[ Бисерје са нет-а... ] 12 Мај, 2019 18:57

 

Сиромах је питао Бога:

- Зашто сам ја тако сиромашан?

Бог је одговорио:

- Ниси научио да дајеш.

– А ако немам ништа? – поново упита сиромах.

Бог му одговори:

- Имаш неколико ствари: лице које уме да се смеје: уста која могу да похвале или умире; срце које може да се отвори за ближње; очи које могу да зраче добротом; тело које може да буде на помоћ другима.

Тако да, заправо, ми уопште нисмо сиромашни.

Сиромаштво духа – то је право сиромаштво.

(мој слободни превод приче са руског)

 

[ Бисерје са нет-а... ] 29 Април, 2019 16:51

 

Један прозорљиви старац, седећи у манастиру за заједничком трпезом, где је свима послужена иста храна – обратите пажњу, иста! – примети како монаси приносе устима разноврсна јела: један кашику меда, други залогај хлеба, трећи траву.

Изненађен тиме, старац се усрдно помоли Богу просећи од Њега да му открије значење тога. И би му откривено: они који приносе Богу благодарност за све што им се дешава, па и за исту вечеру, њима Господ даје да осете слаткоћу меда у празној супи. Они, који заборављају да благодаре Богу, али још увек покушавају да Му буду захвални, они осећају укус хлеба. А ко год је свиме незадовољан и све време гунђа и жали се да му је лоше – томе и добра храна има укус траве.

Потом је Господ открио подвижнику: да би наш живот био светао и радостан, да бисмо осетили „сладост“ живота, треба да захвалимо Богу за све како и апостол рече: „Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините. (1.Кор.10,31)“


(мој слободни превод са руског)

 

 

[ Бисерје са нет-а... ] 21 Април, 2019 08:37

 

Једног дана вратио се магарац кући радостан, срећан и поносан. Мати га је питала зашто је тако срећан, шта се десило?

- Мамице, предали су ме неком Исусу, и када смо ушли у Јерусалим, мноштво људи ми је клицало:  Осана, Осана, благословен који долази у име Господње, слава Господу на небесима! Својом одећом и гранчицама су прекривали пут испред мене.

Тада му мати рече:  

- Врати се у град, али овај пут сам.

Следећег дана упутио се магарац у град сам и када се вратио кући био је веома тужан.

- Мама, то не може бити! Нико ме није приметио, а када су обратили пажњу на мене, једноставно су ме прогнали из града!

Мајка га погледа и рече:

- Синак, без Господа - ти си само магарац.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 07 Април, 2019 17:06

 Свети Василије Блажени

 

Живео неки цар, који је стремио мудрости. Једном дође до њега глас о извесном пустињаку, који зна све одговоре. Цар дође код њега и затече оронулог старца како копа земљу. Он скочи са коња и поклони му се.

– Дошао сам да добијем три одговора на три питања: ко је најважнији човек на земљи, која је најважнија ствар у животу и који је дан важнији од свих других?

Пустињак не одговори ништа већ настави да копа. Цар узе да му помогне.

Наједном примети човека како иде путем лица обливеног крвљу. Цар га заустави и љубазно утеши, затим донесе воде из потока, опра му и зави путничке ране, те га уведе у пустињакову колибу и положи на кревет.

Следећег јутра угледа пустињака како сеје.

– Отшелниче! – мољаше цар. – Зар нећеш одговорити на моја питања?

– Ти си већ одговорио на њих – одговори овај.

– Како? – зачуди се цар.

– Видевши моју старост и немоћ, ти си се сажалио на мене и пришао си да ми помогнеш – објашњаваше пустињак. – Док си копао земљу, ја сам за тебе био најважнија особа на свету, а помоћ мени је за тебе била уједно и најважнија ствар на свету. Појавио се рањеник – његова потреба је била важнија од моје. И он је постао за тебе најважнија особа и помоћ њему – најважнија ствар. Испоставља се да је најважнија особа она којој је потребна твоја помоћ. И најважнија ствар – добро које тој особи учиниш.

– Сада могу да дам одговор на моје треће питање: који је дан најважнији у животу човека – рече цар. - Најважнији дан је дан садашњи.

