Богатство, отац и син
Преподобни лекар Агапит Кијево-печерски
Један човек је сакупио велико богатство. Он никада није показао жељу ни да се исповеди, ни да пружи милостињу. Имао је десетогодишњег сина. Једног дана се богаташ разболи и његова родбина поче да га саветује да се исповеди и уради нешто за спас своје душе. Но, он им је одговорио:
- Да ми је здрав син, он ће урадити све за спас моје душе.
Богаташ је био у замци ђавола и ништа није могло да утиче на промену његовог мишљења.
У тој области живео је један благочестиви старац. Обријавши браду и преобукавши се у мирску одећу, он оде у кућу богаташа.
– Шта хоћеш? – упиташе га кад се појави на вратима.
– Ја сам странац. Кад се случајем затекох у вашем селу, сазнадох да је ваш домаћин болестан. Дошао сам да га видим, јер сам ја лекар.
Одмах га уведоше. Сви болесникови рођаци окружише духовника.
– Како се осећаш? – упита болесника.
– Лоше ми је – одговори овај.
– А шта су ти рекли доктори из вашег села?
– Рекли су да сам смртно болестан.
Лекар-духовник га узе за руку и рече:
- Да, тачно је, ти заиста умиреш. Али ако би се нашао потребан лек, ти не би умро.
– Какав је то лек који треба пронаћи?
Духовник као пречу његово питање, те сам упита:
- Имаш ли деце?
– Само једног малишу.
– Не брини, твој лек је пронађен. Обећавам ти да нећеш умрети.
Он затражи чашу воде и мало брашна, помеша их, те претварајући се да још један састојак недостаје, рече:
- Лек је скоро готов, још само да дође твој син и да му боцнемо иглом мали прст како бисмо у лек додали три капи његове крви, па ћу ти дати да попијеш и одмах ћеш оздравити.
У то време богаташев син се играо у дворишту. Хитро му приђоше и рекоше:
- Хајде, сине, пођи лекару који ће да излечи твог тату!
Малишан је хтео да настави са игром, па су га силом одвели код оца.
Угледавши га, лекар рече:
- Чедо моје, дај ми твој мали прст да га боцнем како би искапало три капи крви неопходне да се зготови лек, који ћу дати твом оцу да попије, па да оздрави.
– Нисам с ума сишао да повредим свој прст!
Лекар подвикну:
- Синко, од тебе зависи хоће ли твој отац живети или умрети. Зар не видиш колико је накупио богатства које ће ти оставити?
– Живео он или не, ја своју руку не дам! – рече момчић и оде.
Тада лекар рече домаћину:
- Као духовник ове области, учинио сам ово да бих ти показао како се не треба поуздати у то да ће дете бринути о твојој души.
Тада болесник устаде и рече:
- Ја изгубих душу ради свог сина, да бих му оставио велико наследство. А он није могао ради мог спасења да жртвује три капи своје крви. У праву си, оче.
Истог трена он поцепа свој тестамент, разда све своје имање сиротињи, а сину не остави ништа, остављајући га у немаштини. И нађе Рај и радује се вечно.
Тако и ви, који имате децу, не полажите наду на њих, говорећи како су добри и да ће се побринути за ваше душе. Шта човек сам уради за свога живота, то ће и наћи у другом животу.
Причу Равноапостолног Козме Етолског са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Богатство, отец и сын. Притча равноапостольного Космы Этолийского
Один человек собрал большое богатство. Он никогда не имел желания ни исповедаться, ни творить милостыню. У него был сын десятилетнего возраста. Однажды богач тяжело заболел, и близкие стали советовать ему исповедаться и сделать что-нибудь ради спасения своей души. Но он отвечал им: «Да будет здоров мой сын, он сделает всё для спасения моей души». Он был пленён диаволом, и ничто не могло заставить его изменить своё мнение.
В той местности жил один благочестивый старец. Сбрив бороду и одев мирскую одежду, он отправился в дом богача.
- Что тебе надо? - спросили его, когда он постучал в дверь.
- Я чужеземец. Когда я волей случая оказался в вашем селении, я узнал, что ваш правитель болен. Я пришёл увидеть его, так как я врач.
