О чему причају биљке
Знање и/или став
Прича ми кума како је у разреду имала необичног друга. Наиме, на часу хемије, професор је тражио да на табли напише формулу воде. Момак је, без пардона, написао: Х2О. Баш тако! Професор му је скренуо пажњу да то мора да буде латиницом. На то му је ученик одговорио:
- Е ја пишем само ћирилицом!
Нама је потребно и једно и друго у данашње време. Изгубили смо самопоуздање. Код нас на пијаци Срби нуде робу за куне (не динаре или евре), а радње отварају на латиници. И што више то чинимо себи, све наш више понижавају. Како рече жена човеку на пијаци:
- Пробај да одеш преко (у Хрватску) и да нудиш робу за динаре, па ћеш видети како ћеш се провести!
Куповаће они и за динаре, не брините, јер им уопште не цветају руже у ЕУ, а наше самопоуздање ће почети да расте. Потребно нам је, јер нам спремају екоцид и геноцид.
Криза пред вратима
Наша вајна тзв. опозиција поново прича о заједничком наступу (ко о чему, баба о уштипцима и то сви они које народ уопште неће). То ништа не би променило ситуацију чак и да победе. Иза себе би имали исти незаинтересован народ као и Вучић. Једина нада да ће се у Србији нешто изменити може доћи из два правца: први је да народ доживи голготу и да очврсне, и други да се сад направи група, која ће да чека прве промене политичке климе у региону и крене у офанзиву. Шта ће се од тога десити, вероватније је дуго трпљење. С тим у вези Вучић већ провлачи неке санкције кроз медије, као да их неће бити, што значи да су већ у плану. Зато се вреди спремати. У овој емисији Александар управо и говори о великој кризи која већ узима маха и о увођењу санкција свима који не буду слушали шерифа. Запад добија потпуно нови термин, а опстанак ЕУ сад би могао да зависи од Италије, која је, попут Грчке, пред питањем бити или опстати.
Чак и победа Израела и отварање на дан њихове државности амбасаде Америке у Јерусалиму су део тог плана. (Победник Евровизије је готово увек била земља којој је намењен рат или промене.)
Ловци у мутном
Пре неки дан је неко на фејсу објавио слику реке и стабла на којем пише: Пре уласка у реку обавезно се окупајте! У први мах ми се учинило симпатичним, а нешто касније наиђох поново на већ гледани снимак о нападу ајкула на људе. И мале сиве ћелије кренуше да мудрују.
Наиме, у документарцу постоји аутентичан снимак напада на момка од 15 година и то истовремено од две ајкуле, што је до сада незабележен феномен. Али, пре него што је момак ушао са својим другарима у воду - за коју су знали да је у одређеном периоду територија ајкула - ови момци би се сваки пут најпре помолили, па тек би онда кренули да сурфају - сатима. Тог дана су таласи били као наручени, да би у једном тренутку испод даске петнаестогодишњег момка јурнуле две беле ајкуле. За дивно чудо момак је прошао само са распараном руком. А да чудо буде још и веће тог истог момка је, након извесног времена, поново напала ајкула али и тада је прошао без већих озледа.
Учесници документарца су углавном људи који врше одређена истраживања у области напада ајкула на човека, који није на њиховом менију. Погрешна је теза да беле ајкуле предњаче у томе; истина је да је главни нападач замбези или бик ајкула, која је непредвидива у свом понашању. Али ајкуле су предатори и воле "лов у мутном". Зато се пливачима не препоручује улазак у море кад је видљивост спорна. Ајкуле имају одличан вид и кад је вода бистра распознаће корњачу или морског лава од сурфера, што је у мутној води теже приметити. Међутим, ајкули очи служе само док је плен удаљен од ње, јер су јој очи постављене са стране. У тренутку напада, она затвара очи и препушта се другим помагалима у лову: слуху, сензорима и њуху. Е овде ћу се задржати на њуху!
Истовремен напад две ајкуле на момка у групи очигледно указује на то да је из неког разлога он био издвојен као мета. Научници су одмах кренули да испитују момка о свим његовим навикама, које би могле да расветле случај. Као крајњи чинилац детектовано је следеће: момак увек мокри приликом сурфања! Научници озбиљно сумњају да је то био главни узрок: мирис његове мокраће.
И сад да се вратимо на почетак: постоје случајеви пацијената, који одлазе код лекара након купања у реци, где сведоче да их је нешто непознато угризло између ногу док су пливали, али да приликом роњења нико није могао да открије шта је посреди. У помоћ су прискочили аласи: нема сумње реч је о сому. Познато је да воли мутну воду, да има зубе, да једе и гуске и голубове, и да воли да штипне пливаче. И најважније - има добар њух!
Зато можда није на одмет да овакве објаве о прању пре уласка у воду узмете пре за озбиљне већ смешне. Никад се не зна.
О "Злим дусима"
Злочин и казна (2007)
Свет као Гвантанамо
Размишљајмо овако: колико нас има који се нисмо огрешили о бар једну ставку нових закона о тзв. људским, дечјим, породичним правима? Али нас за сада пуштају, док се стање не затегне. А тада ћемо, нажалост, уместо да се сви дигнемо против, свако (као у логору) гледати да спасе и сачува само себе, Наравно, полиција ће, која је већ мимо свих закона такву ситуацију демонстративно приказала на примеру "Сабље", хватати и пуштати кога буде хтела. Тако ће већина пуштених да буде "кучкица" власти. Свет неизбежно иде у диктатуру. Јер демократија хоће појединце (то су потрошачи), које је тешко контролисати, за разлику од заједнице, а њих је могуће контролисати само диктатуром. Имате пример вакцинације (противуставни акт, који нема везе са самим вакцинама, већ насилном вакцинацијом мимо ваше воље), коју овде контролише полиција. Исто као и кад напишете да нећете да будете донор, то не иде министарству здравља, већ полицији. Сваки онај који је сит баналности и не гледа вести, нити чита новине већ је претња систему.
19. и 20. век били су у знаку борбе за права радника, а сад се опет враћа свет на права капиталиста. За исту плату радићете и 15 сати дневно, или ћете носити пелене или флашицу да бисте постигли норму. Пристајање на ово биће масовно, редови ће бити за ропство. Али и грађански ратови следе. Зато су данашње војске заправо резервна полиција, и то ће се ускоро саставити.
Прича наш човек из Швајцарске да се сад и тамо радници не примају на неодређено време, већ са одређеним временом (темпорални уговори), како би сутра власник могао рећи раднику да не дође на посао, будући да је посла све мање. Ово је сад оно што се дешава у целој Европи. А прави прилив миграната још није кренуо (из Африке). Цена рада ће да пада драстично. На јутјубу ћете видети сад нову моду у грађевинству - мале кућице типа хобитских. Имате собу, купатило и шпајз. Таква квадратура не рачуна на децу.
Најважнија ствар у свему: замислите да вам је неко рекао деведесетих да ћете живети у времену као што је данас? То не би прошло без демонстрација, рата или слично. Али протекло време само показује колико су нас урадили и од нас онаквих створили нас овакве. Зато не постоји чак ни илузија да ће времена бити боља, али се неке норме ипак могу пронаћи.
За почетак избацимо из наше свести пристајање на окупацију и ропство – својевољно. Сваког ко вас на то наводи – заобиђите у пуном луку.
Пропаганда
Од рата у Вијетнаму у америчким медијима нема слике ни снимка мртвог америчког војника, јер то у народу изазива пацифизам. Али зато ћете у њиховим медијима да видите лажни збег шифтара с Косова, две хиљаде мртвих беба у Кувајту, страдале од неког хемијског оружја, па и обарање кула близнакиња у сопственој режији - јер им је потребна подршка народа кроз њихов страх.
Сада и код нас пале народ страхом, а видећемо шта ће се десити на лето, кад сви крену на одморе и пусте мозак на пашу. Ова поплава наоружања која треба да нам стигне, а тренутно лети преко Бермудског троугла, врло могуће да нешто и стигне - а што ће за нас у сваком случају бити неупотребљиво - и то баш са потписом о предаји Косова. Јер данашња професионална војска, коју вежба Охајо гарда, нема кухињу. А кад нема војска кухињу, то значи да њен посао није да иде на терен.
Зато вести које слушате не примајте на прву лопту, већ промишљајте. Зашто? Зато што већина чланака нема потпис аутора, а листови главног уредника.
Свет се ресетује
Рат је увек средство да се пређе на нови облик понашања како у сфери тржишне тако и финансијске економије. Да ли су Руси истерали Амере на чистину ули су Амери сами режирали ово на Блиском Истоку - сад нам неће открити. Но, Амери не могу да препусте свет другима, а НАТО се полако креће према распаду. Неке чланице већ отказују послушност, али фактуре још увек плаћају. Но и то ће престати, али то неће бити сутра. Потрајаће, али НАТО као организација сад већ смета и самој Америци. А Америка, као рањена звер, постајаће све гневнија и бахатија. Овде ће морати да се нешто реши, јер је у овој ситуацији најугроженији Израел. Он је тренутно опкољен са свих страна арапским светом. Сад рат у Сирији више није само грађански већ на самој ивици светског рата.
Тврђава Бадабер (2018)
Нова техника и прашумска етика
Синоћ укључим један амерички документарац о томе како ће свет да изгледа у 2050 години. Највећи проблем је гориво и његова потрошња, климатски услови. Траже се нови извори енергије и тренутно у Америци је велики притисак на пољопривредне произвођаче да пређу на алтернативно гориво, то јест етанол. Они, који су већ окусили чари овог погонског горива, имају озбиљне примедбе, а то је да се у моторима, ако сам добро разумела, ствара много смоле, за коју су потребни велики трошкови да се чисти и мотор одржава. Међутим, доле у коментарима наиђем на примедбу неког ко је с енглеског говорног подручја, можда и Американац, који, попут нас, има очи да види куда свет иде. "These documentaries are not based on the reality of humanity. The truth is that due to the improvement on tech, the concentration of wealth in the hands of fewer people, the high rates of unemployment duet o displacement of human labor which will subsequently cause the inability of people to pay for basic service, which in turn will cause a marginalization of vast groups of people, will bring about a revolt that will take place at a global scale. Human need is the driver of all rebellion." Нама је о овоме говорио још Свети Јустин Ћелијски, да ће техника да напредује, али етика се враћа на законе џунгле.
Орка - предатор без премца
Срби под шљивом
Када сам писала неки дан о технолошкој револуцији и губитку посла (у Америци само чека на губитак посла око девет милиона људи), прочитах у чланку из којег сам донела информације и следеће: те познате америчке новине већ сада осећају последице нечег што је у најави и повоју, јер су до скора оне биле финансиране путем огласа одређених произвођача, а то већ постаје све ређе. Самим тим оне губе од неке врсте демократичности и почињу да зависе од оног ко има новца. То су већ држава и одређене службе, а да не би дошло до хаоса, ту су увек укључени и људи из области потрошачке психологије и манипулисања са масом.
Код нас је то већ одавно на делу, па постоје режимске новине и оне под директном контролом страних служби. Оно што можете да читате у Куриру, Информеру, Телеграфу намењено је инфантилној групи која може да верује у ванземљаке, чардак ни на небу ни на земљи, јер су то махом пензионери и полуписмени, према којима се власт очински односи, па јој ко деца и верују; Блиц је намењен грађанерима, који само чекају да здиме одавде, па им пљују Србију а запад величају. Они су нешто писменији, па код њих не пролазе приче о земљи као равној плочи и томе слично.
А кад све то погледате у суштини видите да медији од вас хоће и праве дебиле. Неће вас као слободно мислеће људе. Домаћи медији примењују све што спада у специјални рат. Зато то не треба ни читати, нити му време поклањати.
А у једној земљи, у којој се води специјални рат, ви не можете ништа градити. Узалуд др Дана Грујичић са стручњацима прикупља доказе о последицама НАТО бомбардовања, јер је већ окусила: не само да влада то не жели да подржи, ни Вучић их не зове на разговор. Јер не сме, кад нас води у НАТО и кад су странци свуда. А ви са њима не можете имати своје здравство, већ како вам се нареди. Не можете имати школство како желите, већ како вам се нареди. А за то време се од ваших пара финансира и то нездраво здравство, које вас држи као заморце, и то школство, које само гледа како да вам отме децу и прода их, то судство које ич не хаје за ваша права, полицију, која ће доћи да подржи службу, која ће вам отети децу.
Зато израз да ће Срби доћи под једну шљиву не треба разумети као казну, већ логички след. Већ сада постоје појединци који не желе да живе у таквом свету и они ће, логично, кренути да се одвајају од кукоља. Нема везе што ће их бити толико. Зар је Богу било и до сада немогуће да после ратова умножи Србе више већ непријатеље?
Зашто је важно да мислите (ко не жели да се меша са отпадијом) о томе? У Београду су сад кренули да се граде хотели. Чему ће толики хотели, кад посла нема? Само за једну ствар, која треба да донесе паре у метрополу а то је проституција. Ако сумњате, отворите очи и погледајте какви су огласи на тв дизниленду и по новинама. Они су главни спонзори новина и медија. Ко не буде желео да рађа децу за зло, тај ће спас кренути да тражи у закоровљеној сеоској њиви...
Стара техника кувања
Како смо у посту, тражила сам посебан видео прилог са најгледанијег јутјуб канала у Србији, који обара све рекорде гледаности у области куварских вештина. Два рођака, иначе обојица факултетски образована, путују по Србији и спремају најнеобичнија јела, на најнеобичнијим местима, и то потпуно окренути природи и њеним чарима. Риба се лови рукама, миксер је од гранчица, вода је из реке, а кад је зима ту је снег... Атмосферу употпуњује звук птица, жубор потока и шумски живаљ: сова, корњача, видра... Погледајте видео који сам изабрала, а доле вам остављам и линк канала.