[ Јелена - деци ] 06 Јануар, 2016 20:58

 

 

Радују се небеса и земља:

гле, на слами превечни Бог лежи!

И ти, душо, пећину отвори,

прими Христа - од Ирода бежи

 

Онај што на земљи нема оца,

нит` матере он на небу знаде,

од Пречисте Дјеве сад се рађа

и Праведном Јосифу допаде.

 

Пророк тако рече и деси се,

хор анђела о том чуду поје:

радујте се, ви на земљи људи,

Пастир дође по овчице своје!

 

Појте мора, горе и долине,

проносите име Спаситеља!

Чујте, сужњи, испуни се време -

постаните деца Створитеља!

 

Срца своја предајте смирењу,

златном сламом јасле испуните,

послушношћу пећину загрејте,

Свете госте на конак примите.

 

Дочекајте Витлејемску звезду,

да развеје сву таму у вама;

и са њоме мудраце с` истока,

те пастире са красним фрулама.

 

Направите места овом слављу

и у души Спаса настаните,

нек сведочи и небо и земља

на том дару што Му приносите.

 

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

Мир Божји!

Христос се роди!

Ваистину се роди!

 

 

[ Јелена - деци ] 04 Јануар, 2016 21:32

 

Слика са интернета

 

Није Божић због дарова скупих,

већ да богат сиромаха срета,

а богат је који Бога има

и не служи кнезу овог света.

 

Божић није трпеза од меса,

нити да се пије и лумпује,

већ је Божић Сунце што се рађа -

Царство вечно с Њим се наслеђује.

 

Божић стиже да су браћа ближе,

завађени да се пред њим мире,

вук и јагње пред јасле да лежу,

добра дела земљом да се шире.

 

О Божићу весел`те се људи,

нек радосно поје Српство цело,

да сви виде како Христа славе

торжествено град и с њиме село!

 

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

[ Јелена - деци ] 18 Децембар, 2015 19:13

 

 

Ноћ је мирна, свет већ спава,

сат и поноћ откуцава,

само једна глава Света

по сагу се белом шета.

 

Седину му краси митра,

нечујна му чизма хитра,

мантија га свег покрива,

на леђима врећу скрива.

 

Кроз оџаке не улази,

већ сигурном ногом гази

и с прозора чељад гледа

али сам се видет` не да.

 

Он овчице обилази,

у домове Духа слази,

где се окна сузом мију,

добра дела ћутњом крију,

 

где је темељ од трпљења,

и кров саздан од смирења,

реч молитве кључ је брави,

а у врту Бог се слави.

 

Те храмове Светац тражи,

посећује, надом снажи

и дарове деци дели

да у вери буду цели.

 

Дели, дели ал` и мери,

да се нико не замери,

већ у оном што га снађе

свако Христа да пронађе.

 

Притом пажњу свуда плени

у руци му штап дрвени,

поучава, лечи њиме,

Николај је Свецу име.

 

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

 

 

[ Јелена - деци ] 13 Април, 2014 00:09
 
(слика са интернета)
 
 
 
Ових дана чудне вести круже као баук,
а за њима пристигли су кукњава и јаук.

У вестима све до једне клевећу се мачке –
како мише сад не једу, већ изводе тачке.

Да клевета та је страшна - то вам мачка збори,
и признаје јоште нешто да се земља ори:

мачка није створ пакосни, већ фер игре зналац,
противника свог поштује, иако је малац.

Док се с њиме игра вије, она њега гледи,
и кроз игру одмерава да л` противник вреди.

Оног миша који успе мачки на реп сести –
таква мачка поштоваће и неће појести. 
 
 
 
аутор: причалица
 
Фер играч
 
 
[ Јелена - деци ] 20 Децембар, 2013 17:32

 

Благослов Светог Николаја - Сергеј Ефошкин

 

Молитва Светом Николају

 

Српче мало поранило,

жури у храм свети,

носи колач и кољиво

да их ту освети.

 

С њим је отац, а и мати,

сестра, млађа браћа,

Николаја Светог моле

у дом да им свраћа.

 

Сваком од њих да донесе

једну хаљу белу,

милост Божја да је краси

и прожима целу.

 

Уз хаљетак пар ципела

какве ветри рабе,

да обићи с њима могу

немоћне и слабе.

 

И кацигу свакој глави

од зла да је чува,

да им тела, као влати,

пакост не одува.

 

Тако Српче са својима

Светитеља моли,

с вером да ће он од Бога

даре да измоли.

 

аутор: причалица Јелена Јергић

 

[ Јелена - деци ] 12 Август, 2013 18:39

 

Илустрација: Christine Haworth

 

 

 

Јутра сваког, кад устане,
баш на леву ногу стане,
те од тога часа Света
свашта нешто зановета.

Што папуча није ближе?
Зашто прозор није ниже?
Панталоне - што облачи,
кад их с мраком опет свлачи?