Тотчас он был принят. Все родственники больного собрались вокруг духовника.
- Как себя чувствует больной? - спросил он их.
- Мне худо, - ответил ему сам больной.
- А что тебе говорят врачи вашего селения?
- Они говорят, что я смертельно болен. Врач-духовник взял его за руку и сказал:
- Да, это так, ты действительно умираешь. Но если бы нашлось одно лекарство, ты бы не умер.
- Что же это за лекарство, которое нам необходимо найти?
Духовник притворился, что не слышит, и спросил:
- У тебя есть дети?
- Только один ребёнок.
- Не переживай, твоё лекарство найдено. Я обещаю тебе, что ты не умрёшь.
Он попросил дать ему чашку воды и немного муки, перемешал их и сделал вид, что добавляет туда ещё какое-то снадобье, и сказал:
- Теперь лекарство готово, лишь необходимо, чтобы сюда пришёл твой сын, я уколю его мизинец иголкой, добавлю в лекарство три капли крови, дам тебе его выпить, и ты тотчас поправишься.
В это время сын богача играл во дворе. Тотчас поспешили к нему и сказали:
- Пойдём, сынок, пришёл врач, который исцелит твоего отца. Ребёнок хотел было продолжить играть, но его силой привели к отцу.
Завидев его, врач сказал:
- Чадо моё, давай я уколю твой мизинец иголкой и капну три капли крови, чтобы приготовить лекарство, которое дам выпить твоему отцу, и он тотчас выздоровеет.
- Что, я с ума сошёл портить свой палец?
Врач воскликнул:
- Сынок, от тебя зависит, выживет твой отец или умрёт. Не видишь, сколько богатства он собрал, чтобы тебе оставить?
- Будет он жить или нет, я свою руку портить не собираюсь, - ответил юноша и ушёл.
Тогда врач сказал правителю:
- Я, духовник этой области, сделал это, чтобы показать тебе, что от ребёнка не стоит ожидать какой-либо заботы о твоей душе.
Тогда больной поднялся и сказал:
- Я погубил свою душу ради своего сына, чтобы оставить ему большое наследство. А тот не смог ради спасения моей жизни пожертвовать тремя каплями своей крови? Ты прав, отче.
Тотчас он разорвал все завещания, раздав всё своё имущество нищим, а сыну своему не оставил ничего, сделав его бедняком. Он обрёл Рай, и вечно радуется.
Теперь вы, те, у кого есть дети, не возлагайте на них надежду, говоря, что они хорошие и позаботятся о ваших душах. Что человек сам сотворит в этой жизни, то и найдёт в жизни другой.
Змија о врату
Један змијар спријатељио се са змијом отровницом и где год да је ишао није се од ње раздвајао, увек је носећи око свог врата. Волео је у разговара са људима да их вређа а они би се разбежали на све стране.
– Да, мене нико не разуме! – јадао се змијар својој љубимици. – Са мном не жели нико ни да разговара. Заиста, људи не умеју да воле и да се односе једни према другима као људска бића.
Његов разговор са змијом чуо је један његов пријатељ, те му викну издаље:
- Хеј, ти, баци змију и тада нико неће бежати од тебе! То је оно што ће бити људско са твоје стране. Тада ће ти људи прићи ближе.
Држи се подаље од својих лоших навика и бићеш ближи срећи, Богу и људима.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
+ + +
Змея на шее.
Некий змеелов подружился с ядовитой змеей и никогда с ней не разлучался; носил её при себе и змея, обвив его шею, всегда там лежала. Он любил поболтать с людьми и сильно на них обижался, видя, что все разбегаются от него кто куда. «Да, меня никто не понимает! -- печалился змеелов, обращаясь к своей любимице.
- Даже поговорить со мной никто не хочет! Значит, люди не умеют любить и относиться друг к другу по-человечески!» Его разговор со змеей услышал один его знакомый и крикнул, отойдя подальше: «Эй, ты выбрось свою змею и тогда никто – НЕ БУДЕТ от тебя убегать! Именно это и будет "По-человечески", с твоей стороны! Тогда ты увидишь, что люди здесь -- не при чем...»
