The Miracle Worker

Хелен Адамс Келер је са деветнаест месеци прележала тежак енцефалитис и тада потпуно ослепела и оглувела. Док су друга деца учила да говоре, она је живела у сопственој тишини и тами, глувонемослепа. Са седам година добила је неговатељицу, Ени Менсфилд Саливен, која је неописивом пожртвованошћу и стрпљивошћу постигла оно што до тада није успело Хелениним лекарима.

 

Филм за целу породицу!

Подесите превод.

 

Два плус два

 
2 + 2 = ?
Зависи ко предаје...
 

Les Choristes

Најславнији светски диригент - Пјер Моран, враћа се у Француску на сахрану своје мајке, где сазнаје да је недавно преминуо и професор музике у школи за проблематичну децу коју је као дете и сам похађао, као и да му је у наследство оставио свој дневник. Чим Пјер почне да чита дневник, заједно с њим започињемо путовање у 1949. годину, где смо - кроз очи нашег протагонисте - сведоци тога какав је био утицај професора Клемента Метјуа на читаву генерацију ђака.

Пријатно гледање!

Подесите превод.

Jean Baptist Maunier и дечаци из Хориста:

Након пубертета:

 

Такође погледајте и ове филмове где су деца носиоци главних ликова:

After Tomas - Златни пас

 

Истинита прича о очајном пару који безуспешно покушава да се повеже са сином који болује од аутизма. 6-огодишњи Кајл се боји свега и живи у неком свом свету, док се његови родитељи боре на све начине не би ли Кајл успео да успостави контакт са околином, док уједно и њихов брак и друштвени живот трпе. Хоће ли Томас, златни ретривер, успети да им помогне у томе и вратити живот у ову несрећну породицу?

 

Као звездице на земљи

 

Дечак има проблема са учењем, не успева да савлада читање, сабирање, множење. Уместо подршке од околине добија исмевање. Промена настаје са доласком учитеља који има другачији приступ, који своје време улаже да би помогао дечаку.

 

Подесите превод за сваки филм (СС дугме).

 

Обећана земља

 

Слика: Улазак Исуса, Навиновог сина, у Обећану земљу

 

- Ми смо, за време Тита и Југославије, имали свега у изобиљу! – жалио се, занесењачки гордо, човек у зрелим годинама.

Стари Србин, који је био у близини, примети:

- То што кажеш да је било свега у изобиљу, данас се испоставља, више него очигледно, да је била храна наопака.

– Како то мислите? – збуњено ће човек.

 – Југославија за Србе није била друго него мисирско ропство за изабрани народ. Зидале су се пирамиде, не толико самом владару, већ жрецима који су њиме управљали, а заузврат смо имали: „... школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова.“ (Свети Владика Николај, „Кроз тамнички прозор“). И ево где нас је то довело! До тога, како је говорио Достојевски, да ако Бога нема – све је дозвољено. То је плод оног што смо сејали, те плакање над овим што нам се догађа и уздисање за оним што је то проузроковало, дозволите, лудост је своје врсте.

И сад, кад нас Господ изводи из ропства у Обећану земљу, ми се, попут жене Лотове и Израиља у пустињи осврћемо за ропским а не небеским хлебом.

Кукавно Српство!

Знајте, ни жена Лотова, ни народ који је четрдесет година лутао по пустињи, нису дочекали да уђу у Обећану земљу. Неће ни Срби, све док не умре у народу и последње сећање на ропство.

аутор: причалица Јелена Јергић

24. 02. лета Господњег 2016.

+ + +

„Први пик НАТО-а биће да гради гарнизон Рашка, раскрсницу путева од Косова, Ибарске долине и горе према Пештру“ - изјава је српског војника након потписивања споразума о окупацији Србије.

Расим Љајић и „нови устав 2017.“

Колонијална измена српског правописа

 

Євгеній Лебедин

Седмогодишњи Евгениј Лебедев је на фантастичан начин извео стихове песме „Ја не волим“, по многима једног од највећих руских уметника Владимира Висоцког. Кад погледате видео, биће вам јасније зашто је заслужио овације свих присутних. Неки су плакали, а неки су истрчали на бину да га поздраве. 