Зашто мора зубе прати?
Или лице умивати?
Прљав биће и онако
чим за ћошак буде мак`о.

Још милион ситних ствари -
то му, ето, живот квари,
а због којих жалом жали
зашто није инсект мали.

Јер да јесте каква буба,
не би брин`о око зуба,
нит марио за одело -
буби то је што и тело.

Гледа мајка, а све ћути,
хоће дете да одљути,
и загубљен осмех нађе,
потонуле врати лађе.

Додајући му ципелу,
она рече мис`о смелу:
„Треба хвалит`, сине, Бога,
што си дете, не стонога!

Јер, замисли ти те муке:
имаш ноге, немаш руке;
и кад с јутром у дан крочиш -
на педесет ногу скочиш.

Свих педесет левих да су -
куд ћеш горе, о, ужасу!
Зато буди који јеси
хвалу Богу ти принеси.“

Замисли се Света мали
климну главом и захвали,
насмеја се дечје, мило -
бригама је одзвонило.

 

аутор: причалица

Читајте и на сајту

 


 

[ Јелена - деци ] 13 Јануар, 2013 21:25

 

 

 

 

 

Исус Богић родио се

у Витлејему,

целом свету објави се

прича о Њему.

 

Што пророци писали су,

обистини се,

Христос Господ кад се јави

све испуни се.

 

Сишао је Бог к човеку,

да му је ближе,

болеснога да исцели,

палог да диже.

 

Донео је вест радосну

слеп да прогледа,

сиромашку, тужном, робу

њом проповеда:

 

Дух Господњи на Мени је

носим вам слово,

Стари завет овешто је,

творим све ново!

 

Јер кад време наврши се

посла Бог Сина

да пријатна с Њим отпочне

Нова Година!

 

аутор: причалица

 

 

 

 

 

[ Јелена - деци ] 07 Јануар, 2013 05:51
 
 
 
МИР БОЖЈИ!
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 
 
 
 
 
 
[ Јелена - деци ] 18 Децембар, 2012 18:22
 
 
 
 
 
[ Јелена - деци ] 08 Јануар, 2012 19:25
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
[ Јелена - деци ] 05 Јануар, 2012 16:29
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Кликни слику!
 
[ Јелена - деци ] 06 Август, 2011 09:50

 

 

 

Да ли звезда трепери

ил се звезда смеје

јал од ватре гори

па се њоме греје?

 

Нити звезда трепери

нит се звезда смеје

а ни ватром не гори

да се њоме греје.

 

Шта заправо ради

звезда сјајна с неба

најбоље је о томе

питати где треба.

 

А ко боље причу

испричати знаде

од несташног ветра

који зборит стаде:

 

Изашао месец

попо се на престо

па позвао звезде

да заузму место.

 

Послушале оне

сложно све ко једна

но чудна ли чуда

да светли – ниједна!

 

Али месец свему

значај није даво

јер је разлог томе

још како познаво.

 

Ту он брже зраке

на земљицу шаље

да пронађу свирца

уруче поздравље.


 

Нађоше га ено

у рупу се скрио

но кад зрачак виде

пође за њим, чио.

 

 

 

И поздрави небо

виолином својом

сво испуни вече

музикалном бојом.

 

То удиви звезде

затапшаше силно

и пљескањем бодраху

свирање умилно.

 

И деси се чудо

од тапшања овог

засјаше им руке

због бридења многог.

 

И цело се небо

светлошћу испуни

а на земљи цврчка

радошћу испуни.

 

Па потраја ово

позориште бајно

све док се не јави

с зором сунце сјајно.

 

Тако вам то бива

с вечерима летњим

када с земља испуни

мирисима цветним.

 

А прича да остане

за висока знања

звездице нам сијају

од бисног тапшања.

 

аутор: причалица

 

 

 

[ Јелена - деци ] 12 Јануар, 2011 17:51

 

 

 

 

Била једном речца груба
Много прека, оштрих зуба,
И где год су биле свађе,
Та се увек тамо нађе.

Чинила се одвећ жустра,
Но је не хте таква мустра
Да под њезин закон стане
Коврџави дечак Бране.

Много јој је на жуљ стао
Ал` је пребрз он постао,
Те јој стога већ данима
Не прилази мегданима.

У њега је сила јака,
Не плаши га шуша свака,
Над вештином неком тајном,
Он мудрује својом главом.

Наоруж`о се је знањем,
Лепом речи и владањем,
Па погрешно кад учини
Лепо каже: Сад извини!

И то ову речцу тишти,
Од муке ће да пропишти!
Ал` све залуд њад њим прети
Још ће он њу да посвети.

 

аутор: причалица

 

 

 

[ Јелена - деци ] 24 Август, 2010 17:16

 

аутор: причалица

 

[ Јелена - деци ] 17 Јул, 2010 20:16
Куче и буба
 
(слика-рам је са нета)
 
аутор: причалица