Не бој се да се радујеш

Немој се нервирати због ситница!

Колико година си у Цркви? И шта радиш толике године? Да ли напредујеш? Видиш ли промене? Сазреваш ли? Или се можда и даље бринеш, нервираш и свађаш са свима из околине и остаје спољашњи човек иза којег се крију неред и лаж? Колико година си са Христом, а да ли си стекао истински морал и једноставност у манирима? Да ли си постао прави човек?

Овде сам навео карактеристичне црте које треба да послуже као знак тога да је наш живот у складу с духовним животом Цркве. Слушај пажљиво «дубину срца» где све постаје тихо. Колико често стремиш тамо, толико је већи твој штит од овоземаљске туге. Чујеш, али се не бринеш. Боли те, али не лудиш. Миран си и издржљив. Није једноставно сломити те! Нико и ништа не може да те узнемири! На увреду се не вређаш, не падаш у тугу. Избор је на теби!

Да ли ћеш сачувати своју душу заједно са Христовом благодаћу? Све је то храна за размишљање. Христос ти помаже да све другачије видиш. Христов ум те усмерава, испуњава твој свакодневни живот духовном светлошћу, учи нас да волимо и да будемо вољени, да будемо блиски по духу, човечни и свети.

«Μη χαλιέσαι από τίποτα!»

Живи

Живот без смисла и циља. Тако сваког дана оцењујеш дане које си проживео. Сатима се мучиш, умараш, досађујеш, остаривши пре времена. Добровољно све то себи сугеришеш. Постоји решење, постоји излаз! Испуни свој живот лепотом, своје дружење, свој дом, свој посао. Мењај се.

Тражи оно што те не задовољава и побољшавај то. Не повлачећи се, не предајући се и не гунђајући. Обично не живиш својим животом, већ животом који ти намећу други: родитељи, друштво, политичари, педагози и свештеници. Несвесно се слажеш са стеченим васпитањем, ни мрвицу се не потрудивши, живећи без напора, без жртве. И твоје срце обузима дубока туга. А све је због тога што си заборавио да је пожртвованост једна ствар, а самоубиство је сасвим друга.

Решење је следеће: живи дубоким стремљењима своје душе и свог срца. На то си позван и дат ти је таленат да то оваплотиш.

Христос је дошао на земљу да би оживео и васкрсао наша срца и наша очекивања, а не за то да би нас умртвио. Дошао је да искорени нашу лаж, а не радост нашег живота. Са Христовим гласом који звучи у теби твој живот постаје лепши, мирнији и радоснији.

Ако се мучиш, пронађи оно чему тежиш и спроводи то у живот! Ништа од тога: самоспознаја, искреност, смелост, промене, покајање – не бива без бола. Али се више нећеш вратити у јадну прошлост, већ ћеш, напротив, почети да живиш у дивној будућности.

Често не живимо својим животом. Зато се мучимо и исцрпљујемо.

Једна девојка је постала фризерка и била је срећна. То је било оно о чему је сањала. А друга студира медицину, али се мучи, пошто то није њена жеља. Имала је погрешан приступ одабраном путу.

А ти се не бој да се радујеш. Довољно је да све чиниш са захвалношћу Богу. Не бој се да будеш срећан. И живиш и ствараш зато да би се радовао! Унеси славу и лепоту Божију у свој дом, у дружење, у посао: све чини бодро, живи истински. Тражи пут исправљања и промена. У сваком случају, немој узалуд траћити време, већ живи надахнуто, радосно, с благодарењем, славећи Бога.

Ево, причестили смо се – примили смо у себе «живу» Христову Крв, нека оживе и наша крв, и срце и сав наш живот! То желим и теби, и себи, и целом свету. Јер, Христос је васкрсао учинивши нас достојнима бољег живота, који треба да проживимо радосно и надахнуто.

Ζησε!

Снага је у молитви!

– Да ли се молиш?

– Да, молим се.

– А тачније? Да ли се молиш Богу или се молиш за своје потребе?

Али немој журити да кажеш да се молиш «Богу». Зато што ова молитва није као наши свакодневни послови. «Молим се, – кажеш, – додирујући Бога» – Онога Ко је мир и љубав. Погледај доказе праве молитве: мењаш се набоље, срећан си, лице ти сија, симпатичан си, налазиш се у стању блаженства.

