Четвртак, Јануар 19, 2017
Маловерје
Једна жена је питала свештеника да ли сме да верује врачки и хороскопу.
- Не смете – одговори свештеник – будући да обоје потпадају под велики грех.
– Како то, баћушка? – изненади се жена. – Недавно сам прочитала у хороскопу који ће ми дан бити лош. Како је било наведено тако се и десило: у куповини су ме покрали, на послу доживех непријатности, а момак и ја се посвађасмо.
– А ти не веруј – одговори баћушка – и то НЕЋЕ имати никакве власти над тобом! Сав живот православног човека зависи од Божјег промисла, његове горуће молитве и праведних дела. Своје поверење дужна си указати милости Божијој, а не веру своју посвећивати томе што ти је црна мачка прешла пут.
Ипак, жена учини по своме. Почела је да купује књиге за врачање, читала је хороскопе и предвиђања по дневној штампи. И отада кренуше да јој се догађају наопаке ствари. Гледала је који је дан по хороскопу добар за куповину накита, па је купила златне минђуше код Цигана. Злато се показало лажно.
Други пут је нашла у календару да одређени дан није добар за лечење, те одби да пође у болницу и озбиљно се разболела. Присетила се тада шта јој је баћушка говорио, али је већ било касно.
Господ допушта да се прогнозе ОБИСТИНЕ када је човек слаб у вери или живи у безбожништву, не предајући се милости Божијој, већ се равнајући према линијама на длану, кафеном талогу или астрологији. То је праведна казна Божија - за маловерје!
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
Слабость -- веры в Бога.
Одна женщина спросила у батюшки, можно ли верить гаданиям и гороскопам.
-- Нельзя, -- отвечал священник, -- потому что Грех это большой.
-- Как же так, батюшка? -- удивилась женщина. -- Прочитала я недавно в гороскопе, что день будет неудачным. Так ведь так оно и вышло: на рынке обвесили, на работе неприятности и с подругой поссорилась.
-- А ты не верь, -- отвечал священник, и это – НЕ БУДЕТ иметь над тобой никакой власти. Ибо жизнь человека православного зависит -- только от Промысла Божия, от его молитвы горячей, от трудов праведных. Должна ты на милость Божию -- уповать, а не приметам верить, на то, что на пути твоем черная кошка пробежала.
Но женщина по-своему поступила. Стала покупать гадательные книги, читать газеты с гороскопами и предсказаниями. И все у нее с той поры пошло наперекосяк. Вычитала раз в гороскопе, что хорошо в этот день украшения покупать, и купила золотые сережки у цыган. А золото фальшивым оказалось.
Другой раз увидела в календаре, что нельзя в этот день лечиться, и в больницу не пошла, и заболела тяжело. Вспомнила она тогда, что батюшка говорил, да только поздно уже было.
Потому что попускает Господь -- СБЫВАТЬСЯ предсказаниям, когда -- СЛАБЕЕТ человек Верою или вовсе -- в Безверье живет, не на милость Его уповая, а на линии -- руки или гущу кофейную, или Астрологию. И это – справедливое Божие наказание – за Маловерие!
Покушавају људи да се ухвате за сламку и у свој тој својој изгубљености неријетко изаберу празновјерје које се пропагира као лак избор, избор који не захтјева ни труда ни времена, а са проблема одвраћа мисли. А лаки избори, површни избори, су најчешће и најгори.
Чини ми се да капитализам и демократија удаљавају човјека од вјере више него комунизам, јер је комунизам дјеловао силом, репресијом, (а акција изазива одбрамбену реакцију) док капитализам и демократија потхрањују страсти, глад за материјалним, и трку са временом, појачавају дакле постојеће пориве и (заправо само) преусмјеравају на погрешну страну постојеће снаге. Не наређују већ наводе, што је много опасније.
Па видимо скоро сваког дана да су људи све даљи од Цркве (изузевши преждеравања, наздрављања, и прослављања), а свештеници се баве свим другим осим људима (изузевши тарифирање и наплаћивање). Љекари свим другим осим пацијентима итд.
Увлаче нас дакле у трку за сопственим репом.
Сматрам да човек, ако хоће Човек бити, то може постићи било где и било када, без обзира на прилике и неприлике. Јер његову веру не помера ништа, већ га она носи. Само један пример на све ово је пример сиромашног човека код кога је неки свештеник дошао да наплати, мислим, сахрану, да не лажем сад, и тражио му за то да скине кров. Човек је то урадио без иједне речи противљења. То је вера у Бога а не у људе, пасуљ, дан, звезде, време, прилике и неприлике. На страну то што се све Тајне у Цркви могу уредити и без новчића (али да ли је и у реду стати пред Бога, не пред свештеника, без дара?).
Данашњи новинари, како их отац Рафаило прозива, пишу ђаволске лажи и новине су сваки дан све гнусније и трачавије, а Јеванђеље је писана радост за вјеки вјеков.
А живимо у таквом свету где се кажњава убиство штенета а сами плаћамо геноцид над децом. Но, то није за новине... А само слепом неће бити јасно куда то води...
А све долази од Доситеја, који је урадио све супротно од Светог Саве и кренуо са расрбљивањем Срба. Подсећања ради: Растко је побегао у манастир, Доситеј из манастира. И отада Србија нестаје... И веру, као насушну потребу сваког живог човека, замењује маловерје, то јест - сатанизам.
Има наде
Живим у Аустралији већ 26 година и гле чуда! Све више и више срба овде Недељом иде у цркву, у задље време толико да пуно пута стоје ван храма и прате свету Литургију у порти јер је храм испуњен до последњег места. Не само то, све је више и више донација цркви Православној овде, тако да се зидају и подижу нови храмови а сада смо добили и српски православни Колеџ Свети Сава лоциран на огромном црквеном имању у Сиднеју. Не кријем радост ни за то што смо добили до сада најбољег владику аустралијско новозеландског Силуана кога много и неизмерно волимо и који је много велики духовник и одличан пастир. Ето на све то капиталиѕам није утицао него наша вера, љубав према Богу и српству и наша слободна воља и жеља да у томе заједничаримо и тако да нам буде лакше то што смо далеко од своје Отаџбине Србије