Будь подальше -- от своих Дурных привычек и будешь -- Ближе к счастью, Богу и людям.
Некад и сад
Питали једног старца:
- Како сте ви раније живели без интернета, телефона, електронике?
Старац је одговорио:
- Као што ви живите без љубави, искрености, повјерења и хуманости...
Царска цена
Слика са нета
Једном реши цар да направи гозбу за све своје поданике. Спремање потраја неколико дана како би сви могли да процене величину његовог царства и небројено богатство у њему. Сам цар је седео на златном трону под балдахином од најфиније свиле. Најскупља вина точена су у неизмерним количинама у најскупље судове, а било је толико хране која се ни у једном царству није видела у том обиљу и раскоши.
Кад се цар развеселио од вина, он рече својим племићима:
- Желим да ми кажете колика би ми била цена са свим мојим богатством.
Тишина завлада у дворани. Сви су помишљали да ни анђели не би могли да процене вредност цара. И наједном тих и миран глас једног старог мудраца изговори:
- Ти, царе, не вредиш ни тридесет сребрњака.
Цар се страшно разгневи. Јарост га целог обузе и он повиче:
- Како се усуђујеш да говориш тако?! Јеси ли с ума сишао? Једна златна нит на мојој порфири је скупља од тога!
Но продужи праведник спокојно:
- Бог, Творац земље, продан је за тридесет сребрњака. Да ли си ти вреднији од Њега?
Утихну гнев царски, постиде се владар свог поноса и таштине. Сиромашни старац откри пред њим непревазиђену истину: сва блага света су прах. Само Бог има право да оцени вредност сваког човека кад куцне његов час.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
+ + +
Как-то царь решил сделать пир для всех своих подданных. Да не простой, а на много дней, дабы величия царства и несметные его богатства смог оценить каждый. Сам правитель сидел на золотом троне, под балдахином из тончайшего шелка. Самые дорогие вина в немереном количестве разливались в драгоценные сосуды. А яств было столько, что никогда еще ни в одном царстве такой роскоши не видел никто. Развеселило вино царя, и молвил он ко своим вельможам:
– Желаю услышать от вас, чего стою со всеми моими огромными богатствами.
Тишина воцарилась в зале. Все размышляли, что даже ангелам не по силам оценить царя. И вдруг тихим смиренным голосом молвил один мудрый старец:
– Ты, правителю, не стоишь и тридцати серебряников.
Страшным был гнев царя. Ярость воспылала в нем, и он закричал:
– Да как ты смеешь говорить такое?! Из ума, что ли, выжил? Одна нить златая на порфире моей дороже стоит!
Но спокойно продолжал праведник:
– Бог, землю сотворивший, за тридцать монет серебряных продан был. Ты ли больше Его? Утих гнев царский, устыдился правитель своей гордыни и тщеславия. Бедный старец открыл перед ним непревзойденную истину: все богатства мира суть прах. О только один Бог сможет по достоинству оценить каждого, когда пробьет его час.
Прозебли ученици
Слика: Виктор Сафронов
Старац је извео ученике на мраз и пред њима је стајао у тишини. Прође пет минута, десет... Старац ћуташе.
Ученици су се јежили, премештали се с ноге на ногу, гледајући у старца. Он је ћутао. Они су поплавили од хладноће, тресли се и, најпосле, кад им је трпљење достигло свој врхунац, старац проговори.
И рече:
- Хладно вам је. То је стога што стојите издвојено. Станите ближе и делите с другима своју топлоту. У томе је суштина хришћанске љубави.
За блог и причољупце у слободном преводу са руског преводила је причалица.
Старец вывел учеников на мороз и молча встал перед ними. Прошло пять минут, десять... Старец продолжал молчать.
Ученики ежились, переминались с ноги на ногу, посматривали на старца. Тот безмолвствовал. Они посинели от холода, дрожали, и, наконец, когда их терпение достигло предела, старец заговорил.
Он сказал: «Вам холодно. Это потому, что вы стоите порознь. Станьте ближе, чтобы отдать друг другу свое тепло. В этом и есть суть христианской любви».
