Све у причама бива

Љубав у браку

 

(слика са нета)

 

 

 

Група удатих жена је била на семинару са темом „Колико има љубави у вашем браку?“

Питали су их:

- Колико вас воли своје мужеве?

Све су подигле руку.

- Када сте последњи пут рекли мужу да га волите?

Неке су одговориле данас, неке пре пар дана, а неке су рекле да се не сећају.

Онда су им рекли да својим мужевима пошаљу следећи СМС: „Волим те, душо“. И да сачекају одговоре... А ево неких одговора мужева:

1. Ко је то?

2. Ооо, мајко моје деце, да ли си болесна?

3. И ја тебе. (био је само један)

4. Шта је сад? Опет си слупала ауто?

5. Не разумем? Шта то значи?

6. Шта си сад урадила!? Овог пута ти не опраштам!

7. !!!???

8. Не глуми лудило, само ми реци колико ти треба?

9. Да ли сањам?

10. Ако ми не кажеш за кога је ова порука, неко ће бити мртав!?

11. Лепо сам те замолио да више не пијеш. Ако наставиш, дефинитивно те остављам...

 

Овде не би било згорег присетити се приче:

"Развод"

 

 

 

Цена

 

 

Пролазио је данима поред ње и жудња у њему је расла. Почео је да вреба и осматра, и кад се указала прва прилика - украо ју је!  Потом, скривен у сенци, раствори дланове да је погледа.

Изгледала је тако мала, а опет тако несместива у његов горући поглед. Међутим, кад хтеде да је понесе примети нешто: његова кућа је тако дивно уређена и, да би је унео, морао је најпре нечега да се реши. Погледао је још једном украдену ствар и крену без освртања, остављајући на месту злочина свој образ. Но, пред кућом деси се следеће: без образа га нико није препознао.

У пратњи два униформисана лица, преселише га међу једнако изгубљене.

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

Бора Дугић: A Momentum (Трен)

 

Патофне (23)

Патофне (22)

Једна религија за све

 

о. Серафим Роуз, слика са нета

 

Запањила сам се када сам видела, вративши се у Америку, колики је продор начинио индуизам – за време мога удаљавања од хришћанства. Док сам била у Индији, мој гуру је имао потпуну власт нада мном. Ја сам била потпуно „замандаљена“. Гуру ми је строго забранио да читам било какве хришћанске књиге или да разговарам са хришћанима. Индуски свами воле јавно да говоре како су све религије једнако добре и истините, али потајно знају да је Христос њихов Судија. Тако сам, током двадесет година, потпуно потонула у студије далекоисточне философије. Мој гуру ми је наредио да дипломирам на философији и антропологији. Међутим, та школска занимања нису била оно најважније, јер главно у моме животу је било виђање са гуруом и време посвећено изучавању и обредима Веданте.

Свами Вивекананда је успео кроз своју мисију да се наметне многим појединцима, међутим, није успео да оснује једну светску религију за све. То ће успети да уради само ђаво преко његовог слуге – Антихриста. Пошто та васеленска, светска религија не сме носити никакво „секташко“ обележје, она неће имати ништа заједничко са Хришћанством, сем неких његових назива без садржаја. Процват ове универзалне (новокомпоноване) религије претпоставља венење Хришћанства. На жалост, језуитски патер Тејар де Шарден већ је уградио темеље такозваног „новог Хришћанства“ које се уклапа у Вивеканандин план о стапању свих вера у једну светску религију.

Тејар де Шарден, за разлику од традиционалних римокатоличких теолога, веома је цењен међу образованим свештенством које, по својој доброти, мислим да нема представу о чему он то у ствари говори. А те Тејардове идеје у великој мери су украдене из Веданте и Тантре – само премазане хришћанским жаргоном и обојене начином теорије еволуције.
Да наведем један пример: „Свет у коме живим постаје божански. Међутим, ватре овога света не сажижу ме, нити ме воде разлажу – јер, насупрот лажним облицима монизма који нас одводи путем пасивности према бесвести, панхришћанство које нађох, пружа свејединство (сједињење са космосом) на завршетку једног процеса диференцијације. Ја ћу постати дух само после потпуног и свецелог испуштања из мене свих енергија материје... Ја мислим да могу бити спасен, узимајући за пример Ваплоћеног Бога (који ми је откривен кроз католичанску веру), само стапајући се са космосом.“ А ово је чисти индуизам! Јесте да ту има помало од свега – препознају се понеки стихови из Упанишада, као и делови неких философских система са њиховим обредима.

На својој конференцији за штампу патер Агрупе, генерал језуитског реда, бранио је Тејарда де Шардена у име тога да „он није професионални теолог и философ, па према томе он није био ни свестан свих философских и теолошких заплета који произлазе из његових научних интуиција“. Језуитски генерал Арупе још га је хвалио: „Патер Тејар је један од највећих умова савремене мисли; његов успех нас не чуди. Он је извео на делу велики покушај да измири светску науку са светском вером.“ Плод тог помирења је појава нове синтетичке религије. По Тејардовим речима: „Нова религија биће сасвим иста као наше старо Хришћанство, али са новим животом, црпеним из законског развоја његових догми у додиру са новим идејама. „Имајући то у виду, треба само да упоредите Вивеканандину светску (универзалну) религију са Тејардовим „новим Хришћанством“, па ћете видети да је победио индуизам...

Светска религија коју нуди Вивекананда мора имати пет обележја. Прво, она мора бити научна. Она мора бити грађена на духовним законима. Према томе, она ће бити истинска и научна религија. Обојица, дакле, Вивекананда и Тејар, уздижу теоретски сцијентизам за предуслов њихове вере.

Друго, основа вере је теорија еволуције. Тејар каже: „Досад непознати облик религије... ниче у срцима људи – из семена које је посејала идеја еволуције.“ Па опет: „Прародитељски грех... везује нам руке и ноге, изнурава нас до последње капи крви, јер у свом данашњем облику догмат о прародитељском греху представља један од преживелих статичких појмова који су ружан анахронизам у односу на наш лепи систем еволуције.“ Међутим, овај псеудо религијски појам о „еволуцији“ који је свесно одбачен у хришћанској мисли, био је већ хиљадама година важан за индуску мисао. Сваки индуски верски обред и систем претпоставља овај појам.

Треће, светска религија будућности неће се везивати ни за какву посебну личност оснивача, него ће бити заснована на „вечним начелима“. Тејар је већ био кренуо тим путем ка безличном богу, када је писао: „Христос је постајао све неопходнији за мене... Али, истовремено, лик историјског Христа постаје за мене све мање важан и јасан...“ „Мој начин мишљења о Њему све даље и височије ме одводи у висине (надам се) хришћанске Ортодоксије“. Међутим, жалосно је да он не види да овакакав неисторијски „Христос“ не припада хришћанској, него индуској „ортодоксији“.

Четврто, главни циљ ове универзалне религије будућности биће да задовољи духовне потребе разних типова људи и жена. Издвојене, „секташке“ религије не могу то пружити. Тејар је веровао да хришћанство не задовољава свачије верске потребе. Он то своје незадовољство овако изражава: „Хришћанство је још увек мало склониште, али више не обухвата нити задовољава „модерну душу“.

Пето и коначно. Кроз универзалну религију (или такозвано Ново хришћанство), ми сви заједно стремимо ка истом циљу. Тејар де Шарден назива тај циљ Тачка Омега, која припада нечему ван умопредставе. За Вивекананду та „Тачка Омега“ је Ом –за Индусе света једносложна реч. „Цело човечанство стреми подножју тога светог места где стоји овај симбол који није симбол, где стоји ова реч која је изнад свакога звука.“
Где ће се завршити ово извитоперење хришћанства или победа индуизма? Зар ћемо, на крају, прихватити индуски Ом, или Тејардову „Омегу“? Зар да одбацимо једино свето Име: Исус...

 

(део исповести бивше римокатолкиње, а потом и хиндуисткиње, која је

најпосле себе пронашла у Православљу)

 

Архимандрит Николај (Дровјазгин)

ФАКИРЕВО ЧУДО И ИСУСОВА МОЛИТВА

 

Човек који је написао ово сведочанство је
Архимандрит Николај (Дровјазгин) један од многих
мученика атеистичког режима у СССР, који је остварио
блиставу каријеру као капетан брода. Он се бавио
окултизмом и био је издавач часописа за окултизам "Ребус".
Пошто је био спасен од бродолома чудом светог
Серафима Саровског, ишао је на поклонство саровском
чудотворцу и тамо се одрекао своје земаљске каријере и
својих веза са окултистима, поставши монах. После
рукоположења у чин свештеномонаха, служио је као
мисионар у Кини, Индији и Тибету. Био је свештеник
при разним руским (царским) амбасадама, а био је и игуман
у неколико манастира. После 1914. године живео је у
Печерској Лаври у Кијеву, где је служио као духовник
младим људима који су долазили да питају о утицају
окултизма у савременој Русији. Године 1924, месец дана
после посете извесног Тухолкса, писца књиге "Црна
магија", био је убијен у својој ћелији руком "непознатих
лица"... Мисли се да је то била освета тамних сила окултизма.

 

Једног чудесног тропског јутра, наш брод је секао таласе Индијског океана, приближавајући се острву Цејлон (Шри Ланка). На палуби су били путници, углавном Енглези, са својим породицама, одушевљени дивним призором очаравајућег острва, пуног тајанства... Иако је острво било још веома далеко, опојни мирис цветова обавијао је, са сваким налетом поветарца, цео брод. Већ је било видно пристаниште у зеленилу палми, са шароликим светом који је чекао на кеју... Видео се град Коломбо.

Брод се зауставио да узме угаљ, тако да су путници имали времена да сиђу на обалу. Дан је био тако топао да су путници решили да не силазе у град до вечера. Мала група од осам људи, урачунавши ту и жене, коју је водио пуковник Елиот, кренула је у град Коломбо, већ добро познат пуковнику. Он је предложио: "Даме и господо, желите ли да посетимо једног овдашњег мађионичара—факира? Он живи у околини града." Сви прихватише пуковников предлог са одушевљењем. Било је већ вече, када смо стигли на један мали пропланак у џунгли, где се налазила колиба и покрај ње горела је мала ватра. Ту је седео, скрштених ногу, мршави старац са турбаном на глави, непомично зурећи у правцу ватре... Упркос нашем бучном доласку, старац је наставио да седи непомично, ни најмање не марећи за нас. Однекуд из мрака појавио се младић и нешто тихо запитао пуковника. Он је наместио столице за нашу групу у полукруг око ватре. Подигао се мирисави дим. Стари факир је и даље седео у истом положају. Месечина је дала свему фантастичне облике. Нехотице, сви су заћутали, ишчекујући шта ће се догодити.

"Погледајте дрво!" — викала је узбуђено госпођица Марија. Сви смо уперили поглед на дрво испред којега је седео факир. Оно је губило свој облик под трептањем чудне светлости, јаче од месечине. Ускоро се и таласаста површина мора такође променила под изливом светлости. Небо је постало плаво... У даљини, на мору, појавио се бели брод. На наше чуђење, ми смо препознали свој брод који се приближавао граду Коломбу. И што је најчудније, ми смо на палуби брода препознали сами себе.

Треба да знате да се то десило пре појаве кинематографије, тако да нико није могао овако нешто ни замислити. Свако је видео самог себе на палуби брода, како разговара и смеје се са другима. Ја сам чак видео и нашу маскоту, вољену мајмуницу Нели, како једе банане. Свако од нашег друштва био је веома узбуђен, гледајући овај призор.

А ја сам потпуно заборавио да сам ја монах и свештеник, и мислио сам да овај спектакл нема везе са мојим чином. Омађијаност је била тако моћна да су и мој ум и моје срце били ућуткани. Моје срце је почело болно да лупа као на узбуну. Нагло сам се освестио. Целим мојим бићем овладао је страх...

Усне моје почеле су да изговарају молитву: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога!" Одмах сам осетио олакшање, као да су неки мистериозни ланци спали с мене. Моја молитва је постала усредоточенија и њоме се моја душа повратила. Кад сам погледао на факирово дрво, она светла измаглица је нестала. Видео сам само светлост месечине и факира како укочено седи покрај ватре. Међутим, моји сапутници и даље су били хипнотисани факиревом сликом на мору.

Но, нешто се очигледно догађало са факирем. Он се искривио на страну. Младић је притрчао збуњено. Сеанса је на пречац прекинута.

Дубоко узбуђени овим призором, моји пријатељи живо су размењивали своје утиске, не знајући зашто је ово привиђење нагло пресечено. Младић је ово протумачио исцрпљеношћу факира, који је и даље седео нагнуте главе, не обраћајући пажњу на присутне.

Факир је био награђен богатом напојницом, коју му је младић сакупио од захвалних гледалаца овога "чуда". Моји пријатељи су кренули назад у град. Ја сам се нехотице осврнуо — и задрхтао сам од непријатног осећања. Мој поглед се укрстио са погледом факира. Он је био пун мржње. То је трајало само трен, па је опет заузео уобичајени укочен став мира. Ипак, тај ледени поглед отворио ми је заувек очи да увидим чијом моћи је било произведено ово "чудо".

Далекоисточна "духовност" не ограничава се само на овакве медијумске "трикове" оваквих факира... Ми ћемо, у следећем поглављу, видети неке њене видове који су много заноснији. Ипак, тајанствена моћ којом се служе, дата поклоницима далекоисточних религија, извире из медиумизма, а његово главно обележје састоји се у пасивности пред "духовном" стварношћу која омогућава том идолопоклонику да ступи у додир са "боговима" нехришћанских религија. Сличну појаву можемо видети и у далекоисточној "медитацији" (чак и ако јој је дато име "хришћанска" медитација), а можда се ради о истом феномену и када су у питању чудни "дарови" код наших декадентних "харизматичара"...

 

Из књиге

"Православље и религија Новог светског поретка"

 

Старац Стефан Каруљски...

... о последњим временима

 

Старац Стефан Србин (или Стефан Каруљски), веома значајна личност православља, проживео је пола века на Светој Гори. Током тих пет деценија, овај монах се истакао поучавањем, тј. способношћу да православну хришћанску веру пренесе другима, али и својим интересовањем за многа важна питања са којима се суочава савремени човек. Рођен 1922, умро је у децембру 2001. (по старом календару, 21. новембра) у Београду, у доби од 79 година. На Светој Гори је живео од 1950. до 2000, до годину дана пре своје смрти.

