Страшно, замршено време
Архимандрит Лазар Абашидзе
СТРАШНО, ЗАМРШЕНО ВРЕМЕ
(превод једног писма)
...Време је уопште страшно за оне који траже спасење.
Свуда лутају неке сулуде идеје, мисли, представе, веровања.
Скоро сви, а тачније сви људи – у различитом степену, наравно – болесни су нервно и психички.
Овде се то врло добро види у манастиру, а у граду се уопште не примећује.
Многи људи имају виђења, виде анђеле, неки виде нека чудна бића, многи чују гласове који им нешто саветују и предсказују. Много је „пророка“ који, истина, све што говоре – све се то и збива. И то озбиљне ствари – разне поплаве, болести или оздрављења. Они знају оно што никако није могуће знати без учешћа натприродних сила.
Али невоља је у томе што сви ти људи верују да с њима беседе анђели и Бог, да им та „откривења“ даје Свети Дух. Они никога не слушају и не верују када их упозоравају (на опасност олаког прихватања свих тих "откривења" - пр.). А сигурно – у већини свих тих случајева делују зли духови, који су се нарочито размахали у наше дане.
Многи од тих људи долазе код нас – причају о чудесима која им се догађају, и то не долазе сами - већ са рођацима, са пријатељима, који такође сведоче о тим чудесима, али не умеју правилно да схвате ђавоље замке.
Из гордости сви људи сада сматрају да сасвим заслужују откривења и посебну милост од Бога.
Просто је чудесно – какво страшно, замршено време. Потпуна збрка у умовима како „верујућих“ тако и неверујућих. Свако има неку своју „веру“, своје разумевање Бога, свој индивидуални однос према Цркви.
Нико није способан правилно да оцени време и прилике. Сви као слепи мачићи лутају, траже нешто (углавном пријатно) и не налазе, а још горе – ако и нађу, али не оно што треба.
Зато нарочито не треба веровати ни сопственом уму, ни разним речима и бајкама људи, него тражити (савете) истински пажљивих (трезвених) и озбиљно заинтересованих за веру, који стално посећују Цркву, па и ту треба бирати, не сме се журити са закључцима, треба тражити савете од свештеника и што више се прилепљивати самој црквеној служби.
Близу је већ време нарочито лукавих и изопачених саблазни и замки – мало, врло мало ће остати истинских хришћана.
Али људи неће бити обманути од ђавола због заосталости или слабости ума – него због гордости, таштине и сладострашћа. Они ће сами себе обмањивати, мислећи да траже духовно – спасење душе, а у ствари ће тражити мир и удобност боравка у овом пролазном свету.
Прихватаће разна лажна учења, јер ће она ласкати њиховој таштини.
Чувајте и ви себе, драги, од сваке лажи – свим силама ударајте у себи гордост, неверје и таштину.
Тражите Бога, а не угађање људима. Да вас избави Господ од замки ђавољих, молитвама Богородице и свих Светих.
Да вас спаси Господ.