ПРЕДСЕДНИКУ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ другу Хазбулатову Р. И. Поверљиво, у једном примерку на осам куцаних страна. Поверљиво, на 32 куцане стране – јавно. Аутори____________________
26.01.93.г.
ЗВАНИЧНИ ДОПИС
Дубокопоштовани Руслане Имрановичу!
Свеобухватност политичке, економске и правне реалности, која се од 1985. године до сада нагомилала, значајно је умањила одбрамбену способност државе, подрила безбедност друштва и заоштрила питање прихватања граничних сфера науке, које су у Совјетском Савезу и у иностранству, из ових или оних разлога, традиционално сматране псеудонауком. Наиме, политичари и војно-индустријски комплекси свих земаља испољили су посебан интерес управо за „перспективне“ технолошке могућности „псеудонауке“ за носиоце и иницијаторе проучавања у „граничним“ областима науке.
Реч је о области науке познатој као парапсихологија и психотроника. На основу њих, већ од 1977. године по званичним државним програмима, у низу технички развијених земаља (САД, Немачка, Француска, Италија, Израел, Египат, Совјетски Савез), развијају се и проучавају „техничка средства корекције и управљања понашањем људи на основу биофизичких принципа командовања и нових физичких принципа преноса емитованих сигнала на велика растојања – оружје психофизичког управљања интелектом“.
У војно-индустријским комплексима свих земаља на снази је стандардна класификација средстава наоружања: атомско наоружање је трећи тип; атомско наоружање у садејству са акустобиофизичким средствима – четврти тип; психотропно оружје засновано на биофизичким принципима – пети тип; технотропно оружје на истим тим принципима – шести тип; биотропно оружје са утицајем на генетски апарат – седми тип.
„Логика“ војних стратега, финансијских и политичких кругова, која стимулише разраду оружја масовног уништења од петог до седмог типа, објашњава неопходност тих видова наоружања са „хуманих“ технократских позиција: „та врста оружја не руши техничка достигнућа друштва (зграде, војне комплексе итд.), не убија људе и животиње, оно „једино“ чини људе зависнима и послушнима“. Ова логика је дала разлога да се дати тип наоружања назове „еколошки чистим оружјем“.
Припрема друштва за прихватање дате доктрине остварује се на више планова:
- с једне стране око датих проучавања формира се систем строге тајности;
- с друге стране у оптицају је циљна дезинформација, која рачуна на то да се јавности пренесе двосмислена представа о реалности постојања овог проблема: обучен је велики број психофизичких секти, „пророка“, „тумача“, „спаситеља“, „исцелитеља“, „магова“ и просто врачара, који измишљају своју обдареност. У САД за последњих 15 година, у различитим „друштвеним“ организацијама, прошло је обуку из првог и другог курса медитације (психоаутотренинга) 15 милиона људи. У Европи (Француској, Италији и Немачкој) око 1/10 одраслог дела становништва. У азијатским земљама (Јапану, Кини, Индонезији, Индији, Пакистану, Малезији) - до 80% становништва од шестогодишњег узраста надаље, по обавезном програму рада укључујући школу и колеџе.
У Русију је однедавно хрупила бујица „психожречева“ и „психонаучника“ са Запада. Само кришнаисти су од 1987. до 1992. године у Русији оформили више од 500.000 медицинских курсева и то, у првом реду, у таквим градовима као што су Обињинск, Дубна, Пушћино, Москва, Санкт Петербург и тако даље. По упрошћеним рачунима, семинаре кришнаиста, муноваца, ведантиста и таоиста посетило је, само у Москви и московској области, више од 200.000 људи.
На тај начин, у Русији, као и у другим земљама, формира се посебан друштвени међуслој, који активно прихвата идеје психофизичког усавршавања и понашања. То је онај део друштва, који је најосетљивији на утицај психотронског наоружања. Углавном, тој групи припадају: интелектуалци који нису нашли своје место у „перестројци“, бивши војници и чланови њихових породица.
Овде је важно рећи да се међу аспектима психофизичког усавршавања и управљања свешћу извана не ставља знак различитости. Усавршавање нивоа сопствене технике поставља се на исти ниво са вербалним управљањем психиком уопште.