Дечак који је веровао у чуда
Дечак је волео да чита добре и мудре приче и веровао је свему што је тамо било написано. По томе је тражио и у животу чуда, али није налазио ништа што би наликовало његовој омиљеној бајци. Осећајући помало разочарење због својих потрага, он упита мајку да ли је исправно да верује у чуда. Или се чуда не догађају у животу?
- Драги мој - одговори му мајка с љубављу - уколико се будеш трудио да узрасташ у доброг и љубазног дечака, то ће се све бајке остварити у твом животу. Упамти: чуда се не траже; добрим људима она сама долазе.
"...који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога." (3 Јн. 11)
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
+ + +
Мальчик очень любил читать добрые и умные сказки и верил всему, что там было написано. Поэтому он искал чудеса и в жизни, но не мог найти в ней ничего такого, что было бы похоже на его любимые сказки. Чувствуя некоторое разочарование от своих поисков, он спросил маму, правильно ли то, что он верит в чудеса? Или чудес в жизни не бывает? «Дорогой мой, — с любовью ответила ему мама, — если ты будешь стараться вырасти добрым и хорошим мальчиком, то все сказки в твоей жизни сбудутся. Запомни, что чудес не ищут, — к добрым людям они приходят сами».
Прича о добру и злу
Слика са интернета
Гнев је имао сина. Звао се зло и оцу је било тешко са њим. Стога он реши да га ожени са било којом добродетељи.
Гледао је да га смекша, да би му у старости било лакше са њим. Ухвати радост и њоме ожени своје зло.
Не прође много и брак се распаде. Али иза њега остаде дете - злурадост.
Истина је, ничег заједничког нема у добру са злом. А кад се то и деси, ничег доброг од тога не очекуј!
Монах Варнава (Евгеније Санин)
За блог и причољупце је, причу са руског, у слободном преводу превела причалица.
Ничего общего. Притча о добре и зле.
Был у гнева сын. Звали его - зло. Такой, что ему самому было с ним трудно. И решил он его женить на какой-нибудь добродетели.
Глядишь, немного смягчится, и ему на старости легче с ним будет! Похитил он радость и женил на ней свое зло.
Только недолгим был тот брак поневоле. Но осталось от него дитя - злорадство.
Да и правда, не йожет быть ничего общего у добра со злом. А если вдруг и случится, то добра от него не жди!
Прича о милосрђу и љубави природе према деци
Цветак је растао у пољу, радујући се сунцу, светлости, топлоти, ваздуху, киши, животу... А и томе што га је Бог створио, не копривом или коровом, већ таквим да радује човека.
Растао је, растао...
Али прође поред њега дечак и откиде га.
Тек тако, не знајући зашто.
Згужва га и баци на друм.
Цвет осети бол, горчину.
Дечак није знао да су научници доказали да и биљке, попут људи, могу осећати бол.
Али пре свега цвет је болело то што је без икакве користи и смисла лишен сунчеве светлости, дневне топлоте и ноћне свежине, кише, ваздуха, живота...
Последње о чему је размишљао било је - да је добро што га Господ није створио копривом. Јер би у том случају дечак ожарио своју руку.
А он, знајући за бол, није желео да је ико на земљи осети...
Аутор приче је монах Варнава (Евгеније Санин)
Причу за блог и причољупце је, у слободном преводу, превела причалица.
Незабудка. Притча о милосердии и любви к природе для детей
Вырос в поле цветок и радовался: солнцу, свету, теплу, воздуху, дождю, жизни… А еще тому, что Бог создал его не крапивой или чертополохом, а таким, чтобы радовать человека.
Рос он, рос…
И вдруг шел мимо мальчик и сорвал его.
Просто так, не зная даже зачем.
Скомкал и выбросил на дорогу.
Больно стало цветку, горько.
Мальчик ведь даже не знал, что ученые доказали, что растения, как и люди, могут чувствовать боль.
Но больше всего цветку было обидно, что его просто так, без всякой пользы и смысла сорвали и лишили солнечного света, дневного тепла и ночной прохлады, дождей, воздуха, жизни…
Последнее о чем он подумал – что все-таки хорошо, что Господь не создал его крапивой. Ведь тогда мальчик непременно обжег бы себе руку.
