Еквадор као пример
Нови цивилизацијски заокрет
Да ли треба спасавати планету, Грету, или нас од Грете?
Покушајмо ово да разумемо правилно. На крају сваког глобалног преокрета у свету је долазио болесник до власти: Наполеон, Хитлер... Сад имамо Грету иза које стоје многи којима не бисте дали нацртану гуску да вам чува, а камоли дете. Знајмо и ово: Сунце шаље на Земљу енергију непојмљиво већу него што је емитују људи. А пошто смо ми у Дизниленду, па нам говоре да то што стока има гасове (у Београду је одржан неки протест ђака и НВО, који су тражили да се, због загађења планете, смањи број стоке у Србији, јер стока производи метан) треба да нас брине, ми, заправо, треба да мислимо да и људи имају гасове; ново доба човечанства, које предводе жене (оне исте које се са врха власти брину да труднице добијају мање пара, да не могу добити посао, али код куће муж не сме да им каже ништа), то нам доба уводи еутаназију, избацивање болесне деце из болница - другим речима недвосмислено нам казује да и људи сметају. Органи људски не. У новом глобалном поретку сасвим је могуће да нам забране да сами производимо храну, јер ово са смањењем стоке могло би да укаже на ту појаву. И зато је важно да говорите деци да уче и интересују се за чињенице, а не да узрастају у четврти сталеж (који само мисли на потребе стомака: у се, на се и пода се).
Такође се у свету почињу уводити негативне камате, које треба додатно да дестабилизују свет финансија. То што су вам рекли да уплаћујете осигурања за будуће пензије под великим је знаком питања, јер пензија неће бити на начин како ми то замишљамо.
(у.п.: Најновија скупштина УН заказана је из истог разлога, који је имао и друг Горбачов у своје време кад је обишао своје сателите да им каже да су пуштени низ воду. Тако је и Америка сад показала на овом скупу које су државе добиле дозволу за развој, а које не. И шта видимо одмах? Индија је добила оно место, које је доскора припадало Кини. Истовремено је кренула по свету турнеја мале Грете из Шведске; одмах су јој се придружили студенти из Канаде. И мора вам одмах пасти у очи да у тужби ове девојчице против загађивача света нема ни Америке, ни Кине, ни Индије... А ове земље ће, надаље, да буду још и већи загађивачи. Сем тога, она и није оригинална у свом наступу; пре ње је то учинила 1992. године једна друга дванаестогодишња Канађанка, а све обавезе дате на том састанку прошле су као и ове што ће проћи - пуј пике за неке важи, за друге јок.
*
2. октобра је специјални представник Украјине, некадашњи председник, Леонид Кучма, потписао мировни план, заправо део њега који се назива "План или формула Штајнмајера", а који је суштински договор између побуњених украјинских региона и украјинске владе о томе како ће се имплементирати онај „Мински споразум“ од пре четири године, који никако да заживи.Тада су у присуству председника Француске, немачке канцеларке и руског председника направљени одређени договори. Овоме је претходио указ Трампа новом украјинском председнику да се, како зна, мири са Путином. Овде је на губитку ЕУ и Европа која је увела Русији санкције, јер се сад Русија окреће Истоку.
Брисел је предложио Великој Британији да се одрекне суверенитета над Ирском. Десило се то да се и тамо нашло људи који су, за шаку долара, спремни да на ово пристану. А ово говори да је ВБ постала слаба и рањива и зато су очи света упрте у њу, будући да би могла да направи лако пометњу.
Но, како рече и Старац Тадеј, а то и у политици постаје све очигледније: гледајмо на Кипар, јер ту тиња велико жариште.
*
Живот у матриксу
Јужна Кореја је одувек мерило раста или пада економије у свету. У току ове године евидентан је пад светске производње за преко 20%.
Поморски саобраћај између Азије и Америке опао је за преко 40%.
Улазимо у доба скупље енергетике. Изградња мини хидроцентрала указује на повратак у доба феудализма: ко буде имао струје биће главни баја. Сада се у свету успоставља начин кориштења и потрошње енергије и тога ко ће моћи њоме да се користи.
Boston Dynamics је на прагу, а можда је већ и произвео првог терминатора. Од развоја вештачке интелигенције зависиће и пензије и посао државних службеника. Биће лакше неком роботу обезбедити који киловат или гас за рад неголи држати булументу људи на плати.
*
Велики теоретичари су, још пре сто година, упозоравали да ће, то што се доминантно звало социјализам, бити искориштено за превару од стране капиталистичких земаља. Јер ви ако уђете у систем да делите оно што нисте зарадили, почевши од тога да се живи од кредита, од продаје јавне имовине и не само ње, ви дођете на крају у ситуацију у коју сте сад дошли. Ово на крају заврши општом корупцијом, то јест корупцијом народа., а то значи урушавање заједнице, народа, система за бедну платицу и сендвич. Довољно је само погледати око себе... Погледајте чак и људе који су на јавној плати и буџету, то су најмање плаћени и најнезадовољнији: здравство, школство, полиција чак, док је банака све више и са огромним платама у том сектору. Лажна социјалистичка свест огледа се све док има нешто да се прима...
Постпоредак: сами упоредите да ли више иде пара у то да се народ забавља или да нешто ради?
Свет, у којем милијардери, то јест берзански мешетари, постају филантропи и помажу тзв социјално одговорне пројекте (и то их помажу на све могуће начине укључујући и обавештајну помоћ, не само финансијску), такође свет у којем је држава одлучила да јој је паметније, уместо власништва, да има дугове, свет у којем су сви, који ништа не раде или ништа конструктивно, срећни, док сви они који истински нешто раде и стварају најблаже речено су незадовољни, дакле, добро дошли у једну анализу постпоретка, добро дошли у Дизниленд! "У раљама демократије"
Где је био Бог
Крајем прошлог века у Америци.
