Све у причама бива

Венецуела и нови поредак

У једном телевизијском интервјуу Трамп сасвим отворено говори о пучу у Венецуели, где се са новим председником, америчким ђаком којем нико не зна име а и што би, договорио о томе да 50% венецуеланске нафте постане америчко, а можда и више. Реч суверенитет губи смисао, као и међународно право. Све је у рукама јачег. 

Венецуела је у поседу око једне шестине нафтних резерви у свету и скоро су откривена нова налазишта. Међутим, њена нафта је помешана са сумпором, а Американци имају начин да је прераде. Међутим, овим пучом треба да се на светлост избаце нове карте. Руси и Кинези су доста улагали у Венецуелу, али ако Амери војно уђу у Венецуелу, онда од кинеске превласти у некој будућности нема ништа. Међутим, ако не уђу, онда су се Руси и Амери договорили око поделе. То у ствари и треба тако свет разумети: велике силе ће у наредне две деценије наставити да контролишу потрошњу енергената. С тим што Америка не седи скрштених руку и користећи расположиво дипломатско оружје - носаче авиона, сеје демократију где је нема али има нафте, угља, воде.

Међутим, ма колико живели у ово време где владавина права јачега узима маха, то не значи да колаборацију треба величати и славити. То што је Ангела Меркел пријатељ неког у нашој власти мене не обавезује да је величам. Поготово након њене изјаве, коју нећете чути на нашим тв дизнилендима, а која даје Трампу за право; она рече отприлике овако: "Ко год жели да буде део врлог новог света мора да се добровољно и са усхићењем одрекне суверенитета.". 

Време лицемерства је прошло са појавом Трампа. Већ самим тим да је и у УН постојало право вета говори у прилог томе да су оне биле само параван, а не средство. О Венецуели, енергентима, преласку на нови начин плаћања, економској кризи, грађанским ратовима, нуклеарној енергетици, злату, које свака већа земља одавно враћа себи, изолацији многих (први су Руси кренули са тим а сад иде Америка тим путем), о колонама миграната у целом свету, о страхотама које су извесно пред нама - послушајте и размишљајте. Емисија је из два дела, а ако вам је пуно да одслушате заједно, послушајте бар други део. Оно што је Африка за Европу, то је Латинска Америка за Северну Америку. Колоне људи из Хондураса, који беже не само пред немаштином, већ и разбојницима, насељавају Америку у нади да ће наћи за себе барем уличну светиљку. Неки дан слушам нашег човека, који је инжењер и у Америци је од 1985. године - враћа се овамо са тројицом синова, да их овде жени, а и приметили су да на улицама у Америци има све више просјака. Кад су то рекли још неким нашим људима, уследио је ехо. И неке друге породице размишљају о повратку.  

Први

Једном неки сељак изнесе пред Старца "убедљиве" разлоге који су га спречавали да се помири са братом.

– Баћушка, не могу ја први да проговорим. То треба да уради мој брат, јер је он крив, а не ја! Осим тога, он је млађи а ја сам старији!

Старац га упита:

- Реци ми, ко је старији: ми или Бог?

– Какво питање? Бог, наравно!

– А ко је био крив пред ким: Бог пред нама или ми пред Богом?

– Ми смо криви пред Богом!

– А ко је начинио корак ка помирењу: да ли смо ми пошли Богу или је Бог дошао к нама?

– Бог је пришао к нама!

– То значи...?

– То значи... Хвала, баћушка, у праву си! Први ћу поћи моме брату!

Архимандрит Јоил (Јанакопулос)

(мој слободни превод приче са руског)

О мужевима

Прво о чему би мужеви требало да размишљају кад ступају у брак јесте то да им Бог дарива крхко биће, којем су они рекли „Волим те“ – и та је љубав у обавези да буде таква да је муж спреман све да жртвује, сав свој живот, за љубав своје жене и њихове деце. Муж је постављен да буде глава породице не зато што је мушкарац, већ што је он слика Христова, и да његова жена и деца могу видети у њему ту слику, то јест слику безграничне, пожртвоване љубави, предане, спремне на све да спаси, заштити, нахрани, утеши, обрадује, васпита своју породицу. То сваки човек мора да упамти.

Мушкарац може олако да помисли, да, као мушко, он има права на своју жену, права над њом и децом. То је неистина. Ако он није слика Христова, то му нико не дугује никакво поштовање, никакав страх, нити послушност.

