[ Бисерје са нет-а... ] 30 Јун, 2009 18:37
 
Ако закон допушта слободу говора,
због чега се онда испоручују телефонски рачуни?
 
 
Позната ти је брзина светлости;
а знаш ли која је брзина мрака?
 
 
Проналазач првог точка био је идиот,
док је онај који је пронашао још три - геније.
 
 
Ако их не можеш убедити -
збуни их. Harry S. Truman
 
 
 
Толико сам паметан, да понекад не разумем
ни реч од онога што изговарам. Oscar Wilde
 
 
Најмрачније је пред зору; стога, уколико имате намеру да
украдете комшији новине, најбоље је да то учините тада.
 
 
Никад се не препирите с будалом,
јер људи, можда, неће уочити разлику. 
 
 
 
Постоје три стране у спору:
моја, твоја и права страна.
 
 
Рачунар неће никад моћи да замени књигу.
Не можете стати на флопи дискету како би
досегнули високу полицу. Sam Ewing
 
п.с.: Слике су преузете са нета (Big and small people).
 
 
 
[ Пријатељи моји... ] 28 Јун, 2009 22:55
 
Песма за тебе, душице:
 
 
И песма за твоју дивну мајку:
 
 
Јелена причалица вас обе пуно поздравља!
 
п.с.: Слика-рам је преузета са нета.
[ Генерална ] 27 Јун, 2009 23:44

Заклетва Милоша Обилића вече пред Бој на Косову Пољу

СВЕТИ КРАЉ НЕЋЕ ДА НАПУСТИ МАНАСТИР

У Првом светском рату (1914-1918), док је српска војска водила тешку борбу са аустро-угарском војском и повлачила се пред далеко надмоћнијим непријатељима ка југу, Бугари су, по договору са Аустро-Угарском и Немачком, напали српску војску с леђа и продирући ка Призрену и Пећи нагнали је у беспутне албанске гудуре. Када су у своме надирању допрли до Дечана, прва брига им је била да опљачкају манастир и мошти Светог Краља пренесу у Софију, и тако да му се освете за његову победу над њиховим царем Михаилом Шишманом на Велбужду 28.јула 1330. године. Они су плански журили да у Дечане стигну пре аустро-угарске и немачке војске и изврше пљачку, јер по договору између бугарске и аустро-угарске владе о подели територије Србије, западни део Јужне Србије (област од Косовске Митровице до Пећи и Ђаковице) имао је да припадне Аустро-Угарској. По доласку у Дечане Бугари су опљачкали манастир, затим у једна кола натоварили четири калуђера (руске народности), у друга мошти Светог Краља, а у трећа војничку стражу, па кренули из манастира. Кад су стигли у село Дечане (удаљено 2 км на путу Пећ-Ђаковица), прва кола са калуђерима продужише за Ђаковицу, а друга, са моштима Светог Краља, стадоше на раскрсници и остадоше непокретна. Сва напрезања шофера и његовог помоћника да се кола покрену остала су узалудна. Мноштво народа се било сакупило посматрајући шта се догађа. Срби су плакали, а Арнаути се чудили. Док су се Бугари сатима узалуд мучили, појави се из Пећи аустро-угарска коњичка извидница и у галопу дојури до бугарских кола. Кад је командир извиднице сазнао у чему је ствар, упозорио је Бугаре на савезничку лојалност и наредио да се удаље од Светог Краља. Затим је наредио да се кивот са моштима извади из кола и преда Србима да га врате у манастир. Срби са радошћу вратише Светог Краља у манастир, а Бугари седоше у кола, чији мотор сад лако упали, и одоше посрамљени. Видећи шта се догодило, један стари Арнаутин, рече сакупљеним Арнаутима:

- Видите ли, Свети Краљ неће да напусти Дечане. Срби опет долазе. Пазите шта радите!

Бугари су били у Дечанима 8 дана. За то време један њихов генерал са два војна свештеника посетио је манастир и том приликом опљачкао најскупоценије предмете из ризнице, међу којима и оригинални модел дечанске цркве од сребра и купу Краљевића Марка.

Објашење симболике слике „Косовка девојка“

Аутор: пуковник Раде Рајић, Објављено: 12. 09. 2008.

Поред слика као што су „Сеоба Срба“, „Милош убија цара Мурата“, „Крунисање цара Душана“ или на пример „Дизање устанка у Такову“, једна од најпознатијих слика у нашем народу је слика Уроша Предића „Косовка девојка“. Симболика ове слике је јединствена и посебно значајна за објашњење њене поруке и мисије официрског кора.

