Царска цена
Слика са нета
Једном реши цар да направи гозбу за све своје поданике. Спремање потраја неколико дана како би сви могли да процене величину његовог царства и небројено богатство у њему. Сам цар је седео на златном трону под балдахином од најфиније свиле. Најскупља вина точена су у неизмерним количинама у најскупље судове, а било је толико хране која се ни у једном царству није видела у том обиљу и раскоши.
Кад се цар развеселио од вина, он рече својим племићима:
- Желим да ми кажете колика би ми била цена са свим мојим богатством.
Тишина завлада у дворани. Сви су помишљали да ни анђели не би могли да процене вредност цара. И наједном тих и миран глас једног старог мудраца изговори:
- Ти, царе, не вредиш ни тридесет сребрњака.
Цар се страшно разгневи. Јарост га целог обузе и он повиче:
- Како се усуђујеш да говориш тако?! Јеси ли с ума сишао? Једна златна нит на мојој порфири је скупља од тога!
Но продужи праведник спокојно:
- Бог, Творац земље, продан је за тридесет сребрњака. Да ли си ти вреднији од Њега?
Утихну гнев царски, постиде се владар свог поноса и таштине. Сиромашни старац откри пред њим непревазиђену истину: сва блага света су прах. Само Бог има право да оцени вредност сваког човека кад куцне његов час.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
+ + +
Как-то царь решил сделать пир для всех своих подданных. Да не простой, а на много дней, дабы величия царства и несметные его богатства смог оценить каждый. Сам правитель сидел на золотом троне, под балдахином из тончайшего шелка. Самые дорогие вина в немереном количестве разливались в драгоценные сосуды. А яств было столько, что никогда еще ни в одном царстве такой роскоши не видел никто. Развеселило вино царя, и молвил он ко своим вельможам:
– Желаю услышать от вас, чего стою со всеми моими огромными богатствами.
Тишина воцарилась в зале. Все размышляли, что даже ангелам не по силам оценить царя. И вдруг тихим смиренным голосом молвил один мудрый старец:
– Ты, правителю, не стоишь и тридцати серебряников.
Страшным был гнев царя. Ярость воспылала в нем, и он закричал:
– Да как ты смеешь говорить такое?! Из ума, что ли, выжил? Одна нить златая на порфире моей дороже стоит!
Но спокойно продолжал праведник:
– Бог, землю сотворивший, за тридцать монет серебряных продан был. Ты ли больше Его? Утих гнев царский, устыдился правитель своей гордыни и тщеславия. Бедный старец открыл перед ним непревзойденную истину: все богатства мира суть прах. О только один Бог сможет по достоинству оценить каждого, когда пробьет его час.
Песма мајке Ангелине
Савет заљубљеном другару
Слика са интернета
Био ми је у посети брат, па ми је испричао нову анегдоту из живота свог сина, о којем сам већ писала на блогу, најављујући га као вилозофа. Овог пута је, од стране школског друга, био упитан за савет.
- Ја сам се заљубио - поверио му се друг. - Шта да радим?
Филип га погледа, па рече:
- Ја никад нисам био заљубљен, па не знам како то изгледа. Међутим, саветовао бих ти да останеш што нормалнији.
Можда овај савет теткиног вилозофа и није лош...
За споменар забележила причалица.
Српски војни обавештајци
Човек који је Черчила тукао усред Београда, јер је блатио Србе. Али не само њега, већ је шамарао и наше политичаре који нису радили свој посао. Сазнаћете и о пореклу војничког пасуља, између осталог.
"Ја идем кући..." - Филм о о.Данилу Сисојеву
Мој пут к Богу - Елена Смирнова, бивша врачара
Мој пут к Богу
Краљ
Слика са интернета
Једном краљу не би довољно да влада људима, већ пожеле да господари и над животињама. Али то му никако није полазило за руком, јер је звериње већ имало свог краља - лава.
Да би се некако умилио лаву, и добио могућност да му приђе и реши га се једном за свагда, краљ посла неколицину својих најближих поданика са предлогом о заједничком лову. Лав их прими, али издаље, и кад их саслуша, рече, загледајући их поспрдно:
- Већ сам поглед на вас говори о томе какав вам је краљ. Такви црви код мене не успевају. Биће да вам је краљ мувљи, а ја мувама забављам свој реп. Сама помисао да са инсектом, па још таквим, идем у лов била би срамота за мене. Пославши вас, он је већ показао своје карактеристике у лову. У мојој шуми, ја никад не ловим оно што је снажно и здраво. Напротив. Узимам што је слабо и немоћно како би јако и здраво расло, развијало се и умножавало. Ваш мувљи краљ, судећи по вама, чини све супротно. Ускоро ће његово краљевство да занемоћа толико да ће сам постати плен и то хијена и црва које је сам за себе узгајао.
