Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од
њега и не оставља ни најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

(Преподобни Нил Сорски)
 

Окрени се светлости

Не можемо увек бити добро. Има тренутака када нас боле душа и тело.
 Осећамо да не можемо више да издржимо , осећамо се уморно и исцрпљено.
 Немојте бити строги према себи, животу и другима. Није увек могуће насмејати се, имати издржљивост за борбу. Такве тренутке су имали и светитељи, а како не би ми у свету, са свим притисцима и стресовима.
 За светог Јосифа Исихасту се каже да га је у једном периоду ухватила туга. Тражио је да га одведу једном монаху пустињаку из скита да се мало насмеје. „Ако насмејеш другу особу, ђаво и зло пукну. Смех је нематеријално доброчинство...“.
 Дакле, сви ми, млади и стари, светитељи и грешници, пролазимо кроз тешке тренутке и периоде живота. Не дозволите да нам помисао очаја каже „само ви сте такви…“ Не, сви људи пролазе кроз ово.
 С једне стране, све ово је добро за нас. Подсећа да смо створени и пропадљиви, разбија илузије о нашој свемоћи. Отвара нас за Милост Божију. Јер ако поднесете Крст, доћи ће Васкрсење. Ако окусите горчину бола, онда ћете се засладити благодаћу Божијом.
 Само, у овим тешким и мрачним тренуцима пазимо да не паднемо у тешке грехе. Јер када душа боли, човек жели да побегне од бола, празнине и туге, и чини грехе. Шта је грех? Замена Бога. Губимо Бога, не можемо да понесемо празнину, беду и тугу и онда да не бисмо полудели чинимо грехе. Да попуне празнину која је спремна да нас прогута. Наравно, ово ништа не решава, само увећава зло, али за тренутак осећамо да смо се утешили.
 Не треба никога да критикујемо, јер ми видимо грех, страст и неуспех, али не видимо рану, бол који сваког човека наводи на грех. Волети људе, разумети их, то су патње постојања. Људи желе љубав, а не казне и осуде.
 Зато је свети Порфирије нагласио - не бавите се својим злом и гресима. Пао си у грех, добро, заборави, окрени се добру, светлости, Христу. Када дође светлост, тама нестаје сама од себе, не морате је јурити.
 
Отац Хараламбос Ливиос Пападопулос
 

Христос се роди

У сваком рођењу, увек постоји Ирод жедан смрти.

У свакој радости, неко тражи нашу сузу.

У сваком успеху неко је љубоморан на наш осмех.

Наши пријатељи и партнери се не виде само у тешким временима, већ посебно ако издрже нашу радост.

Не постоји сигурно место у овом животу где би могли да избегнемо Ирода. Најокрутнији облик Ирода је већ у нама, спреман да убије нашу невиност и детињатост. Најкрвожеднији и најтиранскији џелат смо ми сами у себи.

Кад год вам неко каже, „не можете, нећете успети“, кад год ми сами саботирамо промене које су нам потребне да бисмо живели испуњен живот, Ирод је на делу.

Постоји начин да побегнемо од Ирода - да дозволимо Богу да сања у нама. То је оно што Јосиф ради. У тишини се моли, слушајући Божји глас у себи. Сања о плану бекства од уништења и хаоса. "Узми мајку и дете, и бежите у Египат"

Решења су у нашим сновима, одговори су већ у нама. Бог хода лагано у башти наших срца. Усудите се да корачате са Њим, научите да Га слушате, да видите знаке Његовог присуства. Бог има план, верујте Му. Он већ постоји у вама, само почните да га читате.

*

Увек пред зору, тама je најдубља, а онда долази Светлост да распрши ноћ, осветли живот и пружи нову стварност.

Тако је и Христос дошао у таму света, као Светлост и Сунце правде.

Он је дошао да попуни празнину нашег постојања. Да одговори на наша срцепарајућа питања.

Да да смисао тежини постојања, да претвори смрт од одредишта у пролаз.

Те ноћи, када се свет заувек променио, било је много протагониста.

Звезда, мудраци, пећина, Богородица, Јосиф, беба, Ирод, анђели.

Свако од њих - снажно присуство и животни предлог.

Прошетајмо ову ноћ заједно, жедни њене зоре.
 