У једној фабрици, где се радило са токсиколошким отпадом, радиле су искључиво жене. Фабрика је отворена у неком месташцу тотално економски запуштеном и добити посао била је чиста премија - задржати га још и већа. Али су жене почеле да се разбољевају. Мужеви нису били ништа срећнији са послом. Могло би се рећи да су ових двадесет и пет жена биле "срећнице". А онда је руководство кренуло да их усрећује још и више! Због сталних разбољевања руководство је донело одлуку да ако жене желе да задрже посао морају да се стерилишу и притом да потпишу обавезујући документ у коме неће против руководства, власти, државе, лекара подносити никакву тужбу. Ове жене нису пред собом имале никакву могућност избора, већ само то да донесу одлуку. Неке су и урадиле то и никад се више нису опоравиле. Само једна жена је кренула да нађе правника како би се изборила за своје Богом дано право да рађа. Нашла га је, али пазите сад како се на нешто, што је ненормално отпочетка, калеми ново зло под видом правде. И није случајно један амерички судија, у једном исто тако гнусном суђењу, рекао да они нису ту да доносе правду, већ само да спроводе законе. Дакле, из овог нечовештва никао је покрет против сексуалног узнемиравања на послу. Погледајте сад како је врх друштва саучесник у сваком злочину. Политичари су спремни да вас жртвују, ви радите само за плату послове опасне по живот, лекари вас секу за плату. Сад исто тако имате ове вакцине, које дајете својој деци, на којима нема ни имена произвођача, и још су лекари и сестре изузети од сваке одговорности. У Француској је од десет умрлих беба од малих богиња осам било два пута вакцинисано против истих! За вађење органа обучавају се лекари, којима је унапред одређена већа плата. Шта мислите колика ће плата бити за еутаназију? А ви мислите неко размишља о томе да лечи болесну децу!? Лекари, којима такси службе довозе Хрватице овде на абортус, јер у Хрватској то не желе да раде. Одатле добијамо паре, плате и сендвиче и зато нам се држава распада. Ништа нечасно Господ неће пустити пред себе.
Као што видите ништа се не брише, само се надодаје. А кад зло уђе у децу, тад ће бити и крај...
*
"Где је био Бог?"
"О, немој Бога да увлачиш у ово! То што нам се десило дело је људи. Богу није било дозвољено да се меша. Људи су сами изабрали да, уместо Бога, радије слушају телевизију."
Овако отприлике се завршава филм Оливера Стоуна (The infamous McMartin Case - Indictment), снимљеног према истинитом догађају, када су, у оквиру школе, ухапшени мајка, ћерка, син и бака због содомизације, педофилије и сатанизма. На крају су сви ослобођени због недостатка доказа, али не само тога. Заправо, сам фокус филма је у нечем трагичнијем од трагичности самих ликова, који су изгубили готово све. Режисер Оливер Стоун представио је људима драму о систему, бескрупулозном, који је од самог почетка имао сазнања о неодрживости доказа, али је, због политичких каријера упрегнуо и адвокате, и истражитеље, наводне скрбнике и душебрижнике за дечју добробит мењајући им свест и стављајући им у уста туђе мисли, речи (заправо је систем извршио насиље над децом), лажне сведоке, телевизијске и новинске медије, разне емисије са обавезно неким плаћеним и естрадним звездама које се разумеју у све (звучи ли вам то познато?). Свет и даље воли линчовања и да суди свима само себи да допушта свашта.
Зато кад видите да се медији и јавност усталаса, размислите коме иду поени.
А ако вам неко у корумпираном систему говори о насилном добру, и ту будите опрезни. (Мора вам бити сумњиво, на пример, да се у време епидемије богиња деца најпре вакцинишу тбц вакцином, или "Тијанин закон", који је једини дошао до Скупштине након потписаних петиција).
Тамо где медији кроје правду, све је циркус у којем смо ми пацијенти.
Будућност...
Један политичар је рекао да ће 2064. године овај део Балкана достићи развој ЕУ. И то јесте тако, али немојте да мислите да они под тим мисле да нама буде добро. Не! Ствар је у нечем другом. Неко је нашим властима рекао да се резерве енергената, воде и земље чувају, док нам истовремено шаљу мигранте. Другим речима они нашу земљу отворено праве друштвом, а народ становништвом. Можете слушати и шта Вучић прича о Космету, како територија није битна за наталитет. Јесте итекако, али он покушава да нас на све начине увери да је предаја Косова наша победа, као и одустајање од Србије наших предака. Он није глуп човек, како неки мисле, већ је одлучио да иде уз ветар. Друга је ствар што је велики део народа одлучио слепо да се за тим поводи; он никог није терао да му се клања. Некад су наши преци гледали да потомцима оставе који ар земље више, док наше бабе и дедови гледају како да сами поживе на рачун унука и још гласају за пропаст (сендвич им је мера, а гле, сад ни сендвич не сме преко границе Србије!). Као народ смо се корумпирали. Први светски рат је избио због седме клаузуле у ултиматуму, где је писало да Србија треба да прими стране посматраче на своју територију. А гле данас: код нас Кинези патролирају улицом мимо сваког закона и Устава!
У Европи је опала потрошња енергије за 6%. У медијима се често прозива Пољска и Чешка. То је због њихових резерви угља. А Балкан је далеко богатији по много чему. За 10-15 година ЕУ ће се истопити и онда ће се ЕУ, заправо, припојити нама! Тако то треба да разумете и деци да пренесете. Зато гледајте да узмете паре преко, али се вратите овде - ко год може. Не само овај политичар, већ и други су рекли да ће Србија поново цветати. Заправо, за еутаназију Европе Србија ће бити анестетик. Зашто да то благо оставимо другима на своју штету и нестајање?
Размишљајте и делајте у складу са чињеницама.
*
У "Џенерал моторс-у" 49000 људи је у штрајку. Од идуће године очекује се пад цене нафте на светском тржишту и мања потражња. Али народи Блиског истока осећају да је западна цивилизација при издисају и сад они користе ситуацију. Ово може да буде веома опасно, премда нова поставка људи указује на то да је рат одложен за неку деценију. За то време свет се дели на: Америку, Израел, Саудијску Арабију, и Русију, Иран, Турску. Ова друга група ће ускоро кренути да врши већи утицај на Балкану. За то време се наша струја, преко подводних канала Јадранског мора, продаје ко зна коме, док се у Русији, статистички, гради више џамија него цркава. Избегавајте све врсте демонстрација, нарочито покрета зелених, јер неко жели да наше резерве чува за странце. Еколошка свест се пробудила код Европљана кад су им укинуте пошиљке енергената. За то време Кина још како троши резерве угља и нико јој не приговара за еколошка загађења. Залихе уранијума на Гренланду предвиђене су за нуклеарке по Блиском истоку. Али Енглеска је у овој подели велики губитник и можете очекивати њено мешање на Блиском истоку. Њој одговара да Америку увуче у рат, како би она профитирала. Свет хода ивицом амбиса, а да ли Србија има ајвара довољно да размени за нафту, питање је?
*
"Грађевински факултет у Београду уписао је ђаке просека од два и по до пет (с тим да нису сва места попуњена). То значи да сви који су предали захтев - да су се и уписали. Али сад иде оно главно, а то је да ће квалитет наставе опасти, јер професори,који су нас учили са неким просеком од четири и по, неће бити схваћени од стране нових студената. Њихово донесено знање није довољно за технички факултет. И онда ће се Болоња постарати да сви добију дипломе и нико више неће моћи да каже неким Весићима да то што раде не може да прође. Они сами неће бити у могућности да препознају проблем. Техничка струка има строге законе, а не оне које пропише корумпирана власт."
