Искушења и увреде
Окрени се светлости
Христос се роди
О Божићном посту
Молитва (1913)
Велики Боже Истине и Правде,
Који ме диже из гнуснога кала,
У крви огањ, у руци мач даде,
И рече: "Пркоси вихорима зала!"
Боже, који си у простор бескрајни
Дао ми свијет, који не зна нико,
У душу моју унио луч сјајни
И на болове ме и страдања свик'о...
Дај ми у срцу кап твоје милости
И стишај буру подивљале ћуди:
Да могу праштат гоњења и злости,
И цио свијет пригрлит на груди...
Алекса Шантић
О читању слова Божијег
Један монах, дошавши свом духовном оцу, рече:
- Оче! Одустаћу од читања речи Божијих.
– Због чега то...? – упита старац..
– Јер не разумем написано. – одговори монах.
– Чедо – рече њему духовник – кад овце пронађу богату пашу, оне похлепно грабе траву и гутају је, не жваћући, покушавајући само да уграбе што више од ње, а после, нагутавши се, поједу је и сажваћу. Тако и ти чини: док имаш времена и могућности, колико год можеш, читај божанско слово без лењости и твој мрак ће постати светао. Јер благодарећи навици спознаћеш неразумљиво, или ћеш сазнати од отаца и учитеља Цркве, или, најпосле, ако не буде никог да ти објасни, просветлиће те сам Господ.
Протојереј Б. Гурјев, Пролог
(мој слободни превод са руског)
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Поп и покојна баба
Жива вера
Лучиндан на Цетињу
„ Испричао нам о. Јустин (монах који је био уз Митрополита у болници) како Митрополит почео да се гаси и сви параметри пулс, притисак, сатурација постепено падају 60,50,40,30 и ја га ухватим за руку и кажем му : Владико отац Баћо је кренуо пут нас са Даровима, сачекајте још мало. И видиш иде пулс, притисак, сатурација навише 30, 40, 50... Како је дошао о. Баћо, опет ухватим Митрополита за руку и кажем му Владико зините да узмете дарове и Он заиста отвори уста и узе дарове са кашичице, непогрешиво знајући и затворених очију где су Свети Дарови. Након неколико тренутака опет сви параметри се полако спуштаху 60, 50, 40, 30, 20, 10... тихо, без самртног ропца, потпуно нечујно и смирено пређе Господу Богу своме... Само помислих, онако за себе, лепо ми је рекао неколико дана пре :
Бићемо ми за Лучиндан на Цетињу ! "
Сврха живљења
Немојте бринути превише, ни очајавати. На неке ствари је немогуће у овим околностима утицати и као такве немогуће их је тренутно мењати. Али то вам, ако искрено погледате у себе и око себе, неће сметати да свој живот уредите најбоље што можете. Притом мислим да не дозволите превише страног уплива у свој свет. За почетак оградите своје острвце а временом сами гледајте са киме ћете га спојити и због којих основа и интереса.
Има једна дивна прича о, мислим, лондонским парковима, где се никад у парку не праве унапред стазе већ их сами људи, шетајући том оивиченом пољаном, направе и онда на те путиће ударе бетон. Другим речима ово је прича и о самом животу. Свако бира своју стазу.
А закони су смењиви. Изградите најпре своје норме и принципе како бисте се штитили у временима смутним а они ће после само да се нормирају и да заживе.
У животу сваког човека стоји крст који мора да носи. Онај усправни део је његова духовна вертикала, а водоравни световна. Ако је овај водоравни део дужи тад и живот самог човека постаје много тежи. Што вам је мање тога потребно у животу, а што спада у материјално добро, то вас је теже купити. Скупљајте за себе радости које госте и одмарају вашу душу. Радите оне послове који вам доносе радост. А лако их можете наћи у оним сферама у којима сте показивали добре резултате у школи, или још и пре у оном што вас је занимало у детињству. Ту се крије и ваша сврха у овом животу.
Радујте се!