Једна тема о којој је често говорио старац Стефан Каруљски је она која се односи на крај света и на догађаје повезане са тим: о појави Антихриста, о броју 666... Није био мали број оних који су се интересовали за ова сложена питања. Монах је увек био спреман да пренесе своје ставове о овим темама, о чему су остали и записи. Ево шта је рекла и записала ова велика личност православља:

„Када видите да Јевреји граде Соломонов храм, треба да прибавите намирнице за 3-4 године, а нарочито брашно... Пре него што почну изградњу храма, не треба да се припремате. Господ ће дозволити да храм изграде непосредно пре коначног краја света. Пре тог времена није могуће да га изграде, јер ће у њему владати њихов цар, чије име означава катастрофу, а које је већ почело да се поставља у виду броја 666 на оне који не схватају да их због тога чекају вечне муке. Овај цар катастрофе ће седети и над њиховим главама и неће моћи да га се отарасе. Ово ће учинити Господ када дође време страшног последњег суда. Пре него што се заврши историја света, десиће се још један важан догађај за који савремени писци теолози мало или скоро ништа не наводе. Јевреји ће се обратити Господу Исусу Христу и прећи у хришћанство. Наравно, не сви. Када ће се то десити? Или у време Антихриста, када увиде и у стварности да их је Антихрист завео на странпутицу, или пре тога. Ово ће показати време. Овде могу да кажем са сигурношћу да ће се све то догодити, али ништа више от тога…“

 

 

 

Запиткиван од стране многих верника да ли ће бити знакова који ће најавити други Христов долазак и крај света, старац би им објашњавао:

„Према учењу Светог Писма, знаци и ужасни весници краја света и другог долазак нашег Господа нашег Исуса Христа су:

- умножавање неправде међу људима,

- проповедање Светог Јеванђеља широм света, свим народима,

- природне катастрофе,

- долазак Антихриста,

- борба против Свете Христове Цркве...“

Специфични примери знакова који ће претходити крају материјалног света, а које је навео старац Стефан су: „У време краја света, безакоње ће достићи врхунац. У свету ће владати злоба и мржња. Тада међу људима неће постојати ни љубав, нити узајамно поштовање. Наравно, неће је потпуно нестати, али у већине људи ће љубав захладнити. Људи ће се мрзети, свако ће бринути само о себи и настојаће да нанесе штету својим ближњима.

Истовремено ће се поколебати у вери и повероваће многим преварантима и лажним пророцима. Безакоње међу људима ће владати у толикој мери да неће препознати знакове краја света, које ће Господ послати у виду разних природних катастрофа и на крају, самог Антихриста.

Као што је било у данима Ноја, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. У свету ће се умножити чулност, стомакоугађање и пијанство у толикој мери да туге и невоље које ће им послати Господ да их освести - глад, земљотреси, болести и на крају страшне муке од стране Антихриста људима пијаним од разврата - неће код њих изазвати никакав осећај страха и потребе за покајањем…“

Тумачења које је дао старац о Откровењу, односно о личности Антихриста и о „броју звери“, тј. 666, била су предмет многих расправа. Тумачења су заснована искључиво на Јовановом Откровењу и потпуно су у складу са учењима наше Цркве. Ево шта је заправо рекао старац Стефан:

„Тајна о Злом се чува у великој тајности од нас. Они који раде на томе - а зна се ко су - чине све да буде рођен и да одрасте у великој тајности овај изрод зла, да се поучи методама Сатане, односно да се у почетку прикаже као добар, слаткоречив, побожан, научен да пости, заштитник хришћана, тј. да се претвара што више и боље може под обличјем јагњета док се не приграби власти. А онда ће збацити маску и показати толику злобу, колику свет још није видео.

Ову злобу ће први осетити на својој кожи Јевреји, који су га и били довели на власт. Они ће покушати да га збаце, али неће моћи. Тек тада ће Јевреји признати Господа нашег Исуса Христа и тек онда ће збацити са лица маску тј. вео који су носили толико хиљада година, па ће се обратити Христу и плакати за њим, као што удовица мајка плаче кад сахрањује сина јединца. Тек тада ће Јевреји прихватити хришћанство и окренути се Исусу Христу“.

Старац је такође рекао о појави Антихриста:

„Кад почне изградња Соломоновог храма, биће већ сасвим извесно да је Антихрист ту и да нам преостаје само неколико година живота на Земљи. Онда нам не остаје ништа друго осим да прибавимо намирнице, јер ће владати потпуна несташица, чак и међу онима који су примили печат Антихриста и број 666. Свети Оци кажу да ће нарочито они који су примили печат и осећати много већу глад и да ће због недостатка хране јести лешеве људи који ће умирати од глади на све стране. Они који не прихвате печат и број, уз Божију помоћ ће издржати да не једу лешеве…“

Следи још неколико одломака о томе о чему је говорио старац Стефан, а који се односе на последња времена и који би требало да нас наведу на размишљање.

„Пред нама су дани важних догађаја. Хришћанство још није рекло последњу реч. Преко нас ће се ширити име Христово. Преко нас ће бити и последњи страшни суд. Ми нећемо судити само свету већ и палим духовима, узроцима свих зала. Када? Када Господ испуни Своје царство новим душама, уступивши им место палих духова, као што је јасно написано у Давидовим псалмима. Када не буде више било оних који желе спасење, већ само оних који су се у потпуности предали служењу Злом и који неће више желети ни да чују за Господа, тада ће се остварити Божија воља да настане крај овог видљивог материјалног света, који неће бити уништен, али ће се ватром претворити у ватру, као када ковач топи метал и лије га у калуп дајући му облик који жели. Током ових страшних догађаја, Господ ће крити Своје вернике и упркос страшним прогонима ће се тајно служити Света Литургија, а једина молитва ће тада бити: „Господе, дођи што пре…“ Господ неће каснити. Доћи ће и узвисити и ујединити војујућу земаљску Цркву са победничком небеском Црквом и том царству неће бити краја“.

 

 

 

Све горе наведено је од посебног интереса и представља јединствене документе наше новије хришћанске традиције. Ево шта је још рекао о последњим временима старац Стефан:

„Током владавине Антихриста ће бити веома страшних прогона Свете Цркве. Тада нико неће бити у стању да поучи људе шта је добро, већ само шта је зло. Тада ће бити довољно да се свако повуче тамо где му покаже Господ и да се моли за што бржи долазак Господа. Пре владавине Антихриста, свако треба да се побрине да се спасе што више људи, па ће добити велику награду од Господа. Сада нам је време проповеди. То бива према даровима које нам је свима дао Господ: писањем, подсећањем, саветима... Немој крити свој дар. Још много тога може да се уради за спасење нас и ближњих, а посебно оних које нам је поверио Господ. Чим почне владавина катастрофалног Антихриста, одмах пођи, сакриј се и чекај Господа…“

Потресне су старчеве речи, али још потресније је оно што следи у вези доласка пророка Илије, као што је иначе записано у Откровењу Јовановом, а за кога старац Стефан Србин пророкује:

„Треба да знамо да ће седам година пре краја света доћи пророк Илија и пророк Енох, да проповедају народу да не прими Антихриста и његов катастрофални број и печат. Из непотврђених извора сам сазнао да је пророк Илија већ дошао и почео проповед у светом граду Јерусалиму. То ми је рекао очевидац. Ако је ово истина, онда нам је остало веома мало живота на земљи. Добро би било да свако искористи ово време и учини нешто за свој и за вечни живот. Не треба да чекамо, јер ће брзо проћи ово кратко време.

Прво, одреци се својих грехова. Погледај у своју душу да би пронашао који грех те је највише савладао и одмах покрени борбу против њега. Покај се и исправи свој живот. Немој дозволити да дочекаш суд Божији са овим грехом на души. Онда ће бити касно за покајање. Остави тај грех раније, замени га неким добрим делом, обрати се Господу свим својим срцем и душом и плачи пред Господом молећи да ти опрости и да те помилује. Твој свети анђео чувар ће прикупити твоје сузе и твоје покајање и представити их пред Господом када буде судио…“

 

 

 

У овом тренутку, морамо да прокоментаришемо изјаву старца Стефана о томе да је пропрок Илији већ дошао, заједно са пророком Енохом. Према светој књизи Откривења, два пророка ће се борити против мрачног тиранина човечанства, али ће их он поразити и убити. Када је старац Србин рекао да је пророк „дошао“, следио је уходану стазу пророчких записа да се увек говори о неодређеном времену, али и да се покаже да су ови светски историјски догађаји веома близу, у сваком случају не тако далеко од нашег времена. Не мисли, дакле, дословно да је пророк Илија започео проповедање, али жели да симболично покаже да неће каснити да се појави и бори против Антихриста.

Отац Стефан је рекао још нешто што такође заслужује да буде забележено:

„Када будете видели и чули да су Јевреји уништили Омарову џамију у Јерусалиму и почели да граде Соломонов храм, тада ће бити време да почнете да прибављате намирнице, а нарочито брашно за неколико година, да не бисте били приморани да због глади примите печат Антихриста и број 666. Али ни то вам неће много помоћи, јер ће бити велика глад и суша. Пре почетка изградње Соломоновог храма није потребно прикупљање намирница, јер још неће бити близу крај, а неће бити ни када буду прикупљали материјал и драго камење за храм. Крај ће доћи када храм буде био изграђен и кад у њему буде започео своју владавину Антихрист…“

Коначно, хајде да научимо један начин који је старац навео, како можемо сачувати брашно на дужи период да се не поквари, у тешким временима који нам предстоје. Овде је веома интересантан извод из његовог учења:

„Не знам како су били успели да сачувају жито да се не поквари за време 14 година глади, када је у Египту живео целомудрени Јосиф. То је остало тајна за све нас. Али вас могу посаветовати на који начин да сачувате брашно пшенице за много година а да се не поквари.

 

 

 

Узмите конзерву од 20 кг, једну од оних где стављају сир, са округлим поклопцем. Узмите свеже брашно и напуните је до врха, стално притискајући одгоре да стане што је могуће више брашна и да не буде ваздушних празнина. Ставите одгоре мало сувог босиљка и затворите поклопац конзерве. Ставите лепак око поклопца, како не би улазио ваздух. Намажите споља конзерву уљем да не би зарђала, па је оставите на место. На овај начин, брашно може да се одржи преко 10 година. Ово сам лично опробао. Сачувајте и другу храну од пропадања на начин који ће вас научити Бог…“

 

Из књиге „Православни старци о кризи“, издавач Елефтери Ора

Преузето

 

Јоргакис са Тибета

 

Старац Пајсије, слика са нета

 

Јоргакис [Ђокица], дечко од 16-17 година, дође на Свету Гору да обилази манастире. Када је имао три године, родитељи су га дали у будистички манастир на Тибету. Доста је напредовао у јоги и постао одличан врач. Могао је да призове било ког демона. Имао је црни појас и савршено је знао карате. Сатанском силом је чинио представе, које су одушевљавале. Руком је ударао велико камење, које се као орах ломило. Могао је да чита затворене књиге. Ломио је лешнике на длану, при чему је љуска падала доле, а плодови остајали залепљени за његову руку.

Неки монаси су довели Јоргакиса код старца како би му помогао. Он упита старца о силама које поседује и о садржини онога што може да учини. Он одговори да нема никакву силу и да је сва сила Божија.

Желећи да прикаже своју силу, Јоргакис усредсреди поглед на један велики камен, који беше далеко и који се претвори у прах и пепео. Старац закрсти један мали камен и рече му да и њега разбије. Он се усредсреди, учини своје врачање, али не успе да га разбије. Он поче да дрхти. Не могавши да сломе камен, сатанске силе (над којима сматраше да има надзор), окренуше се против њега и одбацише на другу обалу потока. Старац га покупи у јадном стању.

Старац је испричао: „Други пут, док смо разговарали, он изненада устаде, ухвати ме за руке и заврну их позади. И рече ми: „Ако може, нека дође хаџиефендија да те ослободи“, што ја доживех као хулу. Стога мало померих руке, а он се одбаци далеко. Одговарајући, он скочи високо и крену ногом да ме шутне, али му нога застаде близу мог лица, као да је наишла на невидљиву препреку. Бог ме је сачувао.

Увече га задржах да би преспавао у мојој келији. Демони га одвукоше доле до јаме и тукоше га због његовог неуспеха. Ујутро је, у лошем стању, рањен, пун трња и земље, исповедио: „Сатана ме је тукао стога што нисам могао да те победим“.“

Старац је убедио Јоргакиса да му донесе своје врачарске књиге, те их је спалио.

Старац га је задржао на краће време код себе и помогао му, по мери његове послушности. Хтео је да сазна да ли је крштен, те је сазнао и у којој цркви је крштен. Погођен силом и благодаћу старчевом, Јоргакис је зажелео да буде монах, премда не имађаше снаге.

Старац је користио Јоргакисов случај да би доказао колико је велика заблуда оних који мисле да су све вере једнаке, да све верују у истог Бога, и да се тибетски монаси не разликују од православних.

 

Из књиге „Житије Старца Пајсија Светогорца“

Јеромонах ИСААК

 

 

 

Старац Пајсије о...

 

(Слика са нета)

 

... антихристу, о броју 666, пасошима и жиговима.

 

Извод из магнетофонског записа беседе одржане 1992. године.

Келија Панагуда. Атонска Гора.

 

Старац Пајсије: Сада, у ово тешко време, сви ми полажемо испит... И ја видим много тога... Ми не желимо да знамо да ће се догодити Други Долазак, зато што нас то огорчује: видите ли шта се догађа? Раније, рецимо, када би људи чули за приближавање некакве комете, сви би западали у стање велике узбуђености. Тада би рекли: а можда ћемо умрети? Дајте да се припремимо: покајмо се, чинимо добра дела... А сада ће све учинити само да не саслушају о Другом Доласку, као да не знају да ће пре тога доћи антихрист. И све то, да бисмо се предали забавама. Зато не желимо да чујемо о оном што се припрема...

Питање: Како ви, оче, гледате на све те промене у Европи?

Старац Пајсије: Чуј! Промене... Господ ће неке ствари преокренути на корист. Ево, на пример, Европска економска заједница (ЕЕЗ). Иза ње се крије ционистичка диктатура. Али Господ ће и то преобратити у добро. Они неће остварити своје циљеве. Комунисти су толико година били на власти – и нису се одржали. Владали су Русијом 72 године. А ционисти, знаш ли, колико већ година раде на том плану? 250! А неће се одржати ни седам година.

Питање: Ако бисмо се, ми, верујући, тврдо држали Православног Предања, да ли бисмо могли да утичемо на те токове?

Старац Пајсије: Зар не видиш шта се догађа... Неће те они тек тако оставити на миру, исувише је ствар компликована. Они ће ти рећи: „Веруј у шта хоћеш“, Али ће те положити у своју корпу и понеће те тамо куда желе. Баш тако: стрпаће те са собом и понети куда им драго, а ти веруј у шта хоћеш. То и јесте њихов сатански ситем, а иза њега се скрива диктатура јудејских циониста. Ционисти су годинама радили да би завладали светом, масони и остали...

Сада су им потребне шестице, три шестице. А зар Свети Јеванђелист Јован не говори да је то број антихриста? Сваки верујући који има савести, схвата шта се догађа. А за њих је број 666 – симбол економије. О томе постоји запис у Старом Завету:

„А злата што дохођаше Соломону сваке године бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата.

