[ Заозбиљски смешно... ] 03 Април, 2017 16:23

Скоро сам ишла да вадим нову личну карту, наравно, без чипа, на чему сам годинама инсистирала. У почетку то нису дозвољавали „појединци са задатком“, па су и професоре и правнике, који нису хтели да приме чип, ти „појединци са задатком“ звали назадним. Али се, гле чуда, испоставило да чип не мораш да примиш, и да је лична карта са чипом скупља од оне без чипа, тако да се све увек врти око среброљубља и среброљубивих.

Елем, као што рекох, отидох више силом него милом, јер ни затвор није крај света (ако знаш управљати собом), и тако кроз причу открих да ни њима тамо није баш незанимљиво. Готово исто као ни медицинском особљу на пријему, и службеницима које зову на 088. Има нас разних на слушању, гледању и разумевању, па им се дешава да се приликом сликања људи почну скидати што до појаса, што и преко њега. Наравно, службено лице тада мора да објасни како они не снимају плућа и нису ту ради нашег здравља. Али их је највише који уопште нису задовољни сликом. То су они који су се навукли на фотошопове и селфије у купатилу поред веш машине, углавном. Њима службено лице објашњава на болно истинити начин да они заиста тако изгледају у природи. А међу њима има и оних појединаца који, након сликања, остану да седе сатима у чекаоници, правећи гужву, а све чекајући да добију слике. Можда би и требало позабавити се нашим здрављем са оваквим пацијентима. Но, има и оних примера, који, на помен узимања отисака, почну да одвезују ципеле. Међутим, како нам је познато да овде не вреде ни отисци прстију лопова - будући да смо дознали од једног из полиције како су привели једног на саслушање, а он се води као у затвору - то не могу рећи да је и овај баш пацијент што скида ципеле за отиске. У чудној ми земљи живимо, ипак. Али највећа занимљивост је она кад је објашњавала човеку да се потпише на оном сокоћалу пиши-бриши. И човек се потписао „пиши-бриши“. Сад замислите онда колико ми знамо чему чип служи? Срећом, поред мене је био још један човек у чекаоници, који, чувши да не желим чип и инсистирам на томе, и он сам рече: „Без чипа и мени!“. Јер, упамтите, са чипом је скупљи живот у сваком смислу, нарочито за оне који мисле стомаком. Он је већ почео да вам одузима посао и ствара вишак људи на планети, у којој су села празна. 

 

[ Заозбиљски смешно... ] 01 Октобар, 2016 21:36
Тата учи бебу да спрема кућу
 
 
 
[ Заозбиљски смешно... ] 12 Септембар, 2016 23:53
 
Ово је један од једанаест урнебесних цртежа који нам показују колико је модеран свет заправо луд и поремећен.
 
 
[ Заозбиљски смешно... ] 20 Јул, 2016 09:07
 
 Миодраг Петровић Чкаља - Стилска коректура
 
 
[ Заозбиљски смешно... ] 09 Децембар, 2015 19:58

 

Слика преузета са: caricatura.ru




Поједини људи
Понос духа сузе,
Па до неке среће
Могу да допузе.

Допузе до плата
И до масних звања,
До власти, узура,
Наименовања.

Допузе до гроба
И господства сјајна,
Допузе до двора,
До златних колајна.

Пак се онда шире
С накићеним грудима.
То се тако може
Појединим људима.

Ал' народ ниједан
До највеће среће
Допузио досад није,
Па ни одсад неће.


Ј.Ј.Змај (1884)

 

[ Заозбиљски смешно... ] 03 Новембар, 2015 23:55

Нема струје - нема проблема!

Нема струје - урадиш више посла!

 

 

[ Заозбиљски смешно... ] 15 Септембар, 2014 18:02

оргуљаш 

 

Свештеник локалне цркве требало је да прикупи новац од верника за обнову цркве. Међутим, није знао како да им наговести да дају већу суму, јер је поправка захтевала више новца него што су очекивали. Због тога је био врло нервозан. Онда је још и сазнао да тог дана неће доћи црквени оргуљаш, јер се разболео, него је послао замену.

Нови оргуљаш питао је свештеника шта треба да свира на служби. Свештеник му је нервозно пружио партитуру која се иначе свира и рекао му:

- Данас треба да потражим од верника донацију, тако да ћеш морати да смислиш још нешто што би свирао после тога.