То је проблем упадања у негативну спиралу. У Норвешкој је научно потврђено да степен интелигенције опада годишње за два бода. Зато кад чујете и видите, или сами то дозволите, да вам деца слушају музику без смисла и емисије без грама мозга, а не видите како иду улицом и животом као зомбији буљећи у мобилне телефоне (само да виде да ли су тог дана примећени, али не и због чега су примећени - ако уопште јесу), тада за све неприлике у животима вашим и ваше деце немојте кривити никог другог до себе. Ако родитељ није родитељ и васпитач први, живот ће наћи лекције за уразумљивање. Зато најозбиљније размислите да ли ћете улазити у пројекте нових грађевинских техничара Весићевог калибра.
Лаж и катастрофе
Ако се упитамо који грех је данас најраспрострањенији, који је најстрашнији чир, епидемија, која је захватила читав свет, одговор ће бити: лаж и лицемерје. Као што вода која се излива за време потопа и покрива земљу, продирући у сваку њену пукотину, испуњавајући сваку удолину и бразду, и постепено претвара земљу у мочвару, у прљаво блато, у блатиште, које заробљава човека, тако су лаж и лицемерје испунили наш живот. Овај грех је постао уобичајен у нашем свакодневном животу; грех у који смо готово потпуно потонули; грех који смо престали да видимо, чији смрад смо већ престали да осећамо. А многи чак лаж сматрају духовном мудрошћу. Браћо и сестре, кажу да је лакше спасити се од ватре него од воде: ватра се може угасити, може се искочити из зграде која гори, али када се излију реке, где човек да бежи? А лаж и лицемерје у наше време личе на реке прљавштине, које су се излиле по читавој земљи. Ако пажљиво пратимо себе макар и један дан, видећемо колико смо лажи и лицемерја показали тог дана. Раније су речи „глумац“ и „уметник“ звучале као прекор. А сада људи кажу „уметник“ кад желе да похвале човека, да покажу да је мајстор у свом послу. И због тога што смо се сами претворили у уметнике лажи и лицемерја сами смо навикли да носимо маску на свом лицу. Ево примера: човек се сретне са својим претпостављенима и шта се дешава? На његовом лицу се појављује некакав сервилан осмех, неки израз усхићења. Али, чим се исти човек растане од свог шефа рећи ће о њему неку гадост или ће испричати гадну сплетку. А ако се сретне са људима који су му потчињени његово лице ће попримити неприступачан изглед, као да поседује све врлине, као да је натчовек. Како се понашамо према човеку ако нам је потребан? Гледамо га нежно, умилно говоримо, распитујемо се за његов живот, информишемо се кад му је рођендан итд. Ако сретнемо човека који жели за нешто да нас замоли ми се трудимо да прођемо, малтене да протрчимо поред њега, а кад нам то не успева, гледамо на овог човека као на свог непријатеља. Дакле, браћо и сестре, на лицу увек имамо неку туђу маску. Зашто је то тако? Зато што смо заборавили да је човек биће по образу и подобију Божијем, зато што смо изгубили поштовање према човеку, гледамо на свог ближњег као на просту ствар. И због тога међу људима влада таква отуђеност, чак и међу најближим рођацима. Бич нашег времена, страшна болест јесте хладноћа међу људима, отуђеност међу људима. Човек као да се бори против свих, и сви против њега; и као што је у рату потребно лукавство и маскирање, тако у нашим животима владају непрестана лаж и непрестано лицемерје. Браћо и сестре, ова лаж исушује људско срце, постепено га претвара у камен, чини га неспособним за било шта духовно. И ми у својим грудима носимо срце као леш у гробу, срце које никога не може да воли. Одучили смо се од тога да говоримо истину, што је најстрашније – то чак ни не примећујемо. И ако некоме од нас кажу да је кукавица, фарисеј, лицемер, ми ћемо се увредити и нећемо схватити о чему се ради.
Браћо и сестре, да би човек постао истински верник он мора да научи да говори истину. Као што је човеку после парализе тешко, болно да начини сваки покрет, сваки корак, тако и ми после духовне парализе, треба са болом, са патњом да натерамо себе да се научимо да говоримо истину. Реч разликује човека од свих осталих бића на земљи. Код Светих отаца човек се често назива „словесним бићем“. Речју он општи са Богом, у речи је његово велико достојанство и преимућство над другим бићима. А често испада да се животиња налази изнад човека зато што не лаже, а ми лажемо. Господ нам је дао реч – ми смо је изврнули. Господ нам је дао реч за молитву, ради комуницирања, реч, као мач против сатане, а ми смо је уперили против себе.Знајте да ниједна наша реч не нестаје, свака остаје. Браћо и сестре, пакао није само у загробном свету, пакао није само тамо где се муче грешници; већ и овде постоји сила пакла; пакао на земљи је страшно, невидљиво царство зла. Ниједна лаж, ниједна лажна и лицемерна реч не ишчезава у ваздуху, без трага, као што нама то изгледа, све оне остају као у некој невидљивој остави или ризници, у овом страшном царству зла. И наши греси, и наша лаж, скупљајући се, претварају се у неку разорну сатанску силу и енергију, које се затим испољавају на земљи у виду страшних катастрофа и искушења, а ми не схватамо зашто се све то дешава. Дакле, не заборавите, браћо и сестре, да људска реч има велики значај. Кроз реч човек може да подигне свој ум изнад земље, кроз реч он може у молитви да се приближи Богу, али кроз реч он може да служи и демону и због тога свака лажна и лицемерна реч невидљиво шири ово страшно царство греха и зла. Амин.
Архимандрит Рафаил Карелин: О греху лажи и лицемерја
Вулкани и црвена плима (5)
„Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.“ (Мт. 22:32)
2010. године, услед ерупције вулкана, паралисана је била северна Европа данима. У Енглеској је први пут затворен ваздушни саобраћај и сви летови отказани на неодређено време. Али у Енглеској нема вулкана!? За ово је кривица приписана вулкану на Исланду (име вулкана у преводу је „Чаша леда“) неких хиљаду километара удаљености. Али нису досад вулкани стављали Европу у став мирно и, што је још упитније, ово чак и није највећи вулкан на Исланду. У току ерупције нико није погинуо, али, одмах потом, исландски председник изашао је у јавност и још једном упозорио грађане како би ово могао бити сам почетак ерупција које тек треба да уследе, а које би могле да буду претња не само њима већ овог пута чак и грађанима далеке Немачке.
