Сила хришћанства
Сила
хришћанства, драга браћо и сестре, сила Православља јесте у непобедивој
Личности Христа, Сина Божијег и Сина Човечијег. У Христу – поруганом, распетом
и васкрслом – јесте тријумф Православља. Смућена душа савременог човека, [...],
не може, а да не приђе Христу. И човек ће се утврдити у верности њему. Људско
ће срце најпре додирнути Христова Благовест о љубави. Христова љубав према
човеку није љубав учитеља хуманизма, мудраца и философа; Христова љубав према
човеку није учење, нису речи – то је живот! Он силази са висине Небеске. Где? У
низину прљаве, сиве, људске свакодневице. Његова љубав према човеку – није
некакво маштање, разумска љубав хуманиста и философа. Он види људски род са
свим његовим слабостима, познаје сву тамну дубину људскога срца и не само да он
једноставно види људске потребе, него чак на Себи носи тајне ране људских
слабости. Његова љубав не познаје искључивост. Пред Својом, на земаљском путу,
последњом, пасхалном трпезом, Христос, Син Божији, као слуга, приклања колена
пред апостолима и пере им ноге.
(епископ
Митрофан Зноско-боровски)
Кад те питају зашто постиш
Замислите то питање, што постиш!? Таквог човека треба
летвом клепити по глави, браћо и сестре! Таква дрскост! Што постим? А
све умире, све је помрло. Погледај болести, погледај лудило, погледај
наркомана, погледај секташа, погледај магије и црне и бјеле, и жуте, и
црвене.
Погледај детету у собу, заинтересуј се
мало, кад си му улазио у собу. Погледај шта гледа, погледај шта пуши,
погледај шта уноси у вену, погледај са ким се дружи, погледај
телевизију, прочитај штампу. И још ме питаш што постим!
Постим
јер нећу да се мирим са тим, нећу да се мирим са трском коју ветар
повија. Нећу у царске хаљине и меке хаљине, нећу у царске дворове,
испуњене живим лешевима и демонским плесовима! Хоћу на позив Светога
Јована да се одазовем. Хоћу и ја са њим, за њим да дочекам Цара Славе,
Цара Небеског... Хоћу и ја да примим вечни живот!
Зато
постим, зато у покајању живим, зато се исповедам, зато клечим, зато
метанишем, зато идем у Цркву, зато читам, зато ова бројаница, зато овај
крст, зато ова поклоничка путовања, зато ме више нема тамо, тамо, тамо и
тамо, са овима и са онима! Није то потез у празно, него из празног у
пуноту живота! Не узимам ја себи овим што постим, него додајем праву
вредност! Додајем нову димензију у мом животу! Осмишљавам до сада
потпуно бесмислен живот.
ЖИВОТ БЕЗ ВАСКРСЛОГА ГОСПОДА ЈЕ БРУКА И СРАМОТА, БРАЋО И СЕСТРЕ! То је плес са мртвима, то је долина смрти!
ОТАЦ РАФАИЛО БОЉЕВИЋ