 

(мој слободни превод приче са руског)

 

 

[ Бисерје са нет-а... ] 24 Март, 2019 14:08

 

- Сваки човек на земљи је решење нечијег проблема – рекла је једном моја мудра бака.

Била сам веома изненађена њеним речима.

– Ти си решење нечијег проблема – поновила је.

И појаснила:

- Дар, који ти је дат, можда неће бити потребан свима, али је он, свакако, неопходан само неком – твој осмех, твоја љубав, твоја снага.

 

(мој слободни превод са руског)

 

[ Бисерје са нет-а... ] 05 Март, 2019 16:47

 

НЕ МОЖЕ СЕ УВЕК ИСПРАВНО СУДИТИ О ДРУГИМА ПО СЕБИ САМИМА

(Поуке сабрало сестринство манастира Дубрава, с благословом јеромонаха Данила Плашића, игумана Манастира Дубрава)

Неки пут се дешава да благочестиви људи, који различитим подвизима угађају Богу, смућују се видећи око себе људе такође благочестиве - али који, по њиховом мишљењу, мање него они служе Господу. Такви се онда смућују и мисле: Зашто се и ови људи не подвизавају као ми? Зашто они не носе на себи такве подвиге какве смо ми понели? Какви су они богопоштоваоци? Зашто их људи сматрају вернима? итд. Овакво осуђивање је погрешно, јер Богу се не угађа само видљивим подвизима, него, пре свега, оним унутрашњим расположењем срца, које је Њему Јединоме знано.

При томе не треба од свих тражити подједнаке подвиге, између осталог зато што нису свима дата подједнака средства, снаге и могући начини за ношење тих подвига; најзад, много ту значи и положај у свету и васпитање.

Један од првих велможа Императора Римског, оставио је у једном моменту свет Бога ради и настанио се у једном скиту у Египатској пустињи, узевши са собом само једног слугу. У скиту је проживео 25 година и, захваљујући свом благочашћу, заслужио посебно уважавање од египатских отаца.

Један од њих, желећи да лично упозна подвижника и у разговору са њим добије корист души својој, једном приликом дође к њему и са љубопитљивошћу поче посматрати и њега самог и његову келију.

И - шта је угледао?

Видео је старца у меку одећу обученог и обувеног. У келији његовој запазио је постељу покривену кожом и са узглављем.

То је саблазнило госта. Домаћин је у међувремену заповедио да се за ручак изнесе кувана храна и вино, чиме се посетилац саблазио још више, и - пошто није стекао никакву корист - већ се био спремио да потпуно ражалошћен крене кући.

Али - прозорљиви старац га је разумео, и - желећи да га умудри - позвао га је преко слугу да се врати.

Одакле си родом, оче? - упита он свог госта

Из Египта - одговори он.

Али из ког града? - упита домаћин.

Ја сам био сељак и живео сам у једном скромном засеоку.

А на чему си спавао и какву си постељу имао?

Спавао сам на земљи... - одговори дошљак – ...а постељу нисам ни имао.

Какву си храну јео? Јеси ли икада пио вина? - настави старац да га испитује.

Јео сам само сувога хлеба а пио сам једино воду.

А јеси ли се икада купао у купатилу?

Нисам знао за купатило, само за реку - одговори монах.

Пошто заврши испитивање, велможа рече старцу:

Слушао сам те пажљиво, а сада и ти саслушај мене. Родом сам из Рима, био сам блиски саветник самога цара... - отпоче он.

Гост се сав претворио у ухо.

Бога ради оставио сам свет, богатство и славу и дошао у ову пустињу. У Риму сам имао велелепну кућу, огромно богатство, а сада, као што видиш, живим у скромној колиби. Кревет ми је био од злата, прекривен дивним тканинама, а сада имам само ову постељу прекривену кожом. Носио сам скупоцену одећу, а сада имам само ово скромно одело. На ручковима које сам приређивао служена су разноврсна јела, а данас једем само поврће и због слабости пијем малу чашу вина. У Риму сам имао мноштво слугу, а сада ми је Господ оставио само овога старца да ме служи. И музику сам стално слушао, мој слух су надахњивале трубе, тимпани и гусле, а сада само певам дванаест Псалама - зато се немој саблажњавати због мене.