Она се може суштински и у целини објаснити и разумети уколико се то врши са аспекта култа и духа витешке, односно војничке части. Та симболика се огледа у следећим садржајима, детаљима и заветним порукама слике.

Рањени јунак је витез Орловић Павле. Како је он витез, то је њиме представљена витешка част тадашње и наше војске. Његов мач је окрвављен и поломљен у жестокој борби. Мач је један од главних симбола витешке части. Како је његов мач положен и без каније, он представља уједно о Божији мач, Мач Божиле правде.

Косовка Девојка је симбол Србије, односно Отаџбине. Како се Србија бранила на Косову пољу, и како је Њена част је сачувана - јер је девојка, Она је симбол сачуване части отаџбине. Ту сачувану част њој је обезбедио „венчан“ својом чашћу и златним појасом витез Орловић Павле.

Златни појас на Орловићу Павлу је витешки златни појас који је он добио од владара, односно цара. (Треба подсетити да је по Душановом законику, властелин добијао од цара златни појас, бисерну свиту и оружје, односно мач.) Овај појас је такође симбол витешке части. Представља с једне стране онога ко је златни појас доделио; и с друге, симболизује верност носиоца „венчањем“ за његову витешку част.С друге стране, златни кондир из којег Косовка Девојка напаја вином Орловића Павла, представља њено признање свом витезу. Вино, поред хришћанске симболике, има и ону другу: Она му на јединствен начин наздравља, крепи га и тако помаже да се опорави и настави своју свету и узувишену службу и отаџбинску мисију.

Да би се истакла симболика достојанства, части и високог ранга, поједини вредни предмети се праве од од злата и других племенитих метала и украшавају дијамантима и драгим камењем. Такав је и бодеж који се налази у канији на појасу Орловића Павла. Он је симбол витешког достојанства и части, и представља виши симбол од витешког мача због тога што поред симболике части обухвата и симболику достојанства високог ранга.

Име и презиме Орловића Павла такође заслужује објашњење. Презиме Орловић се везује за грб Немањића и његове двоглаве Орлове. Како је орао царска птица, он се индиректно везује за Душаново царство. По томе је он витез заветне и моћне Немањичке традиције. Име Павле је хришћанско. Како по тумачењу Патријарха српског др Гаврила, апостол Свети Петар симболично представља камен вере (Петар – камен), тако апостол Павле симолично представља осветљен пут хришћанског учења. По томе име јунака Орловића Павла има симболично значење које одговара високим захтевима хришћанске војске, односно указује на „пут идеалног витеза српске војске“.

У духу наведене симблике која је заветно дата сликом Косовка Девојка, добијање ешарпе за новопроизведене официре је симбол њиховог „венчања“ за државу с једне, и поштовања и признања њих као јединих правих професионалаца у војсци с друге стране.

Овакав појас у држави и друштву не добија ни једна друга професија, служба, струка или занимање. По том основу професионални официри су ПО ЗАВЕТУ ЈЕДИНИ ЗАКЛЕТИ ЧУВАРИ, БРАНИОЦИ И ЗАШТИТНИЦИ ДРЖАВЕ, НАЦИЈЕ И ОТАЏБИНЕ.

Дакле, ту, не само свету и узвишену обавезу већ и привилегију од стране државе, а преко Војне Академије, има право да добије само свршени питомац Војне академије - будући официр. Ово је и због тога што је он једини прави и истински професионалац у свакој, па и нашој војсци. У официрској ешарпи је представљен ОТАЏБИНСКИ ИДЕАЛ ОФИЦИРСКЕ СЛУЖБЕ.

Уз све наведено, имајући у виду ову изузетну и специфично важну државну службу, мора се за сваки случај поставити једно изузетно важно питање: Шта ако наши српски професионални официри не осећају, или из било ког разлога одступају од заветне мисије своје узвишене службе? Одговор је следећи: Како се овакав поступак и однос официра са аспекта њихове части може тумачити и као издаја, онда се из народа ствара посебан слој људи који ту функцију по историјском и неписаном праву и одговорности преузимају, док се неуспостави нови официрски кор достојан своје службе и отаџбинског идеала у Српству.

http://www.dverisrpske.com/tekst/14201

 

 

 

[ Лепота живота ] 26 Јун, 2009 22:04

Пре него што видео клип крене, размислите: колико нам је, заиста, потребно да будемо срећни? Ако је ваш одговор: "Мало!", онда се поставља питање како то да са вишком наша срећа не расте, већ, напротив, смањује се. Није ли зато што тада расте наше тело, док нам се дух смањује, а тамо где је глад, онамо је дух велик. Ако не верујете, погледајте! И пустите сузе да теку, јер оне Истини служе.

