[ Генерална ] 16 Март, 2019 11:32
 
Како треба разумети напад на Новом Зеланду? Аустралија је пред економским сломом и њој је Кина веома важан партнер, али је Аустралија плен Америке. Да ли је то повезано са кибернетичким нападом на Венецуелу? Како са мултикултуризма центри моћи прелазе на исламофобију?  
 
Све има везе, јер свет прелази из сфере слободне економије у командну. Тако ће амерички сателити, у овом случају Аустралија и Канада, да хапсе кинеске привреднике, а команде ће стизати из Америке. И тако ће бити у целом свету.
 
Међутим, за разлику од наше власти, која само гледа провизије, неки светски политичари већ сад размишљају: шта после потрошње енергената? Велика Британија увиђа да нестаје радничка класа и гледа како да осигура своје границе са Ирском. Да ли ће Европа, која је кренула помало да се отима (Европа је, након Другог светског рата, ратни плен Америке), успети у томе и где ће Србија у општем хаосу да се нађе? Све је то вредно размишљања...
 
[ Бисерје са нет-а... ] 05 Март, 2019 16:47

 

НЕ МОЖЕ СЕ УВЕК ИСПРАВНО СУДИТИ О ДРУГИМА ПО СЕБИ САМИМА

(Поуке сабрало сестринство манастира Дубрава, с благословом јеромонаха Данила Плашића, игумана Манастира Дубрава)

Неки пут се дешава да благочестиви људи, који различитим подвизима угађају Богу, смућују се видећи око себе људе такође благочестиве - али који, по њиховом мишљењу, мање него они служе Господу. Такви се онда смућују и мисле: Зашто се и ови људи не подвизавају као ми? Зашто они не носе на себи такве подвиге какве смо ми понели? Какви су они богопоштоваоци? Зашто их људи сматрају вернима? итд. Овакво осуђивање је погрешно, јер Богу се не угађа само видљивим подвизима, него, пре свега, оним унутрашњим расположењем срца, које је Њему Јединоме знано.

При томе не треба од свих тражити подједнаке подвиге, између осталог зато што нису свима дата подједнака средства, снаге и могући начини за ношење тих подвига; најзад, много ту значи и положај у свету и васпитање.

Један од првих велможа Императора Римског, оставио је у једном моменту свет Бога ради и настанио се у једном скиту у Египатској пустињи, узевши са собом само једног слугу. У скиту је проживео 25 година и, захваљујући свом благочашћу, заслужио посебно уважавање од египатских отаца.

Један од њих, желећи да лично упозна подвижника и у разговору са њим добије корист души својој, једном приликом дође к њему и са љубопитљивошћу поче посматрати и њега самог и његову келију.

И - шта је угледао?

Видео је старца у меку одећу обученог и обувеног. У келији његовој запазио је постељу покривену кожом и са узглављем.

То је саблазнило госта. Домаћин је у међувремену заповедио да се за ручак изнесе кувана храна и вино, чиме се посетилац саблазио још више, и - пошто није стекао никакву корист - већ се био спремио да потпуно ражалошћен крене кући.

Али - прозорљиви старац га је разумео, и - желећи да га умудри - позвао га је преко слугу да се врати.

Одакле си родом, оче? - упита он свог госта

Из Египта - одговори он.

Али из ког града? - упита домаћин.

Ја сам био сељак и живео сам у једном скромном засеоку.

А на чему си спавао и какву си постељу имао?

Спавао сам на земљи... - одговори дошљак – ...а постељу нисам ни имао.

Какву си храну јео? Јеси ли икада пио вина? - настави старац да га испитује.

Јео сам само сувога хлеба а пио сам једино воду.

А јеси ли се икада купао у купатилу?

Нисам знао за купатило, само за реку - одговори монах.

Пошто заврши испитивање, велможа рече старцу:

Слушао сам те пажљиво, а сада и ти саслушај мене. Родом сам из Рима, био сам блиски саветник самога цара... - отпоче он.