Тада монах ускликну:

Тешко мени што сам те осуђивао! Ја сам из мог пређашњег тешког и жалосног живота доспео у стање душевног мира, а ти си из великог спокојства и раскоши доспео у жалост, смирење и сиромаштво.

После тога он остави старца са великом коришћу за себе, постаде му пријатељ и поче га чешће посећивати.

Шта мислите, браћо и сестре, ко је од ове двојице пројавио већи подвиг самоодрицања Бога ради? Да ли је то онај некадашњи велможа или његов гост? Разуме се - онај први, јер је прозорљив био и Духом Светим испуњен, као што вели писац житија његовог. А он је ипак носио меку хаљину, имао постељу прекривену кожом, пио је вино. Монах који га је посетио хранио се скоро само корењем и никада није знао за обућу и постељу.

Шта из овога следи?

То да свако треба само да гледа своје послове, а да друге не осуђује. Немој се пред другима разметати, него се навикавај на смирење. Са друге стране, такође имајте на уму да сваки човек добија различите дарове и то према моћи његовој, а уједно и то да Бог човеку не суди само по његовом видљивом понашању, него и по унутрашњим осећањима и тајним подвизима (који су скривени од очију људских). Амин.

 

извор: Одабране поуке Светих Отаца - ЧУВАЈ СЕ, ЧЕДО, ОД ОСУЂИВАЊА БЛИЖЊЕГ, Српски Православни Манастир Дубрава, Златибор, л.Г. 2015.

[ Бисерје са нет-а... ] 04 Март, 2019 19:08

Слика: Thor Lindeneg 

 

Људи имају обичај да кажу: нека буде воља Божија.

Пријатељу мој, ако живиш лоше то није воља Божија! Нити може бити, никада. То је твоја воља и кукавичлук, за које ти не желиш да сносиш одговорност.

Лош карактер, пороци и грехови са којима нећеш да се бориш нису воља Божија, него воља демонска. Треће воље нема. Не треба човек да своју прљавштину и тврдовратост скрива иза воље Божије. Тако само јако погоршава.

 

Гервасије Агиорит

 

[ Бисерје са нет-а... ] 03 Март, 2019 12:34

 

Учитељица је ђацима испричала причу о потонулом бродићу.

– На броду је био брачни пар, који је успео да се домогне чамца за спасавање, али је у њему било само једно место. Муж је одгурнуо своју жену и сам се попео на чамац. Пред смрт, жена му упути своје последње речи.

Ту учитељица застаде на трен.

– Шта ви мислите – упита она – које су то биле речи?

Већина ученика је одмах рекла: „Мрзим те!“, или „Како сам била слепа!“.

Ту учитељица обрати пажњу на дечака, који је ћутке седео све време.

– А ти шта мислиш да је жена рекла?

– Мислим да је рекла: „Брини се за наше дете!“.

Учитељица се изненадила.

– Теби је позната ова прича?

– Не, већ је то исто рекла моја мајка пред смрт моме оцу – слегну дечак раменима.

Учитељица се надала да нико неће приметити како су јој засузиле очи.

– Тако.

Дакле, брод је потонуо. Човек се вратио кући и сам је одгајио ћерку. Након много година, кад се већ и отац упокојио, девојка је, прегледајући његове ствари, наишла на његов дневник у којем је прочитала следеће: „Већ је имала страшну дијагнозу када смо кренули на пут. Није јој остало много од живота. Боже, волео бих да сам се ја утопио уместо ње, али за добробит моје ћерке нисам могао! Нисам имао другог избора већ да је оставим саму усред океана.“

Овде се прича завршила.

Разред је ћутао.

Учитељица је видела у дечјим очима да их је прича дубоко дирнула, те да су по први пут схватили да се под маском добра не крије увек добро, као ни да издаја не стоји иза сваког наопаког поступка.

Зато никада не треба судити људима површно.

Можда не знамо много о њима.

(Мој слободни превод приче са руског)

 

[ Бисерје са нет-а... ] 12 Фебруар, 2019 21:37

 

Једном мудрацу беле косе дошла је у посету млада и прекрасна девојка.

– Шта да радим? - жалила се кроз сузе. – Увек се трудим да према људима будем љубазна, никог да не увредим, да помогнем у оном што могу. И, мада сам са свима дружељубива и нежна, уместо захвалности и поштовања примам увреде и горке подсмехе; чак и отворено непријатељство према мени.