А он, познав, что такое боль, так не хотел, чтобы еще хоть кому-нибудь на земле было больно…
Брест и винова лоза
Један човек стаде да се одмори у сенци бреста кад угледа винову лозу обавијену око стабла. Монах, пролазећи туда, и сам се заустави у хладу дрвета. Загледајући дуго брест и лозу, он упита:
- Брате мој у Христу, шта ти мислиш о овом дрвету и виновој лози?
- Мислим да су они веома корисни једно другом - одговори човек.
- Наравно, брест и лоза су веома корисни и погодују једно другом. Но, знаш ли за какво дубље значење које је скривено у тој корисности и погодности?
- Какво значење? - упита човек.
- Брест је без плода - одговори монах - а лоза даје плодове. Али лоза не може рађати ако лежи на земљи - њен плод ће бити труо, а и она сама ће да иструне. Обујмивши дрво, лоза ће рађати и за себе и за брест. Из тога произилази да брест није бесплодан, јер без њега не би било гроздова! И тако, обавијена око бреста лоза рађа обилне и укусне плодове! У томе и јесте сакривен смисао и наук свима нама, слугама Божјим!
- Објасни - удивљено ће човек - како је за мене поучно то да кад лоза лежи на земљи даје труле плодове а обавијена око дрвета рађа у изобиљу?
- Ово је наук о сиромаштву и богатству - појасни монах. - У богатог је много блага али је он бедан пред лицем Господњим, јер се богат теши својим богатством и ретко се моли Богу. А и кад се моли, његова молитва је слаба и Господ је не чује.
Када богат даје сиромашку, што је пред Богом света милостиња, сиромашак се моли Богу за богатог. И молитва је његова силна и Господ је чује.
Тако он доприноси богатоме да умножава своје богатство, које овај потом даје сиромашном и храни га.
Тако и брест, који не даје плода, штити виноградску лозу од подневног сунца а при суши је напаја водом коју има у себи.
Благословен је онај који прима богатство од Господа да би помагао сиромашне.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Один человек остановился передохнуть в тени вяза и увидел, что виноградная лоза обвилась вокруг дерева. Проходивший мимо монах тоже остановился в тени дерева. Он долго разглядывал вяз и виноградную лозу, а потом спросил:
- Брат мой во Христе, что думаешь ты об этом дереве и об этой виноградной лозе?
— Думаю, что они весьма полезны друг для друга! — ответил человек.
— Конечно, вяз и лоза весьма полезны и пригодны друг для друга. Но ведомо ли тебе, какой глубокий смысл сокрыт в этой пользе и пригодности?
— Какой же смысл? — спросил человек.
— Вяз бесплоден, — отвечал монах, — лоза дарит плоды. Но лоза эта не сможет приносить плоды, если будет лежать на земле — и плоды ее будут гнилыми, и сама она сгниет. Обвившись же вокруг дерева, дает лоза плоды и за себя, и за вяз. Выходит, что не бесплоден вяз, ибо без него не было бы никаких плодов у виноградной лозы! А ныне, обвившись вокруг вяза, принесет лоза плоды обильные и вкусные! Вот в этом и есть сокрытый смысл и урок всем нам, рабам Божьим!
— Объясни, — удивился человек, — какой же урок для меня в том, что, лежа на земле, дает лоза плод гнилой, а обвившись вокруг вяза — обильный?
— Урок этот о бедности и богатстве, — пояснил монах. — У богатого много богатства, но беден он перед лицом Господа, ибо богатый, богатством своим тешимый, редко молится Господу. А если и молится, то молитвы его слабы и Господу не слышны.
Когда же богатый подает бедному, зная, что угодно Богу подаяние святое, молит бедный Господа за богатого. И молитва его сильна, и Господь ее слышит. Наделяет он богатого, умножая его богатства, а тот подает бедному, питая его.
Так и вяз, плода не давая, защищает виноградную лозу от полуденного солнца, а в засуху питает водой, которую в себе имеет.
Ибо блажен тот, кто богатство свое от Господа имея, бедных наделяет.
Двери Истине
фотограф: Владимир Дрантисин
Не куцај на врата, која су исцртана на стени претходних генерација преварених од сопствених маштања. Прођи кроз двери Истине - Христа.