Митрополит Антониј Сурожскиј „Тајна љубави“

Вера у лаж

Верни народ РПЦ у Украјини окупио се у храму кад су дошли припадници „Десног сектора“ да их убеђују да пређу у непризнату украјинску назови цркву. У том су верници, од ових „елитних“, затражили да изговоре молитву „Оче наш“, или било коју другу молитву. Настао је тајац. Нико није знао ни да бекне.

Е то тако изгледа кад ти назови цркву оснива полиција, или домаће и стране службе!

Тако су и Христа разапели они који су себе сматрали религиозним, али су Христу замерали што није довољно Јеврејин. Но Христос и није дошао да буде цар за којег ће да гину људи, већ Цар који гине за људе да би постали породица.

А први који је ушао у рај био је покајани разбојник, и први који заврши у аду био је горди апостол.

Имајмо ово у виду, јер нам је дат наук да бисмо могли препознати вукове у јарећој кожи.

* 

Време се убрзава. У Сао Паолу (Бразил) подигнута је реплика (наводно) трећег Соломоновог храма, који треба званично да се зида у Јерусалиму. У том храму треба да се зацари антихрист, да светом управља једна влада, један владар и сви да имају жиг.

„Ако постоји један обред, који сви амерички политичари морају да прођу, то је исказивање оданости Јеврејима на Зиду плача. Видите, узимање жига звери да би купили јеврејско прихватање да продају политичке услуге, обред је од којег зависи каријера сваког америчког политичара.

Јевреји би да поверујемо да постоји нешто свето у вези западног зида, да је то остатак другог храма у ком су папирне поруке гоја отете од божанског присуства, које наводно обитава међу његовим камењем. Тотално погрешно! Западни зид је, у ствари, остатак од римске тврђаве под називом Форт Антонија, саграђене северно од места некадашњег храма, где никаква стена никада није постојала, нити остала, него је саграђена на гихонском извору. Стена, над којом је свод стене западног зида саграђен , заправо је централно место око којег је тврђава Антонија саграђена. Нема ничег светог у вези ове стене или овог зида.

О овоме је говорио сведок, очевидац, јеврејски историчар Јуситус, који је такође писао у његовим „Јеврејским ратовима“ да Римљани нису оставили ништа испод, нити изнад земље од другог храма. Тако да свако ко дође у Јерусалим никада не поверује да је други храм икада постојао.

Али оно што би Рон Пол морао да зна када долази на зид плача јесте да је зид плача седиште сатанистичког ритуала уоквирен јеврејским окултистичким системом познатим као „Кабала“.

Видите, то наводно божанско присуство у западном зиду је у ствари кабалистичко женско присуство њиховог лажног бога, Шакинах. Погледајте покрете рабина у преписаној молитви овом наводном божанству, у ком Јевреј општи са Шакинах, да би родио блудну унију са Ајнсофом, мушким кабалистичким присуством.

Пријатељи моји, за Рон Пола и толико других политичара као што су Мекејн, Буш, Обама, Клинтон и Ромни да обаве ритуал политичког пролаза на зиду плача је ништа друго до руковање са ђаволом.

Не само што наши политичари продају душе Јеврејима, на римској тврђави званој Антонија – погрешно названој западни зид – они такође учествују у окултном ритуалу где је заправо тзв. божанско присуство како га зову – лично сатана.“ Брат Натаниел, некада Јевреј а затим рођен у православљу.

Синови Божији

Крштење Господње подсећа нас на то да смо се и ми једном погрузили у воду крштења, и да су се и над нама отворила небеса, и на нас је сишао Дух Свети, послан од Оца Небеског, према обећању и искупитељским заслугама Сина Божијег. И у том тренутку нашег крштења у име Свете Тројице над сваким од нас Отац Небески је изговорио: „Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи.“. 

Да, крштењем ми постајемо деца и синови Божији, усиновљени по великој милости Његовој. Зато му са смелошћу говоримо у молитви: „Оче наш, Који јеси на небесима“. Зато и чујемо охрабрујућу реч еванђелисте: „А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово.“ (Јн. 1;12).

