Ноћ у Горњаку

 

 

Као бедем тврди црна поноћ стоји,
Преко кога прећи пуст се живот боји.
Побожна обитељ светог манастира
Грешноме је телу давно нашла мира.
Онемеше стене, што неме бејаху,
Умукнупе звери у дивијем страху. —
Не миче се листак, шума не шумори,
Мрка поноћ прети мркој пустој гори...
Па и Млава пуста уздише потмуло,
Да се не би њено уздисање чуло.
Сама у свом страху природа се грози,
Страховите тајне нема понос носи...
Уздрма се кула, звоно се занија,
У цркви се чује молитвица тија,
Ужегу се саме погашене свеће,
Кроз немо двориште неки дух пролеће.
На челу се бледом, где је круна сјала,
Светитељска светлост дивно заблистала...
Тихим ходом прође кроз дворану стару,
Поклони се трипут светоме олтару,
Па ишчезне опет у поноћном мраку...
Тако царе Лазо доходи Горњаку.

 

Ђура Јакшић

 

Телевизија - непријатељ Србије

 

Улаз на Фрушку гору биће наплаћиван

Ова вест је могла да изненади само оне који држе затворене очи. Стога су ова писанија окренута појединцу са суверенитетом и интегритетом, коме вечера није преча од вере. Ко год је пристао на вечеру, изгубио је и вечеру, и веру и живот. Ко остаје веран, њега Господ чува.

Дакле, очигледно је да Срби остају без Србије, јер који год дневник да слушате, или неку политичку емисију, одмах вам у очи пада мржња прему свему српском. На свим местима овог система постављени су људи да уједају Србе и то православне. Да бисте разумели зашто су пробуђени и доведени спавачи (из руског серијала) како на места директора предузећа, власти, полиције, морате ствар сагледавати шире.

Од стварања Југославије Србија је плен Запада. Они су улагали у њу и сад долазе по своје. А како на Блиском истоку нестаје нафте, то тај народ ускоро неће имати од чега конкретно да живи, Амери им планирају смештај овде. И Арапи полако купују земљиште за себе. Које? Па црквено! Власт је решила да продаје наше, што је њима туђе. И не само то. Сад ћете, у оквиру „туристичке Европе у 21. веку“ (што је одавно предвиђено за њену будућност, која се већ дешава) моћи да посећујете своју историју, традицију, веру - на купљену карту и уз дозволу. Само луд не може да разуме зашто је ЦИА одлучила да камп медитације и јоге смести баш на Фрушкој гори, месту великих српских светиња. И где год видите сукоб Цркве и власти знајте да је у питању власништво над земљом које треба продати. Зато је важно да у овим временима чувамо себе од пропасти и не хватамо се у замке непомјаникове. Сачуваће Господ стадо своје. Нема ничег у овом свету вреднијег од душе.

(Новац, који је Немачка била дужна Србији (само један пример), Немачка је вратила у оквиру Југославије уложивши га, дакле, у нуклеарку Кршко. Видите ли ту колико је још тада поглед западних сила ишао далеко водећи рачуна о свом новцу.

СС дивизија Принц Еуген, у чији састав су улазили фолксдојчери (подунавске Швабе из Војводине, којима је Вучић подигао споменик у Бачкој Паланци) заједно са Бугарима извршили су покољ на српски народ у Кривој реци (операција Копаоник). Становништво је затворено у цркву и дигнуто у ваздух. Једну сељанку су спалили у сену. Учите децу историји, јер кад се заврши Дизниленд многи вуци скинуће своју јарећу кожу.)

*

"Брнабић - Дигитализација приоритет владе"

Седети у влади Ане Брнабић значи бити лишен личног интегритета. О образовању и напретку вам говори жена, која је, поред тога што вам поручује да је бити тетка неком детету исто што и мама, завршила школу у Америци која је на 768 месту (свака школа на селу у Србији може се похвалити бољим образовањем) И сад треба да поверујемо како ће земља, која више није у стању решо да произведе, уживати у летећим аутомобилима из Кине.

У Лондону је изјавила како Русија има уцењивачки став према Србији због Косова, али кад она буде предала Косово Србија ће утемељити боље односе са својим западним пријатељима, јер Русија више неће имати разлога да њих на власти уцењује.