о. Пападопулос
 
 
 

О Божићном посту

Питао сам старца Гаврила како да постим, нисам слутио тада шта ће ми рећи. Када сам га, дакле, то питао он ме је погледао, ћутао је неко време а онда ме повео у страну, да нико не чује, и испричао ми цео мој живот, све моје грехове која сам учинио од детињства, као да је био поред мене. Био сам јако потресен. Запрепашћен. Почео сам да плачем.
Затим, када сам се прибрао, опет смо сели, старац је био јако благ и тешио ме. Онда је донео неко послужење и рекао: "Узми, послужи се мало!"
Рекао сам, још узнемирен: "Оче, не могу сад ништа да једем." Он је тада одложио послужавник и рекао: "Ето дете моје, то је пост! Кад видиш своје грехове, па не можеш да једеш."

Старац Гаврило Грузијски
 

Молитва (1913)

Велики Боже Истине и Правде,

Који ме диже из гнуснога кала,

У крви огањ, у руци мач даде,

И рече: "Пркоси вихорима зала!"

 

Боже, који си у простор бескрајни

Дао ми свијет, који не зна нико,

У душу моју унио луч сјајни

И на болове ме и страдања свик'о...

 

Дај ми у срцу кап твоје милости

И стишај буру подивљале ћуди:

Да могу праштат гоњења и злости,

И цио свијет пригрлит на груди...

 

Алекса Шантић

 

О читању слова Божијег

Један монах, дошавши свом духовном оцу, рече:

- Оче! Одустаћу од читања речи Божијих.

 – Због чега то...? – упита старац..

 – Јер не разумем написано. – одговори монах.

 – Чедо – рече њему духовник – кад овце пронађу богату пашу, оне похлепно грабе траву и гутају је, не жваћући, покушавајући само да уграбе што више од ње, а после, нагутавши се, поједу је и сажваћу. Тако и ти чини: док имаш времена и могућности, колико год можеш, читај божанско слово без лењости и твој мрак ће постати светао. Јер благодарећи навици спознаћеш неразумљиво, или ћеш сазнати од отаца и учитеља Цркве, или, најпосле, ако не буде никог да ти објасни, просветлиће те сам Господ.

Протојереј Б. Гурјев, Пролог

(мој слободни превод са руског)

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

 

 

Поп и покојна баба

 
Отац Пеђа у борби против сујеверја
 
 

Жива вера

 
Патријарх Павле и опитно сведочење јеванђелске приче
 

Лучиндан на Цетињу

„ Испричао нам о. Јустин (монах који је био уз Митрополита у болници) како Митрополит почео да се гаси и сви параметри пулс, притисак, сатурација постепено падају 60,50,40,30 и ја га ухватим за руку и кажем му : Владико отац Баћо је кренуо пут нас са Даровима, сачекајте још мало. И видиш иде пулс, притисак, сатурација навише 30, 40, 50... Како је дошао о. Баћо, опет ухватим Митрополита за руку и кажем му Владико зините да узмете дарове и Он заиста отвори уста и узе дарове са кашичице, непогрешиво знајући и затворених очију где су Свети Дарови. Након неколико тренутака опет сви параметри се полако спуштаху 60, 50, 40, 30, 20, 10... тихо, без самртног ропца, потпуно нечујно и смирено пређе Господу Богу своме... Само помислих, онако за себе, лепо ми је рекао неколико дана пре :

Бићемо ми за Лучиндан на Цетињу ! "   

Преузето

 

Сврха живљења

Немојте бринути превише, ни очајавати. На неке ствари је немогуће у овим околностима утицати и као такве немогуће их је тренутно мењати. Али то вам, ако искрено погледате у себе и око себе, неће сметати да свој живот уредите најбоље што можете. Притом мислим да не дозволите превише страног уплива у свој свет. За почетак оградите своје острвце а временом сами гледајте са киме ћете га спојити и због којих основа и интереса.

Има једна дивна прича о, мислим, лондонским парковима, где се никад у парку не праве унапред стазе већ их сами људи, шетајући том оивиченом пољаном, направе и онда на те путиће ударе бетон. Другим речима ово је прича и о самом животу. Свако бира своју стазу.

А закони су смењиви. Изградите најпре своје норме и принципе како бисте се штитили у временима смутним а они ће после само да се нормирају и да заживе.