Несумњиво је, да се на фону опште духовне глади, горе наведени атак на психофизички статус друштва темељно прихвата од стране сваког посебног примаоца као панацеја (свелек), и тек у другој етапи се јављају сумње и питања ко то управља и коме иде у корист тако висок степен психосоцијалне хипнабилности друштва.
Уважени Руслане Имрановичу, Ви ћете, као ерудита, сигурно у тој ситуацији увидети аналогију са психичким токовима друштва у Италији, Немачкој и Шпанији од 1928. до 1935. године: институти окултизма, секте, затим привилеговано и суперзатворено друштво „Врил“ су, уопштено речено, претход или наступање психологије фашизма у Европи - култа силника, уникалних богоизабраних личности и народа.
Разлика између садашње ситуације у Русији, и Немачке из 1933. године, је у томе што у оно време, у арсеналу и физичких теорија и техничких средстава посредством којих је било могуће организовати масовни утицај на психику и понашање човека, није било „Богом изабраних“ личности.
Целокупност посредних и директних информација о разматраном питању дозвољава нам да изведемо недвосмислени закључак: до 1992-1993. године таква техничка средства у различитим модификацијама, са различитом моћи и даљином утицаја, сигурно ће постојати у арсеналу наоружања САД.
Али најстрашнија реалност се састоји у томе да су извесни аспекти и достигнућа ових тајних истраживања остали ван контроле државних система и постали власништво корумпираних и мафијашких група различитог политичког усмерења: од елементарних криминалаца до озбиљних политичких структура.
У вези са изложеним, међудржавне споразуме о разоружању треба поново размотрити у околностима реалности новог и до сада невидљивог замаха трке у наоружању. Из овог угла може се преиспитати одлука о престанку производње атомског наоружања, јер средства која се сада добијају престанком улагања у атомске пројекте као свежа бујица хрупиће у трку за стратешком предношћу у области нове врсте оружја – оружја психотронског дејства.
Колико је наведена опасност реална?
1. Од 1977. године у САД постоји „центар перспективних физичких истраживања“, у којем је „ишчезло“ (прекинуло објављивање својих радова) више од 20 лауреата Нобелове награде у области физике, медицине, а такође и неки крупни специјалисти за оријенталну философију, хришћански исихазам, египатску магију. За њима, исто се догодило и најкрупнијим психолозима и биолозима, који су раније радили у области генетике понашања (Benzer, Konopka, Luck, Delgado, Ливицкий, Brant, Vafengtar и др.).
2. Управо од тог доба почиње „масовни“ окултизам, припрема друштва за прихватање психофизичких концепција.
3. Појава нових праваца науке, легализованих у академским круговима: неуролингвистичко програмирање, психотроника, радијационо-акустички ефекти, психокодирање и сл.
Сви горе набројани правци, у овој или оној мери, повезани су са задатком дистанционог бесконтактног утицаја на свест човекову путем техничких средстава.
4. Један оа аутора овог дописа до 1986. године је радио као главни извршилац разраде техничких задатака по линији партије на овај или онај начин повезаних са горе изложеним питањима. Од 1983. године био је научни руководилац програма „Косморитам-3“ и „Орион“, чији је садржај описан као „фундаментално истраживање принципа и начина дистанционе бесконтактне корекције функционисања сложених техничких и биолошких система помоћу физичких поља са импулсно-кодном организацијом и њихово експериментално-конструкторско обезбеђивање“(Материјал ЦК КПСС и Врховног Совјета СССР-а од 27. јануара 1986., број 137-47 одељак „Лава-5“ и „Корито-1“). Паралелно са именованим програмима, не додирујући се путем информационих канала, водили су се, блиски по садржају, радови и истраживања у две друге најкрупније научне институције.
Природно је да су финансијска средства, добијена за ове радове, била омогућена само после брижљиве анализе информација о сличним активностима у САД и другим земљама.
Године 1983. ми смо у том погледу значајно заостајали за САД, али како је у свом говору на XXIV конгресу КПСС изјавио М. Горбачов: „За разлику од америчке тајне службе, поћи ћемо асиметричним путем и решићемо тај проблем брже и јефтиније“.
Асиметричност се састојала у томе што смо, пошавши од области физичке теорије и математичких инструмената, избегли доказивати научном јавном мњењу да у питању нису „лажно-научни“ ефекти. Радили смо успешно. Због тога смо 1989. године, у случају неопходности, могли у року од шест месеци да будемо спремни спровести масовно испитивање, између осталог и из космоса, система психотропског утицаја и управљања понашањем човека.
