[ Генерална ] 18 Фебруар, 2018 17:53

 

Слушам ових дана неке приче о дијетама, али сад на један други начин. Можда не би било згорег да сви обратимо пажњу, поготово ако ће кренути да нас уче како је, ето, и свет инсеката здрав начин исхране. Па и пост је здрав, и користе га и хришћани и муслимани, али га не рекламирају. У болници вам је све посно- кад кренете на лечење, операцију.

О чему је, могуће, реч?

Сада ће кренути (ако већ нису) разне дијете под плаштом здраве исхране а за мале паре. То само значи да време пред нама уопште није бајковито, како тврде са тв дизниленда, па и ова исхрана са инсектима треба да се тако разуме; поготово знајући да је свет инсеката у драстичном опадању, понајвише због људског фактора и прекомерне употребе пестицида. Ако нема инсеката, неће бити ни птица, ни животиња који се њима хране; неће бити биљака. Сахара прети свету, јер су људи изгубили и компас и мисију. Закони који се сада уводе неће бити мењани ни са променама власти, већ ће се пооштравати, будући да ће све морати да се контролише и право на живот ће имати само изабрани. А нико овде неће век вековати, треба се одавде и селити. Зато је једино светло вера, која нам је дата да је чувамо и да она чува (храни) нас.

Наздравље нам Васкршњи пост и праштајте и не замерите за прејаку реч.

 

[ Генерална ] 28 Јануар, 2018 18:42

 

Телевизија је са нашег дома скинула врата

Сахара је некада представљала најбогатији и најцветнији крај на земљи. Корита пресахлих река, зидне слике у пећинама, величанствене рушевине, производи древних ковача сведоче о томе да је овде некада све киптело од живота, да је цела пустиња била огромна оаза. Тамо где су се раширили мртви пешчани простори, слични усталасаној површини Мртвог мора, зеленила се трава, цветале су палме и дрвећа банана, шуме су врвеле од дивљачи, а по улицама су трчале припитомљене антилопе. Сада се Сахара претворила у безгласно гробље. А још до пре неколико хиљада година Египат је био једна од најмоћнијих и најцивилизованијих држава света, а у доба Римског Царства – најбогатија провинција, житница целе империје.

Ко је упропастио Африку? Најезда непријатеља? Изливи река, земљотреси, заразе? – Не.

Дивље животиње и антилопе, које су људима давале месо и млеко, нису огољавале ливаде, нису претварале поља у пустињу, нису штетиле дрвећу. Али, људима је постало лакше и повољније да узгајају козе, које су попут скакаваца пустошиле Африку. Земљу лишену траве је одувао ветар, остављајући бесплодно камење. Козе су глодале кору дрвећа, дрвеће је умирало, пресушивала су врела, људи су се повлачили на север, пустиња их је у стопу пратила. Ако непристрасно погледамо на савремени верски живот, видећемо како и последње оазе гази пустиња. Свет се претвара у огромну беживотну Сахару. Узрока је много, али ми се зауставимо на једноме од њих – телевизији и видеофилмовима. Нећемо говорити о техничком проналаску, већ о његовој употреби.

Телевизија је у нашем дому заузела неодговарајуће место. Као скромно обавештајно средство, она је положила право на наш душевни живот и уједначила га. У старини је средиште породице било огњиште. Потом је то постао сто, за којим су се искупљали сви укућани после радног дана. Тамо су не само обедовали, него и читали Свето Писмо. Сад је њихово место по значају заузео телевизор. Али, телевизор чланове породице не сједињује, већ разједињује. Сваки од њих је опчињен малим екраном. Значајно је да телевизор заузима оно место у соби где је раније био свети угао са иконама. Стари Грци су говорили о кућном духу – Даимону (демону) или Генију који је надахњивао мисли; сељаци о злодуху који је мучио укућане ноћним морама. Домаћи дух нашег времена је у потпуности отеловљен – то је телевизор. Свети Оци су имали одричан став према позоришту и приредбама, који развијају моћ маште тесно повезане са страстима. Свети Јован Златоуст називао је позориште училиштем страсти, иако је старогрчка трагедија, за наше појмове, наравствена (морална). Свети Оци нису делили позоришне представе на корисне и штетне. Они су осуђивали сам поступак – опонашање истине, играње са стварношћу.