 

[ Бисерје са нет-а... ] 25 Јун, 2009 00:04

Ко вере има и горе помера

Gale Franey

Годинама су се у кући на крају великог поља смењивали нада, очекивање, радост и туга. Роди се дете, поживи неколико дана и пресели се к анђелима. Родитељи су туговали, али нису очајавали. Бог дао, Бог узео, нека буде воља Његова. Радили су, молили се, помагали сиротињу. Живот је тихо протицао. Кад су престали да се надају да ће их Бог обдарити чедом, роди им се кћер. Захваљиваху Господу што их је утешио пред старост. Однесоше дете у цркву да га крсте. На крштењу им приђе нека старица и рече да ће девојчица поживети до осамнаестог рођендана, а тог дана ће је убити гром.

 

Кћерчица, на велику радост родитеља, беше побожна, умиљата, послушна, племенита, милосрдна, лепа. Али, над њихову срећу се непрестано надвијала црна сенка предсказања. Прохујаше године. Приближи се време осамнаестог рођендана. Несрећни родитељи почеше да очајавају и реше да ископају подземно склониште. Мислили су, ако кћерку тамо сакрију, гром до ње не може да стигне.

 

На рођендан су кћерки испричали о предсказању и склоништу. Девојка их погледа, очију пуних суза и рече:

 

- Не! Ако треба да умрем, нећу се скривати у јами. Зар од Бога да се скривам?

 

Несрећни родитељи су плакали, а њихова кћерка узе икону Пресвете Богородице и отрча далеко у поље. Клече, пољуби и загрли икону и плачући стаде да се моли. Сунце је сијало на ведром небу. Нигде ни облачка. У младом житу клечи девојка предана Божјој вољи. Одједном почеше да се гомилају облаци. За неколико тренутака се наоблачи и смрачи. Лину киша. Страшна муња запара небо. Загрме гром и разнесе у парампарчад скровиште у које су родитељи намеравали да сакрију кћер. А девојка, жива и здрава потрча оцу и мајци у загрљај.
 
 
[ Музичка кутијица ] 24 Јун, 2009 02:41

Ким Андерсон

Kim Anderson

A mother's prayer

I pray you'll be my eyes
And watch her where she goes
And help her to be wise
Help me to let go
Every mother's prayer
Every child knows
Lead her to a place
Guide her with your grace
To a place where she'll be safe

I pray she finds your light
And holds it in her heart
As darkness falls each night
We mind her where you are
Every mother's prayer
Every child knows
Need to find a place
Guide her to a place
Give her faith so she'll be safe
Lead her to a place
Guide her with your grace
To a place where she'll be safe

 

[ Музичка кутијица ] 21 Јун, 2009 21:10
(Kim Anderson)
 
You're my life's one miracle
Everything I've done that's good
And you break my heart with tenderness
And I confess it's true
I never knew a love like this 'til you

You're the reason I was born
Now I finally know for sure
And I'm overwhelmed with happiness
So blessed to hold you close
The one that I love most
Though the future has so much for you in store
Who could ever love you more ?

The nearest thing to heaven
You're my angel from above
Only God creates such perfect love

When you smile at me I cry
And to save your life I'd die
With a romance that is pure in heart
You are my dearest part
Whatever it requires
I live for your desires
Forget my own your needs will come before
Who could ever love you more ?

There is nothing you could ever do
To make me stop loving you
And every breath I take
Is always for your sake
You sleep inside my dreams and know for sure
Who could ever love you more ?
 
 
 
 
[ Бисерје са нет-а... ] 21 Јун, 2009 00:41

 

Прича из давне историје Грчке наводи да је Ахилејева мајка, како би сачувала свог сина од рата, облачила овом одећу девојчице, остављајући га да са девојчицама и одраста.
 
 
Кад је Одисеј издао наредбу да се огласи борбена труба за почетак буне, девојчице су се уплашиле; све, сем једне која је остала неустрашива. Имала је срце и ум мушкарца. То је био Ахилеј. Одисеј га је препознао и, обукавши му ратно одело, поведе га са собом у бој.


