Бебе су аут, старија деца ин
Још један интервју са мајком Ерин Фрајдеј из Калифорније, која је из џендер секте спасила своје дете и сад бије битку за своју државу, која је постала уточиште и расадник болести, да се исте не би прошириле.
Дакле, одвајање деце од родитеља долази због новца и секса. Деца нису ваша, а кад нису ваша држава их продаје: у медицинске сврхе, педофилима. Ерин је одувек левичарка и својим је новцем финансирала "планирано родитељство" (установа за контролу рађања, отприлике). А онда је, преко њеног детета, та мечка коју је хранила да игра пред туђим вратима - закуцала на њена. Дете је уписала на часове сексуалног образовања, а ови су у мале дечје главе и тела која почињу да бујају, без знања родитеља, почели да им доносе и нуде најогавније од секса и да им причају како их они више воле и боље разумеју од родитеља. Њена девојчица је у то време упала у неку врсту депресије и није била задовољна променама на себи. Сад је добила прилику да јој школа и здравство измене пол и да постане дечак. И она добија мушко име, по којем је и зову, шаљу поруке. Мајка се са тим среће баш преко порука, јер дете морате надгледати. Кад је видела да је са школовањем све измакло контроли, да је сав образовни, административни и психолошки кадар пристао на болест, она девојчицу исписује из јавне школе. На своје запрепашћење, сазнаје и да је ћеркин медицински картон преименован. То је урадила жена коју зна, и која зна њено дете од друге године.
"Зашто си то урадила?"
"Уценили су ме. Рекли су да ћу добити отказ."
"Требало је да даш отказ!", одговорила јој је Ерин.
Да даш отказ кад нешто није нормално! Иначе си саучесник.
Онда су хтели да јој одузму дете, јер они имају информацију да је девојчица, на школском рачунару, пазите, претраживала средства за самоубиство. Рачунари у школама се надгледају и средства прикупљају - са ловом на жртву се креће рано.
Тако рањена деца потом одлазе на мрежу Male&Female; то је педофилска мрежа. Са друге стране је предатор, који говори деци да пошто њима нису потребни органи, јер ће да мењају пол, да шаљу њему слике истих.
Многа деца из целе Америке, коју убеде да су болесна од овог-оног, сада уточиште траже и налазе у Калифорнији, где уместо помоћи и љубави постају плен медицинске мафије и предатора педофила - сада легално.
Сутра протест за одбрану породице
Више корисних детаља о случају отете деце Ане Михаљице
Назвати ствари правим именом
& Juliet
Шта
ако Јулија није умрла, већ је надживела Ромеа? Ово је, како се Бродвеј
хвали, њихов најпродаванији тренутно мјузикл. У самом опису то може и да
изгледа заводљиво и онда школа реши да пошаље ђаке на догађај. Родитељ
прочита и да сагласност, јер не види ништа спорно. Међутим, кад се деца
врате оно испадне да је на сцени промоција елџибитејства и џендеризма.
Ово нигде у опису не пише! Али вам се главни Јулијин друг у представи
зове Меј и он је све: ја, ти, ми. А док га слушате, као и све њихове
представнике, чујете само нарцисоидно "јапаја". Међутим, кад треба да се
зараде паре, они ћуте о својој агенди и потурају вам то као кукавичије
јаје.
У памет се родитељи и децо! Ковид вам је донео новину да не морате бити у све упућени на сопствену штету.
Енглеска
"Мој
син је кренуо пољаном у сусрет девојци када су се појавила деветорица
момака са капуљачама и почели су да га туку. Затим је најмањи међу њима
урадио незамисливо: убо је мог петнаестогодишњег сина. Све су ово
снимали и окачили на интернет. Овај мали је одмах препознат. Судија је
донео следећу пресуду: да малац плати 50 фунти и напише писмо извињења. "
Торонто
Педесетогодишњак тврди за себе да је женско и то да је тринаестогодишња
девојчица. Ал' да је ту крај. Не! Он улази у базен и плива са
девојчицама тог узраста, пресвлачи се са њима у свлачионици, а све
обезбеђује полиција! Дакле, поред крађа, силовања и другог криминала
полиција чува улаз да неко не би овог болесника узнемиравао!
