Среда, Септембар 26, 2018
В круге первом
У првом кругу - 10 епизода
Због критике Стаљинове политике изнете у приватној преписци, Александар Солжењицин је осам година (1945-1953) провео у Шарашки, сибирском логору за научнике. Искуство тих затворских дана преточио је у роман, а потом и серију У првом кругу, која у десет епизода расветљава три дана драматичних збивања у децембру 1949. године. Стаљин и његови министри врше екстремни притисак на инжењере у логору да пројектују апарат тајне телефоније за потребе службе државне безбедности инициране тајном дојавом високог службеника из совјетске власти америчкој амбасади о руској атомској бомби.
Препоручујем! Сјајни глумци, сјајни дијалози, сјајне мисли о животу и смрти, слободи и заробљеништву, љубави и равнодушности. Као што писах већ: једина истинска историја јесте духовна. Идеологије долазе, пролазе и одлазе, а човек је увек сам на размеђи избора: с Богом или против Њега.
Овде су линкови са јутјуба, а овде су преводи за сваку епизоду. Потребно је скинути и превод и филм да би се могло гледати. За сада је тако.
- Јесам ли ти причао о Милки? Студенткињи са института за стране језике? Била је преводилац у нашој јединици.
– Не.
– Сећаш ли се шуме према северозападу?... Па она и ја смо отишли у шуму. Цео дан сам патио за њом. Нашли смо празан бункер. Под је био обложен боровим гранама, са зидова се осећао мирис смоле. Све је то било у марту. То је живот. То је срећа.
– Је ли то све?
– Да.
– Стварно изгледаш лоше. Слушај! Срећа је само апстрактни појам.
- Реч срећа долази од „овог тренутка“. То је диван тренутак!
– Срећа долази од речи „део“. Погледај у Даловом речнику. Прочитај. Означава део судбине особе истргнут из живота... Кад сам био напољу и читао шта су мудри људи говорили о значењу живота или среће, мислио сам: били су мудраци и радили су оно што треба да раде. Срећа је кад нам је живот јако добар – такву срећу сви познају. Затвор ме натерао да размишљам.
– Где је затвор?
– Морам да илуструјем своје виђење примером. Мислим да за разумевање природе среће морамо да уђемо у природу ситости. Види! Сети се Лубјанке или времена у контраобавештајној служби. Сети се танке водене каше без имало масноће. Да ли је управо једеш? Једеш ли је за вечеру? Причешћујеш се њом! Примаш је са узвишеним поштовањем. Узимаш је са врха кашике потпуно апсорбовану у процес једења и с пријатним осећајем у целом телу. И гле чуда! Постиш шест месеци, не једући скоро ништа! Ждерање хране не може да се пореди са тим! Не! То је срећа. То никад није у вези са благостањем којег смо узели од живота... Већина људи никад не разуме своје праве циљеве. Умиру као незналице, као што ћеш и ти, без познавања духовних вредности...
Из серије „У првом кругу“(прва епизода)
Данас погледах седму епизоду серије "У првом кругу". Заиста, скоро нисам овако уживала у нечијим мислима. Између осталог, интелектуалац, за свог саговорника, има обичног чистача, човека простог, али он од њега скупља саме бисере. И исте бележи. И на његову дилему да ли постоји човек који другом човеку стварно жели зло, или да ли рат има свој смисао, као и како да знамо кад грешимо а кад чинимо добро, чистач његову дилему развејава простом мишљу: "Вучјак је у праву, људождер не!"