Знање и умење (1)
„Људи су пристали на губитак слободе онда кад су престали да траже своја права на улици а кренули су да аплаудирају полицијском часу затворени у својим домовима.“
Од свега што се дешава већину људи занима да ли ће ове године моћи ићи на одмор, можда море.
Они малобројни размишљају овако: Како одерати зеца? Како упецати рибу? Како препознати јестиво биље? Како наћи воду за пиће? Како се заштитити од сунца без струје и клима уређаја? Какво нам искуство могу пренети бескућници? Какво нам искуство могу пренети људи који су преживели Велику депресију? Шта можемо научити од Амиша?
У Америци је преко 8% (26 милиона) становништва изгубило посао. Али то се не дешава само у Америци. Зато сте ви ухапшени, јер замислите силан свет на улици због губитка посла. Корона је само средство са којим се убрзано постиже оно што је већ било у плану да се уради. За зомбиленд и дизниленд су теорије завере, а за појединце је ствар простија. Нема ресурса и немогуће је свет водити како се водио до сада. Он се враћа на фабричка подешавања што не би био проблем да људски материјал више није ни налик претходним генерацијама.
Попут свих нових вируса очекује се и нови и жешћи талас короне већ у октобру, како најавише неке земље (на пример Кина). По томе ми можемо рачунати и да ћемо Божић славити без изласка. Али шта ће бити са оно мало послова који се раде? Онај који следеће године буде имао посао биће редак човек, кажу. А ево шта се све дешава а о чему не добијате информације сем ако их сами не пронађете на још увек нецензурисаном интернету.
У Америци су километарски редови пред маркетима, који су све празнији и пред гашењем. Многи предузетници и приватници нашли су другу рачуницу за свој производ и обим производње који се из дана у дан смањује, што такође помера и потрошачко друштво, које се том новом тржишту приклања. Али хране има у обиљу, а фармери банкротирају. Зашто? Зато што у време короне нема сезонаца и урод пропада, а млеко се просипа по улицама. Ко год седи кући и прима пакете не пада му на памет да иде на њиву и бере сезонско поврће и воће, а нема ни оних који су досад стизали преко границе. Кад не буде пакета шта ће и по којој цени јести свет? Камиони стоје, не испоручују робу. А са короном, која се сад шири, посебно треба бити опрезан са увозном или замрзнутом храном. Зато је важно не само шта једете већ и одакле је храна. Домаће је најсигурније. Немојмо никога кривити за оно што нећемо да урадимо и прихватимо сами. А видите шта се даље збива: док урод пропада на њивама, за то време се коте мишеви, пацови, зечеви, кртице. Какве то све заразе прете и чекају свој тртенутак да ступе на светску позорницу?
Са друге стране имамо пример Сингапура. Сингапур је мала а људством претрпана земља, која не може да произведе довољно хране за сав народ, јер нема довољно земље. И шта су се досетили? Ако нема довољно земље под ногама за обраду има места горе ка небу. И направили су стаклене баште на спратове са релативно мало технологије и већ убиру плодове. Дакле, све је у идеји и томе да се са кризом изборимо људски и нађемо за себе посао од којег ћемо моћи да се прехранимо а да не крадемо и убијамо се.
Овде се озбиљно замислимо над културом и оним што нам култура, намењена деци, поручује. Примећујете ли разлику у садржајима док гледате „Телетабисе“ и „Машу и медведа“? Да, свет је некако подељен али тај свет ће да размењује садржаје и тако. И сад имате лансирање сателита у Ирану, понирање носача хеликоптера у Кини, а да ли су Срби посејали кромпир? Али немојте овде да будете буквалисти, јер знам ја да се не може живети на самом кромпиру, како ме с правом исправља моја девојчица. Али ја и не мислим само на кромпир, већ се само служим примером, а мислим на све што башта може да изнедри. Зашто? Па ако запад буде био гладан ви ћете бити још гладнији! И кад кажем „садити“, не мислим да сејете у редовима, већ као Ивица и Марица са подераном врећицом и свуда куда пролазите. Кроз шуму, поље, обале – свуда. Да нешто претекне и нама.
Знате, дивно је искуство људи у Сибиру. Они имају колибе којекуде и свако може у њих да уђе и да се склони, само је важно да кад излази остави нешто и за друге да им се нађе. Е то тако треба да разумете кад кажем „садите кромпир“... (наставиће се)
Радујте се!
У последња времена, када дисање антихриста оскврни земљу, море и сав живот, Бог ће раздувати у груди и срце Цркве дејствујућу Исусову умну молитву, као освежавајућу благодатну росу, као дах поветарца у пророка Илије, као противотров који обезбеђује душевно и телесно здравље у данима који долазе.
Архимандрит Јефрем Филотејски
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Кленови
На једном радију, а у емисији која је ишла уживо, водитељ је са нескривеним симпатијама представио слушаоцима већ добро знаног и нешто редовнијег госта. Он је био познат по својим дугим и отегнутим излагањима, у којима је често (нестручно) постављао дијагнозе појединаца или одређене групе, са посебним освртом на њихов низак коефицијент интелигенције и то претежно на основу датих коментара невезано у којој форми.
– Како су само њихови IQ-ови ниски кад могу, као кленови, да се „приме“ на такве теорије завере и лоботомију – говорио је, осврћући се у емисији на један од одабраних коментара у писаној форми; притом је одржао још једно предавање о „тим“ људима са малим IQ-ом и, по обичају, установио им психолошку дијагнозу..
Емисија је текла и протекла. Идућег дана, нека два човека одмарала су се на реци - пецајући. Забачени штапови су се готово истовремено почели цимати и на њима су се, закачени за удице и лажне мамце, појавили кленови.
– То ме подсети...! – примети један. – Јеси ли слушао „психолога“ јуче у емисији како износи нову дијагнозу?