Осим онога што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломону злато и сребро.“ (Друга књига дневника 9,13-14).

И ето сада се они припремају да зграбе сву економију у своје руке. За те циљеве служи и компјутер у Бриселу звани „Звер“. Они га сами називају тим именом. Он може да сакупи информације о шест милијарди људи. Сада у свету има 4-5 милијарди људи, тако да у компјутеру још има резерви.

Имајући досије сваког човека, читаву економију у својим рукама, уз помоћ жигова узеће нас под контролу. Већ сада они могу са сателита да сниме и рибицу од тридесетак сантиметара, ма у каквој се реци она налазила. Тим пре могу да прате сваког човека, знајући све његове податке, знајући његов економски положај. Зар ниси схватио шта се догађа? На такву диктатуру могао је само ђаво да их наговори. На крају крајева: или добиј ћушку, или иди до краја. Три и по године ће бити тешке, а три и по године ће бити лаке. И биће тако: што је с воза пало, то је и пропало...

Питање: Хоће ли те три и по године доћи после 1992. године, оче?

Старац Пајсије: Није нам дато да знамо рокове... Али, три и по године биће тешке. У Америци сада већ ударају жигове на псе и могу увек да их прате, јер ти жигови су истовремено базе података. Увек може да се одреди место где се дотични пас налази, тако да га увек могу и убити. Исто ће бити с људима! А шта си ти мислио? Кад ти ударе жиг на руку или на чело, знаће о сваком све: и где се налазиш, и остале твоје податке, и све приходе и расходе... Таквој диктатури могао их је научити једино ђаво...

Систем кредитне картице је ђаволски. Не можеш, као што говори Јеванђелист Јован, ни да продајеш, ни да купујеш. Мењају и новац. Радиш? Ево ти прекидач, ево ти рачун. Затим ће престати и са тим картицама. Рећи ће да кредитну картицу можеш да изгубиш, да ти је могу украсти... Много је лакше утиснути податак у главу или на руку!

Питање: Простије говорећи, оче, нису ли сви ови механизми сведочанство о доласку антихриста?

Старац Пајсије: Видиш, они користе те механизме да угуше читав свет. Желе да утисну жиг антихриста, да би све људе свели на бројке. Као што су у време рата уписивали све муле и коње, жигошући их растопљеним гвожђем.

Питање: Печат им олакшава напор да увек могу кога зажеле узети на нишан?

Старац Пајсије: Овде је реч о одрицању. Примајући печат, човек се одриче Бога. Исто је и са пасошима. Да се не захтева мој потпис, да је у питању некакав папир, да кажу – ево твог пасоша, да је то све, онда би то била друга ствар. Али, када пасош има симбол ђавола, а ја потписујем да је мој лични – то већ није ситница. Ја, дакле, одобравам одрицање.

Оне, кажу Јеванђелист Јован и Свети Оци, оне који не приме жиг, не могу да траже, не могу да пронађу.

Питање: Зар некакав број може да има тако важно значење за спасење човеково?

Старац Пајсије: Ех, дете моје. Ако је то симбол ђаволов, као што говори Јеванђелист Јован, чему онда расправа! Ми томе раније можда и нисмо придавали конкретно значење. Али, сада, када видимо шта се догађа... Шта се припрема... Пре две-три године сам разговарао са једним професором универзитета из Америке... Понешто сам му говорио, понешто писао. И ево, он ми сада отписује: „Вратио сам се са неког конгреса у Европи и тек што сам стигао у Торонто, сетио сам се шта сте ми говорили пре две-три године. Сада код нас агитују против кредитних картица, захтевају да жигове утисну на чело и руку“... Зар не схватате шта се догађа?

Ех, дете моје. То је ђавољи печат! Примајући га, ти се одричеш Печата Светог Крштења и стављаш други печат: одричеш се Христа и примаш печат ђавола.

 

Из књиге "Западни пут у апокалипсу"

Јуриј Воробјовски

Преузми књигу

 

Погледати још:

Да ли почиње жигосање људи?

 Став Руске Православне Цркве у вези с чиповањем људи

 

 

Психотронска миса

 

(Слика са нета)

 

Крај 19. века. Са Запада грохотом ваљао се технички прогрес, а са Истока се јавио покрет који му је кренуо у сретање. На позив мадам Блавацке у Европи се, плешући, покренуо читав Пантеон богова Индије. Они су се, зачудо, сусрели веома љубазно. Млада и самоуверена наука узела је паганску старицу под руку...

Тамо где нема хришћанског наступа пагански поглед на свет. Ускоро ћемо увидети колико је много претендената, који би желели да постану господари света. Као да се грозничаво труде да улове и ставе се у службу утицаја космоса.

 

Будизам и наука

 

Високе ограде некада тајних објеката постале су веома порозне и психотехнологије могу да допадну било каквих руку. Опасност је реална. Њу је у разговору са мном потврдио и један од аутора тренутно припремљеног закона о психофизичкој одбрани личности, експерт државне думе, Јуриј Лопатин.

Узгред, поводом неверице у постојање психотронике, он је рекао: „У последњем веку човек је научио оно што би се раније испоставило чудом. Међу осталим, да преноси на даљину звук и слику. Пренос психичких стања није принципијелно различит од тога.“

У штампи је писано о привржености лидера Белог братства, извесног Кривоногова, психотроним експериментима. Специјалисти који су изучавали његове следбенике утврдили су њихов висок ниво зомбираности. Извести човека из тог стања необично је тешко. Одиста, похлепа за знањем је прикривена тежња ка власти.

Тежњу различитих секти према тајнама психотронике потврђује и руководилац предузећа „Вент“ - А. Акимов, који се дуго времена бавио проблемима космичке радио-везе. Он се више пута срео са московским представницима АУМ Шинрикјо. Они су се веома заинтересовали за промене тзв. торзионих поља, на чијим зрачењима је и засновано деловање многих психогенератора. Постоји веома занимљив заједнички тв интервју Е. А. Акимова и једног од чланова секте. Ево речи нашег научника: „Сада се испоставља да све духовне појаве имају такође материјалну природу и материјални носилац у виду торзионог поља. Разлика је једино у томе што се духовне појаве односе, како је потпуно тачно указано у традицији јоге и будизма, на префињено материјалне светове. Али то ипак нису идеални светови. Самим тим, ми смо укинули противречност између материјализма и идеализма.“

Солидарност Е. А. Акимова са јогом и будизмом је карактеристична. Инерција материјализма који је владао минуле деценије приморава га да се обрати, наравно, неопаганству. Интелектуално антихришћанство карактеристично је сада за многе научнике. Међу њима је познати западни физичар Фридјоф Капра, који је написао књигу под карактеристичним именом - „Тао физике“. Он такође покушава да стави знак једнакости између представника физике и далекоисточних религија.

Руководилац америчког програма за стварање атомске бомбе, Роберт Опенхајмер, писао је: „Општи закони људског познања, испољеног и у открићима атомске физике, нису ништа неочекивано и апсолутно ново. Они су постојали и у нашој култури, заузимајући при том далеко значајније место у будистичкој и индуској философији. Оно што се сад дешава потврда је, продужетак и обнова древне мудрости.“

Закономерност: Иза мноштва најсавременије теорије увек је стари лик паганства, неког многоруког Шиве или мрачне Кали.

 

Шоко Асахара и руски музичари

 

Али вратимо се секти АУМ Шинрикјо, оној која је бацила бојни отров у токијски метро. Недавни догађаји су показали: секту нису занимале само научне дискусије на тему торзионих поља; и она сама је располагала извесним технологијама. Реч је о скандалу са симфонијским оркестром, Кирен, који је секта формирала од московских музичара.

Испочетка су се они подсмевали бројаницама, које су им Јапанци дали ради пребрајања мантри. Током дана, они су захтевали хиљаду пута да се подигну руке према небу и, произвевши громким гласом одређени скуп звукова, да падну ничице на земљу. Ускоро, међутим, лакомима више није било до смеха.

У децембру 1994. године 111 чланова тог колектива упутило се на излет у Јапан. Кроз неколико дана су им саопштили: сам Асахара ће руководити њиховом иницијацијом. По сећањима учесника тих догађаја, већина није схватала шта је то иницијација. Многи су се чак обрадовали. Сигурно ће, помислили су, добити неке дарове.

Њих су довезли на заштићену територију недалеко од Фуџијаме. У огромној сали на поду већ су припремљени простирачи са прикљученим проводницима. Та чудна седишта су вибрирала. Истовремено, у наушницама су се заорили звуци на најнижим лествицама. Таква иницијација, припремљена да људе упути у астрал, морала се наставити без хране и воде од 12 до 76 сати.

Људи су почели протествовати. Затим су музичари видели оне који су већ прошли ову процедуру. Ти јадници су викали да сада у потпуности виде своје тело и да се из астрала могу и не вратити сасвим. Тада је започела паника. Људи су се разбежали по жицама ограђеној територији. Добро је да су појединци успели да назову руско посланство, иначе је тешко замислити у шта би „претворили“ музичаре. Уосталом, половина од њих, да не би изгубили посао, успела је одлежати на тим простиркама колико је од њих тражено. Сви су од онда инвалиди.

Са надом један другоме саопштавају следећу новост: на токијском истраживачком институту акустичари су отворили центар за депрограмирање жртава АУМ Шинрикјо-а.

Занимљиво је шта о томе мисли тибетански Далај Лама. До скандала са АУМ, он је високо ценио шефа секте, Асахару. Далај Лама је активиста екуменистичких форума, где агитује за пријатељство међу религијама. Међутим, своју свакојутарњу молитву, добитник Нобелове награде за мир, почиње призивом демонима: „Ухватите непријатеље (жуте вере – примедба аутора) мрежом, исеците их мачевима, прострелите стрелама, исисајте им срце.“

Молитве Далај Ламе се завршавају тиме што он замире, уперивши руке према северозападу – право према Европи, где ће се, према заветима жуте вере, ширити Будино учење.

Не испоставља ли се да су секте, попут АУМ, авангардне, агресивног паганства, које атакују на хришћански свет? И да је део те претходнице његова пета колона, која се састоји из поштовалаца источне мистике? Уосталом, не увек наивних и готово увек добро плаћених.

Јуриј Лопатин, експерт државне думе: „Чим се АУМ Шинрикјо појавио у Русији, упозорили смо на опасност. Нису нас тада послушали. Најпре је секта термин на радио-станици „Светионик“ платила 800.000 долара, а затим се испоставило да је подржавају и појединци из високих кругова. На пример, Олег Лобов, тадашњи секретар Савета безбедности руске федерације.“

 

Џим Џонс

 

Већ је у потпуности познато да се проблемима владавине над свешћу бавио Рон Хабард, оснивач сајантолошке цркве. И само име, означавајући поклоњење научном знању, кулминација је ђаволског самозадовољства човекове мисли. Он је предлагао своје специфичне услуге државном универзитету. Везе са државним институцијама одржавале су и такве секте као што је индијска Ананда марга, чије подручје деловања су медитације упућене страшном богу Шиви. Са непослушнима унутар секте немилосрдно су се обрачунали.

У сличним случајевима, као са сајентолозима, са Белим братством, АУМ Шинрикјо, није било сумње да се ради о субверзивној делатности. Па зашто су ти експерименти дуго времена текли без озбиљног супротстављања државе? Можда секта и није само део глобалног наступа неопаганства, већ је резултат деловања оног џина отргнутог из тајних лабораторија, које је пре тога контролисала иста та држава.

Преседани показују да та сумња није лишена основа.

У ноћи између 18. и 19. новембра 1978. године у сеоцу Џонстаун у Гвајани, 911 људи је извршило самоубиство. Шеф секте, Храм народа – Џим Џонс, принудио је своју паству, укључујући жене и децу, да испију лимунаду са цијанкалијем. То је званична верзија.

Међутим, касније се она почела осипати. Главну улогу у томе одиграо је Џозеф Холсинџер, помоћник конгресмена Леа Рајана, који је упућен да испита тајну секте. Рајана су убили телохранитељи Џима Џонса. Холсинџер је утврдио: Џонс је одржавао тесне везе са ЦИА-ом, а најмање два његова најближа сарадника били су државни сарадници те службе.

Холсинџеров закључак: „Секта је служила као лабораторија у којој су разрађиване компоненте МК-ултра тајног америчког програма за утицај на људску свест. Извидница је испитивала утицај наркотика, несанице, посебних дијета и сеанси испирања мозгова на психу. Припремани су људи спремни, да на сигнал као аутомати, изврше убиство или самоубиство.“

Усамљена заједница у џунглама представља идеалан полигон. Запамтимо име програма и приметимо за будућност: могуће жртве психотехнологије треба тражити у изолованим групама, које не подлежу контроли друштва, или у социјално незаштићеним слојевима. Дакле, међу младима.

Уз монотону музику, човек се покреће као сломљени манипулант. Његово је лице маска. У очима су црне тачкице. У почетку тзв. перестројке у моду је ушао брејкденс. Зачуђујући плес, који у себи концентрише жељу да претвори човека у биоробота. Мада се плес мења, смисао завета, који се оре са екрана или естраде, су пређашњи: „Чини као ја! Угледај се на мене!“ Психоделична револуција. Њена формула гласи: наркотици + рок, заглушујући звуци, таласи јарке светлости, једнолични покрети налик на шамански плес. Психоделична музика повезана је са убризгавањем морфијума и сличних твари у организам. Без звукова, на које су се навикли, људи се почињу разбољевати, руке им дрхте, расте раздражљивост, блокира се рефлексивна способност мозга.

Уместо обећаног полета слободног духа, догађа се психолошка унификација – примитивизација свести.

 

Хитно лечење

 

И ево још једне сумњиве сенке - Међународни институт алтернативних могућности човека. Испочетка га је благословила Римокатоличка црква, а затим се почео скривати и Православном реториком. Сарадници института, обећавајући излечење од пијанства и друга добра, почели су чак говорити о Православној психотерапији. О системској суштини те институције сведоче изјаве њених лидера, које не захтевају коментар.

Ево шта се каже, на пример, о борби са демоном пијанства: „Кодирање слично хомеопатији, то јест, исцелење сличнога сличним. Кодирање је демон у малим дозама. Демон у малим дозама је користан. Демон је дар Божји.“

Да! Заборавили су они речи Светог Писма о Страшном Суду: „Многи ће Ми рећи у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у Твоје име пророковали, и нисмо ли именом Твојим демоне изгонили, и нисмо ли Твојим именом многа чудеса чинили? И тада ћу им рећи: Никада вас нисам познавао! Одлазите од Мене ви, који безакоње чините.“

Запањујућа је следећа окултистичка изјава једног од руководилаца института: „Рајско блаженство могуће је већ овде – на земљи. Царство Небеско, то и јесу резервне могућности човека.“

Каква саблазан! Да би се обрео у „царству божјем“, треба, пре свега, посетити неколико сеанси главног специјалисте института Г. М. Григорјева. Пагански човек 20. века толико је лишен духовних напора, да већ и главу према Небу не може дићи. И чему, кажу му, „добре“ душе? И нуткају карту за земни рај. Основно је – брзо и удобно. Истина, у суштини тог експреса или је демонска енергија екстрасенса, или су наркотици. Место приспећа такође није оно што пише у карти. Авај! Путници, који застакљеним погледима зверају унапред, то и не примећују.