Међутим, „несхватљиве силе“ су 1989. године, на челу са Е Лигачевим, довеле до потпуног слома читаве научно-техничке кооперације и њене седмогодишње производње. На тај начин, од 1989. године, овај правац рада у потпуности је отргнут од државне контроле, постајући својина шарлатана, западних тајних служби и „ентузијаста“ (доктор техничких наука Андријанкин, генерал-пуковник Ханцеверов, Медељеновски, Купчин, Голиков и др.).
Од 1989. године извесни новинари храбро и очајнички покушавају да поставе ова питања на свим нивоима државности. Али постојала је веома сурова, а скривена цензура, која је многе од њих стајала службе и здравља. Писма, тим поводом, упућивана су Горбачову (преко вице-президента АН К. В. Фролова; директно Н. Ришкову, В. Чебрикову и 1991. године – генералу Кобецу). „Цензура“ је користила познати метод „зоне ћутања“. Од 1991. године покушали смо, у лошој политичко-економској ситуацији у Русији, подићи ово питање на ниво законодавне иницијативе (она је дата у прилогу).
Не постигавши резултат, поставили смо ово питање на нивоу међународних друштава. Али наши материјали су извађени из документације пријављене за међународно-еколошку конференцију у Бразилу, без обзира на то што је она припремљена уз заједничко учешће експерата Православне Цркве и што је уживала благослов Патријархов.
На основу горе изложеног, на Ваш увид достављамо следеће предлоге:
1. Примити ауторе овог дописа због разговора са циљем разјашњења и прецизирања извесних танчина у вези са горе наведеним, уз прегледање видео-касете из тв емисије „Црно сандуче“.
2. Одредити иницијативну групу, коју ваља саставити после строгог одабира малог броја лица способних да сачувају државну тајну и поручити од ње да припреми разматрање овог питања на затвореном заседању Врховног Совјета Руске Федерације или групе народних посланика.
3. Циљ таквог саветовања треба да буде:
- информисање политичког руководства од стране државних органа о реалности психофизичких диверзија и нове трке у наоружању;
- израда докумената који ће омогућити контролу државе над свим формама пропагандне и масовне примене знања из области парапсихологије и психотронике (разне секте, групе медитација и сл.);
- предузимање мера за стављање под контролу приватне производње техничких средстава у овом правцу и одузимање таквих средстава којима располажу различите групе;
- разрада и реализација државног програма за научно и техничко истраживање у тој области знања са циљем неутрализације разлике у корист САД;
- налагање групи законодавне иницијативе да донесе допуне и измене у правно незаштићене сфере (психофизичка и психолошка заштита, информациона и интелектуална заштита);
- и на крају, припрема међународних иницијатива за развој права човекових у тој области.
4. Увиђајући огромну технолошку експлозију средстава масовног утицаја на психику човека код нас и у иностранству, сматрамо да треба преиспитати:
- међународни мораторијум на масовна испитивања средстава психофизичког утицаја на интелект;
- забрану и међународну контролу над истраживањима у тој области.
Посебну забринутост, у вези са горе изложеним, изазива недавно обраћање САД у ОУН са молбом да у Сомалији примене силу која „не уништава зграде и не убија човека“. Највероватније, стратези САД су имали у виду психотронско оружје. Није искључена масовна примена тог оружја у Ираку, Југославији и на другим жариштима...
После позитивизма долази демонизам. Овдје су се Запад и Исток руковали... Дошло је до савезништва - западне тековине и трендови паралелно са далекоисточним култовима. Јога је тек почетак и сам увод у рат каквог свет још видео није, а за који се Црква припрема. Она унапред бива обавештена и не чека непријатеља на вратима, јер иде увек испред њега.
Јеванђеље, та блага вест Господња, и анђеоски пој пастирима на рођењу Богомладенца где се каже: "Радујте се!...", што доказује да Бог није Бог страха већ Љубави, и "вести" како новинске, тако и телевизијске, у којима је само страх, блуд, убиства, и све оно што човека заводи и одводи у очај и депресију. Две вести, од којих је само једна истинска и радосна.
Послушај, брате и сестро, седи и предахни на источнику Животодавном!