Свештеномученик Јован Восторгов

(мој слободни превод са руског)

О домаћем крсту

Схиигуман Савва (Остапенко) много је говорио о домаћем крсту, како наћи спасење у своме дому, у обичном кућном окружењу:

- Непријатељ на нас, верујуће, посебно силно напада нарушавањем мира. Због љубоморних на побожност, верници често морају да трпе силну одбојност, па чак и непријатељство због своје вере, неретко и прикривено, оно које не жели да се отворено јави. Овде треба показати стрпљење. Не будите огорчени, не очајавајте, већ памтите речи Спаситеља: „И непријатељи човеку постаће домашњи његови“ (Мт. 10;36). И исправите недостатке, приметите мане које вам замерају, које се страсти скривају у вашем срцу, јер при домаћем окружењу све страсти се испољавају слободно и наши чланови породице их одлично знају – за разлику кад изађемо из куће и кад их скривамо пред онима које не познајемо. Посматрајмо себе непристрасно, испитујмо себе. Можда, у ствари, имамо тежак карактер, можда смо груби и окрутни према својима, можда неправедни и тако даље. Раширите своје срце за дружељубивост и благочестиву снисходљивост, раширите га за љубав и држите се благочестивости тврдо! Покушајте да будете кротки, нераздражљиви, не расправљајте се за све – све сносите ћутке. Када приметите да ваше уверење може да произведе пожар, онда прогледајте кроз прсте на поступке свог ближњег и приступите молитви за њега, јер љубав „свему се нада, све трпи“. (1Кор. 13;7.

(мој слободни превод са руског)

Фосилни храст

О васпитању дечака

Мушкарац је дужан да буде заштитник. Дечаци треба да израсту у мушкарце, који ће умети да се заузму за себе и за слабијег. „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.“ Подвиг православног војника, заштитника отаџбине, оца, мајке, сестре, жене, деце – то је пример највеће хришћанске врлине. Лоше и неразумно поступају родитељи, посебно мајке и баке, које дечаке одгајају у стакленицима и бранећи им да се заштите међу својим вршњацима, формирајући тако у њима комплекс кукавичлука и ниже вредности. 

Да почнемо

Можда је добро да ове Нове године пређемо са расположења на стварне чињенице и, уместо да се подамо на вољу страстима и емоцијама, почнемо да гледамо истини у очи. Може бити далеко лековитије, потребитије и смисленије.

Представљам вам неке делове интервјуа, који, по суштини и садржају, морају да се тичу и нас, јер не мање као да је и о Србији реч. 

* 

Изванредни протојереј Дмитриј Смирнов дао је одличан интервју либералном Снобу.

Зарада није уопште важна за срећну породицу. Није битно да ли сте у опанцима или италијанским чизмама. Ако је човеку битно да има италијанске чизме – онда он уопште не разуме шта је срећа.

Позвао бих све генералне директоре медијских канала и упитао би их: „Момци, да ли волите свој посао?“. „Наравно.“ „Одсад не би требало да постоји ниједан филм који велича уништење породице. Друго, ви сте обавезно дужни да направите други програм уместо програма „Хајде да се венчамо“ или Малахова. Пронађите најбоље, најјаче, најлепше породице и док будете о њима причали, ви ћете причати о љубави деце према родитељима, деде према унуцима и ни на једном каналу више никад да не прикажете програм о распаду породице.“

Окупио бих целу сцену, сакупио све текстописце и рекао им: „Одсад нећете певати о љубави 15 минута, већ ћете певати само песме које говоре срцу о томе, да девојка хоће да се уда, и момак хоће да се жени и да имају петорицу синова и три ћерке. То ће вам бити занимање и ми ћемо вас пустити на државну телевизију и још ћемо вам платити за то.“. Потом бих отишао до министра културе и рекао бих му: „На изложбама да се велича породица и материнство.“ Затим к министру образовања: „Главни предмет у школи да буде породица. Предаваћете наставу о томе да се човечанство састоји од мушкараца и жена, да их је створио Бог, и који је смисао тога. Позиваћете у школу породице са много деце. Сваки ђак ће морати да научи да је Дмитриј Мендељејев (Периодни систем елемената) био седамнаесто дете у породици. И тако о свакој личности руске културе. Занимаћете се и представљати породичне вредности, али без арогантног притиска, мирно, с љубављу и расуђивањем.“ Естрада, школа, телевизија. Што се тиче интернета договорили смо се да буде забрањен за кориснике испод 21 године живота.