Телевизија нас је лишила домова, претворивши их у позоришне дворане. У Светом Писму пише: Не уводи сваког човека у дом свој! (Сирах. 11:29) Телевизија је са нашег дома скинула врата, те нам долазе гомиле људи, дошљаци са свих планета које су створиле сањалице. Долазе без куцања и питања, долазе каубоји и гангстери, долазе људи с којима ми не бисмо желели да имамо ништа заједничко. Дом је постао право вашариште.

Телевизија је створила нову врсту човека – homo medium – човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању – некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе.

Човек мисли путем слова (речи), човек се у светоотачким списима назива словесним бићем. Телевизија нас учи да мислимо чулним представама, развија расејаност и пријемчивост. Душа се разнежује, постаје чулна и раздражена. Телевизија наступа као збир страсти; страст је нераздвојна од чулних представа. Подвижничка борба са страшћу је чишћење душе од маштарија и представа. Страст се облачи у замамне слике. телевизија храни чулност мноштвом облика. Телевизија слаби човекове умне силе. Ум треба да се вежба, тражи, савлађује препреке, као што атлета вежба своје мишиће. Телевизија даје обилну, рафинисану, готову храну, од које ум постаје млитав, тром, неспособан за самостално размишљање, исто као што се тело уз прекомерну исхрану гоји, немоћа и стари. Сваки призор захтева саосећање, ми се укључујемо у поље страсти, то нас поље индукује и храни наше страсти. У сваком сазнању постоји чинилац наклоности, заједништва. Грех, поставши уобичајен, престаје да буде одвратан.

Телевизија је посегла на духовно подручје. Маштарење о духовном животу рађа лаж, која се код Светих отаца назива прелест. Духовни свет је немогуће представити видљиво – представљати га значи налазити се у затвореном кругу страсних привиђења и гордих сенки, којим је дала живот уобразиља.

Сваки човек, према учењу Светих Отаца, јесте мали свет. Сваки човек је непоновљива личност. Телевизија људе изједначава и обезличује. Телевизија ставља пред десетине милона људи једну исту храну. Зато су људи постали слични једни другима, слични не у јединству духовне љубави, већ у јединству једноликости; људи губе занимање једни за друге.

Телевизија хипнотише. Бујице прилика, јаких и насићених страстима, истовремено и видних и слушних, поробљују душу, свест се окамењује, човек се претвара у медиума телевизије који прима њене побуде.

Телевизија поспешује антихришћанство. Вера је општење душе са Богом. Вера обликује созерцатељно мишљење, појам пажње, усредсређује на мали број, но најважнијих суштинских предмета. Телевизија је управо обратно: смењивање утисака од којег се губи надзор над делатношћу чула. Верско осећање је тајанствено осећање, префињено и нежно, попут цветних латица. Оно се чује у безмолвију (тиховању), а не у уличној буци.

Телевизија шири живчане и душевне болести. Могућности људске душевности нису безграничне. Испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана. Човеков живчани систем се троши, не подносећи прекомерну напрегнутост; он, као штитећи се, бежи у болест.

Телевизија учи људе суровости. То се не односи само на призоре убиства и насиља, који су у емисијама понекад окружени атмосфером дивљења и јунаштва, већ и на још једну ствар, ништа мање страшну: човекова доживљавања пред телевизором су толико јака и жестока, да она емоционално пустоше човека, те он у свакодневном животу постаје равнодушан, хладан, отуђен.

Телевизија отуђује једне од других људе који живе у истој кући и породици, заменивши људско саобраћање утварама и привиђењима са екрана. Изгубивши осећај за живог човека, он је изгубио и љубав према њему и болећивост. Човек престаје да се посматра као личност, он се претвара у оруђе. Кажу да телевизија може постати темељ верске просвете, међутим она убија само срце вере – молитву, мистички разговор душе са Богом. Претоварена, закрчена бујицом утисака, душа није у стању да се усредсреди на молитву; на речи молитве наноси се слој страсних представа туђих молитви. Молитва је средиште духовног живота. Човек избацује душу из тог непокретног средишта на захуктали круг представа које се стално смењују. Изван молитве и созерцања није могуће унутрашње осећање Бога, сведочење душе о присуству Божијем. Па чак и ако телевизор постане преносник верских емисија, свеједно ће веру лишити онога главног – дубине и мистике, зауставивши се на катихетсву и оглашавању, на разини речи, а не силе. Без верске интуиције која сазрева у тиховању, такво оглашавање (поучавање) или се неће примити, или ће се примити на разини духовно-културних вредности. Неопходна је наравствена (морална) припрема, неопходна су верска трагања, нужна је борба са страстима и гордошћу, да би се припремило на примање хришћанства, да би се осетила његова препорађајућа сила. Иначе ће Христос куцати и куцати на затворена врата.

