Setting Sun - Залазак сунца

 

Залазак сунца

 

Гризеш руке које те држе

Зариваш своје зубе до кости

Главна улога, искусан збуњивач сломљеног света

Док се изнутра не показујеш.

 

Кад је све речено и учињено

И твоја војска од теракоте је у бекству

Не, ја нећу пристати да се вртим око твог залазећег сунца.

 

Пазиш на тежину коју носиш

Рамена спуштених ка поду

Савест звечи, освајаш битке са исцртаним осмехом

Док си осуђена да изгубиш рат.

 

Кад је све речено и учињено

И твоја војска од теракоте је у бекству

Не, ја нећу пристати да се вртим око твог залазећег сунца.

 

(мој слободни превод са енглеског)

 

Setting Sun

Patrick Joseph

 

You bite the hands that are holding you

Sink your teeth down to the bone

Leading actor, skilled distractor from a broken world

As the inside goes unshown

 

When it’s all said and done

And your terracotta army’s on the run

No I won’t get caught revolving ’round your setting sun

 

You hold a weight that’s consuming you

Shoulders pushed down to the floor

Conscience rattles, winning battles with a painted smile

While you’re doomed to lose the war

 

When it’s all said and done

And your terracotta army’s on the run

No I won’t get caught revolving ’round your setting sun 
 
 

Кад пелцер не ради

Ко је гледао серију "Мућке" сетиће се епизоде у којој Делбој изнајмљује аутобус ради профита од туризма. Ту он помиње и Џека Трбосека, слонове, измишљену историју и то да ће људе водити до куће Шерлока Холмса. Родни му објашњава да је то измишљен лик, али то Делбоју не смета. Јер он рачуна на то да ако он не зна ништа, то неће знати ни они који га буду испитивали (туристи), поготово јер им енглески није матерњи - што значи да ће се правити да их не разуме. 

Али то није сметало ни Италијанима, који су зналачки кренули да отимају људима паре отварајући кућу Јулије у Верони. Ако Ромеа и Јулију могу да продају писменима, како ће тек новац легати од оних што ич не читају.

И још погледах други део руске серије "Подручје", само овај пут зачарано, о селу које пропада и тражи начин да се сачува туризмом. А за то би се могао искористити сом од пет метара, којег може да види само један старац Хали-Гали. Један од богатуна, иначе рођени брат председника села, предлаже да ураде исто што и Египћани, код којих је он ишао у риболов на ретку рибу. Туристи су дали силне паре, нико ништа није уловио, а онда их је водич одвео у музеј да им покаже како риба изгледа.

И, као што видите, неко зарађује на опсенама, само ми, који имамо Дизниленд већи од свих других заједно - једино нама то не полази за руком...

Бранислав Нушић: Бен Акиба

 
Бранислав Нушић - БЕН АКИБА Улоге: Властимир Ђуза Стојиљковић Загорка Марјановић Бранислав Јеринић Драган Лаковић Душан Јакшић Жижа Стојановић Ерол Кадић Тони Лауренчић Иван Јагодић Владан Живковић Горан Султановић Иван Јонаш Богић Бошковић Љиљана Јовановић Бранко Вујовић Станимир Аврамовић Редитељ: Нада Бјелогрлић Производња: Драмски програм Радио Београда, Децембар 1989. године
 

Две јабуке

 

Једна девојчица је држала две јабуке у рукама. Пришла јој је мајка и са осмехом упитала:

"Душо; хоћеш ли да ми даш једну јабуку?"

Девојчица је погледала, а онда брзо загризла једну јабуку, а затим и другу. Осмех на мајчином лицу се смрзао.

Покушала је да прикрије своје разочарење.

Помислила је:

"Где сам погрешила у васпитању свог детета?!"

Девојчица је пришла, умиљато погледала мајку и рекла:

"Ево ти ова, много је слађа!"

 

"Светосавско звонце'" бр. 7/2017.

 

Србија на мајке ми миле

Продане су прве карте за метро који није изграђен. Балерина Аја, коју нису видели да плеше, одушевљена је чињеницом да ће деца лакше доћи до њене балетске школе. Док се метро не сагради, она ће бити баба а деца ће порасти. Но, то се све лепо уклапа у тв дизниленд: продаја станова у непостојећем Београду на води, отварање моста у изградњи, отварање радних места у фабрикама "можда ће бидне", изградња једне од десет најлепших фонтана које не раде... И то пролази на мајке ми миле, јер не смемо сметнути с ума следећи податак: након јавне бламаже и разоткривања смућки са игром звано Лото следеће недеље уопште није опала уплата! Сад кад чују да је Венецуела прва увела крипто валуту (плаћање ваздухом) оне штедише из Дафине само могу да замислим како ће се обрадовати и направити ред. А притом слабо примећују кладионице и то како Бели уопште није био котиран ни пре него што му је листа одбијена. Као што ни наших тимова из кукуруз лиге нема на спортским кладионицама...

Пост пре сваке дијете

 

Слушам ових дана неке приче о дијетама, али сад на један други начин. Можда не би било згорег да сви обратимо пажњу, поготово ако ће кренути да нас уче како је, ето, и свет инсеката здрав начин исхране. Па и пост је здрав, и користе га и хришћани и муслимани, али га не рекламирају. У болници вам је све посно- кад кренете на лечење, операцију.

О чему је, могуће, реч?

Сада ће кренути (ако већ нису) разне дијете под плаштом здраве исхране а за мале паре. То само значи да време пред нама уопште није бајковито, како тврде са тв дизниленда, па и ова исхрана са инсектима треба да се тако разуме; поготово знајући да је свет инсеката у драстичном опадању, понајвише због људског фактора и прекомерне употребе пестицида. Ако нема инсеката, неће бити ни птица, ни животиња који се њима хране; неће бити биљака. Сахара прети свету, јер су људи изгубили и компас и мисију. Закони који се сада уводе неће бити мењани ни са променама власти, већ ће се пооштравати, будући да ће све морати да се контролише и право на живот ће имати само изабрани. А нико овде неће век вековати, треба се одавде и селити. Зато је једино светло вера, која нам је дата да је чувамо и да она чува (храни) нас.

Наздравље нам Васкршњи пост и праштајте и не замерите за прејаку реч.

 

Имаде вас много

слика: Јудино самоубиство 

 

Имаде вас много - та ко би вас могô

Избројати,

Свијех знати?!

Имаде вас много богатих госпара,

Са сребром и златом, милионим' пара.

Двори вам се вељи у висину дижу,

Али никад, знајте, до неба не стижу, -

У небу је вјечност, у њима је није,

Вријеме ће да их све с прашином скрије.

 

Имаде вас много сивих соколова!

Ријечи су вам јаче од бурних валова,

Ал' соколи никад не пузе, не гмиле

Ни онда кад на њих јурну грома силе,

А ви знате, знате, ој "соколи с ријечи",

Пузити кô црви, сред прашине лећи,

Оставити браћу нек их душман таре,

Само да стечете "обећане даре"...

 

Имаде вас много са благијем ликом,

Е би рекли: о злу не мислите ником,

Е би рекли: да сте с неба анђô прави,

Што истину љуби, који Бога слави,

Ал' у души вашој ништа друго није

До црног демона, - ту се злобно крије.

 

Имаде вас много... Каквијех вас нема?!

Али вас је мало

Којима је стало

До народа свога

Тужна, паћенога.

Мало вас је, мало са поштења да се,

Са врлина ваших имена вам гласе;

Мало вас је, мало на бранику права,

Мало вас је глава, -

Мало вас је, мало са срцем у груди,

Мало вас је - људи!

 

Алекса Шантић