Гост се сав претворио у ухо.

Бога ради оставио сам свет, богатство и славу и дошао у ову пустињу. У Риму сам имао велелепну кућу, огромно богатство, а сада, као што видиш, живим у скромној колиби. Кревет ми је био од злата, прекривен дивним тканинама, а сада имам само ову постељу прекривену кожом. Носио сам скупоцену одећу, а сада имам само ово скромно одело. На ручковима које сам приређивао служена су разноврсна јела, а данас једем само поврће и због слабости пијем малу чашу вина. У Риму сам имао мноштво слугу, а сада ми је Господ оставио само овога старца да ме служи. И музику сам стално слушао, мој слух су надахњивале трубе, тимпани и гусле, а сада само певам дванаест Псалама - зато се немој саблажњавати због мене.

Тада монах ускликну:

Тешко мени што сам те осуђивао! Ја сам из мог пређашњег тешког и жалосног живота доспео у стање душевног мира, а ти си из великог спокојства и раскоши доспео у жалост, смирење и сиромаштво.

После тога он остави старца са великом коришћу за себе, постаде му пријатељ и поче га чешће посећивати.

Шта мислите, браћо и сестре, ко је од ове двојице пројавио већи подвиг самоодрицања Бога ради? Да ли је то онај некадашњи велможа или његов гост? Разуме се - онај први, јер је прозорљив био и Духом Светим испуњен, као што вели писац житија његовог. А он је ипак носио меку хаљину, имао постељу прекривену кожом, пио је вино. Монах који га је посетио хранио се скоро само корењем и никада није знао за обућу и постељу.

Шта из овога следи?

То да свако треба само да гледа своје послове, а да друге не осуђује. Немој се пред другима разметати, него се навикавај на смирење. Са друге стране, такође имајте на уму да сваки човек добија различите дарове и то према моћи његовој, а уједно и то да Бог човеку не суди само по његовом видљивом понашању, него и по унутрашњим осећањима и тајним подвизима (који су скривени од очију људских). Амин.

 

извор: Одабране поуке Светих Отаца - ЧУВАЈ СЕ, ЧЕДО, ОД ОСУЂИВАЊА БЛИЖЊЕГ, Српски Православни Манастир Дубрава, Златибор, л.Г. 2015.

[ Бисерје са нет-а... ] 04 Март, 2019 19:08

Слика: Thor Lindeneg 

 

Људи имају обичај да кажу: нека буде воља Божија.

Пријатељу мој, ако живиш лоше то није воља Божија! Нити може бити, никада. То је твоја воља и кукавичлук, за које ти не желиш да сносиш одговорност.

Лош карактер, пороци и грехови са којима нећеш да се бориш нису воља Божија, него воља демонска. Треће воље нема. Не треба човек да своју прљавштину и тврдовратост скрива иза воље Божије. Тако само јако погоршава.

 

Гервасије Агиорит

 

[ Бисерје са нет-а... ] 03 Март, 2019 12:34

 

Учитељица је ђацима испричала причу о потонулом бродићу.

– На броду је био брачни пар, који је успео да се домогне чамца за спасавање, али је у њему било само једно место. Муж је одгурнуо своју жену и сам се попео на чамац. Пред смрт, жена му упути своје последње речи.

Ту учитељица застаде на трен.

– Шта ви мислите – упита она – које су то биле речи?

Већина ученика је одмах рекла: „Мрзим те!“, или „Како сам била слепа!“.

Ту учитељица обрати пажњу на дечака, који је ћутке седео све време.

– А ти шта мислиш да је жена рекла?

– Мислим да је рекла: „Брини се за наше дете!“.

Учитељица се изненадила.

– Теби је позната ова прича?

– Не, већ је то исто рекла моја мајка пред смрт моме оцу – слегну дечак раменима.

Учитељица се надала да нико неће приметити како су јој засузиле очи.

– Тако.