*

У оном серијалу "Наша планета", као и на истоименом сајту, Дејвид Атенбороу нас упозорава на следеће: угрожене су многе врсте мора и океана, па ће сад, наводно, моћници морати да контролишу и да патролирају тим великим морским пространством како би спречили еколошки егзодус. Али то је само једна страна медаље, и то, будите уверени, она што се мање примећује. Да од тога нема ништа подсетићу вас само на скоро писање о томе да се Америка повукла из оног светског уговора о очувању резерви угља. Дакле, биће мало екологије, али Америку више брине нафта и гас. И сад долазимо до суштине.

Један од главних разлога што се не праве гасоводи по свету јесте тај што Америка не може да буде присутна у свакој земљи и да то регулише. Али где може? Па на морима и океанима! Тако се гас више неће транспортовати другачије већ у течном стању, а то ће да превозе бродови. Да ли сад разумете боље ту "еколошку" бригу? Осим тога, док писах онај пост о Хомољским планинама, видех (како је сад добро знати географију!) да је пуна шкриљаца. У данашње време они су стављени по страни, јер је прерада прескупа, али шта ако је неко већ ухватио пик на њих? У том случају рачунајте да ће са копањем шкриљаца да се уништи у сваком смислу тај крај: и еколошки, и егзистенцијално.

*

У уторак су мигранти у возу за Сремску Митровицу ножевима напали кондуктера и путнике.

Девојке, без мушке пратње, обавезно да буду на опрезу.

Власт у Шиду нас уверава да је то здраво стање.


 

Вештачка срећа – зависност 21. века

Шарл де Монтескје, писац и филозоф, још одавно је рекао:

„Кад бисмо само желели да будемо срећни, то би се лако дало постићи; али ми желимо да будемо срећнији од других људи, а то је готово немогуће, зато што увек мислимо да су други срећнији од нас.“

Кад имате скупа кола, лепу одећу, раскошну кућу и друге статусне симболе, стичете утисак да вредите више и да сте изнад оних који све то немају.

Гледате комшију у јефтином ауту и кажете себи: „То је зато што сам успешан и зарађујем више. Он је нико и ништа, а ја сам богат!“

Убеђени сте: „Комшија мисли да сам фаца, јер имам тако фенси ауто!“ И помисао на то вам греје душу и подиже самопоуздање. Међутим, ако комшија има бољи ауто, ваше самопоштовање опада. Излаз из те ситуације је само један: првом приликом морате повратити предност!

Овде се не ради само о аутомобилима.Сваки пут кад неко у вашем окружењу буде имао нешто лошије и мање од вас, вратиће вам се осећај краљевске надмоћи. Од тога зависи колико сте срећни.

У потрази за вештачком срећом, људи се претварају у зависнике, који подижу себи вредност по сваку цену. Купују нови телефон, мењају кола, набављају скупе фармерке и скуп намештај (за случај да им неко дође у посету) и користе скупе парфеме, да нагласе свој истанчан укус и префињеност. А пошто је све то врло скупо, људи који пате од статусних симбола – често се пате и са великим дуговима.

У потрази за срећом, такви људи подижу кредите јер за њих је нешто најгоре на свету – да се спусте на ниво оних које сматрају нижим од себе. И да би спречили да се то догоди, спремни су да плате – шта кошта, да кошта!

Чак и одржавање тог пролазног статуса много кошта.

Ако се нешто не уклапа у статус, они га скривају на све могуће начине. И обрнуто: оно што наглашава статус, истиче се свим средствима. На пример, летовање у хотелу са 5 звездица биће обавезно објављено на свим друштвеним мрежама, а хотел са 3 звездице тактично ће се прећутати.

Чињеницу да живе у јефтиној кући, скриваће на сваки начин. Живот таквих људи претвара се у обману. Они заваравају и себе и друге. Највише себе. Убеђени су да заиста имају статус који имитирају и потпуно игноришу чињеницу да је тај положај резултат дугова, које ће цео живот отплаћивати.

У једном тренутку, банке престају да им позајмљују новац, па извор радости и среће нагло пресушује. Тада они падају у дубоку депресију. У исто време, они за све своје невоље окривљују управо банке, владу, тежак живот и послодавца који им неправедно закида плату.

Једина особа коју никада неће окривити су они сами. Па они су само хтели да буду „као сви остали“ и да не пропусте важне године свог живота, да од живота узму све што пружа. Како би они могли да буду криви за своју тешку финансијску ситуацију?

На крају, треба се увек сетити речи Хенрија Форда:

„Не морам да одседнем у скупом хотелу, јер не видим разлог да скупо плаћам непотребне додатке. Где год да одседнем, ја сам Хенри Форд. Не видим велику разлику међу хотелима, пошто се чак и у најјефтинијем хотелу можете одморити ништа горе него у најскупљем.

