Четвртак, Мај 12, 2016
Син и слуга
Један судија муслиман позове у госте православног Аву који се подвизавао у близини. Послуживши га јелом, муслиман рече:
- Кажи ми, мудри човече, ја сам судија, али и муслиман и трудим се да живим по законима. Судим поштено, не узимам мито, храним сиромашне, молим се, држим пост. Испуњавам Алахову вољу у свему. Зар ја заиста нећу наследити Царство?
Ава му одговори:
- Кажи ми, поштовани, имаш ли деце?
– Имам – узврати судија.
– А имаш ли слуге?
– Дакако, имам и слуге!
– А реци ми, ко те више слуша: слуге или деца? – упита старац.
– Слуге, слуге ме више слушају, послушни су ми у свакој речи. У свему гледају да ми угоде. Док се деца често противе, не слушају шта им говорим, својевољна су – одговори судија.
– А реци ми, кад умреш, коме ћеш оставити сва своја добра, деци или слугама?
– Деци, наравно! – узвикну судија.
– Тако је и са Царством. Ти можеш бити идеални слуга, но наследство остаје сину. А усиновљење долази кроз Исуса Христа.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Уз сво поштовање, некако сам увјерен да ће у Царству небеском бити мјеста и за православне и за муслимане, и за будисте, атеисте, агностике и за било коју другу групацију а све према заслузи, дјелу, намјери и чистоти срца.
Иначе, сматрам да су многи изузетно вјерујући, изузетно побожни, да су им дјела и живот, како се већ каже, богоугодни, а сматрају се и декларишу да не вјерују. А биће, увјерен сам, много и оних који се сатраше крстећи се или клањајући а који "плату на оном свијету не зарадише".
*незарадише
Јанакис
У чему би онда била сврха доласка Исуса Христа? Да је тако, то је могло и без тога да долази у овај свет.
Сазнаћемо да ли смо добро схватили сврху, и примили поруку када поново дође. Нисам неки познавалац теологије, али мислим да ово што сам писао не обесмишљава долазак Христа, и да је у сагласју са Његовим учењем, али могуће не са свим тумачењима истог.
Јанакис
Па што бисмо Га чекали ако не знамо сврху доласка? И зашто бисмо чекали Њега уопште? Не, за Православље нема нејасноћа, што потврђује и ова прича, баш као и текст једном обављен на блогу:
http://pricalica.blog.rs/blog/pricalica/generalna/2014/08/31/bez-hrista-nema-spasenja
Знам да Га многи не би чекали већ би радо пресудили по свом (оцијенили правовјерност) и подијелили улазнице и резервације за Царство небеско, и све то поткријепили цитатима, ал' мораће се ипак сачекати. У првом доласку је избацио многе трговце и тезге из храмова, а у другом ће, све ми се чини, имати много више посла.
У сваком случају нека буде воља Његова.
Јанакис
Што би ико чекао Христа ако не верује у њега, као рецимо што будисти уопште не верују у Бога? Зар ико иде ономе са киме се не слаже? А ако постоје различита учења, како да се сложе? Тако што се створи толеранција и екуменизам а што је све од оца лажи. Христос је дошао да јави Истину. Онај ко не жели да верује у ту Истину, како се може назвати сином? Зато је у причи лепо разграничено оно што православље учи: ако поштујеш закон, онда си слуга и роб, ако верујеш у Љубав као испуњење закона, Које је Исус Христос, онда си син по благодати.
Овде се ради о учењу, али да, многи крштени неће се наћи у Царству, јер то да се свеће пале горе или доле није довољно (чак је и погрешно).
Причалице, Петар Га се три пута одрекао, и ?!
Да ли је и да ли ће бити одбачен?
Могуће је да са љубављу не стојим најбоље, са разумијевањем што људи што учења такође, али да помислим или прихватим да ће било који човјек са било које тачке на свијету само (односно искључиво) због неприпадања Православљу бити одбачен не могу. На крају крајева колико знам молимо се и за њих.
Јанакис
Управо са становишта Љубави не можеш стрпати бабе и жабе јер није исто. Не можеш натерати неког да воли! То је просто. А ако не воли и не верује, то није казна Божија, већ слободан избор.
Исто онако како ти закључаваш свој дом, тако се и Царство небесно закључава.
Odlicna usporedba.Pomozi mi sestro da se sjetim gdje ono stoji u Bibliji,,,ako ce nas sama djela spasiti onda zalud Hristos postrada...a mi kroz Hrista postadosmo djeca a time i naslednici.
Ljubi tebe tvoja seja pa navrati malo
Теа
О, ружице, ружо румена...! :)
То је, сејо, у посланици Јаковљевој, глава друга. Али ево једног додатног појашњења тих кључних стихова:
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/vera_i_dela.htm
Такође и Прва посланица Коринћанима, глава 15.
Доћи ћу, радо, само да средим рачунар, нови је, па се уходавамо, дао Бог.
Љубим!
Ma kakao si brza na odgovor e bas cu da idem da i ja obnovim malo gradivo, vidis da sam zaboravila gdje je sta :)
Evo bas sad citala sa zadovlstvom i neka suzica se iskrade,i uvijek tako kad citam Sveti Pismo...e ove su rijeci mene dojmile... o tome kome se zrtva prinosi i ko je sa kim u zajednici a mi druge zrtve ne priznajemo od one koju Gospod Isus za nas dade...a ovo ne moze svako razumjeti ako nije zajednicar sa Hristom...14. Зато, љубљени моји, бјегајте од идолопоклонства.
15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем.
16. Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова?
17. Јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо.
18. Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника?
19. Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто?
20. Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима.
21. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.
Uh, kako ti mene sele das vjetar pod krila, ljubim te krilatice moja
Теа
Да, тако бива, јер су речи истините. А све је писмо дато на поучење, еда бисмо били обучени за разликовање добра и зла. Јер Господ сиђе да нађе и сачува овце, као Пастир Добри.
Љубим и радујем ти се у Христу, радости! :)))