Иако кажеш да се молиш размисли зашто твоје дете не види промену у твојој души, без обзира на то што о себи говориш као о духовном човеку и што идеш у цркву. Сетимо се каква је била снага молитве Господа. Кад се Христос молио за нас на Јордану – Небо се отворило, на Тавору – заблистала је Божанска светлост, на Маслинској гори – римски војници су падали на земљу. Ето каква је молитва.

Таква молитва доликује и нама. Она нас одваја од буке свакодневне таштине и окружује нас тишином и миром. Кад си заиста у молитви заборављаш на све: дан, сат, место, време, храну и потребе. Живиш на другом месту. Као свети Нектарије, који се «растварао» у неометаној молитви попут тишине морске бонаце.

Молитва је пут у непознато место, пут преко мора и океана.

Молим се како бих постао као Он, не да бих пребацио на Бога сопствено бреме патње и брига. Молим се да ме промениш, Христе мој, али не да бих Тебе «изменио» по угледу на себе.

Неопходан услов за молитву јесте да ставимо ум у срце. Да га умиримо и пребивамо у тишини срца. Она представља врата за тамо где нема проблема.

Али постоји разлог због којег не подносим тишину молитве. Мој разум је обузет непрекидном бујицом мисли, мој живот је таштина и освајају га добра овог света.

Неки кад се моле заборављају на своје проблеме! Растварају се у благодати божанског додира. Брига одлази. Душу испуњавају нада, љубав и сигурност.

А кад се хладиш за молитву, поткрадаш самог себе, лишаваш себе нечег значајног и фундаменталног. Биваш напуштен и беспомоћан.

Свакодневно се моли помало. А ако не можеш да разговараш с Богом, разговарај, рецимо, са женом, или с мужем или с децом. Почни од малог, труди се да омекшаш своју душу, да је учиниш осетљивијом за своје «видљиве» ближње, за свог брата у Христу. Захваљујући овом малом у твом животу Господ ће те довести до молитвеног расположења. То је као почетак. И тада постајеш «опијен» молитвом, почињеш да је твориш и више никаква животна таштина не може да те одвуче.

Лако размишљам о молитви, али ми је тешко да је творим. Речи су увек важније од дела. Опростите.

Η δυναμη σου λεγεται: Προσευχη!

Архимандрит Андреј (Конанос)

Превод с грчког Иван Чепкиј

Са руског Марина Тодић

Извор: Православие.ру

 

Две Милице

 

Снајка је имала заказано код лекара, а Милицу ћемо да чувамо Мина, њена мама и ја. Снајка је спремила кашицу за случај да дете огладни, а Мина тражи од маме да је она храни.

- Мина, не знаш ти још, мала си - коментарише мајка.

- Па шта ако сам мала! Хоћу да пробам! - спремно узвраћа шестогодишња Мина.

И мајка јој допусти а Мина са нежношћу приступи храњењу бебе.

- Видиш да је храним боље од тебе. Ја је нисам ниједном умазала - говори Мина. - А после ћеш ми дати и да је пресвучем.

- Мама ће, сине... Мала си ти - одговара мајка мирно.

- Па нека сам мала, морам да научим да знам кад ја будем имала своју децу - закључује Мина по обичају мудро.

И дете пресвуче дете...

А тетка записа за споменар.

 

Ноћ у Горњаку

 

 

Као бедем тврди црна поноћ стоји,
Преко кога прећи пуст се живот боји.
Побожна обитељ светог манастира
Грешноме је телу давно нашла мира.
Онемеше стене, што неме бејаху,
Умукнупе звери у дивијем страху. —
Не миче се листак, шума не шумори,
Мрка поноћ прети мркој пустој гори...
Па и Млава пуста уздише потмуло,
Да се не би њено уздисање чуло.
Сама у свом страху природа се грози,
Страховите тајне нема понос носи...
Уздрма се кула, звоно се занија,
У цркви се чује молитвица тија,
Ужегу се саме погашене свеће,
Кроз немо двориште неки дух пролеће.
На челу се бледом, где је круна сјала,
Светитељска светлост дивно заблистала...
Тихим ходом прође кроз дворану стару,
Поклони се трипут светоме олтару,
Па ишчезне опет у поноћном мраку...
Тако царе Лазо доходи Горњаку.

 

Ђура Јакшић

 

Интегритет и суверенитет

Хомољске планине. Изгнана од света, стајала је трошна кућа сиромашне породице. Могла је да се уруши сваког трена; кров је прокишњавао, а по кући су терали пацове метлом.