 

Голем

 

У државним институцијама налазе се хиљаде очајничких писама скоро исте садржине: „Наша деца су постала зомби, програмирана на зло – биороботи.“

Занимљива ствар! Реч „робот“ смислио је Карел Чапек у Прагу, граду где је према легендама кабалиста неки рабин први пут саздао имитацију Божје творевине, вештачког човека – голема. И сам, затим, замало није погинуо од руке тог претходника савремених биоробота. Крај је закономеран. Закономерне су и оне духовне, природне, технолошке катастрофе нашег времена, које су постале резултат многих тежњи гордога разума, као резултат научног прогреса с његовим хладнокрвним експериментом над природом и друштвом.

Прогрес носи техничко усавршење машине и духовну деградацију човека. Као у систему спојених судова, сам живот одлази из тих људи у њихова дела. Такво је својство паганског човека. Што више времена губи на своје „чедо“, што му више свог, како му се чини, брзотечног живота удахњује, тим га јаче воли. Тако се формира симпатичка веза међу њима. То је посебно приметно на примеру робота, манекена и лутки. Споља гледано, сви се све више ближе овом свом пралику и зато постају објекти за усељење инферналних бића...

Јеромонах Серафим Роуз скреће нашу пажњу на то како пагани могу индуске идолчиће да пресвлаче репом говечета јака, да их купају, одевају, хране, полажу у постељу. То изгледа као дечија игра, али је неразумно потцењивати психичка осећања која такве радње могу проузроковати.

У будизму постоји обред прана пратихшахта. „Његов циљ“, пише ђакон А. Курајев, „је да удахне у нежив предмет животну силу верујућег. Предмету пренет живот одржава се свакодневним поклоњењима. У суштини, он се храни концентрацијом мисли усредсређених на њега.“

Али, ма каква имитација Творца, који је саздао Адама од праха земнога – опасна је. Нису узалуд магијске манипулације са неживим предметима постале убиствено средство средњевековних магова. До болести и смрти могло је довести, на пример, забадање игала у воштане фигурице са жељом да оне максимално личе на објект агресије.

Восак се одавно сматра идеалним материјалом за симпатичку магију, то јест, за пренос и акумулацију информације о овом или оном објекту. Али, ево, дошло је време да су се скупови фигура, за чије се припремање некада могло отићи на ломачу, почели јавно приказивати и чувати у тзв. музејима воштаних фигура.

У време наших телевизијских снимања, у једном од таквих московских музеја воштаних фигура, његова службеница, некако чудно загледајући та створења, промрмљала је: “Овде се ноћима догађа нешто рђаво. Једанпут су на поду остали чак трагови неких догађаја. Овде је једна девојка из „Комсомолске правде“ хтела да проведе ноћ и да потом напише чланак. Али је она отуда у ужасу побегла.“

Шта се догодило – не жели да каже.

Видео сам да је на зиду неко брижно уцртао већ познати нам симбол – анкх, чије је једно од значења: живот сакривен у стварима. Међутим, човеколике лутке мање су страшне него луткама слични људи. Њих, такође, „штанцује“ технотронска цивилизација. Шта очекује на Пасху дете-лутка? Оно чека не право црвено празнично јаје, које симболише вечни живот скривен под љуском смрти, већ пластично киндер-јаје са дечјом играчкицом; испод његове љуске не налази се вечни живот, већ вечна смрт.

 

Психо-оружја

 

Ево писма једног од наших водећих конструктора из Ростова на Дону, Б. П. Крутикова. Он ради у једној од обележених установа. Недавно су га позвали у одељење Медицинске технике једног института и предложили му да учествује у изради апарата за лечење „Градиент 1“. При томе су му указали на сурове аспекте пројекта неопходне ради формирања аутономног генератора сигнала.

Борис Павлович је проучио пројекат и начинио две примедбе. Као прво, према техничком пројекту генератор је морао да обезбеди рад у дијапазону од 10 до 150 Hz. Али, већ 10 до 20 Hz производе инфра-звуке који погубно делују на све живо. Као друго, аутономност генератора дозвољава му да се користи и издвојено од прибора за лечење. Треба само прикупити схему: генератор – појачивач – ласер и ево спремног злогуког психотронског оружја.

Ускоро су Крутикову саопштили да је немогуће искључити инфра-звуке из радног дијапазона генератора. Да не би остао само на речима, Борис Павловић је у комисију „Феномен“ послао и копије техничког пројекта са потписима и државним печатима.

А ево, у брошури института биофизике, у московском предграђу Пушћину, у њој се описује радио-акустични ефект супер-високих фреквенција. Ако на човека усмериш зрак из таквог генератора и модулираш његовим гласом онда ће човек, подвргнут огледу, зачути оно што се говори на значајној удаљености од њега. При том се јавља ефекат као да гласови звуче директно у мозгу.

Управо на такве гласове се и жале многи од оних који се обраћају комисији. Али ко ће разговарати са њима осим психијатара? А психијатрима тешко да су познати резултати рада научника из Пушћина, Шохорова и Тиграњана објављени у тиражу од само 200 примерака.

Запањујуће! Човек почиње да пародира и делатност инферналних агената. То о чему говоримо није ништа друго до опседнутост технотронским средствима. Тако, изгубивши духовни ниво, научници добровољно преузимају на себе труд ђавола. Овима остаје да се кикоћу и да трљају шапе.

„Многи наши опоненти“, наставља Игор Могила, „кажу: „Докажите да психотронско оружје постоји! Дајте да га опипамо рукама!“. Одговарам: „При савременом научном потенцијалу нека највећи скептици докажу обрнуто – да је могуће таквим оружјима да не постоје!“

Ево још једног аргумента. У рукама држим списак дела забрањених за објављивање, публикован у оне назадне године застоја. У тачки 13.8. цензорима се налаже да изузимају из штампе све информације о техничким средствима, генераторима, ласерима, која служе за утицај на понашање функција човека (формирање биоробота).

Зачуђујуће чињенице саопштава такође и кијевски професор Виктор Седлецки. Од 1982. године у земљи је почео да се гради систем изванхоризонтних радио-локационих комплекса заснованих на коришћењу ефекта одбијања зрака од јоносфере Земље. То је био одговор ЦИА-и.

Слични комплекси су повезивани са атомским реакторима. Ускоро се испоставило да тзв. фазиране антене могу да раде и на зрачење. При том се формира јединствено психотронско поље способно да испољи утицај на свест човекову.

Мени је познато да су такве антене изграђене у Чернобилу и у „Краснојарску 26“. Оне улазе у систем под именом „Сфера“. Он је начињен да би управљао тетаритмом и делтаритмом човековог мозга.

 

Неуро-лингвистичко програмирање

 

Налазимо се у Центру психофизиологије, на чијем се челу налази пуковник Вјачеслав Михајлович Звоников.

Биографска белешка: Пуковник Звоников је радио као психофизиолог у Авганистану. Помагао је пилотима да савладају ратни стрес. Године 1990. постао је начелник центра у систему министарства одбране формираног на иницијативу једног од бивших министара В. Бакатина.

В. Звоников: „Све то чинимо добра ради. Мислим, ако постоји Бог, да ће нам опростити. Метода немамо много. Преко фотеље коју сте видели, на пример, прошло је стотинак официра.“

За обичне војнике и подофицире методи су једноставнији, али су масовнији. Били смо на демонстрацији специјалног филма. У његовој изради такође је учествовала лабораторија Звоникова.

Дакле, сала је пуна специјалаца министарства одбране. Промичу кадрови. С почетка су контролисани и успокојавајући, а затим све динамичнији и напорнији. Поље је тршће, равномерно прелази у узбуркано море. Шуми шума. Неочекивано куљање лаве из вулкана. Пливачи скачу у воду, атлета подиже тегове, каратисти. Ударац... још један... цигла прска на пола. Напокон – апотеоза! Обнажена жена. Њено предивно младо тело је засуто латицама ружа. Рука клизи од груди ниже... још ниже. Пропратни текст: „Сада се у вама буде најбоља мушка начела. Стремљење добија постављени циљ – савладати све тешкоће.“

Метод неуро-лингвистичког програмирања је лукави разговор са човековом подсвешћу. Не мање од 95% информација које добија мозак улазе у подсвест. Таква његова особеност и дозвољава му, неприметно за сам објект, да утиче на његову психу. Привидни ауто-тренинг за делатност човека анонимног алкохоличара или неког ентузијасту који жели да научи страни језик, може се преокренути у врло озбиљно програмирање.

Пали се електрика. Радници узимају шлемове и гумене палице. Крај улаза их чека аутобус. У ушима упорно звуче речи о мирној самоуверености... у свакој ситуацији.

 

Блефирање

 

Блеф је главни уставни капитал времена после перестројке. Журећи у неразумност да се попење на друштвеној лествици блефирају скоро сви. Полуписмени се проглашавају академицима, убожјаци милијардерима, а бандити спонзорима. Празно се проглашава садржајним. Бесмислено се оснажује симболима лажне многозначности. Патуљци, веома сигурно и чак овлаш намигујући, показују исправе великана. Окружена мраком тајанствености, наша тема је идеално поље за блеф. Овде је веома удобно себе произвести у тајновитог научника.

С таквима смо се досад сусретали. Међутим, наши следећи сабеседници су озбиљни људи.

Биографска белешка: Валериј Константинович Кањука, налазио се на челу тајног комплекса космичке биофизике, која је деловала у оквирима предузећа „Енергија“. Ускоро, после загонетне смрти директора „Енергије“, академика Глушка, Кањука је принуђен да напусти своју дужност. „Ми смо се бавили разрадом принципа метода и средстава дистанционог бесконтактног управљања понашањем биолошких објеката, међу њима и човека. Радови су се водили у оквирима затворене установе ЦККПСС и совјетских министарстава од 27. јануара 1986. године. Размере наших напора условљаване су размахом сличних програма у САД. Од 1977. године, у Америци постоји центар перспективних физичких истраживања. Истовремено са његовим стварањем из отворених публикација су ишчезли радови више од 20 лауреата Нобелове награде из области физике, биологије и психологије, а такође најкрупнијих специјалиста за источњачку философију, езотеричке доктрине, медицину и слично. Међу њима су и такви ауторитети, као: Бензер, Канопка, Левицки.“

Питање: Какви стимуланси су их приморали да у потпуности оду у сенку?

Очито, не случајно, у истом том периоду почиње масовно интересовање за приближавање медитацији и окултизму. Стимулишу се читаве наркотичне субкултуре, посебно међу омладином. Тако се формира слој људи, чија свест се „трза“ на нечијој удици. У САД је психо-аутотренингу обучено 15 милиона људи. У Западној Европи сваки десети. (Напомена: Према информацији која је процурела у штампи, ЦИА користи методику програмирања људи категорије НПО (натпросечно осећајних). У њих се убрајају људи из области уметности, а такође и тешко болесни људи. Шта постаје творачка елита, која на своје суграђане испољава колосални утицај? Псеудоелита, којом се управља извана.)

 

Из књиге "Западни пут у апокалипсу"

Јуриј Воробјовски

Преузми књигу

 

Док Шива плеше

 

Слика са нета

 

Пре неколико година, у просторијама одељења за астрономију опште физике Академије наука СССР-а, почела је занимљива кампања. Упркос светским научним тенденцијама размах отаџбинске психотронике је осуђен као лажно научан. Иницијатор прогона уперених против неортодоксних физичара постао је санктпетроградски научник Евгениј Александров. Блиски рођак бившег председника совјетске Академије наука, он је, по нашим подацима, заједно са академицима Патроном и Глушком, сачињавао језгро најпосвећенијих људи у тајне психотронике.

Чудно, зар не? Али још чуднијим ће се показати резултати борбе, која је, на први поглед, била најобичнији разлаз двеју научних школа.

Пред нама је решење Комитета за науку и технологију врховног совјета СССР-а, које жигоше псеудоистраживања. Датирано је с четвртим јулом 1991. године. Читамо и запањујемо се!

Испоставља се да су „наивни“ сарадници КГБ-а, министарства атомске енергије и министарства одбране, на глупости узели и проћердали пола милијарде предреформских рубаља. Наравно, именоване организације, и поред најбоље воље, не можеш окривити за наивност. Дакле, клан из академије, на чијем челу се налази Александров, позван је да свесно искомпромитује истраживања, која су била задобила најшири размах. Али, са каквим циљем?

Одговор на то питање, у извесној мери, даје следећа причица.

Године 1987. на сто премијера Николаја Ришкова легла је обимна хрпа папира. То је био програм разраде психотехнологије. Предлагало се њено коришћење у народној привреди, у војним системима дистанционог управљања. У последњем делу говорило се о формирању средстава управљања психофизичким саставом човека и утицаја на механизам предузетих одлука. Рок испуњења програма одређен је на четири године.

Диригент, који је покушао да психотронске фрулице усложи у оркестар, био је генерал Ханцеверов. Он је предложио да се формира систем у циљу обезбеђења социјалне контроле и одбране правног поретка.

Говори Ф. Ханцеверов: „Ришков је одобрио идеју. Био је оформљен научни савет на челу са академиком Котељњиковим. Одмах су отпочеле чудновате ствари. Под изговором државне тајне, савет се сакрио у дубоку илегалу и није радио ништа. Затим је Ришков поново дао наредбу да се позабавимо истим проблемом, али опет је све стављено под лед. Разлог: опирање одређеног дела елитних академских кругова.“

Једна верзија: неке научне структуре труде се да одбране своје монополе на специфична знања повезана са утицајем на понашање човека. Они ни изблиза нису заинтересовани да закључци сличних истраживања исконтролисаних лабораторија излете у орбиту државних програма. Пример те борбе, судећи по свему, је и историја са учешћем Александрова и Ханцеверова. Разумљиво је да су у тој борби они представљали различите силе.

 

Војска и екстрасенси

 

В. Кањука: „На основу истраживања нашег центра, било је подигнуто најмање седам војних индустријских комплекса. У њима су покушали ове идеје отелотворити у металу. Такви радови, на пример, вршени су у Кијеву у фабрици „Арсенал“.