У чему се састоји велика бојазан научника поводом ерупције у најави?
Арктик се топи драматично и, уколико би лава вулкана дошла у додир са овом водом, настала би експлозија и облаци прашине би се дигли високо и наткрилили би део Европе све до Немачке. Људи би умирали од гушења, али проблем би био још већи: био би угрожен социјални, друштвени, економски, политички и сваки други мир. На питање новинарке немачком научнику да ли је Немачка спремна за катастрофу у најави, он је одговорио да није ни по једном питању.
Многи постављају питање шта би било када би се у једном трену активирали сви вулкани. Али то чак и није потребно. Можда је довољно да се активира Јелоустоун у Америци, или можда нека три вулкана на различитим местима. Европу свакако чека ерупција вулкана на Исланду, али, како тврде научници, и оног у Африци. Један би могао донети гушење, други потоп.
На Исланду се број ерупција повећао, али не само тамо. Све пошасти су се учесталиле. Због топљења Арктика очекује се, још за наших живота, пораст нивоа мора од 50-100 cm. Многе плаже у Аустралији се затварају због ерозија. Са подизањем нивоа мора олује ће постати све чешће и разорније, а ерупције и земљотреси све експлозивнији. Ураган Сенди је, како кажу, завршио своју каријеру након што је последњи пут увећао своју снагу са неким новим струјама из чега је изашло ново и страшније чудовиште. Морамо имати у виду да раст нивоа мора повећава притисак, који само може да буде окидач на обарачу нежељених реакција.
А најопасније је онда кад људи помисле да су сигурни, да живе у доба неког човечанства које брине. Заправо, како и Свето писмо каже: кад буду говорили „мир, мир“, знајте да тада наступа још горе време.
„1952. године британско Краљевско ратно ваздухопловство извело је операцију „Кумулус“: облаци су засипани сувим ледом. Само пола сата касније ти облаци су изасули своје мокро пуњење. Међутим, ова истраживања су одмах потом заведена као тајна и као таква су нестала. Јер тог истог дана област у којој је вршен експеримент задесила је највећа поплава у историји. Званично је случај подведен под „Божје дело“. Након тридесет и нешто година нестали војни списи су пронађени и откривено је да је људско мешање одговорно за катастрофу. А познато је да многе земље и данас покушавају да овладају временом као наоружањем.“
„Природа нам стално указује на то да системи у које се уплићу људи, било игнорисањем или неодговорношћу, много су сложенији него што мислимо. И оно што се чини добро за фармере, ускоро може погоршати стање и, сасвим извесно, учинити систем нестабилним, а који ми називамо време. За параде, олимпијаду прскају се огромне количине хемикалија да би се растерали облаци.“
„Иако човек утиче на глобалну климу, он, заправо, није у могућности да јој командује и прилагођава је. Стога ми можемо само да будемо у приправности и да делујемо у складу са дешавањима.“
Пред Сан Франциском је катастрофа у најави. Не, то није земљотрес, већ нешто далеко страшније. Једном се већ догодило 1862. године; био је то библијски потоп. Кишило је непрестано 43 дана. Данас се тако нешто очекује и на другим местима, нарочито у западном делу Европе.
Због чега се повећава учесталост катастрофа?
Човек се поново игра Бога и уплиће се у ствари које не може да контролише. Само повећање нивоа мора истовремено повећава притисак воде на тектонске плоче, а човеково нерационално и произвољно измештање облака довешће неизбежно до поремећаја баланса у природи. Вулкани ће еруптирати, вода ће се пунити бактеријама, док ће облаци, који треба да испирају те воде и језера, бити на неком другом месту, што ће довести до црвене плиме и еколошке катаклизме. Црвено море се брже загрева од плавог мора, што доводи до појаве урагана. Урагани се подижу и ветрови доносе из Сахаре честице сасушених алги, које, услед помањкања гвоздене прашине, изнова боје море у црвено. Епидемије чекају у заседи.
Стрњика не само да чека пожар, већ, како каже Свето писмо: живи ће тражити место мртвих да легну.
Прича о Марији и Марти говори све. Бринемо се и трудимо за много а само једно је потребно.
Марија изабра боље за себе.
Њена свећа гори пред Господом.
Марте овога света – са чиме ће оне изаћи пред Творца?
Написано за размишљање најпре мени самој...
Крај и Богу слава!
Почетак
Вулкани и црвена плима (4)
„А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти. А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?“ (Јона 4:9—11)
Све што се дешава на земљи има, у суштини, само један разлог: да се открију мисли многих срца. Али многа срца отежају преједањем и другим насладама, које центар човека померају са срца на стомак. Не једном је наведено у Светом писму да ће човек учити о Богу и ако само буде гледао у природу.
На земљи се дешавају пожари, ерупције, урагани, земљотреси... Они буде у нама емоцију, бригу, за разлику од рата који често у људима буди страх и мржњу. Али ништа се на свету не дешава случајно и без смисла, па ни пожари. И сами људи, кад се баве око њиве, воћњака, чак и акваријума морају да доносе и неке наоко преке одлуке, али које после донесу свој род. Исто је и са пожарима. Ово је нарочито приметно у Африци или Аустралији, где су суше учестале.
Наиме, када нестане сокова у једној биљци она постане стрњика. А стрњика има потребу да траје. Но, истовремено, она својим трајањем омета младом семену да се развија, од којег, опет, зависи многа дивљач. Стога, да би се обновила оаза, мочвара или шта већ, стрњика се пали под врелим сунцем. У пожару страда много мање животиња него кад би остала стрњика, а те корњаче, змије или већ које спорије живуљке прехраниће својим лешинама оне веће, које сад постају видљиве и теже лове. Оне у рупама и дубоко под земљом ће преживети, а својим роварењем ће преорати земљу и омогућити новим изданцима да пупе и цветају. Нека семена, познато је, могу да се отворе и избаце семе само у условима великих пожара. Многа семена које веверица похрани у земљу остану закопана и кад се рачисти растиње око њега добију прилику да изникну. При ерупцији, пак, вулкана велика стабла заклоне собом она мала и својим страдањем омогуће њима да се развијају. То су само неки од примера.
И човек кад постане стрњика и њему се дешава или пожар, или ерупција, земљотрес, поплава, било физичка, било духовна: свако доживи свој дан сетве и жетве. Битно је само где ће плева, а где зрео и јестив плод.
