Недеља, Октобар 30, 2016
Некад и сад
Питали једног старца:
- Како сте ви раније живели без интернета, телефона, електронике?
Старац је одговорио:
- Као што ви живите без љубави, искрености, повјерења и хуманости...
Не бих се сложила да данас нема љубави, искрености, поверења и хуманости. Одговор старца је банализован, без икакве филозофије. Ствари нису никад црне или беле.
За размишљање је то. Понајпре,јер свако време има своје бреме.
Нисмо сви исти и нормално је да су поимања о љубави, искрености, доброти и хуманости различита. Чак, може бити и да се око дефиниција та четири појма неможемо сложити јер их другачије видимо, другачије смо научени.Свако време има своје наученије (моралне вредности). Признајем суд само онога, ко је осетио бреме прошлог и садашњег времена. Већ сам неколико пута писао о количини љубави, хуманости, поштењу и доброти која трнутно влада светом, како глобално таки и међу нама лично, па, небих да о томе нашироко разглабам и некоме покосим ту ливаду, пуну цветова љубави, доброте искрености и морам се насмејати док пишем реч, хуманости. Наравно има цветова има ливаде, а за разлику од некада, много, мого мања.
Зати не носим ружичасте наочаре.
Заправо је старац, који је из времена када се већ знало за енергетику, интернет и телефон, али то све су користили само неки, велика мањина, као што и данас су љубав, искреност, хуманост и друго у мањинској употреби, ставио, дакле, акценат на тешкоћу живљења. Међутим, ту оскудицу технологије је у његово време покривала жртвена љубав, због чега је то тешко време можда било човечније већ наше данашње.
То би било моје неко расуђивање, јелте. :)