Све у причама бива

Узалуд вам осмех, ви, хијене рата,

из погледа вашег избегла је дуга.

Ни у једном од вас ја не гледам брата,

милосрђу вашем завиди и куга.

Око срца вашег - дрвље и камење,

мостове сте многе за собом потрли.

Пустош и плач дечји ваше је ордење,

у дрској сте снази злоби пут утрли.

Ал` горка вам мис`о да сте због тог сила.

Сујета не преза, хоће да превари.

И ваша ће горда посустати крила,

а небеска Правда поравнаће ствари.

Свеће ваше беле црним димом чађе

па молитва ваша земљу не напушта,

а Богу је драгом зборење најслађе

уз воштане свеће из покајних уста.

Ако моја земља ко Јов и страдава

због оружја љутог што од свуда сева,

не радуј се, слепче! Знај, злоба не спава -

и осмеху твоме фитиљ догорева.

Јер ако и пусти Господ искушења,

то не бива друкче већ жив да се јави.

Кад се збуде време, биће и спасења

Србија ко Јов ће праведни да слави.

аутор: причалица