Дакле, брод је потонуо. Човек се вратио кући и сам је одгајио ћерку. Након много година, кад се већ и отац упокојио, девојка је, прегледајући његове ствари, наишла на његов дневник у којем је прочитала следеће: „Већ је имала страшну дијагнозу када смо кренули на пут. Није јој остало много од живота. Боже, волео бих да сам се ја утопио уместо ње, али за добробит моје ћерке нисам могао! Нисам имао другог избора већ да је оставим саму усред океана.“

Овде се прича завршила.

Разред је ћутао.

Учитељица је видела у дечјим очима да их је прича дубоко дирнула, те да су по први пут схватили да се под маском добра не крије увек добро, као ни да издаја не стоји иза сваког наопаког поступка.

Зато никада не треба судити људима површно.

Можда не знамо много о њима.

(Мој слободни превод приче са руског)

 

[ Музичка кутијица ] 21 Фебруар, 2019 09:13
 
 
[ Непозната историја Срба... ] 18 Фебруар, 2019 19:39

Време потрошача најбоље описује следећа анегдота:

На једном пријему Џорџ Бернард Шо приђе једној дами и упита је:

- Да ли бисте спавали са мном за 1000 фунти?

Она зацакли окицама и рече:

- Чујте, хиљаду фунти је лепа сума.

На то Ирац узврати новим питањем:

- А да ли бисте спавали са мном за пет фунти?

- Па шта ви мислите ко сам ја?! - ту се она као нешто љутну.

- Госпођо, утврдили смо ко сте, сад се само цењкамо.

 Бранислав Нушић говори такође о грађанерима-потрошачима, којима је златно теле бог и храмови су им шопинг молови, а у свом делу "Др". Кад отац, који купује лажну докторску диплому своме онеспособљеном сину, који, надаље, квари (?!) и друге, тај отац после исплаћује "савест", "поштење", "девичанство" и све друго што је, до појаве грађанства, имало цену. Зато сад имамо на свим медијима и у свим вестима на првим странама обавештења о томе где нам "даме сумњивог морала" летују, са киме и колико троше, и публици се оне представљају као јавне личности. Притом регулаторно тело за електронске медије каже да оно не може да укине ријалитије. Госпође и госпођо, што би рекао Шојић, нису спорни ријалитији, већ вулгарност у њима, која по нашим законима о јавном садржају није дозвољена! 

А нас бомбардују са тиме са свих страна да нормалан човек више не прилази киоску. То не може да буде случајно, поготово јер се види да се вести пишу из једног центра. 

Тако да сад није тема да ли је Косово наше, већ можда каснимо и са питањем: да ли је ишта више наше (Војводина, Рашка...)?

 

[ Музичка кутијица ] 17 Фебруар, 2019 20:47
 
Мира Васиљевић ("Ђердан") - музика
и
Десанка Максимовић - текст
  
 
[ Непозната историја Срба... ] 13 Фебруар, 2019 10:36
 

Дешавања на Балкану говоре да се заокружује прича о енергентима и земље на Балкану (првенствено Србија и Црна Гора) поново су мета нове експлоатације. Сем тога, питање Јужног тока требало би да према Србији блокира Мађарска по налогу Америке. Нови закон, који ће да буде усвојен као брзи воз, говори о даљем губитку суверенитета, а то је закон о изручењу наших грађана Америци. Србија мора да уђе у НАТО, а сва наша блага морају да пређу у руке странаца. Зато не треба да излазитени на какве демонстрације, јер су оне увод у грађанске ратове а за богаћење искључиво тајкуна. За неких, каже Сјеклоћа, пет година биће још нафте, а после тога ће доћи, можда и пре, до поскупљења свих енергената, свет ће да се подели на оне који контролишу вештачку интелигенцију и свет робља. Ту ће поново доћи до робне размене, али ће ручни рад уопштено да буде спуштен испод сваке нормале, јер ће предност имати људи под шаторима (они ће имати најнижу цену), због чега су и покренуте миграције. Будућност, како год, лежи у прехрани, макар да не будемо гладни.  

