Све у причама бива

"Зимске белешке о летњим утисцима"

Ф.М. ДОСТОЈЕВСКИ:

“LIBERTE, EGALITE, FRATERNITE

Врло лепо. 

Шта је "liberte"? СЛОБОДА. Каква слобода? Подједнака слобода да свако може да чини шта му је воља, у границама закона. А кад можеш да чиниш све што ти је воља? Кад имаш милион. Даје ли слобода свакоме милион? Не даје. Па шта је човек без милиона? Човек без милиона није онај који ради шта хоће, већ онај са којим други раде све шта хоће. 

А шта проистиче из тога? 

Проистиче да поред слободе постоји и РАВНОПРАВНОСТ, наиме равноправност пред законом. За ту равноправност пред законом може само једно да се тражи: да њу, у оваквом виду каква сада постоји, сваки Француз може и треба да сматра за личну увреду. 

Шта је онда остало од лозинке? 

БРАТСТВО! 

Е, тај део лозинке је најинтересантнији, и треба признати да је до сад главни камен спотицања на Западу. Човек са Запада прича о братству као о великој сили која покреће свет, а губи из вида да се братство ниоткуда не може набавити ако га нема у стварности.

Шта да се ради? Треба по сваку цену створити братство. Али проистиче да се братство не може створити, јер оно само настаје, оно је богомдано, налази се у самој природи.

А у природи Француза, и уопште западног света, њега нема; постоји само индивидуално начело, начело своје куће, принцип самоодржања, самопривређивања, самоопредељења свога ја, супротстављања тог ја читавој природи, свим осталим људима, као законитост,самосталног начела које је по вредности потпуно једнако свему што постоји ван њега. 

А из таквог истицања самога себе није се могло родити братство.

Зашто? 

Зато што у братству, у правом братству, не треба ја, то јест личност, да се брине о правима своје једнакости и равнотеже са свим осталима, већ би све то остало морало само да приђе личности која тражи своја права, том индивидуалном ја, и то би требало само, без молбе оног ја, да га призна равноправним и по вредности једнаким самоме себи, то јест свему осталом што постоји на свету.

И не само то, већ би и побуњена личност која тражи своја права требало, пре свега, да цело своје ја, да себе целу жртвује друштву; и не само што не треба да тражи своја права, већ, напротив, дужна је да их без икаквих услова преда друштву.

Али личност са Запада није навикнута на такав ток ствари; она хоће све на јуриш, она тражи своја права, она хоће да се дели а онда нема братства.”

 

Са: Владан Јевтић 

 

"Гледајући искушења, обузима нас трагичан кукавичлук.

Али не!

Хиљаду година да се мучиш у греху покушавајући да га победиш, отићи ћеш у рај, јер твоја борба показује да желиш рај, а Бог нам даје оно што желимо.

Дакле, проблем није у томе шта радим, већ шта желим или шта се борим да постигнем.

Зато се не бој и не брини ако видиш да си данас грешан.

Данас да, грешан сам, али не остављам свога Бога и Њега молим да ми помогне.

Колико год желели, у нашој Цркви ћемо живети раме уз раме праведници и грешници. Живећемо заједно свети и они који су у страстима.

Али светитељи сутра могу пасти, док онај ко је у страстима привлачи Божију пажњу и сутра ће вероватно постати свет.

Сећате се како дивно каже пророк Исаија: „Вук ће боравити с јагњетом, и леопард ће лежати с јаретом“.

И на крају, не заборавимо да страст нећемо победити ми.

Можеш ли ти ставити своју руку у своје срце?

Не можеш.

Само Бог може.

Можеш ли ставити руку на своју душу и учинити је другачијом?

Не можеш.

Страсти изгони Бог.

Понекад кажемо: „О, Боже мој, како ћу успети да одсечем ову страст?“

Ма, немаш ти шта да одсецаш, одсећи ће ти је Бог. Колико год желео и колико год трчао, ти сам нећеш учинити ништа.

 „Искоренити грех и усађено зло“, каже један светитељ, „то је могуће остварити само божанском силом“.

Зато, буди миран, имај храбрости!

Зар Бог не може да ти одсече страст?

Наравно да може.

И пошто те је позвао на врлину, Бог ће то учинити.

Ти се бори колико хоћеш, подвизавај се у животу, не да би одсекао своју страст, већ да би показао своју љубав према Богу."

Старац Емилијан Симонопетрит

 

Преподобни Јефрем Филотејски:

О молитви мајки – Пример Свете Монике

Видите ли каква је молитва потребна да бисмо добили одговор од Бога на наше молбе, нарочито када су оне озбиљне и тешко решиве? Колико нас проблема заокупља – породичних, економских, проблема са децом – због којих сви родитељи данас пролазе кроз потресну агонију, јер изван дома вребају вукови и лавови спремни да их растргну. Стога је агонија тих људи веома велика, јер видимо како их сатана хвата у своју мрежу, хвата их на удицу и извлачи из мора. Тако настаје та трулеж и душевна смрт деце. Свој тој деци је потребно много молитве.

Имамо, наравно, веома много примера мајки чија је молитва спасла њихову децу, попут Свете Монике. Као што знате, Света Моника је била мајка Светог Августина. Он је, пре него што је постао „свети“, био развратан, један од највећих грешника. Али ова света жена није поклекла пред том великом опасношћу, пред пропашћу свога сина. Није духом малаксала када га је гледала како се непрестано ваља у разврату, јер су њена храброст и вера биле велике. Подвизавала се у молитви, а њене су сузе биле равна мера том подвигу. И њена бол га је довела до покајања. Августин се покајао.

Али и касније, када је пао у јерес, мајка је водила другу велику борбу како би га повратила у Православну веру. Стигла је у Медиолан (Милано) и, дошавши код Светог Амвросија, плакала је и јадиковала пред њим, износећи му све што је њен син учинио. Видевши њене сузе, као и бол њене душе заједно са вером, он јој је рекао:

 „Жено, те сузе које проливаш неће остати без плода. Веруј ми да ће се твој син променити.“

И заиста, променио се и постао Свети Августин, који се данас слави међу светитељима Цркве.

Поука за родитеље

Видите ли велике победе мајки? Нису се бојале, нису очајавале када су гледале своје синове како пропадају. Никада нису оставиле места обесхрабрењу. То је велико зло. Зато морамо јачати децу, садити у њих семе побожности и не губити храброст, јер оно што посејемо – не губи се. Семе улази у њихову душу, и чак ако сада у младости ништа не прихватају, ако противурече, лутају, не долазе у Цркву и праве грешке, унутар њих ипак постоји вера, унутар њих се скрива један веома леп човек.

Знајте да ће семе донети плод. Доћи ће време када ће Бог дати повољан ветар, пашће киша, огрануће сунце и оно ће родити стоструко. Ако их Бог позове, као што очекујемо да се догоди, па се чак удостоје и мучеништва, тада ћете видети да ништа није изгубљено, јер се Христос распео за цео свет, а нарочито за децу, која су у данашњем друштву најугроженија.

И родитељи, и Црква, а нарочито ми, духовници, који видимо оно најскривеније у сваком детету и знамо шта се дешава, морамо се молити. Да се молимо даноноћно, а посебно за ону децу која су рођена у јересима и за оне које је уништила дрога и који лутају путевима без икакве заштите, без икога ко би о њима бринуо. Свима њима је потребно олакшање и од бола, и од болести, и од психолошких поремећаја који су постали трајно стање код младих.

Преузето са: Дејан Крстић