је добио 30 дана затвора што је исто месо нудио по 600 динара по килограму, тврдећи да је то говеђе месо.

 

Писмо енглеском краљу

 

Азис Пеливановић је кажњен са десет дана затвора због тога што је продавао ужегле бисквите. Пекар Ратомир Милошевић је прошао још горе. Платио је глобу од 200.000 динара и у затвору провео месец дана зато што је грађанима за килограм пшеничног брашна давао килограм лоше печеног хлеба умешеног од непросејаног пшеничног и кукурузног брашна.

Симо Видовић и Јован Милићевић добили су по десет дана затвора због тога што су производили забрањено бело луксузно пециво. Један кафеџија је заглавио 30 дана затвора што је српске и бугарске цигарете продавао по зеленашким ценама. Један кувар је провео 20 дана на принудном раду због скупље продаје порције пасуља.

 

ЦИЉ ГРОБЉЕ

 

У депеши коју је 21. јуна 1944. упутио Титу на Вис Коча Поповић је предложио да се бомбардује и "југозападна страна гробља на Бановом брду".

У низу других депеша Поповић је крајње неодређено фиксирао циљеве које Енглези и Американци треба да разоре. Тако је 1. августа 1944. предложио: "Захтевајте хитно бомбардовање Лебана, Коча". Три дана раније поручивао је: "Много би нам користило бомбардовање Приштине". А 5. августа био је још нестрпљивији: "Хитно потребно бомбардовање Куршумлије."

У свим овим депешама, као што се види, Коча Поповић уопште није означавао немачке војне циљеве које западни "савезници" треба да разоре, већ је цела насеља и градове проглашавао метама које разорним бомбама треба "ослободити".

 

 

 

 

Од разних шпекуланата и црноберзијанаца свакодневно су одузимане стотине килограма разних производа које је власт у највећем броју случајева делила болницама, обдаништима и дечјим домовима.

Десет дана после ускршњег разарања Београда Божидар Недић, члан Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, пресавио је табак и обратио се краљу Велике Британије. Ово писмо, написано у Београду 27. априла 1944. године завређује да буде у целини објављено:

„Његовом царском и краљевском величанству Џорџу VI"

Ваше Величанство,

Опростите што се у својој скромности усуђујем да се на Вас обратим. Ја сам обичан ситан грађанин, Ви сте Цар и Краљ, који влада над пространим земљама са стотинама милиона својих поданика. Знам да Ви нећете себе преценити, као што ни ја себе нећу потценити, јер смо ипак сви ми обични људи, јер нас смрт потпуно изједначује. Што сам се усудио да се и на Вас обратим, имам један велики и оправдан разлог који ћу Вам одмах рећи.

Над мојим народом, који је окупиран од једне од ратујућих странака, па према томе налази се ван рата, обезоружан и покорен, извршен је страховит злочин, кога светска историја не познаје ни по мотивима, ни по жестини. Тај злочин извршен је у име енглеског народа, на чијем се челу Ви налазите. Ето, зато, што Ваша личност симболише енглески народ, ја се на Вас обраћам, што значи да говорим у исто време и енглеском народу.

Знам шта ћете ми одмах приметити. Да Ви имате одговорну владу и да се изволим њој обратити. Опростите, тај пут је за мене и мој народ затворен, јер ми живимо у дубоком уверењу да оно што Ваша одговорна влада ради, бар у погледу моје земље, не одобрава енглески народ. И због тога, ја се обраћам Вама а не Черчилу, дакле обраћам се енглеском народу.

Величанство!

Огромни напори авијације, натоварени тешким бомбама са ознаком на својим апаратима енглеске тробојнице, изручили су свој страховит товар над Београдом, најмногољуднијим градом моје земље. То су чинили на сам дан православног Ускрса, који је један од највећих хришћанских празника. Уместо радости нејакој деци и женама за свој празник, Ваши авијатичари разнели су утробе и обезглавили телеса у масама. Само мртвих побијено је око 2.000, а са рањенима број жртава прелази више хиљада. Можете мислити, Величанство, каква је несрећа задесила мој народ, који је у савезништву са Вашом војском водио рат, упропастио земљу, изгубио државу и за три године по саветима Ваше одговорне владе саботирао окупатора, борећи се по шумама, па је нанизао још милион гробова. Сад је дочекао да га његови ратни другови и савезници, Ваши авијатичари, награде на тај начин што су му побили 10.000 невиних жртава и разрушили хиљаде домова.

Величанство!

Дозволите једно питање: Је ли овај злочин извршен по Вашем наређењу, или бар са Вашим сазнањем? То што питамо односи се и на енглески народ. Је ли он преко Вас дао свој пристанак?

Знам унапред Ваш одговор: Није. А ипак је српски народ поднео невине жртве. Ми не верујемо због тога што смо били савезници пријатељи, па колико јуче Ви сте венчали нашег младог краља, па смо се и ородили. Затим, у Вашој престоници седи једна емигрантска влада коју Ви још признајете, јер са њом општите. На послетку, у нашој земљи имате симпатизере, да би овакав један вандалски акт био потпуно неразумљив. Па онда зашто је бомбардован Ниш, Никшић и Београд и зашто је уништено неколико десетина хиљада Срба.