Призори секса нарочито погубно утичу на децу која са прећутним одобрењем родитеља седе заједно са њима (родитељи би иначе морали или да искључе телевизор или да удаље децу из куће на неколико часова, те се они зато рађе праве да не примећују децу која иза њихових леђа гледају телевизију). Деца још мање него одрасли могу да владају својим осећајима, због чега након духовног искварења испред телевизора хришћанство доживљавају као стешњујући систем, са отвореним или прећутним противљењем према њему. Неко би нам могао приговорити да су други телевизијски програми чисти и морални, али у стварности је далеко од тога. Када би се у емисијама бавили само морализовањем, телевизори се уопште више не би куповали. Погледајте лица оних који седе пред телевизором. Шта привлачи њихову највећу пажњу – морализовање или гангстери и џудо захвати? Кад би семе за цвеће и коров помешали заједно и бацили у земљу, можете бити уверени да ће коров загушити цвеће. Пред телевизором расте човек са пригушеном духовношћу. У најбољем случају он прихвата веру као етичко-културну и историјску вредност, што у суштини бива религија без Бога. Зато телевизија богаљи дечје душе. Телевизија деци одузима детињство, од деце их наједном чини старцима – децом без детињства и чистоте! Вера је тајна, а телевизија тајну претвара у рекламу. Литургија се не може прихватати као визуелна представа; то је мистичко уприсутњење голготске жртве, у чијем гледању и учествовању су у древна времена имали приступ само после припреме, само чланови Цркве који се не налазе под епитимијом. Литургија је силазак Светога Духа и преображење људске душе. А зар телевизија може да забележи силазак благодати?!

Телевизија је у домове верних људи донела богохулне филмове о Христу Спаситељу. Вештина уметника да се преображавају, њихово умеће да забораве себе, да се поистовете са оним кога глуме, показује одсуство сваког верског осећаја или изопаченост вере код глумца који себе поистовећује са Христом. Сатана је рекао: ја сам бог. Адам је рекао: ја хоћу да без Бога будем бог. Глумац каже: ја хоћу преко себе да свету покажем Христа Спаситеља. Значи тај је глумац уверен да он може да мисли као Христос, љуби као Христос, делује као Христос. То је веће богохулство од примитивне и безвезне противверске пропаганде. Данас глумац глуми гангстера, сутра апостола, прекосутра можда Регана или друга Камоа! Но наша ће унутрашњост, примивши у подсвести попростачени позоришни лик ће по закону асоцијација и аналогије (подсећања и сличности) у мислима тај лажни лик као жиг ставити на светињу.

Телевизија је непријатељ са којим нема нагодбе. Његово нападање нема ни мере ни границе. Док се пустиња Сахара шири брзином од пет километара на годину, телевизија у победничком маршу проходи целу планету, исушавајући и задње изворе и врела, загађујући и сравњујући последње оазе духовности.

Убрзо човек више неће морати да посећује пријатеље, да се вози на састанке, долази у школу ради предавања: он ће све то моћи да чини рукујући телевизијским системом и остајући код своје куће. Човек ће у свету остати као у пустињи, хладној према свему и туђој за све.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

Извор

 

[ Генерална ] 26 Јануар, 2018 14:20
 

Можете ли да замислите да се демократски управља по питању медицине, пилотирања, било које струке, а на начин како се то ради у политици: да право гласа имају и умно поремећени, затвореници?  

Уколико не кренемо да сами размишљамо где смо и шта нам је чинити, план, који нам несумњиво прети, јесте да ћемо бити замењени другим народом. То је политика која се увелико спроводи у свету, а државе треба да се сведу на метрополе. Ми то већ видимо да се дешава, али питање је да ли ћемо то наставити да допуштамо. Послушајте емисију, користиће вам!
 