У кући су живели отац и мајка са двоје болесне деце. Старија девојчица је боловала од лупуса, млађа не знам тачно од чега. О овоме нам је причао наш прота, који је у фамилији имао особу оболелу од ове тешке болести (лупуса). Али није болест унесрећила само децу, већ је и мајка носила тешки крст – била је слепа. Овде се једва састављао крај са крајем, али је вера држала породицу на окупу.

За њихов случај сазнала је нека богата породица, која је одмах дошла да се на лицу места увери у случај и да помогне. Заиста, били су вољни да одреше кесу колико год да је било потребно, па и преко тога, али – имали су услов. Тражили су да породица пређе у Јеховине сведоке. Оног трена како то чу, устаде слепа жена и исповеди своју православну веру и љубав према васкрслом Христу, те замоли госте да напусте њен дом не остављајући им ништа.

Наше тело је љуштура, која ће да свене и увене касније или пре. Шта значи пролазно богатство у сравњењу са вечним и непролазним Царством Божјим? Данас јеси, сутра више ниси. Како човек одраста и његов свет, који је знао, смањује се и нестаје. Његово тело се, попут чауре, суши како би од црва постао лептир.

Али то бива само онима који не заволе црва већма већ лептира.

Но, ретки иду стазом Богопознања. Натовареним гресима и непотребним илузијама тешко је проћи чак и иглене уши кроз које су, у Израелу, пролазиле камиле. 

 

 

О мужевима

 

Прво о чему би мужеви требало да размишљају кад ступају у брак јесте то да им Бог дарива крхко биће, којем су они рекли „Волим те“ – и та је љубав у обавези да буде таква да је муж спреман све да жртвује, сав свој живот, за љубав своје жене и њихове деце. Муж је постављен да буде глава породице не зато што је мушкарац, већ што је он слика Христова, и да његова жена и деца могу видети у њему ту слику, то јест слику безграничне, пожртвоване љубави, предане, спремне на све да спаси, заштити, нахрани, утеши, обрадује, васпита своју породицу. То сваки човек мора да упамти.

Мушкарац може олако да помисли, да, као мушко, он има права на своју жену, права над њом и децом. То је неистина. Ако он није слика Христова, то му нико не дугује никакво поштовање, никакав страх, нити послушност.

Митрополит Антониј Сурожскиј „Тајна љубави“

 

Синови Божији

 

Крштење Господње подсећа нас на то да смо се и ми једном погрузили у воду крштења, и да су се и над нама отворила небеса, и на нас је сишао Дух Свети, послан од Оца Небеског, према обећању и искупитељским заслугама Сина Божијег. И у том тренутку нашег крштења у име Свете Тројице над сваким од нас Отац Небески је изговорио: „Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи.“. 

Да, крштењем ми постајемо деца и синови Божији, усиновљени по великој милости Његовој. Зато му са смелошћу говоримо у молитви: „Оче наш, Који јеси на небесима“. Зато и чујемо охрабрујућу реч еванђелисте: „А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово.“ (Јн. 1;12).

Свештеномученик Јован Восторгов

(мој слободни превод са руског)

 

О домаћем крсту

 

Схиигуман Савва (Остапенко) много је говорио о домаћем крсту, како наћи спасење у своме дому, у обичном кућном окружењу:

- Непријатељ на нас, верујуће, посебно силно напада нарушавањем мира. Због љубоморних на побожност, верници често морају да трпе силну одбојност, па чак и непријатељство због своје вере, неретко и прикривено, оно које не жели да се отворено јави. Овде треба показати стрпљење. Не будите огорчени, не очајавајте, већ памтите речи Спаситеља: „И непријатељи човеку постаће домашњи његови“ (Мт. 10;36). И исправите недостатке, приметите мане које вам замерају, које се страсти скривају у вашем срцу, јер при домаћем окружењу све страсти се испољавају слободно и наши чланови породице их одлично знају – за разлику кад изађемо из куће и кад их скривамо пред онима које не познајемо. Посматрајмо себе непристрасно, испитујмо себе. Можда, у ствари, имамо тежак карактер, можда смо груби и окрутни према својима, можда неправедни и тако даље. Раширите своје срце за дружељубивост и благочестиву снисходљивост, раширите га за љубав и држите се благочестивости тврдо! Покушајте да будете кротки, нераздражљиви, не расправљајте се за све – све сносите ћутке. Када приметите да ваше уверење може да произведе пожар, онда прогледајте кроз прсте на поступке свог ближњег и приступите молитви за њега, јер љубав „свему се нада, све трпи“. (1Кор. 13;7.