Збор зборила господа хришћанска - Отац др Милош Весин: „Да ли се љубав безусловно добија или је треба заслужити?“
У до сада незапамћено испуњеној дворани Задужбине Илије М. Коларца, 10. новембра 2015. године, протојереј-ставрофор др Милош Весин одржао је предавање на тему "Да ли се љубав безусловно добија или је треба заслужити?". Предавање у целини емитујемо благодарећи Милошу Јевтићу.
Све велико се обавља у тиховању. Тајна тиховања је мало разумљива за савременог интелектуалца, који се родио и живи у свету речи. За њега тиховање није пуноћа оног другог живота, и кога реч није јака да изрази; за њега је ћутање гробна пустош. Интелектуалац је увек бучан, он мало личи на генератор који људима даје светлост, али и буку. Мисао на то да нема шта да каже, за њега звучи као пораз. Један од узрока зашто интелектуалац ретко посећује цркву, или је уопште не посећује, по његовим речима, је у томе што са "нашим свештеницима културан човек нема о чему да разговара".
Интелектуалцу је неразумљиво то да је свештеник вршилац тајни, а тајне су живот за човечију душу; он хоће да свештеник буде образовани Водич по храму.
Када је познати духовни писац Е. Посељанин изгубио вољену жену и пријатељи му саветовали да напусти свет и оде у манастир, одговорио је: "Ја бих оставио свет, али ће ме у манастиру послати да радим у штали". Не знамо какво би послушање дали том човеку, али је тачно осетио да ће се монаси у манастиру потрудити да укроте његов дух, да би се из духовног писца претворио у духовног делатеља.
Истински духовни живот скрива се од света. Како је то тешко онима који покушавају да освоје свет својим талентима! Ми не говоримо да је то немогуће - ми говоримо да је то тешко ...
Породична Божићна прича, са неочекиваним обртима и специфичном атмосфером загрејаће свако срце хуманом поруком коју доноси. ТВ филм, снимљен према тексту Мирјане Лазић, а у режији Мишка Милојевића, носи озбиљан садржај у хумористичком руху, тако да наводи колико на смех, толико и на празничну ганутост.
Премијера овог ТВ филма је за Бадње вече, 06. јануара у 20.15, на Првом програму РТС-а."Уочи Божића" наставља срећно успостављену традицију Драмског програма да у време највеселијег хришћанског празника дарује гледаоце забавним и квалитетним играним програмом који припада жанру "божићне драме". И овог пута подстицај је пронађен у делима наших класика, па је текст компилација две кратке Нушићеве приче: "Госпођа Милхброт" и "Општинско дете". Хуморни мотиви Бен Акибиних "цртица" дали су могућност да се исприча једна "нова" прича у мелодрамском руху.
Сви ви који желите да се вратите на село, што је здраво размишљање, крените што пре, док још има живих бака и дека од којих ћете примити потребно знање. Они који остају у граду нека не запуштају своју здраву сељачку традицију. Све ово нам је свима заједно потребно да преживимо.
Будите слободни и храбри, рече Господ. И још: множите се и рађајте и наследите земљу.
«Да ли је праведно обесити деветнаестогодишњег дечака због тога што је донео практичне закључке из философије коју му сами предајете на универзитету? – отприлике овим речима је 1924. године адвокат по презимену Дероу спасио од смртне казне двојицу младих убица:
Натана Леополда и Ричарда Леба. Ова двојица су се, задојена идејама о «натчовеку» и експериментално решавајући Раскољниковљево питање: «да ли сам твар која дрхти или имам права?» договорила и убила «пробе и теорије ради» четрнаестогодишњег дечака који је био даљи рођак једног од убица. Заиста су видели себе као представнике неке више расе. Натан Леополд је говорио 15 језика и постизао је добре резултате у природним наукама. Потицали су из богатих породица чикашких Јевреја. Зашто да човек не помисли да је изнад свих и да му је све дозвољено?
