В круге первом
У првом кругу - 10 епизода
Због критике Стаљинове политике изнете у приватној преписци, Александар Солжењицин је осам година (1945-1953) провео у Шарашки, сибирском логору за научнике. Искуство тих затворских дана преточио је у роман, а потом и серију У првом кругу, која у десет епизода расветљава три дана драматичних збивања у децембру 1949. године. Стаљин и његови министри врше екстремни притисак на инжењере у логору да пројектују апарат тајне телефоније за потребе службе државне безбедности инициране тајном дојавом високог службеника из совјетске власти америчкој амбасади о руској атомској бомби.
Препоручујем! Сјајни глумци, сјајни дијалози, сјајне мисли о животу и смрти, слободи и заробљеништву, љубави и равнодушности. Као што писах већ: једина истинска историја јесте духовна. Идеологије долазе, пролазе и одлазе, а човек је увек сам на размеђи избора: с Богом или против Њега.
Овде су линкови са јутјуба, а овде су преводи за сваку епизоду. Потребно је скинути и превод и филм да би се могло гледати. За сада је тако.
Амбасада (2018)
Радња серије се дешава у једној од држава источне Европе. После акције локалне службе безбедности, у затвор доспева први секретар руске амбасаде, под оптужбом за трговину наркотицима. Тај догађај тренутно постаје светски догађај број један. Чланови руске амбасаде, на челу са амбасадором Алексејем Прокофјевим, све своје ресурсе покрећу како би свог сарадника ослободили од неоснованих оптужби.
Прве две епизоде са преводом налазе се на линку у посту. Трећа и четврта епизода имају превод али није уклопљен са видеом; мора се посебно скидати и додати на рачунару.
Иначе, серија је заиста нешто. Али и поред тога што не смете заборавити да гледате играну серију, она је намењена публици која мисли. У основи радње је Нова Каледонија, али у којој су презимена као на Балкану. Па завирите, јер вреди.
А на сајту посвећеном руским филмовима налази се и адреса за преостала два превода.
Протест струке
Поплава, која је пре неку годину задесила Србију и регион, када је киша непрестано падала три дана - те слике и последице памтимо и данас. А велика количина падавина носи са собом опасност од земљотреса, који су такође уследили. Сад су код нас учестале и кише и врућина. Букове шуме нестају. Да ли нас чека и трусно подручје?
Ових дана је одржан протест у Пироту поводом изградње мини хидроцентрала, којих је у плану 850 да се гради. Ово је био први скуп где није било грудобусања и скупљања политичких поена неког од представника; нико од организатора није препознатљив. Овде је говорила струка и забринутост. Професори са факултета су изнели разлоге за противљење, али, како то струци и приличи, и предлоге шта уместо МХЦ правити. Скупу су присуствовали и људи из разних крајева Србије, који су дошли да подрже овај еколошки важан протест.
Каква је опасност од њихове изградње? Реке се увлаче у дуге цеви и затварају. Сад не би био толико проблем да је у питању једна река (кад би ово било друштвено корисно решење уопште). Она ће избити негде другде. Али замислите кад затворе неколико река: где и како ће се њихово избијање појавити? То већ у теорији не звучи добро. А да не говоримо о екологији, биљкама и животињама, инсектима који ће нестати. Но, неко је дао паре и нашао хијене за кумове. Зато је важно да Србија буде сиромашна, да не може да се брани, већ да слини за парама. Али та сића неће дугорочно решити проблеме. Зрењанин зна да већ сад нема воде. И многа друга места по Војводини. А неко жели да нам отме пијаћу воду и продаје нам кока-колу. Кока-кола је пиће прављено на бази дроге; шећер у њој, као и у свим соковима, ствара код људи зависност. Али то је мега компанија, која ће учинити све да вам отме воду и уништи производњу домаћих сокова. Зато је битно да препознамо вредност ове многозначајне борбе. Да се она омасови макар и у нашем размишљању. Да унапред предвиђамо потезе непријатељске и осујећујемо битке док су још у плановима. А будите сигурни да они већ имају спремљене планове за нас.
Подигнута је прва тужба против једног од учесника протеста и народ је скупио паре и стао у одбрану Човека. То нам треба! Да станемо једни уз друге, а не на страну муљатора и окупатора. Потребне су нам мале битке, јер гени наших предака не треба да мирују у нама кад зло говори. Ускоро ће вода бити скупља од злата.
Уби нас вера у Деда Мраза
Један страни историчар и путописац има овакав запис о нашим прецима (отприлике): да су Срби несклони прању и хигијени, али да практикују један, њима неразумљив, поступак. Наиме, Срби своје заробљенике не држе, већ их пуштају. Заиста, Срби не воле ропство и не држе робље. Неки дан смо имали прилику да видимо како су Корејци, чини ми се, после 60 година вратили сандуке са америчким војницима. А Србин из Црне Горе, иначе власник једног ресторана, прича како им долазе странци из политичке елите и једино о чему причају јесте да ли се поштују геј права. Они, који су та права измислили, да би направили још више робова! Али им зато Србин никад није донео страно јело, већ све домаће. И каже: "Кад тако радите, више вас поштују!"