Ако у сну замолиш све људе које видиш да те пробуде, хоћеш ли се разбудити с њиховом помоћи? Нећеш ли се пробудити независно од њих?
Тако и наше спасење не долази од овога света, већ од Свевишњега Бога.
Овај живот је попут водопада, где је лако погинути, а тешко се вратити извору.
Временски водопад враћа у прошлост твој живот у трену, али тамо, откуда време долази - време не постоји; тамо те, заправо, вечност чека.
Ако се привежеш за жеље овога света - упознаћеш свет смрти. Откриј вредност светских жеља како те оне не би усмртиле.
Монах Симеон Атонски
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Не стучись в дверь, которая нарисована на стене предыдущими поколениями, обманувшихся в своих пустых мечтах. Войди в Истинную Дверь — Христа.
Если во сне ты будешь просить всех людей, которых ты увидишь, чтобы они разбудили тебя, сможешь ли ты проснуться с их помощью? Не просыпаешься ли ты независимо от них?
Так и наше Спасение приходит к нам не от этого мира, но извне — от Бога, пребывающего за его пределами.
Эта жизнь похожа на водопад, в котором легко погибнуть, но трудно подняться к его истокам.
Водопад
времени обращает в прошлое каждое мгновение твоей жизни, но там,
откуда время берет свое начало — времени не существует: именно там
вечность ждет тебя.
Если привяжешься к мирским желаниям — узнаешь мир смерти, познай цену
мирских желаний, пока они тебя не убили.
Родитељи и деца
Селом је пролазио стари монах. Виде он како се син руга оцу, прекида га, затвара му уста и не даје му да говори, показује грубост, а најпосле и замахну да га удари - и уздахну монах горко.
Прође даље а тамо ћерка и мајка не могу да се сложе. И исто ругање. Мајка прича, а ћерка вришти и вређа је. Монах уздахну још горче.
Стигавши на гробље на крају села, ради помена покојнику, преплавише га сузе.
А на гробљу - момак или девојка, или млади мушкарци и жене, и сви под Крстом... Ови млади готово да нису ни живели на белом свету.
Али то није било изненађујуће за монаха. Он је знао да Пета Божја заповест гласи: "Поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи".
И ако се с пажњом то прочита, јасно се види да онај који не поштује, не уважава оца и мајку, не слуша их и груб је према њима, малтретира их и не брине о њима - тај осуђује себе на сваку муку, болест, па чак и прерану смрт.
На крају крајева, у Бога је истинита свака реч!
Како ко, али стари монах је за то добро знао. А сада је имао и тужни повод да се у то увери...
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Како разликовати људе
Ученик једном упита Старца:
- Како да научим разликовати људе - коме да верујем а кога да се плашим?
- Најпре ћу ти рећи кога да се плашиш - рече Старац. - Чувај се лажне скромности! Када видиш неког ко се клања пред тобом, грли те и подилази ти добрим расположењем - тога се плаши највише!
- Зашто, Старче? - зачуди се ученик. - Објасни ми!
- Зато што је он први који ће те издати! - одговори Старац са уздахом.
- А коме да верујем? - упита ученик.
- Веруј оном ко ти не ласка већ ти говори истину каква год она била; такви људи ће ти први притећи у помоћ! - рече стари монах.
Искрена скромност је увек ненаметљива и тешко ју је наћи, али када се пронађе - она те никада неће издати.
Монах Симеон Атонски
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Мрављи краљ
Окупили се мрави на пољани и почеше да размењују новости:
- Извесно сте чули да су нашем мрављем краљу министри донели нову златну круну!
- Да, да, а првом министру је краљ уручио нове награде!
- Новост је и ово: главном генералу је наш мрављи краљ уручио нови орден за нечувену победу над суседним мравињаком! Узгред, након ове мравље војне наш се трезор напунио!
- Да, велики су се догађаји десили у нашем моћном и славном царству! - закључише сабрани мрави.
У том тренутку они угледаше краља како трчи са свитом преплашених министара, који су сви у глас викали:
- У помоћ, поданици! Слон је наше мравље царство прекрио ђубривом!