Тај одговор очекује мој народ, очекујем га и ја, њен грађанин, некада радо виђен у енглеском кругу српских пријатеља у Лондону. Ма како била драга круна једном владару на глави, она не сме бити упрљана крвљу невиног света, нарочито кад је тај свет српски народ, који је био пријатељ и савезник у овом рату. У противном шта ће Вам круна упрљана крвљу невиног света, која ће Вас потсећати на злочине извршене под њом. То би Вам узнемиравало савест и чинило Вас врло несрећним, а то Ви нећете дозволити. То је дубоко уверење моје и мога народа.

Ваше Величанство,

Опростите што се Вама обраћам, али нас раздире бол сазнања да је са стране енглеског народа и у Ваше име извршен један акт кога хуманост и цивилизација називају злочином. Па ми је жеља да на време скренем пажњу Вама, енглеском народу и светској јавности на овај злочин јер би било смешно позивати се на правду, културу и цивилизацију кад дела која врши Ваша авијација враћају нас у доба Хуна и Авара, дивљака и незнабожаца.

 

Божидар Ђ. Недић"

 

Читав чланак о савезничком бомбардовању Југославије, који је подржавао и Тито са својим пуленима, прочитајте овде:

 

На бомбама је писало "Срећан Ускрс"

 

[ Заозбиљски смешно... ] 13 Јун, 2012 23:53
 
[ Све у причама бива ] 12 Јун, 2012 21:56

 

(слика са нета)

 

 

 

„Устављај језик свој ода зла и уста своја од преварне речи.”

(Пс.34;13)

„Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава

се и припитомио се роду човечијем; а језика нико од људи не

може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.”

(Јак.3;7-8)

 

Готово да није било дана, а да две вране не посете једна другу. Њихова повезаност и међусобна приврженост превазилазила је сваки вид пријатељства, па су, не ретко, умеле рећи да су сестре. У намери да ово посестримство и овековече, будно су мотриле на све оно што је излазило из њихових уста. А у њима, сем похвала, није се налазило места ни једној другој речи.

- Како ти је данас дивно перје, мила – знала би да каже једна од њих.

- Ни приближно као твоје, драга сејо – узвраћала би друга.

И док су за већину њихових познаника представљале узор, дотле су неколицини били трн у оку. Гледајући да га ишчупају пре него што им окрвави отврднула срца, они, у договору са чавком, реше да им подвале. Прилику су добили већ наредног јутра, када је једна од врана дошла на воду. Разменивши са њом неколико необавезних речи, дођоше они и до главног.

- Да ли се ти још увек дружиш са оном сплеткашицом? – упита је чавка.

- Не знам на кога мислиш... – збуни се врана.

- Па на ону твоју „посестриму”, дабоме,... на кога би другог.

И ту њеној лажљивости изненада притече у помоћ граја осталих птица. Врана је, као што се то од ње и очекивало, узела посестриму у заштиту.

- С којим правом ти њу називаш сплеткашицом...?!

- Молим... како хоћеш - узмицала је чавка, поигравајући се. - Међутим, ја сам уверена да се ти не би толико бусала, нити би њу бранила, када би је чула како ти се подсмева.

И не сачекавши да ова ишта каже, чавка поче да их опонаша, неприродно изврћући и њихове речи и њихове кретње.

- Како ти је дивно перје, сестрице мила – ко да су га краве лизале!

Овакво њено понашање изазва у друштву салву смеха, што, опет, додатно поткрепи њену немилосрдност.

- Али, као што рекох, молим лепо; нисам противна. Ако ти волиш да ти се подсмевају, шта ћу ти ја?

Нажалост, свака њена реч погађала је жељено место, па сломљеном и израњаваном вранином оку и уху није много требало да у све поверује. Схрвана болом, она одлети да га подели са оном која је чека.

Ни не слутећи шта јој се спрема, посестрима стаде још издалека да јој се радује; али како ова отвори своја уста, радост се изгуби, а на њено место належе се туга.

- Издајице! Како си само могла...?! – узвикивала је врана, допуштајући гневу да је води. - Али, нека ти буде: можда су мене краве и лизале, али бар ми нису перје жвакале – као теби!

То рекавши, она утече и не осврнувши се, и никада више не крочи у њено гнездо. А посестрима, којој је перје од силне туге онога дана скроз побелело, гле, још и данас плаче кад год је види.

 

* * *

 

„Не опадајте један другога, браћо, јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона него судија.” (4;11) Ево како нас лепо поучава у својој посланици Свети Апостол Јаков. „Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.” (3;16) Дакле, пре него што отворимо своја уста, присетимо се речи Светих Отаца - да је ћутање злато, у шта нас и сам Апостол уверава: „Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.” (3;2) Стога послушајмо своје Светитеље и заједно са Псалмопојцем Давидом, рецимо и ми: „... чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја,...” (39;1) Јер, учинимо ли то и сами ћемо доживети преображај, какав је имао цар јудејски Јосафат, и познаћемо смисао његових речи, упућених судијама: „Гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човека него за Господа, Који је с вама кад судите.” (2.Днев.19;6)

 

аутор: причалица

Из књиге "Све у причама бива"