Прича о два брата
Два брата, један ожењен, други неожењен, имали су фарму чије је плодно тло давало обилну летину. Пола је жита припадало једном брату, а друга половина другом.
На почетку је све било добро. Потом би се ожењени брат ноћу повремено будио од сна и мислио:
- То није право. Мој брат није ожењен и добива половину урода са фарме. Са мном је жена и петоро деце и тако сам осигуран за своју старост. Али, ко ће се бринути за мог брата кад остари? Он мора много више ставити на страну за будућност неголи што то чини сада.
Ружа
То се често догађа! У дубини сваког од нас крије се ружа. Квалитети које нам је Бог подарио на дан рођења, расту међу бодљикама наших погрешака. Многи међу нама, када мисле о себи, виде само своје погрешке. Очајавамо, мислећи да сигурно нећемо постићи ништа важно у животу. Заборављамо залити ДОБРО које је у нама и на крају оно умире. Нисмо свесни наших могућности. Понекад не видимо ружу која се крије у нама; зато нам је неко други треба показати.
Највеће добро које једна особа може учинити је проћи кроз трње и наћи ружу у души неке друге особе.
То је права љубав према свом ближњем, да, уз све његове мане, откријемо и све његове квалитете. Помоћи му да преброди своје грешке и оствари своје снове, открити му ружу која живи дубоко у њему и која се полако пробија кроз трње и на крају процвета стотинама цветова. Наш задатак на овом свету је помоћи другима показујући им њихове руже, а не трње, и само тада ћемо моћи дати и осетити љубав према свим људима. Ако нам то успе, онда ће и у нашем властитом врту процветати ружа!
Љубав
Ожени се син једне жене и дође до сусрета снаје и свекрве. Од првог дана снаха показа мржњу према свекрви тако да живот у кући поста неподношљив. На крају младожења упита супругу шта да учини да се стање промени? Она рече да мира у кући неће бити док јој не донесе срце своје мајке на тањиру.
Јерменин и син
На самрти позва стари Јерменин свога сина, па га доведе до прозора и упита шта види.
- Људе, одговори он.
Затим му пружи огледало да се погледа и упита га шта види.
- Видим себе, одговори син.
- Ето, сине! И прозор и огледало направљени су од истог стакла, с том разликом што се на стаклу од огледала налази танки слој сребра. И у животу је тако: где год се сребро нађе између људи, ту човек види само себе.
Велика и мала срца
Драгуљар је седео за столом и кроз излог своје отмене трговине посматрао пролазнике. Нека се девојчица приближила трговини и прислонила носић на излог. Као небо плаве очи радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.
Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.
- То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?
Ехо
Један човек и његов син ишли су шумом. Одједном, дечак запе и, осећајући бол, крикну:
- Аххх!
Изненада зачу глас који је долазио с планине:
- Аххх!
Знатижеља га обузе, па дрекну:
- Ко си ти?
Али одговор који доби беше:
- Ко си ти?
Ко?
Била једном четворица по имену Свако, Неко, Билоко и Нико.
Требало је обавити један врло важан посао и Свако је мислио да ће га Неко обавити.
Билоко је то могао учинити, а Нико није хтео.
Неко се због тога наљутио, јер је то био посао за Свакога.
Свако је опет мислио да би га Билоко могао обавити, но Нико није схватио да га Неко не жели обавити.
На крају је Свако кривио Некога, јер Нико није учинио оно што је могао направити Билоко.
Прича о мишу...
Једног дана, миш је гледао кроз пукотину на зиду фармера и његову жену како отварају неки пакет.
- Какву храну би то могло садржавати? - питао се.
Али кад је открио да је у питању мишоловка, био је ужаснут.
Једна животна прича
На добротворној гала-вечери, на којој су се прикупљала средства за школу за децу са посебним потребама, отац једног од ученика поделио је са присутнима причу коју неће заборавити нико ко је тада присуствовао том догађају.
Пошто је захвалио школи и њеном преданом особљу, поставио је следеће питање:
"Ако није ометена спољашњим утицајима, све што природа створи је савршено креирано. Али мој син Синиша не може да научи све оне ствари које могу друга деца. Није у стању да разуме и уради све оно што и његови вршњаци. Где је ту природни поредак ствари, када се ради о мом сину?"
Публика је утихнула после тог питања.
Суви храст
Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”
„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.
„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.
Рај и Пакао
Човек умире и одлази на небо.
Анђели му кажу:
- Одвешћемо те у Рај, али прво да ти покажемо Пакао.
Невидљива сила
(Теслин мотор)
Др Николај Велимировић је био велики пријатељ Николе Тесле у Америци. Звали су се имењацима. Позове Никола Тесла Николаја да га посети у својој лабараторији. Дочекао га је лепо - чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.
Хлеб и маслац
Пекар у селу је куповао маслац од оближњег сељака. Једног је дана извагао количину купљена маслаца и установио да ју је сељак смањио, иако му је зарачунао исту цену. И тако је пекар оптужио сељака за превару.
Отац и син
И те је вечери један отац дошао касно кући и много уморан. Када је стигао, угледао је свога сина како га чека сам на вратима.
- Оче – рече дечко, - кажи ми колико зарађујеш на сат?
Отац је био изненађен.
- А зашто ти мени постављаш такво питање?
- Реци ми, тата – мољаше син. Желим да знам колико ти зарађујеш на сат.
- Па, ако баш хоћеш да знаш, 50 франака по сату. И шта с тим?
- Ах, тако дакле! – рече дечак вртећи главом. Е, оче, позајми ми, молим те, 25 франака, потребно ми је!
Прича свих генерација
Била једном три стабла на брду у шуми. Разматрали су своје наде и снове када прво стабло рече: "Једног дана, надам се, ја ћу постати ковчег за благо. Можда ћу бити украшен предивном резбаријом и свако ће моћи видети лепоту."
Тада друго стабло рече: "Једног дана ја ћу бити моћан брод. Носићу краљеве и краљице преко вода и пловићу до крајева света. Свако ће се осећати сигурним у мени због снаге мога трупа."
Коначно, треће стабло рече: "Ја желим нарасти и бити највишље и најравније стабло у шуми. Људи ће ме видети на врху брда, гледаће на моје гране и мислиће на небеса и на Бога и како сам им близак. Ја ћу бити најзначајније стабло свих времена и људи ће ме се увек сетити".