И рикнувши на њих, лав их растера да посрамљени отпузаше четвороношке свом краљу.
Аутор: причалица Јелена Јергић
+ + +
Молба онима који преузимају моје ауторске приче: молим вас, потпишите их! Зашто? Из једног разлога: ауторских права. Дешава се да их добијам и на мејл, као препоруку, непотписане. То је мањи проблем. Већи је тај да су људи подозриви, па ме испитују јесам ли сигурна да сам то ја писала. Да не би долазило до тога, умољавам оне који моје приче преузимају да чине слободно то и даље, али да их потписују, као што и друге ауторе потписују. Ово се, дакле, односи само на моје ауторске приче.
Унапред хвала на разумевању и свако добро.
Экипаж 2016
Од режисера сјајног филма "Легенда број 17" стиже нам ново уметничко остварење "Посада". Главне улоге тумаче препознатљиви лик "легенде", Данила Казловски, и феноменални Владимир Машков (који год да сам филм погледала у којем је он глумио - хвале је вредан).
Талентовани млади пилот Алексеј Гушћин већ је неколико пута добијао отказ због самовоље и непотчињавања ауторитету. Таман кад је решио да одустане од даљег пилотирања, отац му проналази посао у малој тек основаној авиокомпанији. Иако са завидним летачким искуством, Гушћин започиње каријеру од почетка, као пилот-приправник. Његов наставник и колега у кокпиту, Леонид Зинченко, строго се држи летачких правила. Али катастрофа која се десила на удаљеном острву примораће их да прескоче правилнике и ослоне се искључиво на сопствене инстинкте за преживљавање.
Овај филм, који се гледа у даху, можете пронаћи на:
Гром
Возећи се кроз алеју ка замку у којем је имао лабораторију, научник је стално загледао у небо на ком су се ваљали црни облаци. Наједном, севну муња, алеја задрхта од грмљавине и треска грома негде у даљини. Уплашени научник скочи са кочије, те леже у канал покривши се кишном пелерином.
Кочијаш заустави кочију и рече:
- Господине, немојте се бојати, па то само грми!
На то му научник одговори:
- Благо теби када не знаш шта је гром.
Уз ову причу, коју је ученицима испричао професор електро-технике, одлично се, као наравоученије, надовезује чланак протојереја Андреја Ткачова:
Хеклани бикини
Прозебли ученици
Слика: Виктор Сафронов
Старац је извео ученике на мраз и пред њима је стајао у тишини. Прође пет минута, десет... Старац ћуташе.
Ученици су се јежили, премештали се с ноге на ногу, гледајући у старца. Он је ћутао. Они су поплавили од хладноће, тресли се и, најпосле, кад им је трпљење достигло свој врхунац, старац проговори.
И рече:
- Хладно вам је. То је стога што стојите издвојено. Станите ближе и делите с другима своју топлоту. У томе је суштина хришћанске љубави.
За блог и причољупце у слободном преводу са руског преводила је причалица.
Старец вывел учеников на мороз и молча встал перед ними. Прошло пять минут, десять... Старец продолжал молчать.
Ученики ежились, переминались с ноги на ногу, посматривали на старца. Тот безмолвствовал. Они посинели от холода, дрожали, и, наконец, когда их терпение достигло предела, старец заговорил.
Он сказал: «Вам холодно. Это потому, что вы стоите порознь. Станьте ближе, чтобы отдать друг другу свое тепло. В этом и есть суть христианской любви».
Дечак који је веровао у чуда
Дечак је волео да чита добре и мудре приче и веровао је свему што је тамо било написано. По томе је тражио и у животу чуда, али није налазио ништа што би наликовало његовој омиљеној бајци. Осећајући помало разочарење због својих потрага, он упита мајку да ли је исправно да верује у чуда. Или се чуда не догађају у животу?
- Драги мој - одговори му мајка с љубављу - уколико се будеш трудио да узрасташ у доброг и љубазног дечака, то ће се све бајке остварити у твом животу. Упамти: чуда се не траже; добрим људима она сама долазе.
"...који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога." (3 Јн. 11)
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
+ + +
Мальчик очень любил читать добрые и умные сказки и верил всему, что там было написано. Поэтому он искал чудеса и в жизни, но не мог найти в ней ничего такого, что было бы похоже на его любимые сказки. Чувствуя некоторое разочарование от своих поисков, он спросил маму, правильно ли то, что он верит в чудеса? Или чудес в жизни не бывает? «Дорогой мой, — с любовью ответила ему мама, — если ты будешь стараться вырасти добрым и хорошим мальчиком, то все сказки в твоей жизни сбудутся. Запомни, что чудес не ищут, — к добрым людям они приходят сами».