Имајте и ово у виду: нама никад не говоре у којим то границама Србија треба да уђе ни у ЕУ, ни у НАТО, а самим тим да у војсци више нема керовођа, то значи да нема ни граничара, па ни границе. И Република Српска има ужасну границу, за коју јој је потребно најмање сто хиљада људи да је брани. Време које долази биће другачије од свих других, и вредности ће бити другачије. Србија коју смо знали, као и сав свет уопште, под знаком је питања и будућности опстанка. Више о свему у новој емисији "Космополитике".
 
[ Бисерје са нет-а... ] 12 Фебруар, 2019 21:37

 

Једном мудрацу беле косе дошла је у посету млада и прекрасна девојка.

– Шта да радим? - жалила се кроз сузе. – Увек се трудим да према људима будем љубазна, никог да не увредим, да помогнем у оном што могу. И, мада сам са свима дружељубива и нежна, уместо захвалности и поштовања примам увреде и горке подсмехе; чак и отворено непријатељство према мени.

Не кривим никога, али је неправедно и увредљиво до суза. Посаветујте ме, шта да радим.

Мудрац погледа лепотицу и са осмехом рече:

- Скините се голи и тако прошетајте градом.

– Зар сте сишли с ума?! – огорчено примети лепотица. – Тако ће ме још више наружити и Бог драги зна шта би ми могли урадити.

– Ето видиш – продужи мудрац, – плашиш се да обнаженог тела изађеш пред људе! Због чега онда ходиш светом огољене душе? Она је у тебе раскриљена попут улазних врата. У твој живот може да уђе ко год зажели. И када виде твоје врлине, као у огледалу покажу се њихови ружни пороци, и они почињу да те клевећу, понижавају и вређају. Немају храбрости да признају да постоји неко бољи од њих. Не желећи да се измени, злобан човек је у непријатељству са праведницима.

– Па шта да радим? – упита девојка.

– Дођи, показаћу ти своју башту – предложи старац.

Водећи је по врту, мудрац рече:

- Дуги низ година заливам ово цвеће и чувам га. Али никада нисам приметио како цвет цвета, премда касније уживам у лепоти и мирису сваког од њих. Тако и ти буди попут цвета: отварај своје срце пред људима лагано, неприметно. Пази кога бираш за пријатеља, ко ти чини добро, ко залива цвет, а ко ломи латице и гази их.

А закључак је прост. Речено је: „Не дајте светиње псима, нити мећите бисера свог пред свиње (Мт.7;6)“. Душа треба да се отвори, но важно је правилно одредити с ким можете делити духовно богатство а са ким – не!

(мој слободни превод приче са руског)

 

[ Доколичарење ] 09 Фебруар, 2019 15:18
 
 
 
Погледати више
 
[ Непозната историја Срба... ] 02 Фебруар, 2019 18:34

 (слика са мреже)

Једном приликом пође кнез Милош Обреновић у обилазак затвора и поче да испитује затворенике зашто су ту. И кренуше један за другим да певају: те овај је ту на неправди, овом су наместили, оног преварили - као грађанери у делу Бранислава Нушића "Сумњиво лице" - док најпосле приђе једном који рече:

- Мене су затворили због крађе. Украо сам кокошку јер сам био гладан.

И ту ће кнез рећи:

- Пустите овог лопова да не квари ову фину и поштену господу.

(Ово је запис препричане анегдоте)

 

[ Генерална ] 30 Јануар, 2019 21:35
 
 
 

У једном телевизијском интервјуу Трамп сасвим отворено говори о пучу у Венецуели, где се са новим председником, америчким ђаком којем нико не зна име а и што би, договорио о томе да 50% венецуеланске нафте постане америчко, а можда и више. Реч суверенитет губи смисао, као и међународно право. Све је у рукама јачег. 