А овај капут на мени – да, у праву сте, носио га је још мој отац, али то није важно – ја сам у овом капуту и даље Хенри Форд. Мој син је још увек млад и неискусан, па се боји што ће људи мислити о њему, ако одседне у јефтином хотелу.

Мене не брине шта други мисле о мени, зато што знам своју праву вредност. А милијардер сам постао зато што знам с новцем и умем да разликујем праве вредности од лажних.“

 

 

Интегритет и суверенитет

Хомољске планине. Изгнана од света, стајала је трошна кућа сиромашне породице. Могла је да се уруши сваког трена; кров је прокишњавао, а по кући су терали пацове метлом.

У кући су живели отац и мајка са двоје болесне деце. Старија девојчица је боловала од лупуса, млађа не знам тачно од чега. О овоме нам је причао наш прота, који је у фамилији имао особу оболелу од ове тешке болести (лупуса). Али није болест унесрећила само децу, већ је и мајка носила тешки крст – била је слепа. Овде се једва састављао крај са крајем, али је вера држала породицу на окупу.

За њихов случај сазнала је нека богата породица, која је одмах дошла да се на лицу места увери у случај и да помогне. Заиста, били су вољни да одреше кесу колико год да је било потребно, па и преко тога, али – имали су услов. Тражили су да породица пређе у Јеховине сведоке. Оног трена како то чу, устаде слепа жена и исповеди своју православну веру и љубав према васкрслом Христу, те замоли госте да напусте њен дом не остављајући им ништа.

Наше тело је љуштура, која ће да свене и увене касније или пре. Шта значи пролазно богатство у сравњењу са вечним и непролазним Царством Божјим? Данас јеси, сутра више ниси. Како човек одраста и његов свет, који је знао, смањује се и нестаје. Његово тело се, попут чауре, суши како би од црва постао лептир.

Али то бива само онима који не заволе црва већма већ лептира.

Но, ретки иду стазом Богопознања. Натовареним гресима и непотребним илузијама тешко је проћи чак и иглене уши кроз које су, у Израелу, пролазиле камиле. 

 

 

Одбрана сувереног човека

Ако желите да вам деца иду по белом свету и мењају пелене незнанцима - ово није за вас. Ви уживајте у врлом новом свету и "добу човечанства пореклом од мајмуна". Ово је за оне који не желе да предају свој суверенитет и слободу.

У раљама демократије 

 

О срећи

 

Једном је свештенику пришла сиромашна сељанка.

 – Оче, уморна сам – рекла је тужно. – Ми радимо непрекидно, али има дана када, сем хлеба, немамо шта друго дати деци. Али ме још и више умара поглед на нашу сиромашну кућу, двориште, подерану одећу наших синова, измучено лице мога мужа.

Свештеник се замисли а потом позва жену да пође са њим.

Показао јој је прелепу кућу где су се у врту испред играла деца.

 – Шта мислиш: да ли је домаћица срећна? - упита он.

– Наравно! – узвикну жена. – Како је богата кућа и како су добро одевена деца!

Затим је свештеник замоли да приђе ближе и осмотри боље.

Ту она угледа мајку ове деце како седи у хладу и горко плаче.

– Она плаче, јер је слепа од рођења и не може да види своју децу – тужно јој објасни отац.

Они пођоше даље. Ускоро јој свештеник показа другу кућу. Она је била богатија од прве. На женино питање да ли у њој живе срећни људи, он рече како је то била дивна породица све док није погинуо домаћин. Сад нема дана да удовица не плаче за својим мужем, а деца за оцем.

Занета мислима жена није ни приметила како су стигли до треће богате куће. Био је то дом ћерке богатог трговца.

- Ту је богатство и добра храна, скупа одећа и нема ниједне кваке у кући а да није позлаћена. Но, живи ли се овде срећно?

На њено питање свештеник отвори тешка врата.Трговачка кћи поздрави госте и позва их на чај. Али како је пуст био њен дом! Ту није било ни деце, нити се чуо глас мужа.

–Имам и богатство и лепу одећу, али немам среће – рекла је домаћица. – Немам мужа, ни деце, нити коме да кувам јело или за кога да се облачим... 

Дубоко замишљена сиротица се вратила кући.

