Истина о Меламину
Кинеско млеко са отровним састојцима нас је натерало да у страху очекујемо дневне вести. Извештаји се смењују свакодневно. Нико нам тачно не говори шта јести а шта не.
1. Шта је заиста контаминовано млеко?
То је млеко у праху помешано са 'МЕЛАМИНОМ'.
За шта се користи меламин?
То је индустријска хемикалија која се користи у производњи пластичних производа.
Други део
Напомена:
У совјетској штампи онога времена такође је било саопштења о Зојином случају. Одговарајући на писма која су стизала у редакцију чувеног листа, неки умишљени научник потврдио је да догађај са Зојом заиста није измишљен, али је притом изјавио да је у питању врста укочености досад још непозната науци. Неистиност овакве претпоставке очигледна је: јер прво, код укочености, тј. обамрлости, нема такве камене отврдлости коже, па зато лекари могу болеснику да дају инјекције; друго, обамрлога је могуће преносити са места на место и он лежи, док је Зоја само стајала, и то стајала толико колико обични људи нису у стању да стоје и притом је нису могли померити с места; треће, обамрлост сама по себи не обраћа човека Богу и не доноси откривење с Неба, а у Зојином случају не само да су се хиљаде људи обратили вери у Бога, него су и веру своју јавили делима, то јест крстили су се и постали морални: не само да су признали да Бога има, него су и постали хришћани. Јасно је да узрок томе није била обамрлост него деловање Самог Бога: Он чудима утврђује веру, да би избавио људе од грехова и од казне за грехе.
* * *
"Ево шта је испричала Клавдија Георгијевна Петруњенкова из Санкт Петербурга - духовна кћер митрополита Николаја (Јарушевича).
- Када се догодило Зојино стање, упитала сам владику да ли је био у Кујбишеву и да ли је видео Зоју. Владика је одговорио:" Био сам тамо и молио се, али икону од Зоје нисам узео, још није било време, него је икону узео отац Серафим (тада још отац Димитрије)." Кратко време пред смрт оца Серафима била сам у Ракитном. На горњем месту у храму, десно од престола, видела сам икону Светог Николе у окову (оквир, риза од сребра или злата на икони - Нап. прев.). За време разговора са оцем Серафимом у његовој келији упитала сам:" Баћушка, је ли икона Светог Николе, која се налази код нас у олтару, она која је била код Зоје?" "Да", - одговорио је... О Зоји више нисмо разговарали.
О кујбишевским збивањима приповеда протојереј Андреј Андрејевич Савин, који је у то време био секретар Самарске Епархијске управе: "То је било за време епископа Јеронима. Ујутру бих угледао групу људи како стоји близу те куће. А предвече је мноштво већ достигло хиљаду људи. Биле су постављене патроле. Али људе у почетку нису дирали, очигледно је да се испољавала почетна сметеност. Већ касније почели су све да растерују. Изговор је обично био: "Реметите мир становника и аутомобилски саобраћај"... Али гомила је свеједно расла врло брзо. Многи су долазили чак из околних села.
Ти дани су били веома напети. Народ је, разуме се, очекивао од нас разјашњење, али ни један свештеник није прилазио ни близу те куће. Бојали су се. Тада смо сви ми ходали по "танкој жици". Свештеници су били на "регистрацији" - њих су постављали и смењивали опуномоћеници извршног одбора (исполкома) за послове религије. У сваком моменту сваки од њих је могао да остане без посла и средстава за живот. А ту је тако добар повод да се са нама обрачунају!...
Многа слична чудеса су се догађала: када су се безбожници дотицали светиње, били су поражавани...
После узимања иконе од Зоје, оца Димитрија (у монаштву Серафима, по Светом Серафиму Саровском) су оклеветали и измислили против њега нову ствар, а владику Јеронима разрешили дужности управљања Кујбишевском епархијом..."
(Из књиге "Православље је волети")
Свим свечарима желим пријатно претпразнично вече и срећан и Богом благословен сутрашњи Празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.
Молитвама Светог Николаја, Господе Исусе Христе помилуј нас и спаси. Амин.
http://www.esnips.com/doc/0948bea2-7a51-4054-a6b3-cdfdad8e16c1/Sv.-Nikola-(19-decembar)
Чудо Светог Николаја
- Први део -
Истинит догађај који је потресао и к покајању привео стотине грађана града Кујбишева (данас Самара) у Совјетској Русији године 1956.
Карика која недостаје
Е, да. Размишљајући да ли да за наслов ставим Карика на крају, будући да некако верујем да је игра већ довршена, дође ми на ум да је ово, ипак, мој први пост на Генералној, па не би било у реду да почнем са крајем. А и ова позивница за игру ми се некако фино уклопила. С тим у вези, а поштујући правила игре, желим да се захвалим Домаћици (http://domacica.blog.rs/), то јест особи иза тог ника, која ми је позив и упутила и којој желим што скорији опоравак.
Ако сам добро пратила игру, мислим да је све `закувао` Пинокио (http://pinokio.blog.rs/). На њеном блогу прочитах неколико ствари по којима се препознах. Наиме, ни сама нисам љубитељ ланчаних игара типа `догодиће вам се нешто страшно` и, попут ње, и сама исте аутоматски прекидам одмах по приспећу. Понекад и одговорим пошиљаоцу, чисто да се не би поновило. И то би могла да буде једна од седам чињеница о мени. Оних преосталих шест би се могло сасвим оправдано подвести под – буба лења. Ем што је чињеница, ем је нешто са чиме се борим и покушавам да превладам.
Одабрати седам људи на крају поста је, мислим, најтежи део ове занимљиве игре, пре свега из разлога јер сам ја још увек `тазе` на овој блогосфери, а исто тако и оно неколико људи са којима се унеколико дописујем, махом су сви `играчи`. Стога бих узела себи за слободу и све оне намернике који би прочитали овај пост, а нису до сада играли – а играли би – уколико се осете прозванима, нека се наставе.А свима велики поздрав од Причалице!
Честитамо!
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.