Недеља, Август 14, 2016
Царска цена
Слика са нета
Једном реши цар да направи гозбу за све своје поданике. Спремање потраја неколико дана како би сви могли да процене величину његовог царства и небројено богатство у њему. Сам цар је седео на златном трону под балдахином од најфиније свиле. Најскупља вина точена су у неизмерним количинама у најскупље судове, а било је толико хране која се ни у једном царству није видела у том обиљу и раскоши.
Кад се цар развеселио од вина, он рече својим племићима:
- Желим да ми кажете колика би ми била цена са свим мојим богатством.
Тишина завлада у дворани. Сви су помишљали да ни анђели не би могли да процене вредност цара. И наједном тих и миран глас једног старог мудраца изговори:
- Ти, царе, не вредиш ни тридесет сребрњака.
Цар се страшно разгневи. Јарост га целог обузе и он повиче:
- Како се усуђујеш да говориш тако?! Јеси ли с ума сишао? Једна златна нит на мојој порфири је скупља од тога!
Но продужи праведник спокојно:
- Бог, Творац земље, продан је за тридесет сребрњака. Да ли си ти вреднији од Њега?
Утихну гнев царски, постиде се владар свог поноса и таштине. Сиромашни старац откри пред њим непревазиђену истину: сва блага света су прах. Само Бог има право да оцени вредност сваког човека кад куцне његов час.
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
+ + +
Как-то царь решил сделать пир для всех своих подданных. Да не простой, а на много дней, дабы величия царства и несметные его богатства смог оценить каждый. Сам правитель сидел на золотом троне, под балдахином из тончайшего шелка. Самые дорогие вина в немереном количестве разливались в драгоценные сосуды. А яств было столько, что никогда еще ни в одном царстве такой роскоши не видел никто. Развеселило вино царя, и молвил он ко своим вельможам:
– Желаю услышать от вас, чего стою со всеми моими огромными богатствами.
Тишина воцарилась в зале. Все размышляли, что даже ангелам не по силам оценить царя. И вдруг тихим смиренным голосом молвил один мудрый старец:
– Ты, правителю, не стоишь и тридцати серебряников.
Страшным был гнев царя. Ярость воспылала в нем, и он закричал:
– Да как ты смеешь говорить такое?! Из ума, что ли, выжил? Одна нить златая на порфире моей дороже стоит!
Но спокойно продолжал праведник:
– Бог, землю сотворивший, за тридцать монет серебряных продан был. Ты ли больше Его? Утих гнев царский, устыдился правитель своей гордыни и тщеславия. Бедный старец открыл перед ним непревзойденную истину: все богатства мира суть прах. О только один Бог сможет по достоинству оценить каждого, когда пробьет его час.
Divna priča, poučna i lepo ilustrovana.
Omamljujuća je filozofska mirnoća i psihološka ravnodušnost obogaćena iskustvom siromašnog, mudrog starca ...
Ti i ja se lako pronađemo i prepoznamo uvek u lepim mislima :)
Анета
Непојмљива је разлика између духовног и материјалног богатства. Богат материјално је несигуран и он мора да виче, бучи, хвали се. Богат духовно је све супротно. Углавном је неприметан, али кад га свет примети, онда је гоњен. Али је он спреман на то.
Ако ти тако мислиш, ондаК у реду. :)
@pricalice,
Mislim da tu pomaže kineska poslovica, da pametan čovek svoju inteligenciju koristi prikrivajući je :)
Анета
Гледах неко вече филм Ип Мен трећи део. И ту његова жена исповеда пред њим то да није дуго разумевала поступке свог мужа, да би тек пред своју кончину схватила да живот припада и не припада човеку, и да један исти човек припада и не припада себи, али је и део заједнице - друштва. Дакле, мора да понесе део своје одговорности, што Ип Мен и чини у разговору са шефом полиције, коме држи лекцију о патриотизму, родољубљу, моралу, човечности... Тихо, смирено, мудро.
Ову трилогију необично поштујем и ценим. јер показује да један праведник може да учини више него војска. Нарочито у време окупације и где се окупатор никако не зове пријатељ.