Љермонтов
Слобода и љубав
„Када сам 2009.године радио један краћи интервју са Христом Јанарасом, најупечатљивији одговор који ми је дао тицао се питања слободе. Он је одговорио (по сјећању), нешто овако: „Проблем слободе данашњег човјека јесте у томе што је човјек поистовјетио слободу не са љубављу него са могућношћу избора. Слика слободе данас јесте супер-маркет: уђеш и бираш. Али са људима не можеш да бираш: са њима стојиш у односу и не можеш изабрати шта ћеш вољети из њихове личности. Волиш њих. Или не волиш.“
Стари философ је дотакао срж проблема. Срж свеколико наше кризе. Менталитет супермаркета, схватање да можеш да бираш само оно што ти прија - то је оно што нас убија као друштво, народ, што нас саплиће као Цркву. Нама је дјевојка добра - док не изаберемо бољу, јер сматрамо да људи стоје на свијету као на једној великој полици у супермаркету. Нама је професор добар само док нам даје десетке. Свештеник добар само ако одговара мојој представи шта свештеник има да ради (или: “верник добар само док се понаша како му се каже да има да се понаша“).
И тако даље. Метафора је велика и сјајна. Докле год бирам, као размажено дериште, а не схватам да је битан отац који те воли, а не чоколада коју ће ти купити, докле год имам привид слободе - немам слободу да волим, преко избора и преко укуса, преко тренутног хира или просто: преко сопственог егоизма... Тек кад се одрекнем избора - почињем да будем слободан...“
Протојереј ставрофор Дарко Ристов Ђого
Оде дјечак по киши
У музичку школу.
Тамо је хтио сам.
А јутрос смо устали обојица,
Сестре су још стискале плишане медвједиће.
Нас двојица смо били срећни
Што имамо вријеме за нас
за мушке приче
О алигаторима
О томе како је наше
да будемо одважни и јаки.
И оде дјечак
закопчавши јаче јакну.
Киша ће бити прва
Којој ће се супротставити.
Нема, каже, кишобран
„Довољна ми је јакна
Што си је ТИ, тата, купио.“
Ето, сине, сјети се тога
Усред кише и сваке олује
А штитиће те хљеб
поједен за овим столом
кишобрани се ломе
Ових дана.
Крађа српских беба
Филм: Село 2004
Ово није хорор филм, премда има језивих тренутака. Најбоље да о филму не знате ништа, и не читате кратке садржаје - као што сам и сама сасвим случајно налетела на њега. Довољно је рећи: ово је филм о људским карактерима у временима смутним.
Одступништво
„Сада настају такви дани да се свугде помиње хришћанство, отвара се више храмова, него што има верујућих. Међутим, нећемо пожурити да се радујемо. Често се догађа да је то само привид, јер изнутра нема хришћанског духа љубави, Духа Божијег, који ствара и даје живот. Напротив, тамо царује дух овога века – дух подозрења, злобе и раздора. Духови-преваранти и демонски ученици већ су отворено продрли и у црквену средину. Свештенослужитељи, црквени људи, који себи допуштају да у животу следе пожуде свога срца, истовремено се молећи Богу и служећи греху, добиће за то заслужену плату. Бог их не слуша, а ђаво, будући да није свезан силом Божијом, кроз оне које је обмануо извршава своја непотребна дела...
Сада се по земљи шири одступање од Бога и вере. Одбацујући добро и одабирајући зло, човек постаје саучесник мрачне силе у борби против дела Божијег стварања живота на земљи. Ми видимо да се то догађа.“
Јован Крестјанкин
Љубав се не тражи
Старац ми рецитује
„Не тражи од мене да те волим,
љубав се не тражи.
У скривеним дубинама срца
она се сама рађа.“
- Кажи ми сада, како се рађа? Хајде, реци ми!
- Не знам, старче.
-То је мала реч. Ако ти је кажем, схватићеш одмах.
„Волиш ли ме? Ах, не волиш ме! Ево, видим, не гледаш ме.“
То је некако ниско. Некако је лако изговорити те мале речи „волим те“. Али то се не говори. Задобија се ћутке личношћу коју изградиш. Изградиш се и други луди за тобом. Негујеш се изнутра и гледаш још како то да сакријеш, али онај други то осећа и привлачиш га.
Ако волиш и не тражиш љубав других, сви ће к теби долазити. То је тајна. Тајно да их волиш и они ће то знати па ће ти и издалека слати своја добра осећања. Разумеш?
- Шта да разумем? Како се горе премештају?
- То што ти олако кажеш је неприродно. Природно је ово што ти ја говорим: воли несебично!
Преподобни старац Порфирије
Учил Суворов
По тропинке, снежком запорошенной
На стазици засутој снежним паперјем
Сретали смо се у ватри
Не иди, не иди ти за мном, драги мој
И на прозор ми не куцај.
И нисам ја тебе, мили, оставила
Сам си направио избор
А нисам те, нисам те, мили, зауставила
На свадби да пољубиш другу.
Нећу да идем за тобом около
Мој понос се противи томе
Ако бих своје срце умирила
Другу (пријатељицу) бих своју разболела.
Било је разних сусрета наших
Ти пољуби другу, друже мој
Када ми дођу тренуци горки
Сетим се нашег сусрета.
И прозор нисам закрилила
Дођи с цигаром под прозор
Несрећа страшна ми не треба
Да прати ме цео век.
На стазици засутој снежним паперјем
Наша су сретања горка била
Дођи, дођи на састанак, драги мој,