А преживевши ерупцију вулканске планине Сент Хеленс једна жена је изјавила: „То је чудесније од рађања!“ Та ерупција се догодила у другој половини прошлог века и отада се вулканологијом бави много озбиљније и технички све опремљеније. Данас је у свету 1500 активних вулкана али се интензивно прате њих стотину.
Због тектонских покрета земља је у сталном преобликовању. Вулканске ерупције су узрочници земљотреса; заједно могу да поморе на милионе људи у трену, а истовремено за милионе да отворе богате ризнице (Везув, на пример, уме да избаци огромне количине злата). Међутим, нису сви вулкани истог карактера: има их тихих, као на Хавајима, експлозивних, до оних супервулкана (Јелоустоун у САД, који, чак, и нема изглед планине, али од чије би ерупције зависио не само опстанак Америке и Јапана, већ читавог света). „Оно што је занимљиво је да су у свакој ерупцији присутни вода и седам елемената од којих је састављено тело човека. Они се налазе дубоко у средишту земље, а магма их износи на површину. Тако су, заправо, вулкани важна компонента животног циклуса. Људи су вулкански продукт, а сама ерупција је, заправо, порођај!“
А закључак научника је тај да је за климатске промене (након којих неминовно долази и до социјалних, друштвених, економских и свих других норми; занимљиво је, рецимо, да главни кривац индустријске револуције није била машина већ једна буба, која је уништавала сировине, док је, са друге стране, рат Немачке са Русијом требало да спречи Русију да се индустријализује - и то у оба рата, као и Србију, а што видимо да је и данас на снази) главни узрочник у свим временима - човек. Зар то не каже и Библија, која јасно указује на окамењеност фараоновог срца, који се, попут сваког претече антихриста, уздиже у висине на којима не може стајати? А људи бирају себи стрњику за вођу, цара, власт. Тада одступа милост Божија од људи и, како лепо примети неко: у великом страдању једина човекова имовина показује се само његова вера (мисли његовог срца).
– наставак -
Вулкани и црвена плима (3)
„И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.“ (Лк 21,11)
Има једна прича о упорности човека који је, на молбу Божију, добио у задатак да гура камен. И човек је то чинио сваког дана, али, временом, поче да осећа знаке обесхрабрења, због чега ђаво нађе прилику да му приђе и додатно му стаје на муку. Говорио му је, дакако, да он никад неће померити тај камен. То је условило да човек почне губити срчаност и храброст, па је и почетну вредноћу почео да квари изговорима за лењост и немар, све док се, најзад, није помолио Богу, тражећи од Њега објашњење. Господ му је рекао да његов задатак никад и није био да помери камен, већ да се развија; његове руке су стога снажне и мишићаве, леђа препланула и набијена, дланови очврснули, ноге чврсте, односно: он је, гурајући камен растао и са тиме је требало да расте његова вера и поверење. А Бог је, потом, померио камен.
Овако треба разумети и напор научника, који су, истражујући причу из Библије, заправо, пронашли извор нових сазнања, која су их довела и до изучавања вулкана.
Првим оснивачем вулканологије сматра се Плиније Млађи. Он је, у своје време, био велики пријатељ историчара Тацита, којем и пише писмо у којем га извештава о ерупцији Везува. Међутим, премда је то писмо од изузетног значаја за научнике, оно је настало много касније од библијске приче и није ни изблиза детаљно. А ако то нису могли да начине у време Плинија Млађег, дакле – још мање је могуће да су чињенично могли да разраде у време Мојсија, а поготово се не би могло рећи да је библијска прича тек литерарно штиво.
А шта каже, заправо, библијска прича о десет казни?
Најпре је Нил поцрвенео и рибе су помрле, а вода је престала да буде здрава. То је сам почетак еколошке катастрофе. Логична последица је да су жабе морале да искоче из воде. Кад су нестале жабе и рибе намножиле су се бубе, ваши, комарци, маларија, што је довело до помора стоке. Красте су могле да уследе од разних болести које су наступиле, али такође и од вулканске или неке друге прашине, која је донела таму на земљу, уједно произвевши громове и град. Ово је све уништило јечам и друге неке житарице, сем жита које је већ сазрело. Затим је ветар донео скакавце. Логично, након свега уследио је помор прворођенчади.
То се десило тада на реци Нилу, јер је ту био груписан изабрани јеврејски народ. Али, као што је то било ради назначења Пасхе и прасимбол данашњег хришћанског празновања Васкрса, то можемо приметити да се сад ове казне шире на целу планету. Христос је и рекао да ће у последње дане наступити велики потреси. Несумњиво, вулкани ће играти у томе велику улогу.
„Ниједна култура не би својевољно напустила своје богато станиште уколико није условљена крајње драматичним разлозима. Климатске промене играју велику улогу у томе. Могло би се рећи да им претходе.“ У овоме се слажу историчари, археолози и вулканолози. И наводе пример: да ли би Грчка данас изгледала исто да се није десила ерупција вулкана Тера? Али када се велике промене дешавају? Кад се испуни време и земљи устребају пожари пре кише.
Вулкани и црвена плима (2)
„Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога свог“ (5 Мојс. 18, 9-13)
У један храм ушла је нека жена, која је у кући имала проблем са водоводним цевима, и затражила је молитву од свештеника за престанак цурења воде. Свештеник је, логично, одговорио да јој је потребан или муж или водоинсталатер.
Заиста, има оних који веру доживљавају као чаробњаштво, магију, али нимало случајно, јер о вери се одавно учи са телевизије, то јест – из Холивуда. Из тог разлога многи људски поступци нису разумни, те самим тим ни пред Богом одрживи. Кад нас боли зуб треба отићи школованом зубару, кад градимо кућу идемо школованом архитекти, кад се разболи живинче тражимо школованог ветеринара, али једино не знамо где да идемо да тражимо духовну апотеку, школованог духовника и духовне лекове.
Тако је било и са народом мисирским. Њихов бог је био фараон лично, а река Нил – света река. И ту се збио велики догађај, који, нарочито данас у време нових технологија, привлачи погледе научног света.
Многи покушавају да Богу припишу тиранију у Старом завету. Али то је далеко од истине. Господ је животодавац и ко год не жели живот – поданик је смрти, а Бог није створио смрт. Људи, који изаберу смрт уместо Живота (Христос рече: „Ја сам Пут, Истина и Живот.“) нису друго већ камење. Ако пажљиво читамо Стари завет уочићемо да Господ није у трусу, ни у огњу, ни у несрећама, већ је Божји глас мио и тих. Зато Господ и шаље Мојсија фараону да од њега тражи слободу за јеврејски народ, а не поступа као тиранин па да их силом отима. Касније видимо и да су неки Мисирци признали Богу божанство, те да су и они поштеђени. Али све казне које су се збиле биле су због окамењености срца и ума како фараона тако и највећег дела његовог народа, који су радије пристали да служе твар него Творца. И све што им се десило било је поука свима који имају очи и уши: да у служењу твари нема живота. Још су прве две казне могли да учине и врачари мисирски да се десе, али казне које су се тицале односа смрти и живота, здравља и болести – ту су они били беспомоћни. Зашто?
„Демони не могу да обнове уништени орган, да васкрсну, да истерају демона. Они могу прво да начине штету, а затим да се повуку на молбу чаробњака и изгледа као да се човек исцелио. Такође, могу да излече једно за рачун другог. Није шија него врат. Једна страст пролази, друга наступа. Демони такође могу да чине чуда: „И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Кад вам каже фараон и рече: Учините какво чудо, онда реци Арону: Узми штап свој, и баци га пред фараона; те ће се преметнути у змију. И изађоше Мојсије и Арон пред фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију. А фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари мисирски учинише тако својим врачањем. И бацише сваки свој штап, и преметнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове“ (2 Мојс. 7, 8-12). „А човек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих“ (3 Мојс. 20, 27). Библија признаје да се људима наноси штета преко урока. Међутим, демони нису свезнајући, они не могу стално с подједнаком снагом да нападају људе. Треба истаћи да хришћане нападају више него нехришћане, јер ако се човек предао и ако се не брине за своју бесмртну душу, зашто с њим да се боре?“
Овде је важно да упамтимо следеће: фараон нема име, исто као што ни богаташ у причи Новог завета (Лазар и богаташ) нема име. Нимало случајно, јер рекосмо да они изабраше да служе твар и смрт. А након догађаја мења се цела парадигма. Научници су пронашли једно сведочанство, за које мисле да је из тог доба, где неки мудрац описује да су се у време Рамзеса десили велики потреси у Египту, који су довели и до социјалних немира, где је сиромах устао на богаташа, што је само логична последица катастрофе.
Име фараона је остало непознато, али једна локација у Старом завету навела је научнике где да траже доказе. Тако је немачки научник, са новом и истанчаном технологијом, успео да испод наслага земље и прашине пронађе огроман град за који верује да је у њему живео Рамзес – фараон на кога научни свет сумња да је био лик из Библије. И ту су открили неколико ствари: посуђе из тог доба, али не и каснијег (што им сугерише, обратите на то пажњу, да је тиме окончано Рамзесово време и култура тог доба), као и вулканску прашину у делти Нила и на пирамиди у Гази. И то их је навело да размишљају: да ли је све што се десило у Египту могла да буде вулканска ерупција?
По свим знацима који су се збили, научници су утврдили да вулканска ерупција заиста све то може да произведе. Наравно, они не могу бити у то сигурни, већ им је та идеја врло привлачна. У крајњем случају то што се догодило, на начин како се догодило, сведочи да се радило о еколошкој катаклизми, која заиста прати сваку ерупцију вулкана у било ком делу света. Чак није нужно ни да се вулкан налази у близини; последице могу да се осете далеко од места ерупције. А сваки вулкан има јединствени отисак и карактер. Вулканска прашина нађена у том делу Египта припада вулкану Тера на острву Санторини (данас у саставу Грчке).
Не улазећи одвећ у дубину научних размишљања овде ћемо се осврнути на оно што је битно за нас данас.
Вулкани и црвена плима
„...И сва вода што беше у реци преметну се у крв. И помреше рибе што беху у реци, и усмрде се река тако да не могаху Мисирци пити воде из реке, и беше крв по свој земљи мисирској.“ (2.Мојс. 7;20-21)
Са овим писанијем кренућу нешто издаље, а намера текста неће бити да плаши људе већ да и сами почну да истражују и припремају свог унутрашњег човека за свако време, како се не би нашли голи и боси и без дарова било на овом или оном свету.
Један од разлога немогућности сузбијања маларије у Африци јесте сујеверје. Наиме, у Кенији се спава под мрежицама, које су натопљене неким средством против комараца и чија је употребна вредност око пет година након чега се поново перу. Али тамошње становништво је тешко натерати да ту мрежицу узму и бесплатно, јер они верују да ће се под мрежицом, уместо комараца, сакупљати духови. Ипак, за разлику од одраслих, деца почињу да целој ствари приступају другачије.
Сујеверје и погрешно тумачена вера праве од људи робље. Међу многим освајачима Библија је била средство кориштено у политичке сврхе. Тако се она на један начин тумачила у Африци међу сиротињом - да би се народ држао у ставу мирно, док је у Америци, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији још како расистички употребљавана. Зато су многи људи остали разапети између неба и земље, што је, најпосле, дарвинизам искористио да их убеди како нема Бога, са једне стране, а лична сујета да измишљају бога спрам својих потреба.
Међутим, многи научници су се пењали лествицом од скептицизма, преко агностицизма до вере. Јер све са чиме су се сретали, у било којој сфери свог научног истраживања, само је ишло у прилог томе да ништа није могло настати случајно, будући да су у свему видели разум. Самим тим и сама вера припада разумним и слободним људима, који могу правилно да разумеју смисао Светог писма. А зашто је то потребно? Јер у тим списима смо сви записани. И што се више чита, то ова наука, остављена нам од светих, постаје све јаснија. Чак је и сам Добрица Ћосић, говорећи о својим разговорима са Патријархом Павлом, говорио у прилог томе. Наиме, Добрица Ћосић би почео да прича једну причу, или какав догађај, а Патријарх би одмах наводио упоредну причу из Светог писма.
За овај осврт нама је, из много разлога, потребна следећа прича из Библије: о десет египатских казни. Касније ћемо се више осврнути на то, али овде на почетку треба приметити да су се те казне дотицале искључиво Мисираца, не и изабраног јеврејског народа. Има ли то везе са нама данас? Пре него што вам пренесем једну од упоредних прича са нашег простора, предлажем да, ради бољег разумевања, прочитате и ово:
„Дан избављења Јевреја из египатског ропства остао је заувек у њиховом сећању. Господ је установио овај дан главним старозаветним празником, који је Он назвао Пасхом. Реч "Пасха" значи: пролазак мимо, или избављење од беде (ангел смрти је прошао мимо јеврејских боравишта). Сваке године, увече тога дана Јевреји су клали и припремали пасхално јагње и јели га са пресним хлебом. Празник овај продужавао се седам дана.
Јагње пасхално, чијом крвљу су били избављени јеврејски првенци од смрти, праобраз је Самог Спаситеља Исуса Христа, Јагњета Божијег, који је примио на себе грехе света, а Крв Његова избавља све верујуће од вечне смрти.
Сама старозаветна јеврејска Пасха, праобраз је наше новозаветне, хришћанске Пасхе. Како је тада смрт прошла мимо боравишта јеврејских, и они су били ослобођени од египатског ропства и примили су обећану земљу, тако у хришћанској пасхи, Васкрсењу Христовом, смрт вечна је прошла мимо нас: Васкрсли Христос, ослободивши нас од ропства ђаволу, дао нам је вечни живот.
Христос је умро на Крсту у дан, када су клали пасхално јагње, и васкрсао непосредно после јеврејске Пасхе; ето зашто васкрсење Христово Црква празнује увек после јеврејске Пасхе и назива се такође Пасхом.“
У време куге, овде у Србији, остало је записано у иришким црквеним дневницима следеће: услед бојазни од заразе многи су тражили да се причешћују другом кашиком и један свештеник, слаб у вери, стао је на ту страну. Међутим, и тај свештеник и сви који су се тако причешћивали подлегли су зарази, док они што су се причешћивали из једне чаше истом кашиком – били су Богом збринути.
– наставак -
Кирибати и Маршалска острва
Кирибати (Микронезија) - прва земља којој прети брисање са мапе света услед пораста нивоа мора и океана
Маршалска острва су Чернобиљ Америке, а можда и горе од тога. На Маршалским острвима вршена су тестирања атомске бомбе за време Хладног рата, а потом је ту похрањен нуклеарни радиоактивни отпад. И, како рече лекар, који се бори за здравље људи, који су у овом војном експерименту узети за таоце и заморчиће, овај неограђени, незапечаћени отпад је споменик америчкој глупости (још је мудри лекар рекао свом сину да се спреми на далеко тежи живот него што је био досад). Али сада претња постаје још већа, јер ниво мора и океана расте и прети да овај отпад преплави и рашири. (Притом не заборавимо да се и код нас похрањује токсични отпад по њивама склоним подземним водама и изливањима река приликом кишних година).
Традиција и време невремена
Невреме у Грчкој само најава невремена које треба очекивати и спремати се, злу не требало, на време
Због промене климе и доласка тропских врућина видесмо у Грчкој олују која претходи тајфунима. Поделићу нека сазнања са вама, јер сам ових дана баш интензивно гледала документарце на тему олујних и других катастрофа. Одмах на почетку да вам скренем пажњу да ће убудуће и ваш живот имати цену кад су у питању спасавања, то јест тарифу, а видећете и из којих разлога.
Дакле, испод земљине коре вазда се кува лава, која свако мало мења свет. Са отопљењем долази до све већих и учесталијих олуја, земљотреса, поплава и других катастрофа. Али то утиче и на саму традицију одређеног друштва (што сам већ писала да традиција не сме да се утамничи, већ да иде у корак са временом). Тако имате случај катастрофалног земљотреса у Јапану, у дан неке њихове прославе, а где су (будући да је Јапан земља земљотреса и других временских непогода) одавно постављени мерачи свакодневних потреса (из разлога да се ублажи несрећа реаговањем на време) тог дана мерили ниске фреквенције које људи и не примећују. Међутим, у току вечери је земљотрес добио залет и готово је сравнио град са земљом. А најгоре су прошле куће прављене по традиционалном обичају. Те куће су имале, да тако кажем, картонске зидове, док су кровови достизали тежину и до тону-две. Зашто? Јер народ није очекивао земљотрес и цунами већ тајфуне. Али време се изменило и стигло је неочекивано.
Дакле, да бисмо се заштитили, већ сад морамо да мислимо на то од чега и на који начин да градимо куће већ данас. Сама стакла морају да буду непробојна, о конструкцији да не говоримо.
И сад долазимо до приче са почетка.
Данас људи своју повезаност са природом упражњавају на један готово болестан начин. Тако, да би били близу паркова, шума, планина, они пренасељавају места која уопште нису предвиђена за живот без стреса, бар не ако под тим мислите да слажете паре и трошите и њих, и време, и себе на глупости. Тако се дешава да секу шуме у подножју брда, како би ту отворили неки локал, кафану или шта већ са терасом, а онда дође до одрона земље и вода и блато униште и град и људе. Они просто не разумеју да корење дрвећа чува планину од одрона. Или, пак, праве куће поред шума које су склоне, у времену великих врућина, катастрофалним пожарима. И зато је на Западу постављено озбиљно питање: вреди ли жртвовати живот неког спасиоца због лудости људи? Тако, на пример, Лос Анђелес и сам трпи свакодневне ударе под земљом и питање је дана када ће поново уследити земљотрес, али то људе не спречава да пуне град.
Зато је у Аустралији већ донесен закон о наплати спасавања живота ономе који је, у време поплаве, кренуо у вожњу тамо где јасно стоји знак о забрани таквог понашања у време поплава.
И сад узмите у обзир да неће бити горива, те неће бити ни хеликоптера, довољно возила, а ни новчаних средстава за издржавање. Па ако ми не ценимо свој живот, да ли је у реду да и други не цени свој?
Ово су само нека моја размишљања, којима се свакако може и приговорити, али их и допуњавати - чињеницама.
Најопаснији путеви до школе
Нове Содоме и Гоморе
„Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.“ (1.Кор.10:5-11)
Цунами, пре десет година. Најпре је погодио Индонезију. Технологија је то забележила и људи су били обавештени. Али талас је ишао двосмерно, па је други крај окренуо ка Тајланду; њих нико није обавестио, наводно јер је технологија то прећутала. А отишао народ да слави свој Божић у мору и потпуно незнавен. Тог дана погинуло је 87000 људи. Многи од њих гледали су у талас који се приближава великом брзином, не знајући шта се дешава. Потресне су приче преживелих. Али овде желим да поделим једно друго размишљање, па ћу се осврнути на неколике приче, које не треба да нас плаше, већ пре да замисле и покрену на добро.
Око 700 миља од Мадагаскара, а у Индијском океану, налази се француска територија под називом Реунион. То је, тренутно, острво где проценат напада ајкула на људе драстично расте. Научници објашњавају: највећи непријатељи човека јесу тигар и бик ајкула; оне ће да вас убију и поједу. Бела ајкула није убица, али може да вас осакати. Е овде су приметне тигар и бик ајкуле, а то долази из разлога отопљења вода, које су речне (дакле нису слане), а што погодује бик ајкули, будући да она може да преживи и у реци (као што једна врста крокодила може да живи у мору и тренутно је проблем Аустралијанцима). Али мислите ли ви да ове људе брине опстанак човечанства и то што мора постају баре, ајкулина јетра све болеснија, а ми радикално истребљујемо њену главну храну – туну, те су оне приморане да се селе и траже шта да једу без бирања? На протестима су људи који траже да се ова еколошки вредна створења убијају како би они могли - да сурфају. А научници се заиста труде да све новијим проналасцима помогну: и људима да безбедно улазе у море, и да заштите морска створења. Човек би још могао и да разуме да им је опао туризам због ајкула, што и јесте, али њих, ето, брине сурфање.