Свако дете Божије мора се издвајати по свом храбром уму и несаломивој одважности. Хришћанин нема право да се скрива у одећи страха и плашљивости, већ да се храбро хвата у коштац са сваком потешкоћом у животу и да је увек спреман да се баци у битку храбро и неустрашиво.
 
 
[ Бисерје са нет-а... ] 19 Јун, 2009 20:50

 

Негде на мору живи једна велика црна птица. Храни се искључиво са шкољкама. То је за њу најлепши слаткиш. Али јако јој је тешко извући храну из шкољке. И шта онда ради? Узима шкољку у свој кљун и пење се високо изнад стена. Затим пушта шкољку да падне на стене и да се разбије. Једино тако може појести унутрашњост шкољке.


Сличан метод употребљава и непомјаник. Кад изгуби битку прса у прса, почиње да помаже човеку да се успне високо. Пљешће му, поје хвалоспеве, диви му се. А кад опије човека светском славом и гордошћу, тад га пушта да падне са стене живота, тако да ударац буде што је могуће јачи, да истовремено наступи и духовна смрт.
 
[ Бисерје са нет-а... ] 18 Јун, 2009 23:30

ОПИШИТЕ ЈЕДНУ ПТИЦУ И ЈЕДНУ ЖИВОТИЊУ

 

Птица о којој ћу да пишем је сова. Сова уопште не може да види преко дана, а ноћу је слепа као слепи миш. Ја не знам баш много о сови па ћу зато да пређем на животињу коју ћу сам да изаберем.

То је крава.

Крава је сисар. Она има шест страна: леву, десну, горњу и доњу. На задњој страни има један реп на чијем крају виси једна четка. Њиме она растерује муве да не би упале у млеко. Глава је на предњој страни да би рогови имали где да расту, а и да би негде могла бити уста. Рогови су зато да би њима бола, а уста да би мукала. Испод краве виси млеко. Како то крава даје млеко нисам до сада успео да схватим, али га она ствара све више и више.

Крава има веома фино чуло мириса, свако може да је намирише издалека. Из тога разлога постоји свеж ваздух у пољу.

Мушка крава се зове во. Он није сисар. Крава не једе много, али оно што поједе једе два пута тако да јој је то довољно. Када је гладна она муче, а када ништа не говори то је зато што је унутра пуна траве.

У Паризу 1965. г.

(превод с француског)

* * *

Можда је и ово настало на основу неког сличног састава:

 

 

[ Музичка кутијица ] 17 Јун, 2009 20:46
 
LOVE STORY (WHERE DO I BEGIN?)
Andy Williams

Where do I begin?
To tell the story of how great a love can be
The sweet love story that is older than the sea
The simple truth about the love she brings to me
Where do I start?

With her first hello
She gave a meaning to this empty world of mine
There'd never be another love, another time
She came into my life and made the living fine
She fills my heart

She fills my heart with very special things
With angels' songs, with wild imaginings
She fills my soul with so much love
That anywhere I go I'm never lonely
With her around, who could be lonely?
I reach for her hand
It's always there

How long does it last?
Can love be measured by the hours in a day?
I have no answers now, but this much I can say
I know I'll need her 'til the stars all burn away
And she'll be there

How long does it last?
Can love be measured by the hours in a day?
I have no answers now, but this much I can say
I know I'll need her 'til the stars all burn away

And she'll be there
 
Arthur Mebius
 
* * *
 
Предивна песма и предиван филм - спој са којим желим свим причољупцима да пожелим пријатно вече, јутро, подне... Мени је, након веома напорне ноћи и дана, изузетно пријало једно овакво освежење. Надам се да ће и вама...
[ Генерална ] 16 Јун, 2009 18:34
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
[ Бисерје са нет-а... ] 15 Јун, 2009 18:50

 

На железничкој станици продавачица је продавала вруће пециво.

Из вагона је искочио путник, пришао к њој, погледао на робу и зачудио се.

- "Колачи са увредом", "Пита са мржњом", "Бурек са злобом"... Чак и филоване бомбоне у вашим колачима!? Зар неко то купује?

- Зашто не би куповали? - брзо узврати жена. - Узимају, наравно, колачи су укусни, свежи. Узмите и пробајте.

- Не, не знам... Можда су и укусни, али је чудно: са увредом, са злобом, са тугом... Зашто то продајете?

Продавачица се насмејала.

- Знате, раније сам радила у посластичарници. Продавала сам земичке са радошћу, кекс са љубављу, корпице са нежношћу и лулице са дозом хумора. Било је интересантно, ја сам то приметила, и почела пећи такве колаче. Боље је да то нико не узима за озбиљно, јер није добро.