- Јесам – узврати други.
- Како си знао шта да напишеш у коментару?
– Интелигенција клена: он не бира, већ удара.
Јелена Јергић
Кад или како
Сећам се приче у време ерупције вулкана Сент Хелен. На терен су изашла двојица стручњака: један, који је радио за науку и други који је од политичара примао плату. Први, научник, дошао је да каже народу да се склони на време, а други, политичар, да остану и не плаше се. Њих двојица се нису разумела и овај научник је могао без бојазни другом да гледа у очи; али тих очију није било, јер су пред њим продане очи гледале у земљу. Сећам се шта је рекао научник; „Умрећу свакако - данас или сутра, али ово могу да видим само једном у животу.“ Он је остао да гледа ерупцију и да сазна новости из прве руке, али, на његову несрећу, одрон је пошао у његовом смеру. Али човек је умро у служби оног што је радио.
Како се ово може пренети на наше дане? Лако. Ми не можемо одредити кад ћемо умрети али је за нас битно како ћемо умрети.
Храмови су готово празни, јер више нема бака у њима. Кад оду баке, шта ће остати? Каква вера? Млака; ни студена, ни врућа; непотребна и клетве близу.
Данас гледамо слику Страшног суда: пред нашим очима раздваја се кукољ и жито. Открива се лицемерје овог света. Откривају се мисли многих срца. Скидају се маске. Показује нам Господ светло, оно мало, танушно, кроз уска врата и води нас у сусрет са Њим. Открива нам знаке, прави путоказе и разоткрива времена. Учи нас да је већа правда у помијама већ у белом хлебу: од помија се живи и светост задобија, од белог хлеба се урани стока за клање.
И како не благодарити на дивним лекцијама. Рекосмо: умреће се и тако и свак` ће добити праведну плату. Али једна је плата за сина а друга за изрод.
А није потребно ни умрети да би се познао пакао. Нечиста савест итекако испомера човека. Или, што кажу: дело мења душу делатника. Било на добро или на зло.
Наши су преци давали живот за слободу, а ми данас дајемо слободу за... живот?!
Пре би се рекло - духовну смрт.
А од ње нема горег.
Сад кад су послали зомбиленд кући и тако им поручили да су вишак у систему (школство, администрација, банкарство), сад корона прави узлет за нови период. Наиме, најпре је речено да корона напада само жуту расу, али у Америци, ето, напада, црну. И то гојазне. Дакле, оне што имају лош имунитет, што су порасли на фаст фуд храни, коју су им белци наменили као сиротињи. А у Кини се сад забрањује једење паса и мачака. Видите, само пратите како корона и Грета раде заједно. Имате свињски грип, корона је керећи, па птичји, а сад нећете моћи више ни супу од шишмиша да једете. Али не брините. ЕУ дозвољава да једете бубе.
Па драги дизниленде, који си се преко ноћи премаскирао у зомбиленд (маске и лактање), мисли док још можеш шта ћеш и куда ћеш. Бежи из града и спасавај душу. Доћи ће брзо време кад то нећеш моћи да урадиш, а они који буду отишли на време неће ти бити таоци.
Нека је на радост, здравље и спасење Свето причешће свима који се не причешћују кашичицом већ Христом!
И срећан нам празник Благовести!
Прича о таину
Синоћ нам је новинар на „Радио 2М“ испричао поучну причу. Кад је био млад, дружио се са солунским борцем и од њега је чуо причу, која може бити истинита, а може бити и легенда (заоставштина српском народу на времена непролазна).
Прича каже овако:
„Један слепи деда шаље унука преко Албаније и притом га моли:
- Чедо, донеси деди мрвице од таина (војнички хлеб); кажу да има чудотворна својства и да се од мрвица може прогледати.
Унук обећа деди и све време пута гледао је да сакупља мрве. Међутим, како је био гладан, он је, јадник, све мрве временом појео. Кад се вратио кући, он посрамљено призна деди:
- Опрости, деда, ја сам све сакупљене мрве појео јер није било ничег другог да се једе.
На то му мудри старац рече:
- Ако си, чедо! Зна деда да мрвице не могу да лече, већ те је сакупљање мрва сачувало од глади.“
Иза брда
За интелигентне: Да ли сте се загледали у назив вируса? Која година стоји? 2019. А кад је званично кинески председник објавио појаву вируса? У јануару 2020. Знате ли колико је света проциркулисало туда-свуда? И још нешто: ви можете бити сигурни да се нећете заразити само ако не једете. Зашто? Па погледајте продавачицу: она са једним паром рукавица пипа све, и артикле и новце, које је неко, сасвим извесно, пре ње дотакао као заражен. Зато немојте да мислите да неко жели да вас побије, јер, како рече британски премијер, како рече Меркелова: они се спремају да са здравим и отпорним на вирус уђу у нови свет. То не значи да слабији и мање имуни не треба да се пазе, али извесно је да је у свему акценат на нечем другом.
И ево о томе размишљам цео дан, кад стиже пројекат!
"DA LI JE NORMALNO DA CELA DRŽAVA BUDE U KARANTINU SAMO DA BI VAŠ DEDA ŽIVEO DAN DUŽE?!"
Ово је, иначе, изјава Ивана Пернара, хрватског политичара. Али то је небитно ко је и одакле је. Битно је да сами пензионери, свесно или несвесно, подржавају систем који подржава еутаназију. Млади не могу да мрдну и почеће да презиру старе, а стари, закључани, све који су слободни. Почеће, и већ јесу, оптужбе међусобне. Зато мислите главом и искористите време да своје духове смирите и обуздате, и кренете једном да размишљате нормално. Иначе ћемо се сви поубијати између себе.
Не заборавите: након вируса стиже Грета.