[ Генерална ] 25 Јануар, 2018 22:23
 
 
[ Генерална ] 23 Јануар, 2018 21:35
 
Тешка времена стварају јаке људе.
Јаки људи стварају добра времена.
Добра времена стварају слабе људе.
 Слаби људи стварају тешка времена.
 
Повезано: 
 
[ Генерална ] 20 Јануар, 2018 19:09
 
Испод ове сјајне Нушићеве драме, која, заједно са писцем, нема намеру да стари, стоји одличан коментар: "Оно што не полази за руком Господу Богу, одувек полази за руком Мр Долару: да накалеми вредност тамо где је нема."
 
[ Генерална ] 18 Јануар, 2018 17:55

 

Веруј у Промисао Божји! Љуби свој крстић јутром и с вечери, не носи га као омчу око врата – Христос је на Крсту оставио светлост и љубав.

Од крста долазе зраци благодатне светлости и љубави. Удахни ове зраке, они невидљиво пролазе у душу; под њиховим утицајем човек постаје благочестив.

Љуби крст, помоли се за грешнике: пијанице, блуднике и друге које знаш. Вашим молитвама они ће се исправљати и постајати бољи, јер срце срцу преноси вест о томе да нас све Господ љуби. Он је за све пострадао из љубави, те смо и ми дужни да све љубимо ради Њега, чак и наше непријатеље.

Љуби крст, читај молитву:

„ Пролиј, Господе, капљу Твоје Свете Крви у моје срце, сагорело од страсти, грехова и нечистота духовних и телесних. Амин. Сачувај од свакога зла и мене, и моју родбину и моје најближе (имена).“

Схиигуман Савва (Остапенко)

(мој слободни превод са руског)

 

"Нательный крестик нужно целовать."

Верьте в Промысл Божий! Целуйте свой крестик утром и вечером, не носите его как на вешалке — Христос оставил на Кресте свет и любовь.

От крестика исходят лучи благодатного света и любви. Вдыхайте эти лучи, они невидимо проходят в душу, под действием этих благодатных лучей человек становится благочестивым.

Целуя крест, помолитесь за близких грешников: пьяниц, блудников и других, кого знаете. Через ваши молитвы они исправятся и будут хорошими, ибо сердце сердцу весть подает. Господь всех нас любит. Он за всех пострадал ради любви, и мы должны всех любить ради Него, даже врагов своих.

Целуя крестик, читайте молитву:

«Пролей, Господи, каплю Святейшей Крови Твоей в мое сердце, иссохшее от страстей, и грехов, и нечистот душевных и телесных. Аминь. Имиже веси судьбами спаси меня, и сродников, и знаемых моих (имена)».

Схиигумен Савва (Остапенко)

 

[ Генерална ] 14 Јануар, 2018 18:22

Овако се снима филм, па још о каквом генералу! Генералисимус!

Биографски филм о великом руском војсковођи Александру Суворову, који током своје каријере која је трајала више од 40 година, није изгубио ни једну битку. У центру приче налазе се последње године живота Суворова, односно период током царевања Павла I.

Торент и превод можете наћи на сајту Руски филм.

Такође, превод одговара и овом снимку на јутјубу.

Пријатно гледање! 


[ Генерална ] 09 Јануар, 2018 21:55

 

Свемирска станица „Саљут-7“, путује око Земље у беспилотном режиму. Изненада, услед хаварије, станица престаје да одговара на команде са Земље. Доноси се одлука да се пошаље посада, која ће покушати да оспособи станицу за даљи рад. У случају неуспеха, војска доноси одлуку да се Саљут-7 уништи ракетом са земље како не би напредна технологија пала Американцима у руке. Астронаути схватају да су им шансе минималне, али исто тако разумеју да другог пута нема. Филм је снимљен по истинитом догађају који се одиграо 1985. године.

Још један филм за ове празничне дане, који се гледа у даху. Торент са преводом могуће је скинути са сајта Руски филм.

На овом сајту бих препоручила да прочитате коментар грејтсиријуса; свеједно је да ли ћете то урадити пре или после филма, будући да је исти снимљен према истинитом догађају, али вам то неће покварити гледање. Напротив. Изненадићете се свакако. 

[ Генерална ] 06 Децембар, 2017 16:03
 
Сетите се само да су људе некад лечили отровима, као што је стрихнин, па су то одбацили. Медицина сваког дана учи, као и све друго, нешто ново, и терати људе на нешто није медицина већ политика. Шведска је одбила присилну вакцинацију јер то угрожава права човека. Ово пролази само у банана државама где нема Устава и људских права. 