Злочин су замислили као идеално убиство, односно као нешто што се никад неће открити. Било је учињено све, али врло аљкаво. «Надљуди» су оставили мноштво трагова и ситница на основу којих су могли бити ухваћени и убрзо су били ухваћени. Јавно негодовање је превазилазило све границе. Лично Ал Капоне се пријавио да помаже полицији у потрази за убицама у фази истраге. Једва су нашли адвоката. Био је одржан свеопште познати суд на којем се зачула већ изговорена реченица захваљујући којој је убицама смртна казна замењена затворском ћелијом. По мотиву овог филма Хичкок је касније снимио филм под називом «Конопац» у којем се поставља питање одговорности теоретичара за дела практичара који су поверовали у њихове теорије. Заправо ово питање нас и занима, а остало је повод.
Вечни живот не постоји. Савест је фикција. Религија је начин духовне експлоатације. Имаш инстинкте, вољу и потребе. Остало је привид. Пуштајући канџе, рогове и копита да расту освоји своје место под сунцем. Како да га освојиш? – То никога није брига.
То је философија атеистичког позитивизма сведена на област личног морала. То се проповеда на хиљадама факултета и у милионима школа. Човека на биологији проучавају као живо биће; на физици – као предмет видљивог света; на социологији – као кап у многољудном мору и тако даље. Специјалне антропологије, религиозне антропологије нема или готово да нема. Тамо где је има мало је слушалаца. Тамо где је нема налазе се милиони студената.
Ти си син случаја и унук мајмуна, ти си физичко тело са сложеном организацијом, али си ипак тело и сутрашње јело данашњих црва. Ти си горди прах и случајна грешка. Ти си нечији експеримент или просто смртни фантазер. И то је све. И ове песме се на различите начине певају већ вековима, удувавају се у наше уши, усађују се у мозак. И време је да поново прочитамо оно што је адвокат рекао на суђењу: «Да ли је праведно обесити деветнаестогодишњег дечака због тога што је донео практичне закључке из философије коју му сами предајете на универзитету?» Јер постоји (сами сте говорили да постоји) борба за опстанак и преживљава јачи, и својства јачег се акумулирају у најбољима и онда је најбољи већ изнад осталих, а то значи... Стварно, зашто да виши не убије нижег ако то јако жели? Или ако је он заостао, а ја сам прогресиван, и треба да га уклоним с пута општег развоја? Расна, класна и друга питања могу украшавати ово теоријско страшило као украси јелку. И заиста није јасно коме треба строже судити: ономе ко је у цртама опште теорије показао прстом ко је достојан смрти или ономе ко је непромишљену пресуду спровео у дело.
Човек који каже да «нема Бога» подразумева да нема ни Божијих закона, као што нема ни вечне одговорности за учињено. Постоје само људске измишљотине и одредбе које можеш да помераш како желиш. Овакав човек сам оштри нож ономе ко је спреман на злочин и даје му теоријско оправдање за будуће злочине. Ето, такав је био историчар Костомаров. Његова мајка је била кметкиња, а отац господар. Односно, син је био незаконит. И тата не само да је волео да дарује сељанкама топлину и пажњу. Волео је и философију. Волтеровску. У својој љубави према умним предметима падао је у одушевљење и држао сељацима предавања. Да су, вели, Бога попови измислили; да вечног живота нема, да је човек налик на биљку и друго. Једном су га убили. Ишао је у град, у банку, вероватно је имао новца. Убили су га и опљачкали.
Полиција је тражила убице и није могла да их нађе. А после извесног времена убице су се саме пријавиле. То су били кметови покојника: кочијаш и још неки. На питање: „Зашто сте се пријавили?“ – рекли су: „Савест нам није дала мира. Господар нас је на све начине убеђивао да нема вечног живота, да нема савести и да нема Бога. Ради, каже, шта хоћеш. И убили смо га. А испоставља се да Бога има. Има и савести – мучи нас. И постоји пакао – живимо у њему. И да бисмо избегли вечни пакао дошли смо да се пријавимо.“
Ко га је онда убио? Прво је господар убио веру у људима. Тачније, прво ју је убио у себи, а онда (из обести) и у њима. После су они убили њега хладног срца, под утицајем проповеди. Али није могао да убије савест у њима. И савест је довела убице до признавања греха. Зар за проливање сопствене крви није крив проповедник и прокламатор лажних истина? Господе, помилуј: крив је! И тамо где се данас лије непотребна и невина крв, прво су се чуле речи професора, новинара, политичких оратора, стручњака итд. Сигурно су се чуле. Без њихових словесних злочина данас, у доба информација, не дешава се ниједан злочин.