Венецуела је у поседу око једне шестине нафтних резерви у свету и скоро су откривена нова налазишта. Међутим, њена нафта је помешана са сумпором, а Американци имају начин да је прераде. Међутим, овим пучом треба да се на светлост избаце нове карте. Руси и Кинези су доста улагали у Венецуелу, али ако Амери војно уђу у Венецуелу, онда од кинеске превласти у некој будућности нема ништа. Међутим, ако не уђу, онда су се Руси и Амери договорили око поделе. То у ствари и треба тако свет разумети: велике силе ће у наредне две деценије наставити да контролишу потрошњу енергената. С тим што Америка не седи скрштених руку и користећи расположиво дипломатско оружје - носаче авиона, сеје демократију где је нема али има нафте, угља, воде.

Међутим, ма колико живели у ово време где владавина права јачега узима маха, то не значи да колаборацију треба величати и славити. То што је Ангела Меркел пријатељ неког у нашој власти мене не обавезује да је величам. Поготово након њене изјаве, коју нећете чути на нашим тв дизнилендима, а која даје Трампу за право; она рече отприлике овако: "Ко год жели да буде део врлог новог света мора да се добровољно и са усхићењем одрекне суверенитета.". 

Сем тога, ту је и прича о петројуану, који је од скора кренуо да се користи у трговини, као и крипто валуте и неки други начини плаћања. То треба разумети на следећи начин: ускоро ћемо прећи на нови начин исплата, и нови долар, могуће електронски, али на једно обратите пажњу - кредите и дугове биће тешко исплаћивати по старом начину у тренутку преласка на нови. То може бити чупаво.
 
*
 

Време лицемерства је прошло са појавом Трампа. Већ самим тим да је и у УН постојало право вета говори у прилог томе да су оне биле само параван, а не средство. О Венецуели, енергентима, преласку на нови начин плаћања, економској кризи, грађанским ратовима, нуклеарној енергетици, злату, које свака већа земља одавно враћа себи, изолацији многих (први су Руси кренули са тим а сад иде Америка тим путем), о колонама миграната у целом свету, о страхотама које су извесно пред нама - послушајте и размишљајте. Емисија је из два дела, а ако вам је пуно да одслушате заједно, послушајте бар други део. Оно што је Африка за Европу, то је Латинска Америка за Северну Америку. Колоне људи из Хондураса, који беже не само пред немаштином, већ и разбојницима, насељавају Америку у нади да ће наћи за себе барем уличну светиљку. Неки дан слушам нашег човека, који је инжењер и у Америци је од 1985. године - враћа се овамо са тројицом синова, да их овде жени, а и приметили су да на улицама у Америци има све више просјака. Кад су то рекли још неким нашим људима, уследио је ехо. И неке друге породице размишљају о повратку.  

Овде ће доћи до измена граница, а храна, услед осиромашења, биће и гора већ што су луде краве из Пољске. Зато је веза са селом и дедовином боље решење макар због прехране. 
 
[ Бисерје са нет-а... ] 27 Јануар, 2019 21:39

 

Једном неки сељак изнесе пред Старца "убедљиве" разлоге који су га спречавали да се помири са братом.

– Баћушка, не могу ја први да проговорим. То треба да уради мој брат, јер је он крив, а не ја! Осим тога, он је млађи а ја сам старији!

Старац га упита:

- Реци ми, ко је старији: ми или Бог?

– Какво питање? Бог, наравно!

– А ко је био крив пред ким: Бог пред нама или ми пред Богом?

– Ми смо криви пред Богом!

– А ко је начинио корак ка помирењу: да ли смо ми пошли Богу или је Бог дошао к нама?

– Бог је пришао к нама!

– То значи...?

– То значи... Хвала, баћушка, у праву си! Први ћу поћи моме брату!

 

Архимандрит Јоил (Јанакопулос)

(мој слободни превод приче са руског)

 

[ Лепота живота ] 26 Јануар, 2019 21:01

 

Прво о чему би мужеви требало да размишљају кад ступају у брак јесте то да им Бог дарива крхко биће, којем су они рекли „Волим те“ – и та је љубав у обавези да буде таква да је муж спреман све да жртвује, сав свој живот, за љубав своје жене и њихове деце. Муж је постављен да буде глава породице не зато што је мушкарац, већ што је он слика Христова, и да његова жена и деца могу видети у њему ту слику, то јест слику безграничне, пожртвоване љубави, предане, спремне на све да спаси, заштити, нахрани, утеши, обрадује, васпита своју породицу. То сваки човек мора да упамти.