При крају службе, свештеник је направио кратку паузу и рекао:

- Браћо и сестре, налазимо се у веома тешкој ситуацији. Поправка крова већ је коштала дупло више него што смо очекивали, тако да ће нам требати још новаца. Молим нека устане свако ко може да приложи 1000 динара или више.

У том тренутку, оргуљаш је засвирао химну...

 

Преузето

 

[ Заозбиљски смешно... ] 08 Јул, 2014 19:05
 
 
[ Заозбиљски смешно... ] 03 Јул, 2014 18:09

... испред шалтера државне службе

 

 

 

[ Заозбиљски смешно... ] 25 Мај, 2014 15:50

 

 

 

 

 

Дошла телевизијска екипа, из редакције школског програма, у једну сеоску забит, да сними како се код једног нашег сељака слави рођендан.

Сељак се намести пред камеру и почне причу:

- Устанем ти ја тако око пола пет изјутра, дрмнем једну-две ракијице и истерам овце на испашу. Док оне пасу, ја слистим још једно четири-пет, да почнем славље.

- Стоп! Стани! – улеће редитељ.

- Па јесте ли ви нормални?! Ово је школска емисија, треба децу да културно уздижемо. Уместо помињања ракије, ви лепо да кажете како читате књиге, причајте о култури. Хајде поново!

- Устанем ти ја тако око пола пет и прочитам књигу-две, па онда истерам овце на испашу. Док овце пасу, ја ти се лепо сит начитам, а онда, кад их вратим кући пред ручак, ја онако на брзака прелистам две-три књиге.

Уз ручак много волим да читам. Обично узмем неку дебљу књигу да могу после ручка да се лепо наспавам. А онда, кад сам устао, дошао ми је комшија Перо да ми честита рођендан и ми ту прочитамо једно три-четири књиге пре него што сиђемо у село. Увече се цело село скупило на прославу у библиотеци. Ту сви читамо и коментаришемо шта је ко прочитао.

Око десет сати обично библиотекарка прогласи фајронт јер смо прочитали све књиге.

Тада се сви преселимо код комшије Мике. Он има штампарију...

 

[ Заозбиљски смешно... ] 14 Мај, 2014 18:41

 

 

Када је Ганди студирао право на колеџу у Лондону, имао је професора чије је презиме Питерс, који је осећао анимозитет према Гандију, и зато Ганди никада није спустио главу пред његовим (професоровим) „аргументима“ који су били веома чести!

Једног дана, господин Питерс је ручао у трпезарији Универзитета и Ганди је дошао са својим послужавником и сео поред професора.

Професор је у својој ароганцији рекао:

- Господине Ганди, ви не разумете... свиња и птица не седе заједно да једу - на шта му је Ганди одговорио:

- Не брините, професоре, ја ћу одлетети - и оде и седе за други сто.

Господин Питерс, зелен од беса, одлучује да се освети на следећем тесту, али Ганди реагује и бриљантно одговара на сва питања.

Затим му господин Питерс поставља следеће питање:

- Господине Ганди, ако ходате улицом и нађете пакет у коме је врећа мудрости и торбу у којој је новац, шта ћете од тога узети?

Без устезања, Ганди је одговорио:

- Пакет са новцем, наравно.

Господин Питерс, насмејавши се, рече:

- А ја бих, на твом месту, пре узео ону врећу у којој је мудрост.

- Сваки човек узима оно што нема - одговорио је Ганди равнодушно.

Господин Питерс, већ хистеричан, пише на испитном листу реч „идиот“ и даје га Гандију.

Ганди узима испитни лист и седне.

Неколико минута касније, Ганди одлази до професора и каже:

- Господине Питерс, ви сте потписали тест, али ми нисте дали оцену.

 

Из поштанског сандучета

 

[ Заозбиљски смешно... ] 20 Март, 2014 22:02
 
из поштанског сандучета
[ Заозбиљски смешно... ] 18 Март, 2014 18:16

... говори о финансијској кризи и љубави

 

 

[ Заозбиљски смешно... ] 08 Март, 2014 14:12
 
 
 
[ Заозбиљски смешно... ] 31 Јул, 2013 14:01

 

 

У фабрици столарије сиђе директор међу раднике. Приђе једном и упита га:

- Колико столова можеш да направиш за дан?

- Два - одговори радник.

- А ја, видиш, петнаест!

- Знам! - потврди овај. - Зато што си ти столар, а ја дипломирани економиста.

 

 

 

 

Карикатуре са интернета