Један младић је био поносан што има много пријатеља. Када је упознао своју љубав и одлучио да се жени припремом за свадбу позабавио се његов отац. Између осталог, отац је послао и позивнице.

Међутим, на сам дан свадбе ниједан од младићевих другова није се појавио. Момак се љутито обрати оцу:

- Зашто ниси позвао моје пријатеље?

Отац му одговори:

- Позвао сам их. Само нисам назначио да је то позивница за свадбу, већ их у твоје име замолих за помоћ.

(мој слободни превод приче са руског)

 

Свадебный день для друзей

Один юноша очень гордился тем, что у него много друзей.

Когда он встретил свою любовь и решил жениться, подготовкой к свадьбе занимался его отец. Кроме прочего, отец также рассылал приглашения.

Настал день свадьбы, но никто из друзей жениха так и не пришел. Парень рассердился и спросил у отца:

— Почему ты не пригласил моих друзей?

Отец ответил:

— Я пригласил. Но в письма я вложил не пригласительные открытки, а записки с просьбой о помощи.