В. Седлецки: „Сличним проблемима бавио се и кијевски институт за обраду материјала. Биогенератори су произвођени у фабрици „Октава“. Аутор једне од израђених макета био сам и сам. Ти радови су завршени у августу 1990. године. Експерименти су вршени на животињама. Касније, по мојим подацима, на високо плаћеним добровољцима.“

В. Кањука: „Испочетка су наш центар покушали да увуку у извршење конкретних задатака сумњивог садржаја, који су одговарали, на пример, интересима неких руководилаца ЦККПСС. Када код нас та ствар није прошла, прецртани смо. У моменту прекида програма, убрзаног смрћу академика Глушка, већ су формиране паралелне структуре, које је требало да нас замене. Очито, они су били подобнији.“

За разлику од генерала Ханцеверова, који говори о одсуству координираног рада, доктор Кањука стално упућује на неки јединствени центар. Где се он налази до сада нисмо открили. Али могуће је да је управо он засметао генералу да координациони центар употреби у корист војног комплекса. Уосталом, ускоро после овог неуспелог покушаја, Фирјас Рахимович Ханцеверов је пензионисан.

Вратимо се одлуци комитета врховног совјета на иницијативу Е. Александрова. Списак израђивача психотехнологије упућује на институт за обраду материјала Украјине. Његов руководилац је академик Трефилов.

Идемо даље. Одељење теоретских питања за пројектовање логичних језика ради потреба специјалне пропаганде ради у оквиру академије. На његовом челу је доктор техничких наука Ернест Андријанкин. Тај учени човек је руководио програмом психолошког утицаја на противника, што је наставак наших авганистанских проблема. У разговору са нама, он је овако формулисао свој кредо: „Чему пуцати – боље утицати!“ Сматра да постојећи резултати могу бити искоришћени у борби, не само са војском противника, већ и са мафијом. (Напомена: Тек напустивши ту кућу у улици Весњина, недалеко од здања министарства иностраних послова, одједном сам се сетио чудног анонимног документа, који ми је пре неколико година допао руку. У њему се тврдило да је група ентузијаста, међу њима Андријанкин, Медељанковски (то презиме сусрећемо овде већ трећи пут) и још неки, начинила психотронски генератор. Он је монтиран у улици Весњина. Као учесници тајног програма помињу се, такође, Ален Чумак и Џуна Давидашвили.)

 

Оружја будућности

 

Следећа организација са списка: „Лабораторија микролептонских технологија“. На њеном челу је Анатолиј Охатрин. Радио је под руководством академика Крољева са космичких програма (опет космос), конструктор генерације биогенератора. Један од њих демонстрирали су нам у скромном подруму, где се налази лабораторија. Апарат је способан да утиче на биоенергетске карактеристике конкретног човека. Невелик стони прибор делује на растојању и по избору. Бујице микролептонских честица убацују се у организам изабраног бића помешане у специјалној капсули.

Какве су то твари? Зависи од тога ко влада апаратуром. (Напомена: Коришћење тајних знања забрињава. Директор института психотронике у Москви, А. Кочуров, навео је имена неколико организација које самостално развијају сличне пројекте. Међу њима државно-кооперативни центар „Лидар“. На саветовању у Кремљу 12. фебруара 1993. године говорио је бивши министар одбране В. Бараников. Примећен је одлив мозгова у криминалне структуре. Министарство располаже информацијом о томе да је у тој средини испољен интерес за фармаколошка средства, која утичу на психу, за технологије хипнозе дугорочног програмирања човекове психе, за управљање понашањем и стањем човековим, за коришћење у криминалне циљеве лица која овладавају парапсихолошким особностима.)

По речима Анатолија Охатрина, године 1982., он је конструисао генератор који је на човека вршио веома негативан утицај.

„Где се сада налази?“

„Уништили смо га. Године 1982. први пут смо се осетили неугодно због деловања тога апарата на сву осталу апаратуру. Затим су отпочеле крајње непријатне ствари са здрављем наших сарадника. Испочетка се јављала оштра малаксалост, затим губитак логичног понашања, после тога губитак оријентације у простору, напокон - отказивање болесних органа. Изаћи из тог стања, између осталих и мени лчно, пошло је за руком са веома великим напором. Постало је јасно да генератори могу да постану средства уништења. Позивам све научнике, који се баве сличним питањима, да неизоставно прекину експерименте.“

Немало проналазача испробало је први психотронски удар на себи. Списак жртава отвара проналазач једног од првих биогенератора у нашој земљи – А. Берице Стаховски. Он је, уосталом, говорио да његов апарат може да се зове генератор само условно. У суштини, он је ретранслатор енергије из космоса.

Од тада, од шездесетих година, превремена и неочекивана смрт постигла је и многе друге. Међу њима је и професор Медељанковски, кога смо већ помињали у вези са биоенергетичаром Џуном.

Александар Черњецки, блиски познаник и колега Анатолија Охатрина, свесно је примио дозу зрачења, која је, с времена на време, стимулисала организам старијих људи. Међутим, његова смрт је, затим, наступила брзо и неочекивано. А. Охатрин сматра да је узрок те смрти био такође генератор.

Низ загонетних смрти дотакао се и западних психотроничара. На пример, десетак година раније умрла је читава једна група научника повезана са фирмом „Маркони“. Тврдило се да она учествује у психотронском програму са чаробним називом „Плава птица“.

Дакле, Вимал Даџибхај је пронађен мртав под мостом у Бристолу, Девид Сенс је погинуо од експлозије у сопственом аутомобилу, Роберт Гринхолд је неочекивано скочио са моста, Питер Пипел се отровао издувним гасовима из своје машине, Колин Фишер је умро од убода ножем, Анод Шарид је извршио самоубиство.

Како да се не подсетимо судбине доктора Фауста?

„Стекните знање и бићете као богови“ – тај првоначелни модел грехопада стално и стално понавља савремена наука. Лишена благодатног духовног ослонца, она не примећује да се налази у рукама главног космичког пародичара. И сваким сличним покушајем, она пародира Творца, све до моделирања космичких зрачења.

Шта даље? Казна је неотклоњива. Све научне идеје, чак и оне у које су се уздали као у носиоце бољитка и добра, претварају се у своју супротност – постају оружје истребљења. Пародија убија пародисту.

Директор московског института психотронике, А. Кучуров, сматра да су наше представе о изграђеним генераторима поља још увек веома примитивне. Зато своје смртоносно дејство оне могу да испоље потпуно непредвидљиво. Тим пре, тврди научник, зрачења тих машина пробијају својеврсне пролазе у паралелне, демонске светове, са свим последицама које отуда проистичу.

Већ познати програм „Аура“, кроз ове рупе пацијентима се неретко јављају сасвим чудновати гости. Једном се указала давно умрла жена; други прича да је за време сеансе себе видео са стране; трећи, да је у потпуности изгубио представу о времену. Он је прелетео на Тибет, општио тамо са неким нељудским бићима. Карактеристично је и то да, при расклапању и поправкама, генератор често изгуби своја својства. Зашто се то догађа немогуће је објаснити. Али једно је јасно: ту ствар уопште није у физици и није у механици – дејствује нека друга сила.

Аутори пројекта који се припрема у думи, као закон о биоетици, указују на опасност покушаја да се та снага искористи у злочиначке сврхе. Они директно указују на недопустивост коришћења генератора са циљем излечења помоћу метода и средстава окултно-мистичног и религијског порекла.

Авај! Званичан одговор владе од 25. септембра 1997. године изразио је одлучну несагласност са тако постављеним проблемом.

За Православног човека све то, као и рђава ангажованост наше владе, не захтева специјалан коментар.

 

Сан?

 

Могли бисмо и наставити списак радника психотронског програма о којем нас је известио документ врховног совјета СССР-а, али час је да подробније причамо и о поручиоцима.

Московски новинар И. Могила показује ми документ. „У бившем Совјетском Савезу, ја, Иван Сергејевич Качалин (и следи презиме још једног сарадника), пријавили смо откриће начина изазивања вештачког сна на растојању уз помоћ радио-таласа. Практичну помоћ у представљању открића пружио је генерал-пуковник авијације Владимир Николајевич Абрамов. Те исте инструменте два пута је испробао херој Совјетског Савеза, маршал авијације – Евгениј Јаковљевич Савицки.“

Идемо даље. Године 1973., у војној пошти 715902 града Новосибирска, уграђена је прва станица „Радио-сан“. Извршен је претходни експеримент. Резултати су били позитивни. На том документу стоје војни печати и грбови, печати академског института и потписи крупних научних ауторитета. Међу њима и академика Јурија Кобзарова, као и доктора физичко-математичких наука Е. Годика. Овде се, такође, тврди да у блок-шеми експеримента „Радио-сан“ постоји надзвучни генератор, чији импулси изазивају акустична таласања у мозгу. Снага постројења омогућава обраду града површине од око 100 км², чији сви житељи могу запасти у дубок „радио-сан“. Узгредни резултат деловања постројења је мутација у ћелијама организама.

 

Звуци ужаса

 

Године 1929., у лондонском позоришту „Лирик“, поставили су једну историјску драму. Аутори су хтели да изазову код гледалаца посебне емоције. Своје невоље поделили су са познатим физичарем Робертом Вудом. Он је предложио да искористе акустични ефект, који до тада људско уво није чуло – талас звука који испушта гигантска цев. На премијери, ова цев је изазвала чудовишну резонансу: дрхтала су стакла, брујали лустери, тресла се читава зграда. Публику је захватио ужас. Почела је паника. Спектакл је прекинут. Вуда су оптужили за магију. Уосталом, не без разлога.

Тих година, два научника из Немачке и Италије нашли су решење проблема невидиљивог утицаја на психу, али на други начин. М. фон Арден и Ф. Кацамали користили су, не суперниске, већ супервисоке фреквенције. Међутим, ускоро, саопштавају руски истраживачи М. Гуртовој и И. Винокуров, колеге су прекинуле преписку. Примену њихових радова су забранили лично Хитлер и Мусолини. Они су знали шта даје власт над масом. Постао је надљудски задатак многократно појачати њихове резултате.

 

Продор на Исток и продор Далеког истока

 

У престоницу Тибета 1938. године поново нас преноси кино-хроника скинута са Аненербе-а. Промичу црно-бели кадрови. Будистички манастир. Монах приноси свакојутарњу жртву демонима, покровитељима жуте вере. Храни орлове људским лешевима. Демон Џамсеран, овенчан са пет лобања, биће задовољан. Служитељ медитира. Он замишља безгранично море крви, а у самој средини таласа, бронзану кору и на њој искеженог Џамсерана. У левој руци демон држи срце и бубреге непријатељске вере; под мишком стишће црвен кожни знамен.

Они који одбаце Бога Јединога, пре или касније поклониће се његовом противнику. На Тибету, атеистичка проповед Будина, изродила се у демонопоклоништво. Вековима касније, плашећи се тајни Истока, ка том истом бездану устремиће се и материјализам Запада.

По предању, први Далај Лама привукао је, ради зидања Ласе, пукове демона. Нису ли са њима искали везу градитељи хиљадугодишњег рајха?

Да се призову таква бића задужен је ритуални плес. Промичу црно-бели кадрови. Ритам, карактеристични покрети и учестаност дисања плесача, брушени су вековима. Сваки ударац палице продор је у онострано. Тамо води и звучна стазица монотоних мантри (молитава са одређеним скупом гласних звукова).

Ефекат мантре ефекат је акустичне резонансе. У Будизму, ученик који добије индивидуалну мантру, необично је послушан свом учитељу. А то је управо оно што треба.

У Берлину су са нестрпљењем очекивали извештај експедиције Аненербе. Аненербе значи наслеђе предака. Приметимо: наслеђе искључиво паганско и специфична познања ламајиста нису једини извор.

Ми смо већ говорили о највишем посвећенику црномагијских редова СС-а, Карлу Вилигуту. Његов древни род, из поколења у поколење, предавао је загонетне рунске таблице са неразумљивим словима. Сматрало се да су у њима шифрована древна знања пореклом директно од ђавола. У Аненербе-у су се заузели дешифровањем таблица. Неки истраживачи тврде да је један од резултата формирање тзв. техно-магијских апарата. Сачували су се цртежи, који описују њихов принцип деловања. На њима су представљене вихорне бујице честица (сада се оне називају торзионим пољима). Реч је, очито, била о неком пралику савремених психогенератора.

Подсетимо: У заједничком интервјуу датом са члановима секте АУМ Шинрикјо савремени конструктор торзионих генератора Е. Акимов тврдио је да су та поља материјални носиоци тзв. астралног света са његовим појавама, као што су: духови, левитација и слично. Ево, дакле, технотронског продора у демонски свет – тамо где обитава Џамсеран и њему слична бића.

А у архивским документима Аненербе-а подвлачи се да је утицај техно-магијских апарата усмериван пре свега на кристале воље, који се налазе негде у области хипофизе.

Осамдесетих година у совјетском академском часопису из серије „Кибернетика и медицина“, појавили су се чланци на тему психоистраживања професора-пуковника Георгија Богданова. Он је писао да се у мозгу налазе, од стране саме природе, изграђени кристали полупроводничких структура. Захваљујући тој биоелектроници, сачињеној од чврстих тела, могућ је пренос кодиране информације у мозак. Она изазива лик, представу визуелне асоцијације, акустичне и бихевиоралне реакције.

Можда и овде имамо посла са наслеђем Аненербе-а, које је постало доступно војним специјалистима земаља савезника из Другог светског рата.

 

МК-Ултра

 

Тајна историја је истинита историја. Подсетимо се да су изјаве оптужених о Аненербе-у изузете и склоњене од јавности још на самом Нирнбершком процесу. Можда су оптужени имали мало материјала?

„Ни издалека није тако!“, одговарају аутори књиге „Месијанско наслеђе“, која је изашла 1989. године у Њујорку. Аутори М. Бејџент, Р. Ли и Х. Линколн наводе запањујуће откриће једног од савезничких тужилаца. Испоставља се да су из докумената процеса свесно изузети, као забрањени, подаци о ритуалним и окултним аспектима Трећег рајха.