(мој слободни превод са руског)

 

Муж и жена – као једно

 

Син је дошао код оца.

– Разводим се. Уморан сам! Мајка је права, док је моја жена лења. Докле да себе повређујем?

– Опрости ми, сине – одговори му на то отац.

– За шта?

 – Зато што нисам увек био добар према твојој мајци. Моја је кривица што је у теби тамни кутак са мишљу о разводу.

– Да се не разводим?

– Не разводи се. И више о томе и не размишљај.

– Да трпим до краја живота?

– Не треба трпети... Њу не можеш да трпиш, а шта је са твојим лошим понашањем према њој? Промени себе – промениће се све.

– Како ће се променити?

– Пази на своју жену онако како Господ учи. Она је дар теби... Твоја радост... Твоја помоћница... Мајка твоје деце... Немоћни сасуд, који је Бог дао теби у руке, да би је држао нежно, пажљиво и брижно... Све остало је – ситница! Ако данас не уме нешто – научиће. Ти и сам не умеш све што си дужан знати...

Ако јој нешто и не пође за руком – покриј ту слабост својом снагом и љубављу. Ако нешто не зна, попричај са њом у вечерњим сатима уз чашу чаја, нежно јој грлећи рамена. Ваш пут је само ваш. Ваша је љубав само ваша. Ко на вас погледа очима зависти – непријатељ је вашег дома, па била то твоја мајка, твој брат, или најбољи друг.. Не суди им за то. Праштај! И свакоме од њих стави до знања да ћеш за своју жену, за своју љубав, ти, ако треба, умрети без оклевања, али нећете дозволити никоме да лошом речју дирне у вашу породицу.

– Да ли си и ти желео да се разведеш од мајке?

– Ми смо се и без „помоћника“ понекад јако свађали. Били смо глупи, горди. Ви имате свој живот. Вас од Бога нико не тера. Молите у Њега мудрост. Међусобно се испомажите. Пожалите и утешите једно друго. Љубав, ако не знаш, расте. Њену пуну и праву вредност видећеш у старости: кад је нежно загрлиш с вечери и кад ти притом не буду биле потребне речи...

(мој слободни превод приче са руског)

 

Ода рађању

 

Моја деца – моја крила на леђима.

Моја деца – моје звезде над Земљом.

Моја деца – моја вечна срећа.

Моја деца – и богатство, и године...

Моја деца – мој продужетак.

Моја деца – Божји дар мени.

Моја деца – живот вам свој посвећујем.

Моја деца – моја радост, моје Ја!

(слободни превод са руског) 
 
 

Надареност или одело

Гледати очима или видети срцем - велика је разлика.

А закон који каже "Забрањено је красти" не важи за све једнако. Но, они, који свет гледају само очима мере људе по оделу и лопове, који краду да би били још богатији, чија је душа мања од њихових прохтева - њима се клањају. Они пак, који гледају срцем, мере у људима Божје дарове и себе богате стварима вечним а не пролазним.

Надареност или одело по мери човека - просудите сами. 

Како

undefined

 

Како то земља зна да направи од себе семе шљиве, јабуке, сунцокрета и да се никад не забуни? Никад сунцокрет не расте на јабуци, нити шљива на сунцокрету. 

И како воде знају кад треба да постану сок јабуке, сок шљиве или сунцокретово уље и да никад не погреше? 

И још већа је тајна: како крв мајчина зна кад да се претвори у млеко?

 


"...троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно." (1. Јов. 5,8)  

 

 

Милица једна у мајке

 
Јуче се родило парче неба у нашем дому, теткина душа анђеоска - Милица!
Нека је слава и хвала Богу на свему и за све!
 