– Хвала Вам! – срдачно се захвалила свештенику. – Схватила сам како сам била глупа! Умарала сам се од погледа на исцепану одећу, не знајући каква је то срећа видети своју децу! Мислила сам да је срећа у изобиљу, а испада да је срећан онај који има некога да му кува вечеру и у чијој кући се чује дечји смех!

(мој слободни превод приче са руског)

 

Кооператива и локална берза

У времену које већ траје и односи своје прве жртве, систем ради на укрупњавању капитала и велике корпорације уништавају мала и средња предузећа и обичног сељака. Велики и моћни гледаће да у том систему униште најмање и најрањивије. Како се одупрети? И у Америци, Француској и другим земљама паралелно са системом расту и локалне берзе. Овде је прича о њима. Кооператива је замисао да се заштити наша заједница на овом простору у време глади, где ће локални произвођачи и потрошачи да се нађу једни другима на помоћ. Дакле, и сељак, и занатлија, и професор - сви заједно, али тако да не буду део система. Имаћете своја права и обавезе у оквиру ње и кооператива ће да вас усмерава и повезује како на домаћем тако и на страном тржишту.

Ако вам се свиђа идеја, послушајте емисију.

Робот за брање јагода и малина

 Са роботизацијом ће све више људи остајати без посла. Али не и без обавеза плаћања и давања дажбина. Само одакле? Доба човечанства ће, заправо, да постане огроман зверињак чим се наврши време зомбиленда. Па ко може нека се још спрема да буде луд у свету матрикса, где се под лудаком подразумева човек који је унапред спреман да не поседује ништа сем разума. 

Повратак једрењака

Од 1. јануара идуће године комплетна поморска индустрија мора прећи на квалитетнију, односно чистију нафту; досад је могла да се користи и она најјефтинија и најпрљавија нафта са сумпором, а што је, кажу, велики узрочник загађења мора и океана. С тим у вези појавила се и најава у Европи за забрану крузера, која се правда тиме да они праве већу еколошку штету него 260 милиона аутомобила колико се годишње произведе. Све ово узроковаће поремећај цена овог енергента на тржишту, а самим тим довешће и до поремећаја у поморској индустрији, трговини, туризму и превозу роба и услуга.

 

Чудо на Блиском истоку

 

Муслиман у Египту је убио своју жену јер је читала Библију. Затим ју је сахранио заједно са живим ћеркицама: једном још у повоју а друга старости осам година. Полицији је пријавио да је ујак убио девојчице. 

Након 15 дана умро је рођак ове породице. Када су отишли да га покопају нашли су под песком живе девојчице. Сви у земљи су били огорчени, а отац девојчица је погубљен. Питали су старију девојчицу како су преживеле, а она је одговорила: "Човек у сјајно-белој одећи, са ранама на рукама, долазио је сваки дан да нас храни. Будио је мајку да подоји сестрицу." Била је интервјуисана од стране Египатске националне телевизије, а водитељка је била муслиманка у бурки.

Ова вест се преноси целим Блиским истоком, јер је Египат центар тамошњих медија и образовања. Тамошњим лидерима неће бити лако да објасне ово чудо, али је извесно да Господ брине и над овим делом света.

Вест (коју сам сажето пренела са руских и енглеских извора) можете пронаћи на нету.

 

О љубави

(слика са интернета) 

 

- Љубав - то је озбиљна ствар. Њу је потребно сваки дан надохрањивати - то изискује огроман труд!

- А зар није полет?

- Полет је заљубљеност.. А љубав је нешто сасвим друго. То значи узети човека, обујмити га и бити одговоран за њега. Одговоран за цео живот.

 

Спавачи (2017)

 

„Спавачи“ су тајни агенти који су убачени у важне структуре противничке стране. Они нормално обављају своје послове, и може да прође и неколико година пре него што се активирају и изврше задатак ради којег су убачени. Радња серије се одвија 2013. године у Москви. После напада терориста на амбасаду Руске Федерације у Либији, услед чега је више лица из амбасаде изгубило живот, ФСБ сумња да би следећи напад могао да се деси у самој престоници. Међутим, током истраге се долази до сазнања да је претња много озбиљнија.

У овој серији можете добити много корисних информација - ако знате на чега треба да обратите пажњу. Она говори о употреби интернета, његовим предностима и манама, о новинарству, о политици а, најпре, о појединцу у свету илузија и где ништа није као што изгледа, и где се играју прљаве игре у којој учествују и они на које не сумњамо.