У другом видеу можете погледати цео његов наступ, као и реакције жирија.

 

Преузето



Господ Исус Христос

 

 

Чуо сам, Цезаре, да желиш знати о овоме што ћу ти сада писати. Овде се налази човек који живи у великим врлинама и зове се Исус Христос. Народ га назива пророком, а његови ученици га сматрају за божанство. Веле да је син Бога, Творца неба и земље и свега што на њој има и бива. Заиста, Цезаре, сваки дан се чују чудне ствари о овоме Христу. Да лечи болеснике само додиром и да мртве васкрсава једном речју. Он је човек средњег, лепог стаса. Изглед му је благ и достојан поштовања. Коса му је боје добро зрелог лешника, пада му у увојцима преко ушију и са бескрајном милином шири се по плећима. Носио ју је раздељено на темену на „назаретски начин". Чело му је високо и чисто.

Образи су му љупко румени. Нос и уста његови дивно су правилни, брада му је честа, боје као и коса, није дуга и на средини је раздељена. Очи су му лепе и сјајне, као сунчани зраци, и нико не може право да гледа у њих од сјаја. Укорава с величанством, а опомене су му пуне благости. Или говорио или творио, увек то чини са милином и озбиљношћу. Никад га не видеше да се смеје, али су га видели да плаче. Веома је умерен, врло скроман и веома мудар. Једном речи: то је човек, који својом великом лепотом и својим божанским преимућством надмашује све синове човечанства. Науком задивљује сав Јерусалим. Он нигде није ништа учио, а зна све науке. Иде босоног и гологлав, многи га исмевају, али у његовом присуству стрепе и чуде се. Веле да такав човек није никада ни виђен, ни чувен у овим пределима. Многи Јевреји га сматрају за божанство и верују му, а други га туже мени, као да је противник твоме Величанству, Цезаре. Он није никада никоме учинио зло, али јесте добро. Ипак сам твоме Величанству, Цезаре, готов да слушам, како ми наредиш биће извршено. У Јерусалиму седме индикције, месеца једанаестог.

Твога Величанства највернији и најпонизнији слуга,

Намесник Публије Лентула

 

Публије Лентула, бивши царски намесник у Јудеји, у писму императору Тиберију, из инж. Војислав Поповић Хаџија, Светој Земљи, ауторско издање, Београд, 1979., 288, 289.

 

Рестарт

Избоден је први полицајац у Београду од стране мигранта!

Оно што многи од нас не знају: постоји разлика између мигранта и избеглице у правним оквирима. Сиријац који пребегне у јеку рата у Турску је избеглица и Турска је дужна да води рачуна о њему. Међутим, оног тренутка кад Сиријац из Турске пређе у Грчку, он је мигрант и више ниједна држава није дужна да води бригу о њему.

Овде се ради о сеоби народа. Али каквој? Муслимани који су остали да бране своју државу, то су махом честити људи. Они који беже од рата, знамо то, већ имају помањкање части, поштења. Стицајем околности, налазим се на граници и долазим у додир са социјалним радницима и другим људима који раде са мигрантима. Али треба рећи и ово: сви који ту раде имају, за наше услове, добре плате, али да бисте ту добили посао морате преговарати са странцима! На терену, само су Сиријци, који су прошли у првим аутобусима, били културни, уљудни, васпитани. Што време више одмиче, људи који пристижу су све даље од тога. Своје податке крију као змија ноге и тек кад им се подвикне – дају их на увид. У случају да имају децу, једва да их и гледају, а ако је дете којим случајем болесно, они неће стати да им се пружи медицинска или болничка помоћ, већ сви журе на аутобус. Може детету да буде и хладно, али мајка, ма колико од пута уморна или прљава била, има уредну тип-топ шминку, сешће поред радијатора а за дете је није брига. Али уколико аутобус касни – е тад да видите њихово стварно психичко, духовно и физичко стање!

Међутим, однедавно су код нас кренули да стижу тзв. економски мигранти. Они треба да остану овде! (А већ писах да су први школовани прошли.) Не само да стижу, већ ће их Турска и Немачка договорно послати овде по задатку. (Чак је у Македонији свим муслиманима који су хтели да се изјасне као Албанци, од стране турског председника, речено да се изјашњавају као Турци). За њих се већ спремају и зграде, као и војне касарне. Замислите само колики је то онда број! Ово што говоре на медијима везе нема са стварном сликом. А то што је полицајац избоден, то је нешто што је сама полиција унапред знала. Али они желе да ћуте, као да се то њих не тиче – само нек иде плата. Сасвим је логично, ако се стави у позицију непријатеља, да ће на мети бити: полиција, војска и Црква. Тако се и збива; ко то не разуме, тај ништа не разуме. Дакле, ови економски мигранти се сад већ слободно шетају, без икакве контроле, по нашем граду. И не само то: сви су наоружани! Наоружани из страха, а ту је довољна варница да избије сукоб. Међутим, они не само да се не чувају да до сукоба не дође, већ и провоцирају. Већ је било и поднетих тужби, али милиција не реагује док не буде мртвих. (Сем тога, сад су почели да доносе неке посебне законе за полицију, што значи да желе да се ограде од народа и да штите посебну касту. Ако вас полицијац нападне, сад морате бити правно потковани да знате која је полиција у питању и још свашта нешто). Нажалост, то неће штитити ни њих саме, а страдаће, као у овом случају, увек ови доњи.

Елем, мигранти који полако окупирају наш град, (јер они неће ићи у село, већ у градове, и као што је пао Париз, пашће и Београд; кажу, већ уче српски, а неко већ није могао да уђе у фризерај, јер се фризирала муслиманка), улазе људима у подруме, добацују девојкама и женама, а наша власт их је, без знања власника, населила у викендице према Хрватској (Бапска) и ретки су они који се могу похвалити да су „незвани гости“ били учтиви. Викендице су биле уништене, измокрене и великом нуждом покривене!

Имали су чак и први већи сукоб, кад су хтели да уђу у дискотеку, где им избацивачи нису дозволили. И одмах су посегнули за ножевима! Срећом, није било ни мртвих, ни рањених. Жене су већ уплашене, а мушкарци – то је питање!

Време се неумитно убрзава. Демократија показује своје право демонско лице. У Аризони се то види са уводом сатанизма у све поре друштва. Да ли је иједан светац седео и демократски разговарао са демонима? Наши закони се не примењују. Сви политичари који излазе на изборе одлазе на Молитвени доручак. Ситуација је више него јасна. Време партија је одзвонило. Иде, како рекоше Руси православни, време витештва. Размишљајте о слободи и васкрсу Србије. То се не може догодити у овим оквирима. Сасвим је свеједно да ли у скупштини за неки болесни закон или нови устав гласа 126 или 250 посланика: закон је у оба случаја важећи! То вам је демократија!

Ситуација на терену, код обичног народа, биће подлога на којој ће кренути да израста та нова Србија. Мора, јер није исто време у Војводини и на Космету. У Војводини децу већ приносе Молоху будућности, док на Космету Србе још увек тлаче Енглези и Турци.

За све нас је важно да свој ум извучемо из протестантског размишљања, у који нас уводе. И у ропству се може живети слободан.

Не дајте да вам поробе ум!

Време ослобођења је почело. Новац, како кажу стручњаци, више не контролише ниједна држава, већ је сав у рукама појединаца. Свет мора на рестарт. Србија ће поново бити богата. Иде време кад ће свет поново чути за Србе и име српско ће поново бити понос и дика – на славу Бога и рода!

Амин. Боже дај.

 

РТС и режим - увођење страних трупа у Србију

 

Капут авантура

- Хоћу да ми направиш капут! - рекла ми је снајка и након тога је наставила да ме подсећа.

- Чим нађем неки који ми се допадне, дао Бог! - одговорих јој.

Али смо одистински могле да причамо о капуту тек кад посвршавах све друге послове. Тако сам слободне дане добила ту око Божића.

Претражујући интернет,за око ми је запао модел Роберта Кавалија:

 

 

 

И кренусмо у авантуру, која је, у деловима, изгледала овако:

 

 

 

 

 

 

 

И, након недеља рада, уз неколико додатих детаља, капут изгледа овако:

 

 

 

Инжењерија црне магије

ПРЕДСЕДНИКУ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА 
РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ 
другу Хазбулатову Р. И.
Поверљиво, у једном примерку 
на осам куцаних страна.
Поверљиво, на 32 
куцане стране – јавно.
Аутори____________________

26.01.93.г.

ЗВАНИЧНИ ДОПИС

Дубокопоштовани Руслане Имрановичу!

Свеобухватност политичке, економске и правне реалности, која се од 1985. године до сада нагомилала, значајно је умањила одбрамбену способност државе, подрила безбедност друштва и заоштрила питање прихватања граничних сфера науке, које су у Совјетском Савезу и у иностранству, из ових или оних разлога, традиционално сматране псеудонауком. Наиме, политичари и војно-индустријски комплекси свих земаља испољили су посебан интерес управо за „перспективне“ технолошке могућности „псеудонауке“ за носиоце и иницијаторе проучавања у „граничним“ областима науке.
Реч је о области науке познатој као парапсихологија и психотроника. На основу њих, већ од 1977. године по званичним државним програмима, у низу технички развијених земаља (САД, Немачка, Француска, Италија, Израел, Египат, Совјетски Савез), развијају се и проучавају „техничка средства корекције и управљања понашањем људи на основу биофизичких принципа командовања и нових физичких принципа преноса емитованих сигнала на велика растојања – оружје психофизичког управљања интелектом“.
У војно-индустријским комплексима свих земаља на снази је стандардна класификација средстава наоружања: атомско наоружање је трећи тип; атомско наоружање у садејству са акустобиофизичким средствима – четврти тип; психотропно оружје засновано на биофизичким принципима – пети тип; технотропно оружје на истим тим принципима – шести тип; биотропно оружје са утицајем на генетски апарат – седми тип.
„Логика“ војних стратега, финансијских и политичких кругова, која стимулише разраду оружја масовног уништења од петог до седмог типа, објашњава неопходност тих видова наоружања са „хуманих“ технократских позиција: „та врста оружја не руши техничка достигнућа друштва (зграде, војне комплексе итд.), не убија људе и животиње, оно „једино“ чини људе зависнима и послушнима“. Ова логика је дала разлога да се дати тип наоружања назове „еколошки чистим оружјем“.
Припрема друштва за прихватање дате доктрине остварује се на више планова:
- с једне стране око датих проучавања формира се систем строге тајности;
- с друге стране у оптицају је циљна дезинформација, која рачуна на то да се јавности пренесе двосмислена представа о реалности постојања овог проблема: обучен је велики број психофизичких секти, „пророка“, „тумача“, „спаситеља“, „исцелитеља“, „магова“ и просто врачара, који измишљају своју обдареност. У САД за последњих 15 година, у различитим „друштвеним“ организацијама, прошло је обуку из првог и другог курса медитације (психоаутотренинга) 15 милиона људи. У Европи (Француској, Италији и Немачкој) око 1/10 одраслог дела становништва. У азијатским земљама (Јапану, Кини, Индонезији, Индији, Пакистану, Малезији) - до 80% становништва од шестогодишњег узраста надаље, по обавезном програму рада укључујући школу и колеџе.
У Русију је однедавно хрупила бујица „психожречева“ и „психонаучника“ са Запада. Само кришнаисти су од 1987. до 1992. године у Русији оформили више од 500.000 медицинских курсева и то, у првом реду, у таквим градовима као што су Обињинск, Дубна, Пушћино, Москва, Санкт Петербург и тако даље. По упрошћеним рачунима, семинаре кришнаиста, муноваца, ведантиста и таоиста посетило је, само у Москви и московској области, више од 200.000 људи.
На тај начин, у Русији, као и у другим земљама, формира се посебан друштвени међуслој, који активно прихвата идеје психофизичког усавршавања и понашања. То је онај део друштва, који је најосетљивији на утицај психотронског наоружања. Углавном, тој групи припадају: интелектуалци који нису нашли своје место у „перестројци“, бивши војници и чланови њихових породица.
Овде је важно рећи да се међу аспектима психофизичког усавршавања и управљања свешћу извана не ставља знак различитости. Усавршавање нивоа сопствене технике поставља се на исти ниво са вербалним управљањем психиком уопште.
Несумњиво је, да се на фону опште духовне глади, горе наведени атак на психофизички статус друштва темељно прихвата од стране сваког посебног примаоца као панацеја (свелек), и тек у другој етапи се јављају сумње и питања ко то управља и коме иде у корист тако висок степен психосоцијалне хипнабилности друштва.
Уважени Руслане Имрановичу, Ви ћете, као ерудита, сигурно у тој ситуацији увидети аналогију са психичким токовима друштва у Италији, Немачкој и Шпанији од 1928. до 1935. године: институти окултизма, секте, затим привилеговано и суперзатворено друштво „Врил“ су, уопштено речено, претход или наступање психологије фашизма у Европи - култа силника, уникалних богоизабраних личности и народа.
Разлика између садашње ситуације у Русији, и Немачке из 1933. године, је у томе што у оно време, у арсеналу и физичких теорија и техничких средстава посредством којих је било могуће организовати масовни утицај на психику и понашање човека, није било „Богом изабраних“ личности.
Целокупност посредних и директних информација о разматраном питању дозвољава нам да изведемо недвосмислени закључак: до 1992-1993. године таква техничка средства у различитим модификацијама, са различитом моћи и даљином утицаја, сигурно ће постојати у арсеналу наоружања САД.
Али најстрашнија реалност се састоји у томе да су извесни аспекти и достигнућа ових тајних истраживања остали ван контроле државних система и постали власништво корумпираних и мафијашких група различитог политичког усмерења: од елементарних криминалаца до озбиљних политичких структура.
У вези са изложеним, међудржавне споразуме о разоружању треба поново размотрити у околностима реалности новог и до сада невидљивог замаха трке у наоружању. Из овог угла може се преиспитати одлука о престанку производње атомског наоружања, јер средства која се сада добијају престанком улагања у атомске пројекте као свежа бујица хрупиће у трку за стратешком предношћу у области нове врсте оружја – оружја психотронског дејства.
Колико је наведена опасност реална?
1. Од 1977. године у САД постоји „центар перспективних физичких истраживања“, у којем је „ишчезло“ (прекинуло објављивање својих радова) више од 20 лауреата Нобелове награде у области физике, медицине, а такође и неки крупни специјалисти за оријенталну философију, хришћански исихазам, египатску магију. За њима, исто се догодило и најкрупнијим психолозима и биолозима, који су раније радили у области генетике понашања (Benzer, Konopka, Luck, Delgado, Ливицкий, Brant, Vafengtar и др.).
2. Управо од тог доба почиње „масовни“ окултизам, припрема друштва за прихватање психофизичких концепција.
3. Појава нових праваца науке, легализованих у академским круговима: неуролингвистичко програмирање, психотроника, радијационо-акустички ефекти, психокодирање и сл.
Сви горе набројани правци, у овој или оној мери, повезани су са задатком дистанционог бесконтактног утицаја на свест човекову путем техничких средстава.
4. Један оа аутора овог дописа до 1986. године је радио као главни извршилац разраде техничких задатака по линији партије на овај или онај начин повезаних са горе изложеним питањима. Од 1983. године био је научни руководилац програма „Косморитам-3“ и „Орион“, чији је садржај описан као „фундаментално истраживање принципа и начина дистанционе бесконтактне корекције функционисања сложених техничких и биолошких система помоћу физичких поља са импулсно-кодном организацијом и њихово експериментално-конструкторско обезбеђивање“(Материјал ЦК КПСС и Врховног Совјета СССР-а од 27. јануара 1986., број 137-47 одељак „Лава-5“ и „Корито-1“). Паралелно са именованим програмима, не додирујући се путем информационих канала, водили су се, блиски по садржају, радови и истраживања у две друге најкрупније научне институције.
Природно је да су финансијска средства, добијена за ове радове, била омогућена само после брижљиве анализе информација о сличним активностима у САД и другим земљама.
Године 1983. ми смо у том погледу значајно заостајали за САД, али како је у свом говору на XXIV конгресу КПСС изјавио М. Горбачов: „За разлику од америчке тајне службе, поћи ћемо асиметричним путем и решићемо тај проблем брже и јефтиније“.
Асиметричност се састојала у томе што смо, пошавши од области физичке теорије и математичких инструмената, избегли доказивати научном јавном мњењу да у питању нису „лажно-научни“ ефекти. Радили смо успешно. Због тога смо 1989. године, у случају неопходности, могли у року од шест месеци да будемо спремни спровести масовно испитивање, између осталог и из космоса, система психотропског утицаја и управљања понашањем човека.
Међутим, „несхватљиве силе“ су 1989. године, на челу са Е Лигачевим, довеле до потпуног слома читаве научно-техничке кооперације и њене седмогодишње производње. На тај начин, од 1989. године, овај правац рада у потпуности је отргнут од државне контроле, постајући својина шарлатана, западних тајних служби и „ентузијаста“ (доктор техничких наука Андријанкин, генерал-пуковник Ханцеверов, Медељеновски, Купчин, Голиков и др.).
Од 1989. године извесни новинари храбро и очајнички покушавају да поставе ова питања на свим нивоима државности. Али постојала је веома сурова, а скривена цензура, која је многе од њих стајала службе и здравља. Писма, тим поводом, упућивана су Горбачову (преко вице-президента АН К. В. Фролова; директно Н. Ришкову, В. Чебрикову и 1991. године – генералу Кобецу). „Цензура“ је користила познати метод „зоне ћутања“. Од 1991. године покушали смо, у лошој политичко-економској ситуацији у Русији, подићи ово питање на ниво законодавне иницијативе (она је дата у прилогу).
Не постигавши резултат, поставили смо ово питање на нивоу међународних друштава. Али наши материјали су извађени из документације пријављене за међународно-еколошку конференцију у Бразилу, без обзира на то што је она припремљена уз заједничко учешће експерата Православне Цркве и што је уживала благослов Патријархов.
На основу горе изложеног, на Ваш увид достављамо следеће предлоге:
1. Примити ауторе овог дописа због разговора са циљем разјашњења и прецизирања извесних танчина у вези са горе наведеним, уз прегледање видео-касете из тв емисије „Црно сандуче“.
2. Одредити иницијативну групу, коју ваља саставити после строгог одабира малог броја лица способних да сачувају државну тајну и поручити од ње да припреми разматрање овог питања на затвореном заседању Врховног Совјета Руске Федерације или групе народних посланика.
3. Циљ таквог саветовања треба да буде:
- информисање политичког руководства од стране државних органа о реалности психофизичких диверзија и нове трке у наоружању;
- израда докумената који ће омогућити контролу државе над свим формама пропагандне и масовне примене знања из области парапсихологије и психотронике (разне секте, групе медитација и сл.);
- предузимање мера за стављање под контролу приватне производње техничких средстава у овом правцу и одузимање таквих средстава којима располажу различите групе;
- разрада и реализација државног програма за научно и техничко истраживање у тој области знања са циљем неутрализације разлике у корист САД;
- налагање групи законодавне иницијативе да донесе допуне и измене у правно незаштићене сфере (психофизичка и психолошка заштита, информациона и интелектуална заштита);
- и на крају, припрема међународних иницијатива за развој права човекових у тој области.
4. Увиђајући огромну технолошку експлозију средстава масовног утицаја на психику човека код нас и у иностранству, сматрамо да треба преиспитати:
- међународни мораторијум на масовна испитивања средстава психофизичког утицаја на интелект;
- забрану и међународну контролу над истраживањима у тој области.
Посебну забринутост, у вези са горе изложеним, изазива недавно обраћање САД у ОУН са молбом да у Сомалији примене силу која „не уништава зграде и не убија човека“. Највероватније, стратези САД су имали у виду психотронско оружје. Није искључена масовна примена тог оружја у Ираку, Југославији и на другим жариштима...

 

Јуриј Воробјовски

"Западни пут у апокалипсу"

 

Трећа чаша вина

Јога је најпримитивнији облик умног деловања.

После позитивизма долази демонизам. Овдје су се Запад и Исток руковали... Дошло је до савезништва - западне тековине и трендови паралелно са далекоисточним култовима. Јога је тек почетак и сам увод у рат каквог свет још видео није, а за који се Црква припрема. Она унапред бива обавештена и не чека непријатеља на вратима, јер иде увек испред њега.

Кушач

Јеванђеље, та блага вест Господња, и анђеоски пој пастирима на рођењу Богомладенца где се каже: "Радујте се!...", што доказује да Бог није Бог страха већ Љубави, и "вести" како новинске, тако и телевизијске, у којима је само страх, блуд, убиства, и све оно што човека заводи и одводи у очај и депресију. Две вести, од којих је само једна истинска и радосна.

Послушај, брате и сестро, седи и предахни на источнику Животодавном!

Безусловна љубав

Изванредно предавање препуно бисерја!

Збор зборила господа хришћанска - Отац др Милош Весин: „Да ли се љубав безусловно добија или је треба заслужити?“

У до сада незапамћено испуњеној дворани Задужбине Илије М. Коларца, 10. новембра 2015. године, протојереј-ставрофор др Милош Весин одржао је предавање на тему "Да ли се љубав безусловно добија или је треба заслужити?". Предавање у целини емитујемо благодарећи Милошу Јевтићу.

Религиозна осећања интелигенције

Све велико се обавља у тиховању. Тајна тиховања је мало разумљива за савременог интелектуалца, који се родио и живи у свету речи. За њега тиховање није пуноћа оног другог живота, и кога реч није јака да изрази; за њега је ћутање гробна пустош. Интелектуалац је увек бучан, он мало личи на генератор који људима даје светлост, али и буку. Мисао на то да нема шта да каже, за њега звучи као пораз. Један од узрока зашто интелектуалац ретко посећује цркву, или је уопште не посећује, по његовим речима, је у томе што са "нашим свештеницима културан човек нема о чему да разговара".

Интелектуалцу је неразумљиво то да је свештеник вршилац тајни, а тајне су живот за човечију душу; он хоће да свештеник буде образовани Водич по храму.

Када је познати духовни писац Е. Посељанин изгубио вољену жену и пријатељи му саветовали да напусти свет и оде у манастир, одговорио је: "Ја бих оставио свет, али ће ме у манастиру послати да радим у штали". Не знамо какво би послушање дали том човеку, али је тачно осетио да ће се монаси у манастиру потрудити да укроте његов дух, да би се из духовног писца претворио у духовног делатеља.

Истински духовни живот скрива се од света.
Како је то тешко онима који покушавају да освоје свет својим талентима! Ми не говоримо да је то немогуће - ми говоримо да је то тешко ...

Архимандрит Рафаил Карелин

Уочи Божића

Породична Божићна прича, са неочекиваним обртима и специфичном атмосфером загрејаће свако срце хуманом поруком коју доноси. ТВ филм, снимљен према тексту Мирјане Лазић, а у режији Мишка Милојевића, носи озбиљан садржај у хумористичком руху, тако да наводи колико на смех, толико и на празничну ганутост.

Премијера овог ТВ филма је за Бадње вече, 06. јануара у 20.15, на Првом програму РТС-а."Уочи Божића" наставља срећно успостављену традицију Драмског програма да у време највеселијег хришћанског празника дарује гледаоце забавним и квалитетним играним програмом који припада жанру "божићне драме". И овог пута подстицај је пронађен у делима наших класика, па је текст компилација две кратке Нушићеве приче: "Госпођа Милхброт" и "Општинско дете". Хуморни мотиви Бен Акибиних "цртица" дали су могућност да се исприча једна "нова" прича у мелодрамском руху.

Родитељи су остали у граду

Сви ви који желите да се вратите на село, што је здраво размишљање, крените што пре, док још има живих бака и дека од којих ћете примити потребно знање. Они који остају у граду нека не запуштају своју здраву сељачку традицију. Све ово нам је свима заједно потребно да преживимо.

Будите слободни и храбри, рече Господ. И још: множите се и рађајте и наследите земљу.