Симптоматично: На Нирнбершком процесу учествовао је и већ познати нам амерички психијатар Е. Камерон. Управо он је поднео извештај о психичком стању једног од најзагонетнијих личности нацистичке Немачке – Рудолфа Хеса. Мало касније, тврде руски истраживачи И. Винокуров и Г. Гуртовој, још један учесник процеса, Ален Далес, поставши шефом америчке обавештајне службе, укључио је Камерона у тајни пројекат ЦИА-е. Он се звао „МК-Ултра“ (ултра-мозговна контрола). (Напомена: Највиши задатак, који надвисује могућности психотронике као такве, Ален Далас формулисао је на следећи начин: „Посејавши у Русији хаос, ми ћемо неприметно да заменимо њихове вредности за лажне, и примораћемо их да поверују у те лажне вредности. На који начин? Пронаћи ћемо своје истомишљенике, своје помоћнике и савезнике у самој Русији. Епизода за епизодом, одиграће се по својим размерама грандиозна трагедија пропасти најнепокорнијег народа на земљи коначним непоправљивим разграђењем његове самосвести. Из књижевности и уметности, на пример, ми ћемо постепено да изопштимо њихову социјалну суштину. Осамићемо уметнике, протераћемо из њих потребу да се баве сликањем и истраживањем оних процеса, који произилазе из дубине народних маса. Књижевност, позоришта, биоскопи све ће представљати и прослављати најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати и подизати тзв. ауторе, који ће усађивати и продубљивати у човекову свест култ секса, насиља, садизма, издаје – једном речју култ било какве извитоперености. Част и вреност ће бити исмејани и постати непотребни. Претворити се у заостатак прошлости. Лупештво и силу, лаж и превару, пијанство и наркоманију, страх и безосећајност, издају, нездрав национализам, непријатељство народа, пре свега непријатељство и мржњу према руском народу – све то ћемо вешто и неприметно да учинимо култним. И само мали број људи схватиће или погодити шта се догађа, али такве људе ћемо поставити у беспомоћан положај. Бацићемо их на маргину. Пронаћи ћемо начин да их оптужимо и прогласимо одбаченима од осталог друштва.“)

Реч је била о испирању мозгова. Дакле, у Канади је Камерон стао на чело меморијалног института „Алана“. Ту фирму финансирала је ЦИА. Овде су, као експериментални кунићи, коришћени пацијенти који ништа о томе нису знали. На првом месту група најмање социјално заштићених. Међу њима фински емигрант Марти Коски. То је постало познато јавности 1977. године, када се у Њујорк тајмсу појавио раскринкавајући чланак. Из чланка је произилазило да су од 1957. до 1961. године најмање педесет Канађана постали жртве експеримента прања мозга. Председник САД, Картер, је пожурио да изјави како је са програмом „МК-Ултра“ свршено. Само десет година касније ЦИА је и сама признала исправност оптужби уперених против ње. Десетинама жртава, које су остале у животу, исплаћено је 750.000 $ одштете.

Симптоматична је могућност Камерона да се упозна са документима Аненербе-а. Судије су те документе сматрали апсолутно мистичним и забранили су увид јавности у њих још у току самог процеса у Нирнбергу.

 

Шивина музика сфера

 

Кажу да су савремене науке само остаци древних. То мишљење је спорно. Међутим, управо у древној мистичној традицији, таласним вибрационим методама утицаја на човекову свест додељује се првостепена улога. Многе паганске религије и култови принели су своја знања на олтар масонерије. Завиримо у савремену масонску енциклопедију Менли Хола. Светови Египта и Брамина су без сумње поимали фундаментално значење принципа вибро-терапије. Посредством песама и мантри, у којима се стављао нагласак на одређене самогласнике и сугласнике, они су подстицали узбуркане одговоре и помагали природи да обнови повређене зглобове и изгубљене органе. Управо те представе леже у основи древних мистичних легенди о познању изгубљене речи имена божјег. Сматрало се да онај ко позна и изрекне име божје, може задобити апсолутну силу и власт.

Веома занимљиве паралеле такође пружа питагорејска теорија музике небесних сфера. Тек је у последње време појашњено: свакој од планета Сунчевог система одговарају вибрације упоредиве са вибрационим карактеристикама различитих органа људског тела.

В. Кањука: „Улога вибрације о којој су говорили многи мистици, од Питагоре до Гурђијева, веома је сликовито изражена у далекоисточној изреци: „Док Шива плеше, свет постоји.“ , то јест, док многоруки бог твори таласање у природи – она је жива.“

Разумети та префињена колебања, овладати њима, ево задатка за машту посвећених! Данас се јавља нови окултизам. У окултисте спада и гуру кришнаиста, од кога ученици добијају јединичне мантре, својеврсни звучни тучак за свест. То су и руководиоци седељки неуро-лингвистичких програмирања. Они од жртава који им се обраћају формирају један потенцијално веома опасан слој становништва. Међу најопаснијима су творци високо-технолошког психотронског оружја, као и психо-хемичари, наследници средњовековне секте асасина, чији су чланови упућивани у „рај“ уз помоћ наркотика, као и психотроничари који су заробили Питагорину музику сфера у своје злослутне генераторе.

Без обзира на формирање информационог друштва, могућност да се образују затворени системи знања окултног типа остаје на снази. У њиховом темељу је крајња специјализација савремене науке. Баратати неким подацима добијају могућност само посвећени.

Психотроника је већ ушла у терминологију класификације наоружања различитих земаља, али правно она као да не постоји. Сазрело је питање о заштити човека у посебно префињеним сферама: духовној, психофизичкој, генетској. Настало је време да се психо-оружје смести у исти кош са другим видовима оружја масовног уништења. Куцнуо је час да се та тема пренесе са равни занимања љубитеља егзотике на раван насушних проблема. Злослутни пројекти су све зрелији. Претворити незадовољника у послушног потчовека, а за надзорника такође поставити послушног, али агресивног супермена. Формирање такве психо-јерархије је актуелно, јер савремени свет лишава људе најјачих идеалистичких мотивација и поступака.

Опрезно! Психотроника може да постане последња карта за идеологију која је исцрпљена, или за режим који губи легитимност. Управо зато, час је да се проговори о односу те области са самом врхушком пирамиде власти.

 

Из књиге "Западни пут у апокалипсу"

Јуриј Воробјовски

Преузми књигу

Убрзавање времена

 

 

 

 

Лети смо, као што то обично бива, одлазили у село, код баке. Живели смо у кућици направљеној од глине и дрвета, скоро потпуно лишени свега онога што се назива цивилизацијом. Вечери смо проводили уз светлост керозинске лампе слушајући бајке. Како богат нам је тада изгледао свет пун тајни и лепоте! Као да сам живео у неком другом времену, био део друге историје, отворене за вечност. Сад времена има све мање.

Време лети брже, много брже него раније. Да ли сте то приметили? Немамо времена да прочитамо књигу, да размислимо о нечем свом, не остаје нам времена чак ни за то да будемо мало с децом и са својом сапутницом на раскршћима овог живота.

Научници су чак почели да мере убрзање времена. Иако није лако измерити оно што служи као мера свега постојећег. Јер нема таквог стања или покрета у којем време не би постојало као осећај пролазности који тишти. И дошли су до закључка, не зна се којим прорачунима, да данас 24 часа пролази исто тако брзо као што је раније пролазило свега 16. Односно, већ смо изгубили трећину времена свог живота или половину оног времена у току којег се налазимо у активном стању. Али, не указују само научници на то – оци, који се подвизавају у пустињама Свете Горе, отшелници наших дана, кажу исто: данас време тече много брже него раније, а њих је врло тешко оптужити за психолошку субјективност изазвану социјалним околностима...

Повећала се брзина свих процеса, али се време ипак скратило – дешава се супротно од онога што би требало очекивати! Тако се упркос свој научној логици, испоставило да су идеолози теорије напретка велики лажљивци. Зар нам нису у прошлом веку сугерисали да ће научни и технолошки напредак довести до тога да ће машине заменити људски рад и да ће због тога времена бити више? Да, машина за прање веша данас олакшава рад жене, која сад ипак много више пати због стреса услед недостатка времена него кад је испирала веш у реци...

Некад су се људи кретали споро, лагано су радили све што је требало да учине у току дана, у току свих дана свог живота. Дан су започињали јутарњом молитвом и завршавали вечерњом; за столом су изговарали „Оче наш“ и ничему нису приступали, а да се прво не осене знамењем светог крста. Односно, човек је у свако време и на сваком месту налазио слободан тренутак да упути реч Богу и заузврат је у души био сигуран да није сам. Иако је његов живот био тежак, с узлетима и падовима (такав уопште и треба да буде живот свакога како би могао нечему у њему да се научи), давао му је осећај пуноће. То је било постојање које се осећа у свој пуноћи.

А сад се све ради у трку, тако да скоро све време осећамо како смо лишени радости тренутка, несавршени у ономе што радимо и осећамо. И кад човек обавља своју молитву (онај ко за то осећа порив), његов ум није тамо. Он јури напред, устремљује се у бриге данашњег дана или свакодневице у целини. А кад се прихвата нечега, чак му не пада на памет да треба да се прекрсти, зато што већ размишља о нечем другом – и на крају крајева, то се не уклапа у околину. Као да Бог треба да иде за светом, да се угледа на њега, а не обрнуто...

И тако човек остаје сам. Не само због тога што с њим више нема Бога, - он ни остале људе, пријатеље, браћу, супруга или супругу, не доживљава блиско. То је зато што у трку свако има свој ритам, - другим речима, у трци све време гледа напред, у оно што ће бити касније, у нади да ће доћи време да се умири. Међутим, живот брзо пролази и наступа болест, долази и смрт, брже него што човек очекује, долази пре овог толико жељеног предаха, не дозволивши му да се умири и да се врати себи, својој кући.
Али, ова усамљеност се може схватити и на следећи начин: журба, суманути ритам и незаобилазна бука света у којем живимо, не дозвољавају нам да чујемо бојажљиве кораке другог на стазама наше душе. Трчање нас некако потискује ван граница сопствене душе. Јер, души је, исто као детету и љубави, потребно да јој човек посвети време. Она има свој ритам – ритам дубоког и спокојног општења с Богом и с другим душама. Ово жене боље схватају, зато што дубље осећају.

И пошто нас ритам смене дана и година друштва у којем живимо за дуго времена отуђује од живота сопствене душе, долазимо до тога да се навикавамо на ово стање и све више се осећамо као да нас уопште нема. Због тога се код нас и могу накалемити еволуционистичке теорије. Другим речима, заборављамо одакле смо кренули, заборављамо матерњи језик простодушне љубави, језик оног пејзажа душе, у који се могло сместити толико лепоте и тајни. И често умиремо међу туђинцима, потпуно непознати, као што се то дешава с огромним мноштвом хришћана, изгубљених међу људима лишеним праве вере, попут јеврејског народа, који је за парче меса робовао код Египћана. Тако је допустио Бог – можда ће човек, погледавши материјално као симбол, схватити шта се дешава на нивоу духа.

Архитекте уобичајеног пејзажа савременог друштва, биотехнолози човечанства потчињеног машини, умислили су да човек попут неког дела, може бити обрађен до те мере да дође до стања робота, програмираног компјутера који ће оперативно одговарати на команде система. И прихватили су се овог пројекта, те су скоро довели западну индивидуу до задатих захтева. Ипак, нису успели да у потпуности промене човекову природу. Отуђени од сопствене душе у свету машина и информација, људи пате, не схватајући због чега. Већина њих уопште ни не зна да има душу. Како ће онда моћи да је препознају и да схвате њену патњу? Они су налик на болесника којег нешто боли, који осећа велику слабост, вртоглавицу и потпуну разбијеност, али не може да каже лекару одакле потиче његова болест.

Патња коју осећа већина људи, и која многе приморава да се бацају у вир свих могућих грехова, тесно је повезана с овим болесним протицањем времена, за које више немамо стрпљења. Немамо зато што време више не мери живот с Богом – извором времена и живота. То је мучно време, које нам даје мерило отуђености, изнемоглости услед празног трчања. И што више трчимо, тим усамљеније се осећамо. Овде почиње зачарани круг. Јер, што се усамљеније осећамо, тим нам је теже да подносимо мучни ток времена, који више на налази свој смисао и радост. Тако да почињемо да јуримо у све већој журби; као у песак се кријемо у посао, у разноразне обавезе и бриге, а у малобројним тренуцима одмора, кад остајемо насамо са самима собом, постаје нам још теже, и све почињемо из почетка. Управо због тога је био смишљен телевизор – како би ублажио ову непролазну самоћу, коју осећају људи данашњице, презревши Бога до Његовог потпуног заборављања и незнања. Телевизор, новине, интернет, сензација, еротика и насиље, снажна осећања, емоције које се преливају преко сваке мере – све је то дато како би нас натерало да заборавимо на то да је наш живот постао прекратак и мучан. Живимо тако као да не живимо сопствени живот.

Молим вас, зауставите се не тренутак у овој трци празнине. Треба да пронађемо своје изгубљено време, да га поново вратимо. Како? Одлазећи што чешће на свету литургију. Време живота наше душе се напаја, као и све створено у овом свету, благодаћу Божијом, у датом случају – временом Царства. Покушајте то да учините и видећете како ће се ваш живот променити.

Молим вас, купујте своје време, стрпљиво стојећи на исповести. Јер грех је главни кривац за убрзање времена нашег живота. Бог нам не даје више времена како не бисмо још више продубили грехове у којима пребивамо.

Купујте време, што је могуће чешће се заустављајући у току дана како бисте изговорили: Господи, помилуј!

Купујте време избацивши телевизор, не плашећи се тога „шта ће рећи комшије, пријатељи и родбина“! Телевизор је највећи хронофаг (гутач времена: од старогрчког χρόνος — време и φᾰγω — прождирем, прим. ред.) у целој историји света. Он у просеку човеку поједе по 3,7 сати времена дневно. Код стараца и деце – више, код пубертетлија мање. Чини вам се да је немогуће избацити га? Али, зар није лакше одрећи се телевизора него патити због губитка тако драгоценог времена нашег живота, тренутака који одлазе и не врећају се, времена у којем си још увек здрав, док си жив? Да ли сте некад видели срећног човека који гледа телевизор? Или смо заборавили и уопште не желимо да знамо шта значи срећа? Онда смо заслужили своју судбину...

Треба поново да пронађемо време, да као пре постанемо осетљиви за несрећу и бол пријатеља, рођака, комшија у људи на улици – а највише осетљиви за глас сопственог срца, тако тужног, тако сиротог, као да смо умрли у туђем крају, сахрањени у бригама и проклетим задовољствима животарења, лишеног Бога.

Молим вас, немојте да ове речи прођу поред ваших ушију – јер не знамо колико ће нас Бог још трпети.

Георгије Фечору

Са руског Марина Тодић

Преузето

 

 

Интервенција блуда

 

 

У Старом Завету постоји једна епизода која врло лепо објашњава оно што се данас дешава с већим делом хришћанског света. У 25. и 31. глави књиге Бројеви говори се о томе како су поступили Мадијанићани, пагански народ, кад су схватили да ништа не могу да учине с народом Израиља, зато што га Сам Бог подржава, штити и предводи. По савету чаробњка Валама Мадијанићани су саблазнили Израиљце, посејали су блуд међу њима и ови су се скрнавили и „блудничили су с кћерима моавским“ (4 Мојс. 25, 1). Затим, кад су Јевреји почели да се жене њиховим женама, ове су их убедиле да се клањају њиховим боговима, односно навеле су их на то да служе боговима који нису били ништа друго до паганска персонификација нечастивих страсти. А све то само ради тога како би се Јевреји удаљили од Бога, како би навукли на себе гнев Божји. Израиљски народ, лишен снаге деснице Свевишњег, постајао је лак плен и могао је бити побеђен и одведен у ропство.

