Субота, Април 30, 2016

Чудно завештање оца

 

Слика са интернета

 

У једног верујућег човека био је неверујући син. Отац је много патио јер му није полазило за руком да усади у момка веру. Осетивши да му се ближи смрт, он позва сина.

– Испуни ми једну молбу!

– Какву, оче?

– Када умрем, ти посећуј ову собу четрдесет дана по петнаест минута.

– А шта треба да радим за то време?

– Ништа. Само седи. Сваки дан не мање од петнаест минута.

Сахрани син оца и учини му по вољи: посећивао је његову собу, седећи у њој. Када се навршило четрдесет дана, младић сам пође у цркву и отада постаде дубоко верујући.

Тек много година касније он је схватио колико је мудро било очево завештање. Отац је разумео да млади имају сувише брз ритам живота, горду сујету и не промишљају о вечном: о смислу живота, својој души, бесмртности, Богу. Но, зауставе ли се и остану ли у тишини – чуће куцање Господа у срцу.

 

Причу са руског је, у слободном преводу, за блог и причољупце превела причалица.

 

Силазак Благодатног огња у Јерусалиму 2016. године

 

[Одговори]

Volim ove tvoje slobodne prevode ruskih priča, ali ipak moram ti reći da sa godinama sve više pomišljam da se ljudi rađaju kao verujući i da to nose u sebi? To je osećanje kao i sva druga osećanja koja nosimo u sebi?
Samo pitam i razmišljam? :)

Comment by Nikoleta (04/30/2016 21:10)

[Одговори]

Не каже се узалуд: "Убио Бога у себи", или "Убили су Бога у њему".
Као што се наследи од биолошких родитеља, тако и од Оца духовног. А да ли ће семе нићи - зависи од нашег и само нашег избора.
Ја, такође, само думам на твоје думање. :)

Comment by pricalica (04/30/2016 22:12)

[Одговори]

Млада душа зна лако да залута а да притом невиди обмане лажног пута. И поред позитивног примера у породици, ја се као млад нисам могао дати бремену, којег тада нисам могао носити. Ипак, никло је семе.
Баш тако Николета, људи се рађају верујући и незна се када ће се ко окренути Богу.

Comment by Лаки (04/30/2016 22:27)

[Одговори]

Имамо пример двојице разбојника распетих са Христом на крсту: један покајани, други непокајани.

Comment by pricalica (04/30/2016 22:38)

[Одговори]

...И колико је стрпљиво праштање најблагодатније послушање верујућег.

Христос Воскресе!

Comment by prepoznavanje (05/05/2016 19:34)

[Одговори]

препознавање
Амин.
Ваистину васкрсе!

Comment by pricalica (05/05/2016 20:18)

[Одговори]

Увек нам треба минут стварног времена свесног тишине нашег бића.

Поздрав велики, кратка и поучна прича, а много је у њој стало.

Comment by krilaandjela (05/06/2016 10:29)

[Одговори]

крилаанђела
И ја сам тог мишљења.
Отпоздрављам, Криоце! :)

Comment by pricalica (05/06/2016 20:52)

[Одговори]

Stisaj buku u sebi, pronaci ces tisinu i oko sebe. Mudar otac.
Pozdravce.

Comment by merkur (05/07/2016 21:42)

[Одговори]

меркур
Поздравче и теби од срцета. :)

Comment by pricalica (05/08/2016 23:43)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме