Све у причама бива

Дирљив савет

Млада жена је седела на клупи у парку и због нечега је горко плакала. У исто време Вања се возио на свом трициклу кроз уличицу. Њему би жао тете, па је упита:

- Тето, зашто плачеш?

– О, малени, ти то не можеш разумети! – одмахну жена.

И после тога она стаде плакати још јаче.

Дечак настави:

- Тето, боли ли те нешто, па зато плачеш? Хоћеш ли да ти дам моју играчку?

Али жена се расплака још силније због дечакових дирљивих речи.

– О, малени – одговори она – ја нисам потребна ником, мене нико не воли.

Вања је погледа озбиљно и рече:

- Јеси ли сигурна да си све питала?

Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.

Участливый совет

Молодая женщина сидела на скамейке в парке и почему-то горько плакала. В это время Ваня ехал на своем трехколесном велосипеде по аллейке. И так жалко стало ему тетю, что он спросил:

– Тетя, ты почему плачешь?

– Ой, малыш, ты не сможешь понять, – отмахнулась женщина.

Ване показалось, что после этого тетя стала плакать еще сильнее. Он говорит:

– Тетя, у тебя что-то болит, и ты плачешь? Хочешь, я подарю тебе свою игрушку?

Еще больше разрыдалась женщина от этих участливых слов:

– Ой, мальчик, – ответила она, – я не нужна никому, меня никто не любит…

Ваня посмотрел серьезно и сказал:

– А ты точно у всех спросила?

[Одговори]

Хехехе а прави одговор би био:"Не, само сопствени его".
Али, треба бити свјестан у ком зецу чучи грм :-))

[Одговори]

Нико као дете. :)
Наравно. Лакше нам је кренути од другог, чини се.