Уколико немате потребан програм за скидање са јутјуба, серију можете скинути на следећи начин: горе у адресу линка додајте ss и то на следећи начин

https://www. ss youtube.com/watch?v=Ja7YPv652hA

(с тим да не правите размак између слова, ово је само примера ради дато овако). Јутјуб ће вас пребацити на нову страницу са које ћете моћи да скинете серију, то јест епизоду. Додајте јој превод и гледајте серију на рачунару.


 

Нарциси без Еха

Све више се удаљујемо од смисла и радије бирамо зло науштрб добра. Наши компаси, мислим на цео свет, одавно не показују добре смерове и мирне луке. И наше молитве су наопаке.

Има једна прича о томе како се село молило за кишу - да би усеви успели, али је на заказан скуп молитве само једно дете понело кишобран. Само је оно имало веру у помоћ Божију. Међутим, данас је прича другачија. Сиромах сељак има огромних проблема да осигура своју њиву од града за разлику од великог газдинства. Тај мали сељак или није на реду, или службеник за папире није ту, па онда и захтев окасни до после града кад и не вреди више. Са друге стране велика газдинства не да немају тих проблема већ се њима и црвен тепих поставља. Јер они имају своју молитву, а која гласи: „Дај, боже, да буде леда!“ Тај бог коме се они моле пише се малим словом.

Зашто би се ико у свету молио за невреме, лед, сушу? Зато што осигурање једног засађеног имања доноси већу зараду од самог приноса. (На исти тај начин су и шифтари зарађивали овде силне паре самим тим што су осигуравали прозоре на радњама, које су деца, по нечијем исто тако логички деструктивном налогу, долазила да ломе и лупају, мислећи да Србији добро чине, а гле – Србија им пунила џепове.) И би киша, и би суша, и би лед и сва се природа испомера због наопаких молитава људи. Истих оних који хоће да „доба човечанства“ бране и граде убиствима деце, старих, болесних, немоћних и свима који сметају.

Зар је могуће, убијајући, да се ствара и шири љубав? Ја не верујем! У почетку ће ту да расте Нарцис до Нарциса, а бити у друштву само једног је већ превише, но где да су два, три... хиљаде?

У биоклиничким лабораторијама Србије (а што се већ и у свету дешава) анализе, каже једна лаборанткиња, показују да се број сперматозоида код мушкараца знатно смањује. Истовремено се код мушких кукови шире, док се код жена сужавају. Да ли то опомиње или је, извесно, на злурадост новом добу човечанства, где ће мушкарци постати розен-кошуљаши, а жене боркиње?

Колико ће нових Нарциса донети сурогати љубави?

Шта год ко мислио, уверена сам да за овим Нарцисима ни Еха бити неће.

 

Четврти сталеж и важећи стандарди

Наши протестанти, односно ДС реунион, моле Европу за слободу медија. Коју Европу? Ону што је стоички ћутала о свему што се овде догађало за време агресије НАТО-а? Која ниједну вест својих репортера није хтела да објави на својим каналима? Али они се и моле сличнима, јер је европски стандард лицемерство. Но, као што се види из приложеног, има га и овде и буја, нажалост, јер без домаћег корова не би се могао калемити туђи.

У свету важе два стандарда: амерички и европски. А нама стално покушавају да наметну овај европски, који каже: Спусти руке док те бијем! Зато су уведени закони о непоседовању оружја, о запленама, о вануставном кориштењу полиције у наредним покушајима отимања имовине (све ће то неко да ради за плату, а све мање ће бити оних који ће тражити честит и поштен посао). Притом тв дизниленд ради 25 сати дневно на стварању четвртог сталежа, који ће после да прерасте у банде. С тим у вези ви видите вазда огласе за полицију, комуналну полицију и све неке службе које ће да раде у спрези спречавања и ширења домаћег тероризма. Нема ни једног огласа за ковача, електричара, шта знам: неко смислено и друштвено корисно занимање. Не, то није предвиђено за Србију.

Са друге стране у Америци се догађа следеће: у истом тренутку власт доноси закон о повећању буџета за пресрет пирата у космосу (биће ту и Марсоваца по потреби и других ванземљака), затим невреме онемогућава ратарима да испуне досадашњу квоту па је само засад кукуруза драстично опао, а чему је додатно допринео и наводни царински рат са Кином (иначе Кина је амерички пројекат), а што ће се све итекако одразити (можда понајпре) на карактере потписника петиције која се шири по Америци. Наиме, тамошњи четврти сталеж се забавља, човек би помислио реалним животом, али не; и њих раде за туђе бабе здравље и њих пола милиона је, гле чуда, незадовољно како је завршена серија „Игра престола“ (не слажу се са тиме како су одређени карактери у серији завршили) и траже да се осма сезона сними поново.