Не кривим никога, али је неправедно и увредљиво до суза. Посаветујте ме, шта да радим.

Мудрац погледа лепотицу и са осмехом рече:

- Скините се голи и тако прошетајте градом.

– Зар сте сишли с ума?! – огорчено примети лепотица. – Тако ће ме још више наружити и Бог драги зна шта би ми могли урадити.

– Ето видиш – продужи мудрац, – плашиш се да обнаженог тела изађеш пред људе! Због чега онда ходиш светом огољене душе? Она је у тебе раскриљена попут улазних врата. У твој живот може да уђе ко год зажели. И када виде твоје врлине, као у огледалу покажу се њихови ружни пороци, и они почињу да те клевећу, понижавају и вређају. Немају храбрости да признају да постоји неко бољи од њих. Не желећи да се измени, злобан човек је у непријатељству са праведницима.

– Па шта да радим? – упита девојка.

– Дођи, показаћу ти своју башту – предложи старац.

Водећи је по врту, мудрац рече:

- Дуги низ година заливам ово цвеће и чувам га. Али никада нисам приметио како цвет цвета, премда касније уживам у лепоти и мирису сваког од њих. Тако и ти буди попут цвета: отварај своје срце пред људима лагано, неприметно. Пази кога бираш за пријатеља, ко ти чини добро, ко залива цвет, а ко ломи латице и гази их.

А закључак је прост. Речено је: „Не дајте светиње псима, нити мећите бисера свог пред свиње (Мт.7;6)“. Душа треба да се отвори, но важно је правилно одредити с ким можете делити духовно богатство а са ким – не!

(мој слободни превод приче са руског)

 

[ Бисерје са нет-а... ] 27 Јануар, 2019 21:39

 

Једном неки сељак изнесе пред Старца "убедљиве" разлоге који су га спречавали да се помири са братом.

– Баћушка, не могу ја први да проговорим. То треба да уради мој брат, јер је он крив, а не ја! Осим тога, он је млађи а ја сам старији!

Старац га упита:

- Реци ми, ко је старији: ми или Бог?

– Какво питање? Бог, наравно!

– А ко је био крив пред ким: Бог пред нама или ми пред Богом?

– Ми смо криви пред Богом!

– А ко је начинио корак ка помирењу: да ли смо ми пошли Богу или је Бог дошао к нама?

– Бог је пришао к нама!

– То значи...?

– То значи... Хвала, баћушка, у праву си! Први ћу поћи моме брату!

 

Архимандрит Јоил (Јанакопулос)

(мој слободни превод приче са руског)

 

[ Бисерје са нет-а... ] 15 Новембар, 2018 14:58

Одем ја тако на славу код једног домаћина у Малом Мокром Лугу, а покрај мене седне његов осмогодишњи син, залепило се дете уз мене, не миче се. Ручак, разумете, као што је ред, почне гибаницом, ја таман да узмем, кад онај мали вели:

„Чико, да видите шта имамо у рерни!“

Тако стоји ствар, мислим се у себи, боље да се не преједем на почетку, него после, те прескочим и пилећу чорбу, хладне батачиће и бело месо, а кад дође сарма на ред, таман пружих руку, а мали ме повуче за рукав и шапуће:

„Чико, да само видите шта имамо у рерни!“

Одустанем опет. Сачекаћу то из рерне. Захвалим се и на прасетини, а сви ме питају што не једем ништа. Ни печене кромпире нисам такао, ни туршију, ни проју, ни кајмак, ништа. Видим изнесоше се и колачи, а ту нам је и опроштајна кафа.