Има и код нас Мадијанићана наших дана, и то су, како учи свети Нил Подвижник, сви они који насађују блуд у народу с циљем да га покоре и да га врло лако савладају. А ко је данас народ Божји ако нису хришћани, који су примили Нови Завет запечаћен самом крвљу Христове Жртве, они који примају крштење и причешћују се Његовим телом и крвљу?

Дакле, ево који је тајни правац делатности свих политичара који се залажу за развраћање омладине осим оног видљивог који показују у политичком и економском манипулисању. И тиме се објашњава зашто је први закон који је у Румунији изашао после пада режима Чаушескуа био закон о либерализацији абортуса. Сва порнографија која је после 1990. године преплавила уличне киоске, телевизијске канале и новине не служи другом циљу, већ само томе да се од нас удаљи благодат Божија, да правоверни народ буде лишен најважније подршке коју може имати. Зар то што смо предност дали помоћи и препорукама Савета Европе и других међународних организација, а не поштовању Христовог учења, не може да служи као објашњење за сиромаштво, болести и невоље с којима се данас сусрећемо?

Недавно ми је један мој добар пријатељ вративши се с ходочашћа у Свету земљу, запањено испричао да се у целој држави Израел – члану Савета Европе са статусом посматрача – не може видети ниједан плакат с алузијом на еротику, да се не могу наћи ниједан часопис или новине порнографског садржаја. Религиозне партије и рабинизам, који су утемељили савремену израелску државу, на све начине се боре да заштите децу од телевизије, интернета и других извора који могу да оскрнаве душу или да нашкоде разуму. Брак се сматра светим и закон га подржава више него игде у свету; „религиозни“ грађани који имају много деце могу да живе искључиво од помоћи коју држава даје за васпитање деце. О установама за бављење проституцијом не може бити ни говора. Забрањене су демонстрације хомосексусалаца. Узгред речено, прошле године им је запрећено да ће бити убијени ако се усуде да организују свој марш. Као што видимо, Јевреји су јако добро схватили лекцију, коју су добили у прошлости – тада су због тога што су чинили прељубу са женама паганкама и боговима, били протерани из своје земље и одведени у ропство.

Зашто ми, „нови Израиљ“ не можемо да избегнемо блуд чувајући своју веру и чистоту душе? Зар сте чули да је било ко од званичника Европе или Америке изјавио да су савремени Јевреји нетолерантни, да су фундаменталисти и противници демократије, зато што забрањују сваку порнографију или зато што њихове религиозне странке одређују моралну политику државе? Да ли су вам можда познате неке економске санкције против Израела због тога што су тамо забрањене јавне манифестације хомосексуалаца?

А код нас су деца већ од малих ногу научена на порнографију, чак и ако их штитимо од телевизије и интернета. Спољне рекламе и сваки улични киоск своде на нулу све наше напоре да заштитимо децу од порнографских слика. Милиони Румуна свакоднево скрнаве своју душу читањем новина као што је „Libertatea“ („Слобода“), телевизија обилује наметљивим еротизмом, а многи од румунских закона више штите хомосексуалце и изопачењаке него породичне људе, као да живимо у Содому у Гомори.

Али, све се ово, очигледно, сматра ситницама. И Председничка комисија за анализу социјалних и демографских ризика предлаже да се легализују проституција и лаке дроге. Аргументи, формулисани у реферату „Социјални ризици и неравноправности у Румунији“ су више него парадоксални. Тврди се да ће легализација довести до њихове контроле у будућности. Не само то, у реферату се предлаже да се новцем румунских пореских обвезника плаћају бесплатни презервативи за проститутке и шприцеви за наркомане, очигледно, такође из човекољубља на које се неки увек позивају у сличним ситуацијама. Притом нема ни говора о забрани порнографије која води у проституцију, о интензивирању мера за борбу против трговине дрогом, као да су и порнографија и продаја дроге неизбежни или чак – евентуално – и неопходни.

Покушаји да се легализује проституција у Румунији чуде тим више што иду у правцу супротном од општеевропског тока. Норвешка је ставила проституцију ван закона, Бугарска је одустала од њене легализације, а у Холандији се предузимају напори за смањење броја градских квартала у којима се обавља оваква делатност. Све ове мере су донете након што је утврђено: легализована проституција погодује развоју трговине женама и децом, доводи до убрзаног ширења болести, које се преносе полним путем итд.

Да ли постоји веза између рекламног спота „Romania – land of choice“ („Румунија - земља избора“) и нових предлога председничке комисије? Да ли се у легализацији проституције може видети законодавна реализација предлога Министарства туризма, које је објавило да жена може бити удата за четворицу мушкараца, другим речима, да је проституција законита? Што се тиче легализације – то је још један аргумент у прилог тачности пароле „Румунија - земља избора“, односно земља у којој можеш да радиш шта хоћеш. А можда је тајландизација наше земље још један услов који се поставља румунским политичарима, можда чак и председнику, како би добили подршку у изборним кампањама? Зар ћемо морати да признамо да је тачна претпоставка о томе да постоји пројекат за претварање Румуније у европски бордел, рај за казина, трговину белим робљем и дрогирање?

Нама, хришћанима је јасно: нема смисла одговарати на оваква питања. Историја је прилично поучна: блуд, после којег следи остављање Бога, неизбежно води у ропство – од овога неће моћи да се спаси ни наш народ ако настави да иде путем моралног изрођавања. Али, притом је јасно и друго: гигантски напори који су последњих 20 година усмеравани на то да се наш народ морално разложи, на најбољи начин доказују да се православни народи не могу победити и поробити док им је Бог близак. Може се рећи чак и више: Бог је тако милостив и дуготрпељив да се не гневи брзо, већ увек чека да Му се окренемо у смирењу и са свешћу о греху, и Он ће даровати опроштај, очистиће нас од сваке прљавштине и подићи из жабокречине очајања. За то су нам остављени исповест и друге тајне Цркве које нас освећују. А њихово благодатно деловање све напоре ђавола чини узалудним.

Ево где је излаз из оне колосалне кризе у којој се налази румунски народ и за коју се чини да ће бити све дубља и дубља – помирење сваког од нас с Богом и чиста молитва у храмовима. И то је важније од свих социјалних, политичких и економских мера. Јер као што је душа драгоценија од тела, тако и оно што води ка очишћењу душе, на крају нормализује ситуацију у породици, заједници и друштву у целини.

Само нас Бог може сачувати од планова Мадијанићана данашњице, кроз које делује исти онај древни ђаво, „човекомрзац и човекоубица од памтивека“. Није потребно ништа друго осим да ми сами, чак и само они од нас који читају ове редове, чувамо своју душу од прљавштине блуда и да свим срцем вапијемо Богу да се не окрене од нас, да нас спаси од замки, које нам поставља лукави. Ово кажемо зато што је у Илијино време, само због чистоте седам хиљада Јевреја, који нису повили своја колена пред Валом, Бог помиловао народ Израиља. Ако свако од нас размисли о томе да смо призвани да будемо међу ових седам хиљада, још се можемо надати да ће нам се Бог смиловати. Ако се будемо варали разноразним изговорима, сваки пут очекујући од других да учине први корак, тада за себе треба да очекујемо најгоре. Телевизијски ток-шоуи неће дати тачна решења. Само нас Бог воли и штити, а онај ко то није схватио, мораће још много да пати.

Један старац светог живота из скита на светој гори Атон је говорио да је, да бисмо променили свој живот и да би Бог био близу нас, довољно да сваки пут кад се тога сетимо, кажемо на сваком месту и у свако време: Господи, помилуј, - или: Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се мени, грешном! – или: Слава Теби, Боже! – а све остало ће нам се придодати.

 

Превод с румунског Зинаида Пејкова

Часопис "FamiliaOrtodox"

Георгије Фечору

Преузето

 

I don't wanna talk about it

Рукавице (2)

Сребрни метак

 

(Слика са нета)

 

10. април 1679. година. Париз. Ноћ. У салу, замрачену црним платном, уводе наочиту даму. Њена похабана хаљина била је некада раскошни украс. У току је заседање „Огњене палате“ редовног трибунала Француске...

Оптужена је - Катрин Монвоазен. У врту њене куће у Сен Жермену ископали су 2.500 дечјих лешева и заметака.

Децу су куповали у сиромашним квартовима Париза за 5-6 либара. Затим је у напуштеној кули отпочињала црна миса. Њоме је руководио неки опат Гибур. Сигурном руком је сипао крв у ритуални пехар. Као сатански олтар служио му је стомак обнажене жене.

Била је то ђавоља пародија на евхаристију, на хришћански храм, где се у Часну трпезу уграђују мошти светих, који повезују наш свет са вишим. Опат Гибур је дечју крв користио у облику хостије ради вршења сатанске мисе.

Према рецептима црномагијских инкунабула користили су је ради подмлађивања богатих клијената. Гибур је од њих узимао по 100.000 либара.

Да би продужила нечији живот, црној магији, а затим и науци, увек је био потребан леш.

У XVII веку активност опата Гибура ужаснула је чак и суд инквизиције. У веку рационализма сличне ствари покушавају да се наметну као норма.

Недавно је професор Јевгениј Давидович Свердлов у штампи говорио о проналажењу лекова за четврто годишње доба. Лекови се справљају од ћелија животиња, биља и човека. На тај се начин болест, која се уселила у организам, наводно најпрецизније побеђује. Отуда и име – „ефекат сребрног метка“. Само уз помоћ тог метка, како тврде сујеверице, могуће је уништити вампира. По логици научника, болест је такве природе.

Савремена фармакологија је излила, испоставља се, већ не мало „сребрних метака“. Узмимо инострани медицински каталог „Calbiochem“. Постоје читаве странице, где се набрајају најновији препарати, обележени речима „Human“ и „Fetal“ - ти препарати су начињени од ткива човека и ембриона. Цене су – фантастичне. Али оне не спречавају богате пацијенте, као што се нису много мислили ни клијенти опата Гибура.

Откуда „сировине“? Одговор је садржан у писму Начелства државне контроле медицинских средстава и медицинске технике од 09. 10. 1997. године:

„У одговор на Ваше питање од 15. 09. 1997. године... упућујемо Вам:

Прегледе добијених медицинских средстава: 1. од крви и плазме крви; 2. од органа и ткива; 3. контрацептивна средства која производе домаћи произвођачи допуштена за медицинску употребу у Русији...“

Е. Головин: „Откуда води порекло пракса метода сецирања свега живога? Лако је замислити ко је први испољио интерес за анатомију. Ко је могао да оде на гробље и да ископа леш ради изучавања. То су били црни магови. Почеле су све могуће вивисекције, касапљења, покушаји да се извуку неопходне супстанце и томе слично. Наравно, ради добра једног дела природе, почели су напуштати њен други део.

Заснована на идеји прогреса, савремена наука суштински одлази у недра црне магије. Зато неке сличности ни изблиза нису случајне.“

Управо су научници позитивисти (они који воде „порекло“ од мајмуна) прилепили човеку – Божјој твари - своју етикету. На њој је написано на латинском: „homo sapiens“  - разумни човек. А ако, на пример, ембрион још није стекао разумност?

Убиство ембриона не убраја се у убиство човека. Таква је логика „хуманиста“ са свим последицама које отуда проистичу. А оне, те последице, не дозвољавају да се чека.

Владајући материјализам је олакшао задатак научника. Тело је без душе, наука без морала, а човек без „предрасуда“. Лишен табуа, свет се безгранично упростио и њега су почели живога да сецирају.

На тај начин експеримент је постао истрага природе уз мучење.

Са каквом бестрашношћу „знатижељни“ Американци описују почетак свог ембрио-експеримента: „... Године 1973. група финских и америчких научника користила је дванаест плодова, који су добијени живи при сечењу материца... Истраживачи су цео низ абортираних живих ембриона сместили у слани раствор да би сазнали да ли су они могли да апсорбују кисеоник“.

Тих година су већ били познати и резултати ултразвучних експеримената Јапанаца: „При приближавању инструмента, ради вршења абортуса, плод отвара уста у немом крику...“

Авај, тај крик рационалисти не чују. Њихова чула су брижљиво запушена меком ватом комфора.

 

Продаја фетуса у Русији

 

Крајем XX века Русија постаје добављач посебног биоматеријала. Међу њима и за абортусе. Уистину: такви уговори са партнером из таме потписују се крвљу.

Али, да ли ће далеко одскочити „прогресивно“ човечанство, које се ослања на покољ нерођене деце!?

Авај, незаштићена деца увек су постајала монета за поткусуривање у трговинским пословима са суровим богатим трговцима.

Сада се то назива „подарити дете науци“. (Напомена: Језички хокус-покуси замагљују смисао онога што се догађа. С времена на време чине ужас прихватљивим. Испочетка „партнери“, (не муж и жена, већ партнери - у некаквој игри?) „воде љубав“. Затим, резултат те игре је могуће, без гриже савести, а у потпуности благородно, „подарити науци“. Такво је паковање илузије. Реалност је међутим следећа: за блудом следи убиство. И за то, и за друго шта, „партнерима“ предстоји Суд Божји. Међутим, он неће бити игра. А ембрион „подарен“ науци - на њему ће се одиста урачунати као злочин.

Зар не могу ови грешници да буду изједначени са најодговорнијим сатанистима? Уосталом, ко се усавршава у сексуалним оргијама и приноси на жртву децу? Напросто, секте ђавољубаца отворено пропагирају те исте склоности које упражњавају и тзв. „часни“ грађани, који би се отворено увредили када би им се рекло да су сатанисти.) Управо тако се пропагира коришћење абортираног материјала у Московском институту биолошке медицине. Као да се приноси жртва Ваалу. Поређење није случајно. Уско научне дисциплине су Истину расцепиле на комадиће, а свака таква дисциплина је постала нов пагански култ. И он поново захтева људске жртве. (При том новоојављени жреци-специјалисти реско одбијају сваког „непосвећеног“, ко покуша да осуди одржавање култа).

Именовани институт (половина његових акција припада извесној америчкој фирми „Биоћелијска истраживања“) формиран је почетком 90-их година на бази Центра акушерства и гинекологије. Отада, он се просторно значајно раширио. Приходи расту са сваком ињекцијом, као на покретној траци.

Пред абортус жене овде дају следећу изјаву: „... потврђујем добровољно сагласност на коришћење ткива мог плода добијеног приликом бесплатне операције прекида трудноће ради научно-истраживачких циљева са могућношћу њихове даље терапеутске примене.“

Ево карактеристичног одговора једне жене, која је потписала овакву изјаву и која је, пред телевизијским камерама, рекла: „Развела сам се од мужа и не желим да имам његово дете. Поред тога имам малу плату и дете не могу да издржавам... Ништа зато, млада сам и имаћу још деце. Није то ништа страшно...“

Наводећи и на абортусе, селекцију људи врши само златно теле. Имати децу могу само они, који имају новаца.