У животу сваког човека стоји крст који мора да носи. Онај усправни део је његова духовна вертикала, а водоравни световна. Ако је овај водоравни део дужи тад и живот самог човека постаје много тежи. Што вам је мање тога потребно у животу, а што спада у материјално добро, то вас је теже купити. Скупљајте за себе радости које госте и одмарају вашу душу. Радите оне послове који вам доносе радост. А лако их можете наћи у оним сферама у којима сте показивали добре резултате у школи, или још и пре у оном што вас је занимало у детињству. Ту се крије и ваша сврха у овом животу.

 

Радујте се!

 

У последња времена, када дисање антихриста оскврни земљу, море и сав живот, Бог ће раздувати у груди и срце Цркве дејствујућу Исусову умну молитву, као освежавајућу благодатну росу, као дах поветарца у пророка Илије, као противотров који обезбеђује душевно и телесно здравље у данима који долазе.

Архимандрит Јефрем Филотејски

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Недостојни и достојни

Истина је, Христе мој, да Те никада нису разумели силници и „праведници“, „способни“ и „успешни“, они који су беспрекорни у својим спољашњим манирима, и они који су „савршени“. Разумели су Те искључиво они скрушени и понизни, изнурени животом, очајници и страдалници, грешници, блуднице и цариници кроз читаву људску историју, сви они који себе никада нису сматрали достојнима Твога небескога Царства;

Искључиво такви су Те препознали, признали и прихватили, јер су претходно прихватили своје промашаје и слабости, ту непробојну таму своје сопствене ледене ноћи.

Већ вековима пак, Христе мој, Ти истрајаваш у томе да волиш оне који, иако у паклу, миришу рајем. Заволео си, Христе, оне које нико никада није волео....

Отац Хараламбос Пападопулос

 

Богојављење

 

„Пијте свету воду што је чешће могуће. Ово је најбољи и најефикаснији лек. То кажем не само као свештеник, већ и као лекар. Из мог искуства у медицини.“

Свети Лука Војно-Јасенецки, архијереј и хирург

Бог се јави!

„Националности“ Господа нашег Исуса Христа

Повремено и прилично често људи постављају питање о националности Христа Бога нашега.

Одговор је једноставан и кратак.

Оваплоћени Исус Христос, Син Божји, није имао националност током свог боравка на грешној земљи. Тако и будући рођен од Оца Небеског пре свих векова, нема је ни у вечности.

Објаснићу детаљније.

Националност човека у свим народима, сем модерних Јевреја, потиче од оца, јер је отац извор семена из којег се развија плод, а мати – само тло на које је семе пало, оплођена посуда...  Тако Свето писмо каже: „Авраам роди Исаака, Исаак роди Јакова...“.

Исус Христос није имао земаљског оца, јер је зачет од Светога Духа. И, називајући га Јеврејом, аутоматски вршимо хулу на Духа Светога, која се не прашта „ни у овом веку, ни у будућем“ (Мт 12:31-32).

Они који су склони дискусијама требало би и сами то да схвате.

Свето Јеванђеље нигде не говори о националности Спаситеља. Нити је Он себе називао Јеврејином, нити га је јеврејски рабин, који је полемисао са Њим, препознао као Јеврејина. У Јеванђељу по Јовану чак су се питали: „зар не говоримо истину да си Самарјанин?“. Стога се Он у Светом писму назива сином човечјим, то јест по плоти сопственој свим људима без обзира на њихову националност. С тим у вези поставља се питање: зашто је онда Он био обрезан по јудејском закону? Зато што је Он дошао да испуни закон ( Мт. 5,17). То јест, пре него што ће људима, који нису били у стању да испуњавају Мојсијеве законе, дати свој еванђелски закон благодати, Господ је за све нас „до последње јоте“ испунио законе које је Бог првобитно дао преко Мојсија. А обрезање, као знак богоизабраности, улазило је у њихов број.

Монах Атанасије Каруљски, старац  испоснице (Исихастриона) Светог Саве српског у Каруљи

(мој слободни превод са руског а у тежим недоумицама искористих и помоћ пријатеља)

 

Вертеп

 

Нека нас Његове јасле уче смирењу,

пећина – да се не бојимо сиромаштва и немаштине,

пастири – простоти и незлобивости,

мудраци – да се наше мудровање и земаљско знање потчини јеванђелској мудрости,

звезда – да ходимо у светлу просвећења Његовом благодатном милошћу,

анђели – општем миру и славословљу,

Јосиф – праведности,

а Богородица – непорочној чистоти и целомудрености, не само да видимо Бога, већ и да Га носимо у себи.

Епископ Герман

(мој слободни превод са руског)