А на самој граници Америке стоје редови миграната који желе да уђу у ту земљу где народ брину серије и ванземљаци. И шта ради власт? Прво диже зидове, затим подиже све службе у приправност за одбрану од миграција, и позивају и народ да се наоружан придружи овој борби. И како рече један од тих наоружаних: „Ја не сматрам патриотом оног који не носи оружје!“

Постоји ли и трећа варијанта? Наравно. Али не од овог света. Она је за храбре и том стазом иде мало стадо и, како време одмиче, све мање и мање.

 

Добро дошли у Anthropocene!

Дакле, по завршетку серијала "Наша планета" препоручује се одлазак на званични канал како би се добило више информација о "Добу човечанства", у којем треба заштитити дивљу природу. Наравно, проблем је човек и то свака ситна боранија, никако индустрија, погрешна економија, погрешна хиперпродукција и томе слично Зато се свакој ситној боранији препоручује још више абортуса, женских права (да буду деци тетке а не маме и томе слично), еутаназија а све то - за дужи и просперитетни живот на мајке ми миле. Месо да се избаци из употребе, што значи нема свиња и кокошака. 

Док сам гледала серијал упало ми је у очи следеће: овде се акцентује на пољане у Мађарској и Румунији, а од вода треба да се заштити мађарска Тиса (и тамошње цветање реке). Некако ми се чини да нам се то спрема у новом добу човечанства оних који мисле да су постали од мајмуна: ми смо зона за травњаке, мочваре, ритове, те лавове, крокодиле и друге звери. 

Не дајмо се варати! Природа је много пута до сада показала чудесно дејство опоравка. Сам Дејвид Атенбороу је снимио серијал о два мора у пустињи Саудијске Арабије. У једном је дошло до еколошке катастрофе, где се излила и запалила нафта, услед чега није остало ништа. Али за кратко време море се чудесно опоравило. Данас секу кишне шуме и уништавају плућа планете садећи неко дрво погодно за индустрију. А, сем тога, на крају серијала је приказан и Чернобил. И ту се природа чудесно опоравила, али народ се не враћа јер тај реактор није угашен већ и даље тиња и стоји као отворена претња, гле чуда, баш добу човечанства.

Не, проблем није само у ситној боранији. Доба човечанства је осуђено на пропаст због тога што нико неће боље већ лакше. И како време буде одмицало људски материјал ће само постајати гори. Јер је све мање Бога међу нама... 

 

Новац и систем вредности

 


Шта је новац?

Чему служе крипто валуте и ко, заправо, стоји иза њих?

Шта се то десило Ирској а сада се дешава са Србијом? 

Чија је творевина Југославија?

Да ли је социјализам у ствари феудализам а Србија враћена у 1950. годину? 

Чије су, заправо, биле фабрике у Југославији?

Хоће ли се Србија вратити кући, а не долази још од 1916. године?

Ко је поставио овде комунизам као зид и према коме?

Ко не да Србији да се дигне?

Како да се сачува Косово?

На сва ова питања и многа друга одговара гост емисије "Космополитика". Мислим да ће многима пријати овај разговор, јер садржи много тога корисног и садржајног. Овај човек је примером показао да систем који влада може да се превазиђе и притом показао веру у нашег човека већма већ америчког; наш човек се само не сналази са овим, јер му је непознато, али кад савлада градиво лако ће се снаћи. За почетак је битно ово: народ мора да схвати да је Тито умро како би кренуо напред (управо тим титоистичким реченицама се користи Вучић и замагљује народу очи) и да је пао Берлински зид. 

Професор економије држи лекцију из глобалног капитализма и патриотизма и једнако је прихватљива за многе. 
 

Право сиромаштво

 

Сиромах је питао Бога:

- Зашто сам ја тако сиромашан?

Бог је одговорио:

- Ниси научио да дајеш.

– А ако немам ништа? – поново упита сиромах.

Бог му одговори:

- Имаш неколико ствари: лице које уме да се смеје: уста која могу да похвале или умире; срце које може да се отвори за ближње; очи које могу да зраче добротом; тело које може да буде на помоћ другима.

Тако да, заправо, ми уопште нисмо сиромашни.

Сиромаштво духа – то је право сиромаштво.

(мој слободни превод приче са руског)