Избегавајте сујету, јер је слична ђубриву на путу прекривеном прашином.
Монах Симеон Атонски
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Прича о Царству Божијем
Неки Цар, спремајући се за кончину, реши да Царство преда у наследство сину. Позвавши га, отац му рече:
- Одлучио сам, сине мој, да те учиним својим наследником и да ти предам Царство. Али, са своје стране, дужан си да испуниш један услов. Нећеш сести на престо све док не нађеш себи жену - девојку прекрасну, разумну и добру. Тек после венчања постаћеш Цар.
Пође син да тражи себи невесту. Прошао је многа места у Царству свог оца. Најпосле, једног сунцем обасјаног дана сретне он дивну девицу. Допала му се, јер је била прекрасна, разумна и добра. И царевић је запроси.
Девојка му одговори:
- Пристајем да ти будем жена, али тражим најпре да испуниш три услова. Први је тај да изађеш на главни пут, скинеш са себе одећу и пузећи пређеш три врсте, пуштајући све који долазе и пролазе да те пљују и ударају по ногама. Други услов је: кад будеш допузао до града, трчи кроз три улице и пусти да те деца људска гађају камењем. А кад стигнеш до трга, ти стани насред њега и стој три дана, допуштајући људима да те вређају. Ако испуниш ова три услова, ја ћу ти бити жена.
Жалостан, царевић продужи путем. Међутим, њему у сусрет ишао је старац, који га упита:
- Зашто си тужан, младићу?
Ту му царевић исприча о Оцу, Царству, девојци, свадби и условима које треба да испуни.
Старац му узврати:
- Не тугуј, царевићу, већ гледај да испуниш невестине услове. И док будеш, наг, пузао по друму, а сав долазећи и одлазећи свет те буде пљувао и ударао по ногама, ти ћеш увидети такве грехе људске какве замислити ниси могао. А када будеш трчао по граду, док те буду гађали каменицама, ти ћеш осетити сву жестину окрутности деце људске. Стојећи три дана на тргу, док те буду вређали, познаћеш сву меру дуготрпљења Божијег. И кад то спознаш, тада ћеш моћи постати Цар у Царству твога оца.
Царевић послуша старца, изађе на друм, скиде са себе одећу и крену да пузи три врсте; а сав долазећи и пролазећи свет га је пљувао и батинао по ногама. И увиде царевић такве грехе људске о којима ни помислити није могао. Затим крену да трчи улицама града, а деца људска га гађаху каменицама. И осети младић сву жестину окрутности деце људске. Потом је стајао на тргу три дана, трпећи увреде људи. И познаде наследник сву меру дуготрпљења Божијег.
Након тога је уследила свадба, те прими наследник Царство свога оца. И поче да влада, а Царство и данас живи у срећи и радости.
Александр Корелов
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Слика: Прича о злим виноградарима (са интернета).
Опомена
Црквени тутор даровао је храму предиван свећњак са великом свећом од воска. У том му се јави Господ у облику старца, обећавши му, заузврат, да ће га у три наврата известити о смрти - пре него што напусти овај свет.
Обрадован тим речима, тутор настави да живи у раскоши и весељу, једући и пијући и о смрти не мислећи.
Прође неколико година. Његово тело више није могло да се носи са таквим животом: колена се савише, леђа погрбише. И он би принуђен да се ослони на штаке. Недуго затим изгуби вид, а потом и слух. Погрбљен, слеп и глув он и даље настави да живи непромишљено и луксузно као и раније.
Најпосле, јави му се Господ да га узме са овог света. Тутор је био узнемирен и смушен, и обрати се Господу замерајући Му што га није три пута известио као што је обећао.
На то га Господ прекори:
- Како? Нисам те обавестио? Зар те нисам ударио по коленима и леђима, због чега си се савио? Зар те нисам дотакао прстом по твојим очима па си сад слеп? На крају, нисам ли се дотакао твојих ушију да си оглувео? Дакле, све што сам ти обећао - испунио сам. Сад прими своје следовање.
Ако ти се нешто деси, нешто несвакидашње, схвати то као опомену. Озбиљна болест или каква несрећа - то је увек опомена Божија да човек не живи благоугодно.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.