Треба бити пажљивији и опрезнији с мислима. С теоријама и учењима такође. Судњи дан неће бити само страшан, него и изненађујући. Тада ће се испоставити да су теоретичари, који ни мрава нису згазили, више криви него извршиоци који се нису растајали од оружја. И први ће отићи на дно пакла, а други само на средину. Или некако другачије, али то неће бити весело.
Веза између теорије и праксе, мисли и дела је веома јака. Много је јача него што изгледа. Непажња у том погледу је преступна и опасна. Има мноштво примера за то. Даље треба да се упустимо у самостално трагање како бисмо се боље уверили у очигледно.
Протојереј Андреј Ткачов
Са руског Марина Тодић Извор: Православие.ру
др Јована Стојковић: шизофренија
А ако нађете времена послушајте и ову емисију:
Вратите нам недељу!
Почевши са овом темом, водитељи, Драгана и Милан, дотакли су се и свега другог, што, увидећете ако послушате, произилази управо као последица укидања недеље.
Европски суд забрањује крштење беба, пише ilgiomale.it. Према одлуци тог суда, од марта 2016. године крштење деце ће бити у супротности са европским законима и сматраће се кривичним делом.
Мотиви за ову скандалозну одлуку су следећи:
Крштавањем деце крши се члан 16 Европске конвенције у вези са чланом 22 који каже да дојенчад, будући, још увек не могу да разумеју и поступају по слободној вољи у позицији су да прихвате одређену веру без да су тога свесни. Крштење је чин којем треба свесно да се приступи, а не да се намеће од стране религиозне организације. Вршење ове свете тајне угрожава дететова основна права по члану 3 Конвенције о правима детета, која је ратификована 25. маја 1992. године. Ово право гарантује личну слободу.
Ватикан се још увек није огласио по овом питању, али у недељу се очекује конфенренција за новинаре на којој ће бити коментарисана ова одлука.
Извор: Епархија горњокарловачка
* * *
Дакле, прошле године је Америка почела да избацује Божић из употребе, а Европа, видимо, иде и корак даље. Али је занимљива њихова логика и свих који се позивају на тзв. европске вредности а да притом нико не спомиње концентрационе логоре, Жуту кућу, геноциде... И кад кажу да се овим крше дечја права, како је то онда у Србији изнет предлог на изгласавање о томе да свако дете чим се роди мора да буде донор? И откуд то наједном Србији треба толико донора?
Па и не треба. И нису џаба код нас странци засели на тачно одређена места са којих ће се питање потенцијалних донора решавати, и то, замислите, чак и док дете још неће умети само да одлучује.
А кад већ помињемо права којима се ЕУ дичи (јер настанак ЕУ је доказ да се Европа распада), за све вас који не знате, а хрлите да тамо уђете, знајте да обична свиња има већа права од Срба, чак и рибица. У једном од безброј чланова законика свиња мора да има обезбеђене услове и у свињцу играчке да се игра, док рибицу не можете имати уколико немате акваријум одређене величине, са све узгојеним бактеријама и неопходном количином воде како би она могла живи. Са друге стране Србима је загарантована бодљикава жица.
Холивудски глумац Џонатан Џексон, добитник пет Еми награда, у интервјуу датом Пемптоусији током своје недавне посете Манастиру Ватопеду на Светој Гори, говори о томе како је постао православац...
У том смислу су јасне речи В.В. Путина о томе да водећи битку тамо, у Сирији, ми верујући људи треба да имамо у виду да се сад дешава нешто сакрално, нешто тајанствено за нас православце, али врло значајно – руска војска се први пут бори на Светој земљи! Јер сиријска земља, све до Дамаска, па чак и иза Дамаска – јесте Света земља, којом је ишао наш Господ Исус Христос! Наши руководиоци то за сада не говоре, али сам убеђен у то да схватају о чему се ради.
Први пут у историји руска војска се бори против непријатеља вере, против непријатеља човечанства, против самих ђавољих сила које представља овај ИСИС, овај ИДИЛ, бори се у северном делу Свете земље у којој се налазе светиње, у којој се налазе арамејска села, а у Дамаску се налази глава Јована Претече!
Европски суд забрањује крштење беба, пише ilgiomale.it. Према одлуци тог суда, од марта 2016. године крштење деце ће бити у супротности са европским законима и сматраће се кривичним делом.