У последња времена, када дисање антихриста оскврни земљу, море и сав живот, Бог ће раздувати у груди и срце Цркве дејствујућу Исусову умну молитву, као освежавајућу благодатну росу, као дах поветарца у пророка Илије, као противотров који обезбеђује душевно и телесно здравље у данима који долазе.
Архимандрит Јефрем Филотејски
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Недостојни и достојни
Истина је, Христе мој, да Те никада нису разумели силници и „праведници“, „способни“ и „успешни“, они који су беспрекорни у својим спољашњим манирима, и они који су „савршени“. Разумели су Те искључиво они скрушени и понизни, изнурени животом, очајници и страдалници, грешници, блуднице и цариници кроз читаву људску историју, сви они који себе никада нису сматрали достојнима Твога небескога Царства;
Искључиво такви су Те препознали, признали и прихватили, јер су претходно прихватили своје промашаје и слабости, ту непробојну таму своје сопствене ледене ноћи.
Већ вековима пак, Христе мој, Ти истрајаваш у томе да волиш оне који, иако у паклу, миришу рајем. Заволео си, Христе, оне које нико никада није волео....
Отац Хараламбос Пападопулос
Богојављење
„Пијте свету воду што је чешће могуће. Ово је најбољи и најефикаснији лек. То кажем не само као свештеник, већ и као лекар. Из мог искуства у медицини.“
Свети Лука Војно-Јасенецки, архијереј и хирург
Бог се јави!
„Националности“ Господа нашег Исуса Христа
Повремено и прилично често људи постављају питање о националности Христа Бога нашега.
Одговор је једноставан и кратак.
Оваплоћени Исус Христос, Син Божји, није имао националност током свог боравка на грешној земљи. Тако и будући рођен од Оца Небеског пре свих векова, нема је ни у вечности.
Објаснићу детаљније.
Националност човека у свим народима, сем модерних Јевреја, потиче од оца, јер је отац извор семена из којег се развија плод, а мати – само тло на које је семе пало, оплођена посуда... Тако Свето писмо каже: „Авраам роди Исаака, Исаак роди Јакова...“.
Исус Христос није имао земаљског оца, јер је зачет од Светога Духа. И, називајући га Јеврејом, аутоматски вршимо хулу на Духа Светога, која се не прашта „ни у овом веку, ни у будућем“ (Мт 12:31-32).
Они који су склони дискусијама требало би и сами то да схвате.
Свето Јеванђеље нигде не говори о националности Спаситеља. Нити је Он себе називао Јеврејином, нити га је јеврејски рабин, који је полемисао са Њим, препознао као Јеврејина. У Јеванђељу по Јовану чак су се питали: „зар не говоримо истину да си Самарјанин?“. Стога се Он у Светом писму назива сином човечјим, то јест по плоти сопственој свим људима без обзира на њихову националност. С тим у вези поставља се питање: зашто је онда Он био обрезан по јудејском закону? Зато што је Он дошао да испуни закон ( Мт. 5,17). То јест, пре него што ће људима, који нису били у стању да испуњавају Мојсијеве законе, дати свој еванђелски закон благодати, Господ је за све нас „до последње јоте“ испунио законе које је Бог првобитно дао преко Мојсија. А обрезање, као знак богоизабраности, улазило је у њихов број.
Монах Атанасије Каруљски, старац испоснице (Исихастриона) Светог Саве српског у Каруљи
(мој слободни превод са руског а у тежим недоумицама искористих и помоћ пријатеља)
Вертеп
Нека нас Његове јасле уче смирењу,
пећина – да се не бојимо сиромаштва и немаштине,
пастири – простоти и незлобивости,
мудраци – да се наше мудровање и земаљско знање потчини јеванђелској мудрости,
звезда – да ходимо у светлу просвећења Његовом благодатном милошћу,
анђели – општем миру и славословљу,
Јосиф – праведности,
а Богородица – непорочној чистоти и целомудрености, не само да видимо Бога, већ и да Га носимо у себи.
Епископ Герман