Поштовања достојан и красноречив директор института Генадиј Сухик радо објашњава да се углавном користе ембриони од 16-20 недеља бременитости. Плод се подвргава брижљивим испитивањима. Његова медицинска кондиција мора да буде идеална.

Овај страшни препарат користе они који су здравље изгубили у пороцима или страдају због грехова отаца својих.

... У пониклованој бочици с натиписом „биомаса“ сарадник института уредно односи ембрионе на прераду. У суперстерилном окружењу расецају их на 27-29 делова.

У оним временима, када још нису знали за анестезију, и када су уместо ње хирурзи користили тупи ударац чекића, славни лекар Парацелзус је увео формулу: „слично лечити сличним...“ У институту биолошке медицине тврде да користе управо тај метод. Болести јетре, на пример, кориговаће се истиснућима из крхке јетрице ембриона.

Доктор наука Сергеј Савељев: „Да, када сам сарађивао са господином Сухихом, ефекат лечења смо описивали на сличан начин. Међутим, нема фундаменталних радова, који потврђују утицај ембрионалних материјала на узрок болести. Могуће да увођење туђег ткива у организам оболелог пре свега узбуђује имунолошки систем. Средњовековни лекари ради сличних циљева уводе у организам чак и ткива лешева.“

 

Ново људождерство

 

Начин прождирања ближњих демонстрира се све више под умилном музичком пратњом. У Русији на свако рођење долазе по два абортуса. Банка ембрионалних материјала је - најкрупнија на свету. (Та „биомаса“ се користи махом за ињекције, али постоји и веома егзотичан пројекат: фетална ткива су коришћења за производњу исцелитељске жвакаће гуме. Тај ерзец-канибализам није се одржао. Међутим, сада, од „биолошки активних твари“, које се неименују на тубици, праве женске помаде). (Напомена: Све се то принципијелно не разликује од онога о чему приповеда свештеник Анатолиј Берестов (он води рехабилитацију бивших секташа на Крутицком подворју у Москви): „Каткад ми долазе они, који теже да напусте сатанске секте у којима се на жртву приносе деца. У тој криминалној средини, са успехом се користи сујеверица: ко се умије у крви новорођенчета, поново стекне младост. Те услуге су сатанисти поставили на трговачку основу, као и снабдевање извесних медицинских структура децом. Деца без родитеља купују се у породилиштима и сиротиштима.“)

На моје очи отварају замрзивач - из њега, као из кујне, у густим клупчадима излази пара. Унутра су, покривене ињем, хиљаде ампула са ружичастом садржином.

Очито, предворје пакла не одише увек врелином. Овде се оно састоји од леденог течног азота.

Рај за стране научнике! Међу њима и за оне, који су себе већ искомпромитовали у отаџбини.

Један од њих је - Американац Мајкл Молнар. Он је у потпуности отворен: „Са Русијом неће бити правних ни других проблема, који се јављају у осталим земљама. У већини њих сличне методе су забрањене.“

У нашој штампи је већ јављено да је доктор Молнар, специјалиста за хируршку козметику, после низа неуспешних операција имао такве проблеме у САД.

Господин Молнар реагује на ту примедбу не трепнувши оком:

„То није истина. Сваког тренутка могу да се вратим својим лекарским пословима у САД.“

Међутим, ево само једног од докумената поводом његове делатности у Америци.

„У децембру 1989. године одузета му је лиценца за рад. Одређен је и пробни рок са условима.

Разлог: превара са осигурањима и јавашлук у односу на законски медицински кодекс Неваде.

Године 1991. Молнар је дао изјаву о скраћењу пробног рока.

Закључак комисије: до тог времена кандидат није прекинуо са својим друштвено опасним понашањем, и даље се налази под дејством казне, јер никакво кајање у његовим поступцима није се опазило.“

Дакле, доктор Молнар је претрпео неуспех са пластичним операцијама. И одмах га је привукла могућност да подмлађује људе уз помоћ ембриона.

Добија се утисак, да су руски „биоматеријали“ привукли најсумњивије личности из читавог света. И они су слетели у Москву као на вештичји сабат.

Ево још једног иностраног партнера наших лекара – доктора Шмита. Он је долетео из Немачке. Господин Сухих га представља као светског лучоношу.

Међутим, претходник доктора Шмита, на месту главног лекара дечје клинике у Ашабембургу, представља га мало другачије. Испоставља се да се Министарство здравља Немачке сећа Шмита углавном по многобројним судским предметима. После неколико смртних случајева ембрионална терапија је забрањена јер носи ризик за здравље.

А ево докумената истраге коју је у Немачкој спровео професор Шлак још 1979. године. Он је поредио пацијенте доктора Шмита са пацијентима осталих клиника. Испоставило се да реалних резултата метод ембрионалне терапије не даје. (Напомена: Неопходно је појаснити: у иностранству за ћелијску терапију се традиционално користе ембриони животиња. Уз њихову помоћ, младост су покушали да продуже: Марлен Дитрих, Николае Чаушеску, Роналд Реган, Чарли Чаплин, Софија Лорен, Винстон Черчил, Салвадор Дали и многи други славни људи. Међутим, у Русији су почели да лију „сребрни метак“ од ембриона човека.)

У пролеће 1997. године, како је саопштила штампа, на заседању президијума Руске академије наука, тај закључак су потврдили и руски специјалисти. При том, академици су са чуђењем открили да се у осам научно-истраживачких института и 18 клиничких база Москве сарадници баве прикупљањем ембрионалног материјала.

Тешко је рећи да ли је технологија подмлађивања опата Гибура помогла клијентима. Не усуђујем се да судим о стварности тзв. феталне терапије наших дана. Сами аутори описују те резултате као безнадежне.

Али како проверити такав закључак? Шта се може рећи, на пример, о резултатима лечења ембрионалним ткивима деце оболеле од Дауновог синдрома? Сами аутори метода су саопштили извесне податке само о првим експериментима спроведеним над дечицом коју су родитељи одбацили.

Цитирам извод: „У моменту истраге и лечења болесници су се налазили у комплексу психо-неуролошке клинике број 13. У својству трансплантираног материјала, коришћена су фетална ткива из човековог мозга (полулопта мозга, мождина, мождана кора). Сваки садржај је увођен у тело посебним шприцем путем дубоке поткожне ињекције.“

Међутим, годину дана после експеримента пронаћи те неодговорне пацијенте већ нисмо могли. Као да су у земљу пропали.

Уосталом, ствар није само у медицинским резултатима. Реч је о моралним проблемима. Неки сматрају: абортирани материјал се ипак одбацује. Пропаганда подводи његово коришћење под доброчинства. Рационализам ослобађа од много табуа. Али скршити те забране је ипак опасно. Замислимо се, хоће ли у будућности ембрионална покретна трака, оспособљена и подмазана доларима, прекинути абортусе?

 

Масони и биоетика

 

Сличну позицију према именованим методама заузео је „Комитет за морални препород отаџбине“, који уједињује Православна друштва. Он је овај широкопропагирани метод назвао људождерством. Више од тога, пројект Думиног закона о биоетици предлаже да се овај метод искључи из наше медицинске праксе. Авај, слични напори још увек изазивају туговање тзв. либералне штампе. Она не види: лечење од старости је лечење од Живота.

Православни прилаз проблемима Живота и смрти аутора закона о биоетици сударио се са веома принципијелним противљењем слугу култа феталне терапије. Директор Републичког центра за репродукцију човека А. С. Акопјан пише: „У једном тексту аутори су успели да понуде како ортодоксне и готово секташке тврдње, тако и начела која одговарају високо хуманистичком духу и препорукама „Конвенције о правима човека у биомедицини“, коју су прихватиле државе чланице Савета Европе...

Биоетика, у условима демократске светске државе, не улази у компетенцију Цркве. Институт Бога на земљи није институт државне власти, да и не говоримо о „посебном мишљењу“ друштвених организација.“

Одбијања научника озбиљно се ослањају на међународно право, хуманистичке принципе и остале атрибуте савременог неопаганског култа и позвана су да изазову у савременом човеку „законито негодовање и свети ужас.

У сличним призивањима, природно, присутно је и ослањање на „права човека“ – термин, који је у савремену лексику дошао из имена једне масонске ложе. То порекло лексичке експанзије је симптоматично. Својевремено је веома популарна била тријада „слобода, једнакост и братство“ такође проистекла из ложа. Шта је сада остало од ње? Само слобода од Бога (и неслобода од ђавола). Шта ће остати, на крају крајева, од „права човека“, сем, како је предвидео још Достојевски, право на свеопште оргијање и на убиство свог потомства. Дакле, иста та неслобода од воље непријатеља рода људскога.

Карактеристична је недавна публикација документа Савета Европе, „Медицина и права човекова“. Један од главних њених аутора је бивши Велики Мајстор Великог Оријента Француске Р. Лере, члан француског консултативног комитета за проблеме етике. Ево само неколико извода: „Различите религије заостају и касне, али још увек покушавају да држе људе у стању зависности, уз помоћ Бога, који и постоји још само зато да би, изражен човеком, постао најреакционарнија сила.

... само се од себе разуме и очито је да методи оплодње in vitro, исто као и добровољан прекид трудноће, морају да буду унесени у област одлука које доноси човек по својој вољи...“

Покушај „слободних зидара“, да утичу на сферу звану „биоетика“, веома су симптоматични. Управо овде се појашњавају узајамни односи Живота и Смрти, што је увек било у компетенцији религије. И ево Р. Лере поздравља самовласно стварање човека из непостојања, од стране научника, у епрувети; и истовремено одобрава право на утробно детеубиство. Одбивши се од Бога, атеиста, као и увек, приклонио се његовом противнику.

Нису случајно управо масони Џорџ Буш, Џејмс Бејкер, Вацлав Хавел и слични постали ентузијасти формирања Организације уједињених религија, која у једном од својих претходних докумената декларише: „Постоји јединствено мишљење (међу учесницима), да религијске установе морају на себе преузети одговорност за демографску експлозију (ово је осуда Православља и других конфесија, које осуђују абортусе - примедба аутора). Ми морамо далеко јасније да се изразимо о проблемима сексуалности, средстава против зачећа, абортуса... јер еколошка криза... јесте криза пренасељености. Смањите број живих за 90% - и неће имати ко да наноси озбиљну штету екологији.“

Бивши помоћник генералног секретара ОУНА, масон Р. Милер, изјављује: „Свако покољење мора да реши шта је истинито, а шта лажно. Нама је потребна наука (а не религија) да одреди шта је добро и шта је рђаво. Нама је потребна „етика у времену“: оно што је правилно данас може сутра постати неправилно.“

У оквирима организације, чији је један од оснивача фонд „Горбачов“, планира се формирање група оперативног политичког утицаја. У њу би ушли познати политичари, који би били позвани да примене међународне санкције против религија које одбијају сарадњу са Организацијом уједињених религија.

Како је писала амерички истраживач Корнелија Фереира, „Изгледа да Организација уједињених религија може да постане црквом антихриста. Њено предстојеће формирање иде по плану: лидер покрета „Новог века“, Алис Бејли, чије инструкције и поруке се брижљиво следе, говорила је још 1919. године да је „Васељенска црква - савез окултиста масонства и хришћанства“ - и да ће се појавити при крају овога века“.

Занимљиво је да је главни творац глобалне етике у оквирима Организације уједињених религија познати искомпромитовани и рашчињени римокатолички богослов Ханс Кинк... Као да се дух опата Гибура појавио и у нашим данима.

 

Црква у заметку

 

Тек сасвим недавно део микрогенетичара је успео да схвати, да „Са тачке гледишта савремене биологије (генетике и ембриологије), живот човека као биолошког индивидуума почиње од момента спајања нуклеуса мушке и женске полне ћелије и образовања јединственог нуклеуса, који садржи непоновљиви генетички материјал“.

Међутим, још су одлуке Васељенских сабора потврдиле: човек стиче душу још од момента зачећа. Василије Велики, који је живео у IV-V веку тврди: „Онај, ко умишљено погуби плод зачет у утроби, судиће се као за убиство.“ Јован Златоусти пише о томе, да је утробно чедоуморство „нешто горе од убиства... јер овде се не умртвљује рођен, већ се самом рођењу поставља запрека“.

Савремени истраживач И. Силуанова: „Хришћанско „не“ абортусима је једнозначно и темељно. Православно богословље претпоставља, да се при решавању сложених природних питања „на прво место издиже сам живот оснивача Хришћанства као оваплоћени идеал савршеног пута ка спасењу“. На том плану, Благовести Архангела Гаврила Марији: „Радуј се, благодатна! Господ је са тобом; благословена Ти међу женама“, представља симболички израз хришћанског схватања почетка људског живота“.

На тај начин све манипулације над бићем које се у утроби развија су - душегубне.

Симболика: бука око ембрио-терапије подигла се после телевизијске емисије, која је због нечега приказана на Божић. А врхунац скандала је дошао 11. јануара 1996. године. То јест, на дан помена деци, коју је побио Ирод.

Уместан је цитат из дела савременог Православног истраживача: „Најдемонскији и најзлослутнији карактер стиче приношење на жртву Молоху и Ваалу сопствене деце у једном народу, којем је било поверено обећање о Искупитељу, долазећем из његове средине, од семена његова.“

По мишљењу Светих Отаца, ђаво, који зна за обећање дато Авраму, подучио је фараона да побије првенчад израиљску, да не би могао да се појави ослободилац Јевреја из египатског ропства.

Исто тако је Сатана навео Ирода да лиши живота 14.000 деце у Витлејему, у нади да ће погубити Рођеног од Дјеве.

Из истог разлога мрзитељ спасења најбрижније се старао и о навођењу на зло Јевреја да служе Молоху и Ваалу, који су од њих захтевали да приносе на жртву сопствену децу.

У препредености савремене науке избија истински мистични смисао. Карактеристично је да су слуге Ваала не само приносиле људске жртве, већ су и сматране лекарима. По речима архимандрута Никифора, „Велзевул, који је у Светом Евангелију назван кнезом демонским (Мк.3,22), сматрао се у Акарону господарем мува, а такође и покровитељем лекарске науке“.

Сада је Богоизабрање прешло од јеврејског народа на Православне, од Грка до Руса. По речима глинских стараца, који су тумачили једно од старозаветних пророчанстава, управо ће се из руског народа, у последњим временима, наћи благоверни Цар. Онај, који ће за извесно време да задржи долазак антихристов. Зато геноцид против Руса, с једне стране, као и селекциони рад на довођењу натчовека-антихриста - са друге, носе истинско апокалиптичко значење. (Напомена: Мање колевки, више гробова! Кривуља наталитета иде надоле, а смртности - нагоре. Кад се ставе једна на другу, те линије формирају крст. Он подсећа на крст, на којем су распели Светог Андреју Првозванога. Стравична симболика!)

 

Из књиге "Западни пут у апокалипсу"

Јурија Воробјовског

Преузми књигу

 

Погледати чланак:

У Холандији на ТВ већ пробају "људетину"