„Чико“, вуче ме онај мали за рукав, „да видите шта има у рерни!“

„Шта има у тој рерни?“, питам бесно, а мали каже:

„Омацила се наша маца.“

Момо Капор

[ Бисерје са нет-а... ] 26 Април, 2018 00:20

Свe чeшћe слушам како су људима напорни други људи јeр причају о стварима којe их нe занимају јeр прeвишe залазe у дeтаљe јeр причају у погрeшно врeмe - побогу, нeко има обавeзe. Замишљам како, као кад подeшаваш бојe на фотографији, тако подeшаваш и интeнзитeт присутности нeкe особe у твом животу. Уморан си, боли тe глава, па смањиш свeтлост на eкрану. Користиш филтeрe, чeкираш само тeмe којe тe занимају. кликнeш да си офлајн у нeчијeм животу. Јавићeш сe каснијe, кад тeби будe до конeкцијe. Нисам знала да јe бивањe пријатeљeм нeшто што радиш у слободно врeмe. Слободно врeмe, којe никад нeмамо. Да су људи ту да би тe забавили причајући о стварима којe тeбe занимају, онолико колико твоја пажња о наручeној тeми трајe. Да су обавeзe важнијe од осeћања. Да су конфeрeнцијe, колоквијуми и радионицe важнији од људи којима трeбаш. Да ћeш да пустиш нeкога да плачe сам, јeр нe можeш да изађeш са прeдавања, и да сe онда врeђаш што залази у твој приватни простор, у твојe приватно врeмe, у трeнутку кад ти то ниси тражио. Чeзнeш за блискошћу, а нe жeлиш да сe посвeтиш. Жeлиш љубав, а ти ћeш да јe даш кад тeби будe згодно, кад сe заврши прeдавањe, кад стигнeш кући, сутра послe испита. каснијe, кад вишe нe будeш имао комe да јe даш. То уништава овај свeт. Људи који до пола дају, до пола волe, до пола сe прeпуштају, до пола сe трудe, до пола су присутни. Људи са којима си заправо увeк сам.

Агата Томас

 

[ Бисерје са нет-а... ] 09 Април, 2018 18:43

 

Један младић је био поносан што има много пријатеља. Када је упознао своју љубав и одлучио да се жени припремом за свадбу позабавио се његов отац. Између осталог, отац је послао и позивнице.

Међутим, на сам дан свадбе ниједан од младићевих другова није се појавио. Момак се љутито обрати оцу:

- Зашто ниси позвао моје пријатеље?

Отац му одговори:

- Позвао сам их. Само нисам назначио да је то позивница за свадбу, већ их у твоје име замолих за помоћ.

(мој слободни превод приче са руског)

 

Свадебный день для друзей

Один юноша очень гордился тем, что у него много друзей.

Когда он встретил свою любовь и решил жениться, подготовкой к свадьбе занимался его отец. Кроме прочего, отец также рассылал приглашения.

Настал день свадьбы, но никто из друзей жениха так и не пришел. Парень рассердился и спросил у отца:

— Почему ты не пригласил моих друзей?

Отец ответил:

— Я пригласил. Но в письма я вложил не пригласительные открытки, а записки с просьбой о помощи.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 23 Фебруар, 2018 23:38

 

Једна девојчица је држала две јабуке у рукама. Пришла јој је мајка и са осмехом упитала:

"Душо; хоћеш ли да ми даш једну јабуку?"

Девојчица је погледала, а онда брзо загризла једну јабуку, а затим и другу. Осмех на мајчином лицу се смрзао.

Покушала је да прикрије своје разочарење.

Помислила је:

"Где сам погрешила у васпитању свог детета?!"

Девојчица је пришла, умиљато погледала мајку и рекла:

"Ево ти ова, много је слађа!"

 

"Светосавско звонце'" бр. 7/2017.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 30 Јул, 2017 18:10

 

У једном селу живеле су гуске. Сваке недеље одлазиле су у цркву и слушале свештеникову проповед о томе какво је задовољство летети.

– Зашто само ходати по земљи? Ви можете летети одавде! – опомињао је свештеник гуске. – Можете се узнети у висине, винути се међу облаке, одлетети у топлије крајеве. Ви можете летети!

Након беседе, гуске сложно гакнуше „амин“ као каква публика, те јурнуше на црквена врата и одоше кућама да се баве својим пословима.

Мој слободни превод са руског.

 

Гуси

Жили-были в деревне гуси. Каждую неделю они приходили в церковь и слушали проповедь священника о том, какое это удовольствие — летать.

— Зачем просто ходить по земле? Вы можете улететь отсюда! — увещевал священник гусей. — Вы можете подняться в воздух, парить среди облаков, улететь в теплые страны. Вы способны летать! Прослушав проповедь, гуси дружно крякали «аминь», вываливались толпой в двери церкви и ковыляли по домам, чтобы заняться своими делами.