- Паметно, - климнуо је главом путник, - зато и мени, молим вас, дајте неколико са увредом. Интересантно, ипак ћу пробати.

Жена је вешто штипаљком дохватила два топла колача, увила их у танку хартију и пружила купцу. Плативши, одмах је пробао један и схватио да је унутра - обичан кромпир са печуркама. Он се збунио, али је воз био спреман да крене и времена за препирку није било. Махнувши, збуњени купац је ушао у вагон.

Воз је кренуо. Увређени путник је седео поред прозора.

- Никада ништа нећу куповати на тој станици! - гунђао је, узимајући други колач.

Ипак, пециво којим је био преварен било је укусно...

* * *

Желим да се захвалим оној која ми је помогла око превода ове приче. Љубим.

[ Генерална ] 14 Јун, 2009 12:50

 

Ми не судимо правилно зато што не гледамо дубину ствари него се од првог погледа, судећи по спољашности, испуњавамо љубављу или мржњом према њима.


Љубав или мржња овладају умом и замрачују га те не може правилно судити.

Зато, кад посматраш што или мислиш о чему, обуздај што више можеш своје жеље и не дозволи да се према томе што оцењујеш одмах занесеш љубављу или га одмах омрзнеш,
него га незаинтересовано посматрај самим умом.

 

Кад је ум у свом природном стању и није помрачен страшћу, он је слободан и чист, те може да сазнаје истину, да прониче у дубину ствари у којима се под лажном привлачном спољашношћу често скрива зло, а под ружним спољним изгледом добро.


Но ако се поведеш за својом наклоношћу, те од првог погледа нешто заволиш или омрзнеш, твој ум већ не може правилно судити.

 

Јер то расположење или, боље рећи, та страст која иде испред суђења, поставља се као зид између ума и ствари, заклања ум и утиче да човек мисли по страсти, то јест, не онако какав је тај предмет уствари.


То опет чини да се прво расположење (љубав или мржња) још више повећава. А уколико оно јача, уколико човек више воли или мрзи нешто, утолико се ум у односу према томе више замрачује док се сасвим не помрачи.

 

И догађа се да страст према извесној ствари расте до крајњих граница, те се човеку чини да би је требало волети или мрзети више од свега на свету.

 

Тако, ето, бива када човек не зауздава себе него допусти себи да заволи или омрзне нешто пре него што о томе промисли.

 

Ум или воља у томе случају рђаво функционишу и све дубље падају из таме у таму,
из погрешке у погрешку.


Зато, чувај се од љубави или мржње према било чему пре но што успеш да то темељно упознаш при светлости разума, Светог Писма, благодати, молитве и помоћи свог духовног оца, како не би погрешио и сматрао добро за зло, а зло за добро, као што у већини случајева бива.

 

Никодим Агиорит
(Невидљива борба)
 
* * *
 
"Како да вам испричам причу о устима пуним земље?
 
О дечјим устима пуним земље, јер нема хлеба. Да, добро сте прочитали: уста пуна земље.
 
Девојчица Анђела Гарчић (1,5) из села Могила, Косовско Поморавље, јела је земљу кад сам ушла у двориште уочи Васкрса, у суботу 18. априла 2009. године.
 
Навикнута на бацање и непотребно западњачко трошење, на трен сам помислила да је дете јело чоколаду.
 
"Не, земљу је јело, од глад" - рекла је мајка Доста.
 
Немо сам гледала у петоро деце Гарчића која су била боса, гладна, уплашена. Није било жагора, смеха играња.
 
Празан стомак се не смеје и не радује. Нема безбрижности.
 
Ово детињство не познаје чоколаду..."
 
Радмила Мићић
 
* * *
 
Како је пред нама почетак Апостолског поста, ево поука Светог угодника Божијег како да се духовно уздижемо, а ево и једног одломка из потресног чланка жене која је донела помоћ на Космет о Васкрсу, на кога треба да обратимо пажњу. Будемо ли водили рачуна једни о другима, о својим најближима,  како онима у кући, комшилуку, родбини, не сумњајмо да ће помоћ стићи и до мале Анђеле и сваке Анђеле и сваког Божијег чеда на земљи. Затварајмо уста, али отворимо срца, руке и дланове, свако према моћи коју нам Господ даје.
 
Нека је срећан и Богом благословен почетак Апостолског поста! Амин.
 
 
 
 
 
[ Бисерје са нет-а... ] 13 Јун, 2009 01:00