За десет година Русија ће од старог народа – сада имамо просечну старост 40 година – прерасти у народ чији ће средњи узраст бити 10 година. То ће бити земља деце, испуњена гомилом деце. Потребне су нам велике породице, не 140 милиона како је сад код нас, већ 600 милиона – и тад ћемо бити велика земља. Онда ће из тих 600 милиона да се роде: Лескови, Пушкини, Розанови, Гагарини. Све ћемо решити.

Сада је сав руски живот уништен. Немамо великог руског писца, великог руског песника, великог руског архитекте, научника, композитора. Сада немамо ништа, дакле – шта ви желите?

Сада, пред нашим очима, догађа се невероватна ствар: потпуно девастирана земља, која је претрпела ништа мању штету него у послератном попису становништва из 1947. године, лансира ракете из Средоземног мора тачно на право место, испод воде... Људи тренирају, чини ми се веома исправно. Знам много о подморницама, јер сам био у свим нашим базама, на подморницама – знам како то ради. И знам да је било времена кад их практично нисмо имали. А сада пливају на Средоземном мору. Опет. Да ли разумете? Ово је веома важан и неопходан фактор за сав мој народ. Он омогућава да градимо наше животе како ми желимо.

- Имате ли осећај да је хришћанство одлазећа цивилизација?

- Да, наравно, ми смо цивилизација која одлази. Ми смо на прагу антихриста. Апокалипса је пред вратима, зар не осећате то? 

*

Нека нам је истинитије и Богом благословеније Ново лето Господње! 

Муж и жена – као једно

Син је дошао код оца.

– Разводим се. Уморан сам! Мајка је права, док је моја жена лења. Докле да себе повређујем?

– Опрости ми, сине – одговори му на то отац.

– За шта?

 – Зато што нисам увек био добар према твојој мајци. Моја је кривица што је у теби тамни кутак са мишљу о разводу.

– Да се не разводим?

– Не разводи се. И више о томе и не размишљај.

– Да трпим до краја живота?

– Не треба трпети... Њу не можеш да трпиш, а шта је са твојим лошим понашањем према њој? Промени себе – промениће се све.

– Како ће се променити?

– Пази на своју жену онако како Господ учи. Она је дар теби... Твоја радост... Твоја помоћница... Мајка твоје деце... Немоћни сасуд, који је Бог дао теби у руке, да би је држао нежно, пажљиво и брижно... Све остало је – ситница! Ако данас не уме нешто – научиће. Ти и сам не умеш све што си дужан знати...

Ако јој нешто и не пође за руком – покриј ту слабост својом снагом и љубављу. Ако нешто не зна, попричај са њом у вечерњим сатима уз чашу чаја, нежно јој грлећи рамена. Ваш пут је само ваш. Ваша је љубав само ваша. Ко на вас погледа очима зависти – непријатељ је вашег дома, па била то твоја мајка, твој брат, или најбољи друг.. Не суди им за то. Праштај! И свакоме од њих стави до знања да ћеш за своју жену, за своју љубав, ти, ако треба, умрети без оклевања, али нећете дозволити никоме да лошом речју дирне у вашу породицу.

– Да ли си и ти желео да се разведеш од мајке?

– Ми смо се и без „помоћника“ понекад јако свађали. Били смо глупи, горди. Ви имате свој живот. Вас од Бога нико не тера. Молите у Њега мудрост. Међусобно се испомажите. Пожалите и утешите једно друго. Љубав, ако не знаш, расте. Њену пуну и праву вредност видећеш у старости: кад је нежно загрлиш с вечери и кад ти притом не буду биле потребне речи...

(мој слободни превод приче са руског)

Ода рађању

Моја деца – моја крила на леђима.

Моја деца – моје звезде над Земљом.

Моја деца – моја вечна срећа.

Моја деца – и богатство, и године...

Моја деца – мој продужетак.

Моја деца – Божји дар мени.

Моја деца – живот вам свој посвећујем.

Моја деца – моја радост, моје Ја!

Генералисимус Суворов

Надареност или одело

Гледати очима или видети срцем - велика је разлика.

А закон који каже "Забрањено је красти" не важи за све једнако. Но, они, који свет гледају само очима мере људе по оделу и лопове, који краду да би били још богатији, чија је душа мања од њихових прохтева - њима се клањају. Они пак, који гледају срцем, мере у људима Божје дарове и себе богате стварима вечним а не пролазним.

Надареност или одело по мери човека - просудите сами. 

Божић - благи дан

Божић је...