Субота, Јул 30, 2016
Дечак који је веровао у чуда
Дечак је волео да чита добре и мудре приче и веровао је свему што је тамо било написано. По томе је тражио и у животу чуда, али није налазио ништа што би наликовало његовој омиљеној бајци. Осећајући помало разочарење због својих потрага, он упита мајку да ли је исправно да верује у чуда. Или се чуда не догађају у животу?
- Драги мој - одговори му мајка с љубављу - уколико се будеш трудио да узрасташ у доброг и љубазног дечака, то ће се све бајке остварити у твом животу. Упамти: чуда се не траже; добрим људима она сама долазе.
"...који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога." (3 Јн. 11)
Причу са руског је, за блог и причољупце, у слободном преводу превела причалица.
+ + +
Мальчик очень любил читать добрые и умные сказки и верил всему, что там было написано. Поэтому он искал чудеса и в жизни, но не мог найти в ней ничего такого, что было бы похоже на его любимые сказки. Чувствуя некоторое разочарование от своих поисков, он спросил маму, правильно ли то, что он верит в чудеса? Или чудес в жизни не бывает? «Дорогой мой, — с любовью ответила ему мама, — если ты будешь стараться вырасти добрым и хорошим мальчиком, то все сказки в твоей жизни сбудутся. Запомни, что чудес не ищут, — к добрым людям они приходят сами».
e ja sam kao ovaj dečak, neko mi kaže da sam naivna, a ja odgovorim da je to moj izbor!
питија
А ја волим што и ти волиш приче попут мене и сакупљаш их. :) Последњи текст је предиван и за сваку препоруку!
hvala, drago mi je što tako misliš, uostalom- čitamo se. POZ
Чуда су се дешавала и дешавају. Наивност се неби требала везати за веровања у чуда, већ за наша маштања која су плод наших тешко остварљивих снова. Ево једног, сасвим другачијег дечака, који за разлику од нас старијих, препознаје неостварљивост снова и избегава клопку, звана наивност.
Када се дечак плачући пробудио из сна ... мајка га упита:
- Сине ... зашто плачеш ... Зар је толико био ружана сан?
- Не...- одговори дечак - Сан је био предиван.
- Неразумем ... зашто онда те сузе – поново га упита мајка?
- Плачем зато ... што ми се овај сан неможе остварити - рече дечак
док су сузе пуниле, његове мале шаке.
Лаки
Јесте. Чудо је и кад трава расте и кад вене.
А уз ове приче што постависмо, ево и неких писама деце Богу, које пронађох на фејсбук страници манастира Глоговац:
ДЕЦА ПИШУ БОГУ
* Кад умрем, ја не желим ни у рај, ни у пакао.. ја хоћу код Тебе. (Вера, 3. разред)
* Зашто сиромашни просе милостињу око цркве? Шта си Ти приметио, ко даје? (Ира 2. раз.)
* Драги Боже, желим да учиниш да , почев од бакa, па све до слонова сви буду срећни, сити и обувени. (Тоња 2. раз.)
* Мама каже да сам у сну плакао. Да ли се сећаш шта смо с Тобом оно разговарали? ( Игор 3. раз.)
*Ако мене нешто боли, јел' то значи да си Ти на мене љут? (Гоша 4. раз.)
* У разним књигама Тебе разно описују. Где могу добити Твоју фотографију? Бар пре потопа? (Раја 3. раз.)
* На ком језику говоре душе? (Раја 4. раз.)
*Како да живим да би сви на свету били срећни? (Лиза 2. раз.)
* Шта је живот, ако је потребан, зашто људи умиру? (Костја 2. раз.)
*Шта Ти радиш кад пада киша? ( Љуба 3. раз.)
* Ако би сви људи били срећни, онда не би били зли. (Васја 4. раз.)
* Ја бих с Тобом пошао у истраживање. ( Гарик 1. раз.)
* Ја веома желим да деца из сиротишта нађу нове, удобне родитеље. (Даша 4. раз. )
* Јуче смо о Теби ово научили: ако сте богати - то је од Бога, ако сте сиромашни - то је ка Богу. (Зорик 4. раз.)
* Желим Ти све најбоље у животу. (Степа 1. раз.)
* Не бој се, Господе, ја сам с Тобом! (Андреј 1. раз.)
* Поносна сам што Те имам. (Катја 2. раз.)