Али ми полако губимо ту психолошку предност, за коју чак и премудри Соломон говори, опомињући да се не поводимо за очима, гледајући на раскош непријатеља и кад нас позове неко на вечеру, да не једемо много, већ помало; наше понашање за столом нас одаје каквог смо карактера. Ако смо алави, лакше нас је купити и придобити. На тај начин нас је могуће искористити на свако зло.
Ако већ треба да народ прича о нечему, зашто не би причао о томе како није ни хтео пакетић! Како је одбио да да сагласност након прве логичне и исправне претпоставке да ту нешто не штима. Тај мали цврчак је непогрешив у нама, али слабо га слушамо.
Сад имамо и неке сликовнице, које нам потурају деци у вртићима и родитељи су као згрожени. "Говорите ли истину, силни?", пита нас Цар Давид, псалмопојац. Да занемарим за тренутак да већина васпитача ради за плату (знам и неке васпитаче који се унапред и ограде и родитеље посаветују на чега да не бацају паре, живце, здравље, иако раде у истој школи са овима којима је све свеједно сем плате). Али зар су "Фарма", "Задруга" и други ријалити бољи од сликовнице, а ви седите и то гледате заједно са децом!? Зар није то лицемерно наше брижништво?
А неко то све посматра са стране и купује нас за ситне паре. Продајемо душе у бесцење.
Не би било лоше да се замислимо и на неке наше бољке сами ставимо окове, док нас не заробе целе за туђе бабе здравље.
Како
Како то земља зна да направи од себе семе шљиве, јабуке, сунцокрета и да се никад не забуни? Никад сунцокрет не расте на јабуци, нити шљива на сунцокрету.
И како воде знају кад треба да постану сок јабуке, сок шљиве или сунцокретово уље и да никад не погреше?
И још већа је тајна: како крв мајчина зна кад да се претвори у млеко?
Милица једна у мајке
Сувереност или резерват идиота
"Кад чујете позив на изборе у глави имајте да вам поручују следеће: "Ако ви не изађете на изборе, ми не можемо добити ваше паре!""
Ако се дубље загледате у ово, видећете колико је то тачно. Изнећу овде само три ствари:
1. Стално вам са тв дизниленда причају о разграничењу и подели, али не и о томе да је Косово део Србије. Истина, стање је сада такво какво је, али ви не чујете да постоји та опција. А сви ови су се заклели да ће чувати територијални интегритет и суверенитет земље. Запамтите, они су се заклели на то, а овамо слушате само планове туђе! Ако странци желе да отму, зашто бисмо ми саучествовали у томе? Не може нико да жртвује своју част за колаборацију; ти је већ претходно немаш.
2. Опозиција је кобајаги сузбила редове. Зашто? Па да би помогли Вучићу да влада, а они да једу чорбу у скупштинском ресторану. Партије постоје само у Америци и Енглеској, и оне диктирају услове свуда у свету. Енглези закувају, Амери ударају чекићем. Код нас не постоје партије, већ интереси. Како то да знате? Ако бисте завирили у такозване. планове назови странака видели бисте да Двери немају ништа заједничко са Ђиласом и по плану и програму су непријатељи. Исто је и са свима другима. А овамо ће да брину о Србији!? Значи, сами се не би саставили ни за милион година, што значи да их је саставио неко други. А ако их је саставио неко други, онда је тај једини ауторитет и његов план и програм ће да се спроводи. Сем тога, бирач Двери неће гласати за Ђиласа, нити неки други европејац за Двери. То у старту смањује број листића. Значи, довољно им је само толико да главни добију неки део шаполовине, а Вучић да остане на власти. А заједно са свима њима да будемо под окупацијом и пропадамо. Да ли сте скоро видели неке протесте било кога испред америчке амбасаде? Кад би смели патриоте тамо да протествују, док им амерички амбасадор говори ко иде у скупштину а ко не.
3. Ови су на власти годинама, сви заједно, и Србија тоне ли тоне. Па колико још треба да прође па да схватимо у каквом смо чабру? Сем тога, народ више нигде у свету није потребан ниједној власти, сем још мало за гласање. Како то знате? Па погледајте како никога није брига за толики одлив људи!!! А зашто одлазе у овом просперитетном и најзлатнијем добу владавине Вучића? Замислите, јер нема посла! Нема перспективе! Они сви заједно мисле само на себе, брига их за вас, сем ако међу вама има неких оваца које им раде послове за личну ћар, који су за њих само корисни идиоти.
Зато и кад дође Вучић на Косово, чућете само причу о њему: како не једе, не спава, посипа се пепелом, он, мученик и спасилац стомакоугађања. (Кад је Тома Николић кренуо да штрајкује глађу, то је била таква представа, за коју су посебно нашли зграду, собу, довели камере, а представили су народу како је у болници.)
*