Прича један прота како слуша жене које брину о ликовима у серији, а о свом делу и лику, и о томе да могу овог часа умрети и наћи се пред Богом – о томе ни помисли.
Да ли се свет одмеће неумитно?
А онда следи и ова прича: у свету је тренутно негде око 50 мега градова, готово да су то градови државе. Најмање три се налазе на трусном земљишту, кажу научници, подложном земљотресу. То су: Токио, Мексико Сити и Лос Анђелес. А ти градови настављају да се претрпавају. Са претрпавањем расте број зграда, али расте и забринутост од земљотреса; што више зграда, већа је могућност. О људским жртвама не треба ни говорити. Али ако бирамо да живимо у Содоми и Гомори – шта очекивати?
Ипак, ово писаније жели, заправо, да укаже на нешто друго од катаклизме.
1883. године прорадио је вулкан Кракатау. Тада су почели званично да прате знаке и промене на земљи и ваздуху. У близини вулкана, који је неколико месеци раније почео да се злокобно оглашава, била су и два релативно млада научника и капетан на броду, који је лично, не и намерно (задесио се ту), гледао у лице ове немани – и преживео заједно са својим дневницима. Но, овде желим да представим млађег научника, који је видео себе као истраживача вулканских појава и неколико недеља пре ерупција узе да чита књигу у којој су људи описивали понашање животиња у време каквих надолазећих несрећа. Али кад је то представио старијем научнику, овај је на то погледао као сваки дарвиниста – са гнушањем. Међутим, инсистирање и праћење млађег научника најпосле се испоставило тачним. Једино што је у тој катастрофалној катаклизми страдало небројено много света.
Али не само овом младом научнику и причама старијих да се наставља неверовати, већ је то случај и са причама старих помораца о бурама на мору и таласима који су премашивали и тридесет метара висине. Наравно, тек са појавом технологије сумњи је дошао крај. Свака бура може да произведе овакве таласе, јер таласи никад не иду равномерно и у судару два супротна таласа долази до настанка оваквих монструма.
У Јапану је скоро уведена апликација на мобилном телефону за узбуну, јер је Јапан земља са највише земљотреса, па и цунамија. Добра је технологија, али она није свемоћна. Поред све технологије на Тајланду је страдало скоро сто хиљада људи. Да је један - било би пуно.
Али да видите чуда! У једном забаченом селу, где људи живе сиромашно, у некаквим баракама, кад је почео земљотрес стари су, поучени примерима предака и предања које су им оставили, мирно сачекали да се земљотрес смири а онда су старији наредили да сви напусте село и потраже што вишље склониште. Бараке су сравњене са тлом а нико од мештана није изгубио главу.
Ово знање је многима у јапанском цунамију спасило главу, и то млађим особама, који су послушно стали и послушали тај звонки глас предака у глави.
И док сам слушала те приче приметих необичност људи који су били спасени.
Али посебне две приче биле су ми ове: једна је о Данцу, који је успео да преживи ледено данско море и да се врати кући (по том догађају снимљен је и филм) и о оцу и маленом сину који су кренули бродићем да пецају на језеру. Међутим, док су пецали, једна стена се одвалила у језеро што је довело до појаве енормног таласа. Кад је отац видео силну воду пред собом само је мирно рекао сину да се моли. И дечак је кренуо да се моли и оборена стабла су издигла бродић горе, тако да су и отац и син преживели. Многи други нису били те среће.
Са друге стране, Данац је, нашавши се у леденој води (брод на којем је радио је потонуо а сви морнари су се утопили), кренуо да се моли и у мрклом мраку изнад њега се изненадно појавило јато галебова. У његовој глави севну мисао да где су галебови мора бити и град и кренуо је, ни сам не знајући како, да плива за њима. Галебови су га вратили кући, али га је код куће сачекало нешто неочекиваније, чини се, од смрти. Нико у граду, његовом рођеном граду, није желео са њим да прича, ни да се види, јер им је сујеверје у срцу рекло да је то дух или демон, све из неверице да би ико могао да преживи ледено море. Касније је послужио као заморче научницима у Енглеској, који су истраживали да ли га је дебљина спасила од смрзавања.
Дакле, озбиљно је питање да ли ишта знамо о непознатим местима на која одлазимо? Да ли ишта знамо о понашању у случају каквог земљотреса, цунамија, ерупције, поплаве? И да ли смо спремни да се суочимо са смрћу, или нам је само важно да седимо, једемо, пијемо, играмо? Па и животиње, у том случају, имају боља оправдања већ, рецимо, сурфери. Те животиње одржавају баланс на планети. Ајкуле су у самом врху и, да нема њих, а то се већ догађа, мора би постала сасвим болесна. Оне чисте море од трулежи, одржавају равнотежу у ланцу исхране.
Тренутно се и на Јадранском мору врше истраживања и од десет ухваћених ајкула и десет ража примећено је да су сви примерци болесни. И не само они. А болесна животиња лако прераста у звер. У Египту је утврђено да је људе нападала ајкула са болесном јетром.
Време се драстично мења. Можда и овде поново буде море, ко зна? Али шта год и како год не би било згорег да будемо спремни чак и за катаклизме. И, као што приметих, добро је читати књиге и не исмејавати предања, као што је радио млади научник. Технологија не значи отићи из природе. Напротив. Технологија и предање иду руку под руку. Зато је убијање старих и немоћних бесмислица, јер човек не живи само телесно, већ и душом и духом. А ту пребива мудрост; на гробљу још нико није чуо да причају кости.
Уколико не желимо да будемо део нових Содома и Гомора – вратимо се на земљу из градских кавеза. И можда нам више не треба војска, али једно није укинуто у моћним државама: цивилна служба.
Нестаће струје, енергената, а ми, знамо ли, како су живели наши преци без свега тога? Научимо и себе и децу, преко наших старих, како преживети у рају у време пакла.
С Божјом помоћи, наравно.
Одбрана сувереног човека
Ако желите да вам деца иду по белом свету и мењају пелене незнанцима - ово није за вас. Ви уживајте у врлом новом свету и "добу човечанства пореклом од мајмуна". Ово је за оне који не желе да предају свој суверенитет и слободу.