[ Генерална ] 26 Новембар, 2017 20:59
 
Велики руски песник, родољуб и патриота. Није се плашио да царској власти каже у лице све што не ваља, али би, чим би се земља нашла у опасности, одмах под том истом влашћу кренуо да брани отаџбину. Није бркао појмове, био је свој, зато га и сам Путин поштује и уважава. И према народу, са којим се борио, имао је велико поштовање. То могу само велики људи.
 
[ Генерална ] 19 Новембар, 2017 19:31
 
Купци траже "бебе са педигреом", а то су оне рођене у браку.
Деца рођена од жена сумњивог морала и наопаког начина живота имају лошију предиспозицију.
Родитељи, послушајте макар и превентиве ради.
 
[ Генерална ] 17 Новембар, 2017 00:31

Ово није хорор филм, премда има језивих тренутака. Најбоље да о филму не знате ништа, и не читате кратке садржаје - као што сам и сама сасвим случајно налетела на њега. Довољно је рећи: ово је филм о људским карактерима у временима смутним.

Село, филм са преводом 

[ Генерална ] 11 Новембар, 2017 10:38

Сада настају такви дани да се свугде помиње хришћанство, отвара се више храмова, него што има верујућих. Међутим, нећемо пожурити да се радујемо. Често се догађа да је то само привид, јер изнутра нема хришћанског духа љубави, Духа Божијег, који ствара и даје живот. Напротив, тамо царује дух овога века – дух подозрења, злобе и раздора. Духови-преваранти и демонски ученици већ су отворено продрли и у црквену средину. Свештенослужитељи, црквени људи, који себи допуштају да у животу следе пожуде свога срца, истовремено се молећи Богу и служећи греху, добиће за то заслужену плату. Бог их не слуша, а ђаво, будући да није свезан силом Божијом, кроз оне које је обмануо извршава своја непотребна дела...

Сада се по земљи шири одступање од Бога и вере. Одбацујући добро и одабирајући зло, човек постаје саучесник мрачне силе у борби против дела Божијег стварања живота на земљи. Ми видимо да се то догађа.

Јован Крестјанкин 

 

 

[ Генерална ] 22 Септембар, 2017 01:46
Пре појаве нове индустријске револуције треба да се догоди померање монетарног поретка. Могуће је да ће Кинези већ идуће године, или ускоро, да издају златни јуан, који неће бити сто посто конвертибилан златом, али ће то да дигне цену енeргената, пореметиће курсеве. Кад наиђе овај период, држава, која нема свог јефтиног новца кредитног - у односу на бруто национални производ - упашће у велике неприлике. А то је период кад ће уследити велике промене у целом свету пред успостављање нове и последње технолошке револуције (за следећу револуцију људи неће бити потребни јер ће машине да производе машине) и тада ће много људи да остане без посла, јер на сцену ступа вештачка интелигенција. Сетимо се из историје кад је писменост постала потребна - кад су почеле да се штампају новине; да би људи могли да примају информације. Сад им писменост више и није потребна, па ни школе, ни професори, учитељи, наставници. Дете може да похађа школу из куће и да никад не види професору очи. А све револуције ишле су ка томе да човека одвикну од рада, комунизам посебно. Како ће машине да замене људе, то ни људи више неће бити потребни. Православни свет ово зна, нас су Свети оци одавно на ово упозорили. И сад, без обзира на све и поврх тога што се иде ка дебилизацији друштва, православном човеку то неће сметати, јер он зна да му рај и није обећан на земљи и да су све тешкоће њему пријатељи у обуци за духовни живот. Нико се не храни и не живи милошћу људи, већ милошћу Божјом; људи су само оруђе у рукама Божјим, које нам се шаље по потреби, не по нашем хиру, тако да је наша љутња на ближње у највећем броју случајева неоснована. Сви они, који буду желели да остану слободни, кренуће, услед глади, ка селу, јер ће тамо бити сакривени од света који тоне (то се већ догађа и у западним државама: градови су препуштени немирима, а слободни траже мир села). Зато је важно да за време које долази учите децу раду, како би била спремна за социјалне ратове који долазе, јер је сваки рат - рат за душе и једина истинита историја је духовна.