Невидљива сила
(Теслин мотор)
Др Николај Велимировић је био велики пријатељ Николе Тесле у Америци. Звали су се имењацима. Позове Никола Тесла Николаја да га посети у својој лабараторији. Дочекао га је лепо - чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.
Хлеб и маслац
Пекар у селу је куповао маслац од оближњег сељака. Једног је дана извагао количину купљена маслаца и установио да ју је сељак смањио, иако му је зарачунао исту цену. И тако је пекар оптужио сељака за превару.
Отац и син
И те је вечери један отац дошао касно кући и много уморан. Када је стигао, угледао је свога сина како га чека сам на вратима.
- Оче – рече дечко, - кажи ми колико зарађујеш на сат?
Отац је био изненађен.
- А зашто ти мени постављаш такво питање?
- Реци ми, тата – мољаше син. Желим да знам колико ти зарађујеш на сат.
- Па, ако баш хоћеш да знаш, 50 франака по сату. И шта с тим?
- Ах, тако дакле! – рече дечак вртећи главом. Е, оче, позајми ми, молим те, 25 франака, потребно ми је!
Прича свих генерација
Била једном три стабла на брду у шуми. Разматрали су своје наде и снове када прво стабло рече: "Једног дана, надам се, ја ћу постати ковчег за благо. Можда ћу бити украшен предивном резбаријом и свако ће моћи видети лепоту."
Тада друго стабло рече: "Једног дана ја ћу бити моћан брод. Носићу краљеве и краљице преко вода и пловићу до крајева света. Свако ће се осећати сигурним у мени због снаге мога трупа."
Коначно, треће стабло рече: "Ја желим нарасти и бити највишље и најравније стабло у шуми. Људи ће ме видети на врху брда, гледаће на моје гране и мислиће на небеса и на Бога и како сам им близак. Ја ћу бити најзначајније стабло свих времена и људи ће ме се увек сетити".
наставак...
За мој излазак највећу је препреку стварала решетка боје неба, што се унедоглед прострла нада мном. Да бих, некако, пробио ово огледало, била ми је потребна опипљива снага, па се овај задржани вишак течности показао као веома користан. Уз његову помоћ, ја са лакоћом пробих водено стакло, а оно се, под силином којом јурнух на њега, распрште попут кишног облака.
Враћајући у овлажена плућа добро познати мирис слободе, моја се крила широм размахнуше. Затим кренух, да се што пре удаљим од овог места; инстинкт ми је налагао да тако треба.
Крилата прича
- Глава прва -
У почетку, мада и дуго после тога, причало се за мене како сам ја "памет света". Живећи у уверењу да реченом не треба противречити, допустио сам себи да поверујем у то.
О, какав је само тих дана био мој живот! Летео сам по облацима без икаквих стега и обавеза, а изговоре сам тражио, и налазио, у својој незаситој жељи и неутољивој глади за ужицима. Препуштајући им се на милост и немилост, оне су, ову ватрену приврженост њима, итекако зналачки умеле да награде. Из дана у дан одгуривале су моја крила у све чаробније и неслућеније пустоловине, тако да сам, и не слутећи, постао њихов роб.
Савезник
«Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо.» (Дан.9;8)
«Безбожан мир је колевка рата.» Свети Николај Охридски и Жички: «Рат и Библија»
«Нема мира безбожницима, вели Господ.» (Иса.48;22)
«Изгледате много, а ето мало; и шта унесете у кућу, Ја раздувам, зашто? Вели Господ над војскама, зато што је дом Мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом.» (Агеј 1;9)
Добродошли у свет прича!
Они који су се наслушали о мојим хтењима за отварање блога, најзад, могу да одахну. Јер, био је потребан повод за искорак, а лепши од књиге, чије корице видите, на блогу који ће и сам да говори кроз приче, није могао да буде. Са њеним изласком развејани су сви они страхови, за које верујем да ниједном почетнику, када су блог и блоговање у питању, нису страни. Највећи од свих је, несумњиво, `хоћу ли ја то умети?`. А док човек не проба и не окуша се, не може да зна; нити да полети, док му не израсту, али и не очврсну крила. И управо та крила и ту чврстину добила сам са књигом, са којом се не само представљам, већ и авантуру у приче свакојаке започињем.
(Илустрација за књигу «Све у причама бива» - Зоран Живојиновић)
Али пре него што вас позовем на дружење, хтела бих да вас упознам са овом збирком приповедака «Све у причама бива». У то име послужићу се одломком из једне од рецензија, коју је написала Виолета Милићевић, песникиња и професор књижевности и српског језика: (Даље)
Честитамо!
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.