Мушкарац може олако да помисли, да, као мушко, он има права на своју жену, права над њом и децом. То је неистина. Ако он није слика Христова, то му нико не дугује никакво поштовање, никакав страх, нити послушност.

Митрополит Антониј Сурожскиј „Тајна љубави“

 

[ Генерална ] 20 Јануар, 2019 00:36

Верни народ РПЦ у Украјини окупио се у храму кад су дошли припадници „Десног сектора“ да их убеђују да пређу у непризнату украјинску назови цркву. У том су верници, од ових „елитних“, затражили да изговоре молитву „Оче наш“, или било коју другу молитву. Настао је тајац. Нико није знао ни да бекне.

Е то тако изгледа кад ти назови цркву оснива полиција, или домаће и стране службе!

Тако су и Христа разапели они који су себе сматрали религиозним, али су Христу замерали што није довољно Јеврејин. Но Христос и није дошао да буде цар за којег ће да гину људи, већ Цар који гине за људе да би постали породица.

А први који је ушао у рај био је покајани разбојник, и први који заврши у аду био је горди апостол.

Имајмо ово у виду, јер нам је дат наук да бисмо могли препознати вукове у јарећој кожи.

Време се убрзава. У Сао Паолу (Бразил) подигнута је реплика (наводно) трећег Соломоновог храма, који треба званично да се зида у Јерусалиму. У том храму треба да се зацари антихрист, да светом управља једна влада, један владар и сви да имају жиг.

„Ако постоји један обред, који сви амерички политичари морају да прођу, то је исказивање оданости Јеврејима на Зиду плача. Видите, узимање жига звери да би купили јеврејско прихватање да продају политичке услуге, обред је од којег зависи каријера сваког америчког политичара.

Јевреји би да поверујемо да постоји нешто свето у вези западног зида, да је то остатак другог храма у ком су папирне поруке гоја отете од божанског присуства, које наводно обитава међу његовим камењем. Тотално погрешно! Западни зид је, у ствари, остатак од римске тврђаве под називом Форт Антонија, саграђене северно од места некадашњег храма, где никаква стена никада није постојала, нити остала, него је саграђена на гихонском извору. Стена, над којом је свод стене западног зида саграђен , заправо је централно место око којег је тврђава Антонија саграђена. Нема ничег светог у вези ове стене или овог зида.

О овоме је говорио сведок, очевидац, јеврејски историчар Јуситус, који је такође писао у његовим „Јеврејским ратовима“ да Римљани нису оставили ништа испод, нити изнад земље од другог храма. Тако да свако ко дође у Јерусалим никада не поверује да је други храм икада постојао.

Али оно што би Рон Пол морао да зна када долази на зид плача јесте да је зид плача седиште сатанистичког ритуала уоквирен јеврејским окултистичким системом познатим као „Кабала“.

Видите, то наводно божанско присуство у западном зиду је у ствари кабалистичко женско присуство њиховог лажног бога, Шакинах. Погледајте покрете рабина у преписаној молитви овом наводном божанству, у ком Јевреј општи са Шакинах, да би родио блудну унију са Ајнсофом, мушким кабалистичким присуством.

Пријатељи моји, за Рон Пола и толико других политичара као што су Мекејн, Буш, Обама, Клинтон и Ромни да обаве ритуал политичког пролаза на зиду плача је ништа друго до руковање са ђаволом.

Не само што наши политичари продају душе Јеврејима, на римској тврђави званој Антонија – погрешно названој западни зид – они такође учествују у окултном ритуалу где је заправо тзв. божанско присуство како га зову – лично сатана.“ Брат Натаниел, некада Јевреј а затим рођен у православљу.