 

Живот на селу у временима прошлим

За разлику од нас, где се снимају емисије за заглупљивање и тоталну дебилизацију друштва, као и исмејавање сељака и пољопривредног газдинства, Енглези су направили одличан серијал на тему пређашњих времена. Тренутно гледам емисије о "Викторијанској фарми". Довели су на старо и запуштено имање жену и два човека, сваки је стручњак у својој области везано за то доба: да ли је у питању, кухиња, зимница, архитектура, узгој стоке и поврћа. Стари господин, који им је издао имање у трајању од годину дана, који је велики поборник и љубитељ тог доба, тражио је да све што се буде радило на имању буде у складу са тим временом и никако другачије. А да би све било како треба, имају и библију о фарми, енциклопедију, коју је неко темељно обрадио са свим сликама и описима, што је заиста фасцинантно. Међутим, једини проблем са њом је што ју је писао мушкарац, па оних ситних кућанских ствари, без које фарма сасвим сигурно не може, а тичу се женске руке, тога је ту изостало, па су морали да се досећају за друге изворе. Емисија је јако поучна: видите како се градило, како се чувала зимница, гајила стока, чувала њива од зечева и фазана, како се прави свињац, јагње овце, праве корпе. Јер, поред ових чланова, екипа у помоћ призива и старе занатлије у испомоћ. Како није било струје, ту су долапи и прво мерење енергије у коњским снагама. Мене је одмах подсетило на "Камионџије" и камион на дрва, као и на серију "Сасвим природно". Нису Енглези узалуд бацили новац на ово снимање, јер мудри знају да ће неке од ових вештина итекако бити потребне човеку у временима која долазе. Зато препоручујем доку (онима који знају енглески, нажалост нема превода), али остављам и овај макар кратки опис другима на увид. Ово кикотање и запевање са тв дизниленда нека вас не превари, јер се свим тим заглушује бука која долази. Будите спремни већ сад, управо као што су наше мајке, баке, сестре и немоћни за војску радили њиве да народ не буде гладан и војска да напредује. 

Након завршетка првог серијала "Викторијанске фарме", сви учесници су изгледали тужни, али је Рут, као газдарица имања, приметила једну занимљивост. Она из овог пројекта излази богата новим идејама! Сви примећују велике ствари, али се лепота живота састоји у ситним појединостима на које ретко обраћамо пажњу, а од виталног су значаја.
 
Попут ње, а након преласка на нови серијал само у време краља Едварда, где можемо да видимо како је изгледао први трактор, како се правио живи креч и исти гасио, како се чувало месо без фрижидера, сушила сланина, правила цедар ракија, или (што ми је на почетку посебно било занимљиво) како су се дуго чувала јаја свежим, то сам и ја помислила како би било добро да неко искористи искуства својих још живих бака, дека, пра и чукун предака, и већ сад крене да записује овакве мудрости за наше просторе и илуструје их. За десет-двадесет година књига ће поново ући у моду, мораће, то се већ тако дешавало у историји, а овакве драгоцености ће некоме бити од животне важности. Стручна литература увек нађе своје место на полици.
 
 

Молитва за повратак мирних времена

 

Куда да побегнем од Тебе, Господе наш? У коју земљу да се сакријем од Лица Твога? Небо је престо Твој, земља је подножје /ногама/ Твојим, море пут Твој, и ад је у власти Твојој. Ако је, већ близу крај света, то нека не буде без милости Твоје.

Ти знаш, Господе, да су неправде наше велике; и ми знамо како је велика милост Твоја. Ако Те не би умилостивљавала доброта Твоја, погинули бисмо због безакоња наших. Не остави нас, Господе, јер окусисмо Тело и Крв Твоју.

Када се дела свих подвргну испитивању пред Тобом, Господе свега створеног, у та последња времена не одврати, Господе, лице Твоје од оних који исповедају свето Име Твоје. Оче, Сине и Душе Свети, Утешитељу, спаси нас и сачувај душе наше!

Молим благост Твоју, Господе, отпусти кривице наше, превиди безакоња наша; отвори нам двери милосрђа Твога, Господе, да дођу на нас времена мирна, и по доброти Својој милостиво прими молитву нашу, јер Ти, Господе, отвараш врата онима који се кају. 


Свети Јефрем Сирин  
 

 

Брижна Мина

 

- Сузо, ти не смеш да се сагињеш! - примети шестогодишња Мина забринуто.

- Морам обрисати патос! - одговара моја снајка.

- Али не смеш! Трудна си! - настави Мина да је опомиње.

- А ко ће ми обрисати патос? Да нећеш ти, можда? - мудрује Суза.

- Хоћу!

Снајка јој даје крпу и дете се саже доле и обриса под уместо ње.

(За споменар забележила причалица)