Аустралија
Школа је, мимо знања родитеља, водила дете под другим именом и, уместо
женским полом, представљала девојчицу као дечака. Све док нису добили
сведочанство са грешком у имену родитељи појма нису имали, а на њихов
мејл да је у питању грешка, нико из школе није реаговао. Помисливши да
директор о томе појма нема, пожалили су се и њему. Међутим, на њихово
запрепашћење, он им је рекао да су му везане руке - укратко. И сад имате
уставно право да родитељ мора бити обавештен о свему, а овде се шири
агенда да деца и школа могу лагати родитељима. У логици ствари обе
ствари не могу стајати заједно сем ако се безобразлук не подстиче.
Америка
предлог је да се обезбеди вишак простора за мигранте и обезбеди им се
бесплатан секс, док свему другом скаче цена. За то време трансџендер
снима продавца којег малтретира у продавници, тражећи од њега улошке за
мушкарце.
Ништа од овога
није нормално, али то нам свима виси над вратом. Али ако погледате
видео 'Facts' (Tom Mcdonalds), који је за један дан на мрежама погледан
14 милиона пута, можда ћете разумети и појаву Бресквице и њено извођење
песме "Весели се српски роде". У дизниленду, где су родитељи и деца
непријатељи, све се унапред режира и сцена поставља за следећу фазу
контролисања понашања масе. Шоу бизнис је војна доктрина применљива за
све политичке игре.
Да
бисте били на страни победника - у игри где сви желе да играју и губе на
сигурно, што дизниленд јесте - важно је да ствари зовете правим
именом.
Велико отимање
David Rogers Webb napisao je knjigu “The Great Taking”(2023.) ,
u kojoj navodi da je dobar dio vrijednosti većine država svijeta
prebačen u globalističke ruke još 2020. godine, a ostatak se planira
prebaciti totalnim osiromašenjem pučanstva i krahom bankovnog sustava.
Velika pljačka ne obuhvaća samo akcije, obligacije, fizički novac, zemljišta, vodu i druga prirodna dobra, nego i vrijednosti poduzeća, tehnologija, mirovinskih i drugih fondova te nematerijalnih dobara. David tvrdi da je time izvršena jedna od najvećih pljački u povijesti naše civilizacije.
Sadašnju situaciju obilježava hibridni rat protiv čovječanstva kojim se ono drži u strogo kontroliranim uvjetima, kako ne bi osvijestilo činjenicu da je opljačkano. Iz tog razloga medijima i mrežama stalno cirkuliraju informacije koje nemaju baš nikakve veze s onim što se stvarno događa.
Ljudi se drže u stanju kontroliranog kaosa koji se povećava ili smanjuje po potrebi. Ekstremno mali broj pojedinaca kontrolira svjetsku populaciju, ali isto tako i sve političke stranke, vlade, službe sigurnosti, vojne i policijske snage te velike kompanije.
Kad se jednom objelodani činjenica da je svijet osiromašen, krivica za to stanje će se natovariti čovječanstvu na vrat, što se već dugo priprema. Već desetljećima se čovječanstvo optužuje da živi iznad svojih ekonomskih mogućnosti i time ne samo da ugrožava ekonomiju nego i planet.
Tako će račun za novi veliki krah ekonomije koji je već na pomolu platiti ljudi i time će pljačka biti završena. U tu svrhu se uvodi i digitalna valuta koja bi trebala nastupiti kad će sve već više-manje biti pokradeno.
Prema autoru ove knjige krajnji ciljevi velikog reseta su globalna pljačka, konsolidacija moći, potpuna promjena čovjekovog načina života i slike svijeta. Sad je potreban samo još kolaps banaka na široj razini da bi i ono što je ostalo od vrijednosti prešlo u vlasništvo manjeg broja globalnih banaka pa preko njih u globalističke ruke.
Mnogi ljudi iz otpora su ovoj knjizi posvetili veliku pozornost, između ostalih i Robert Kennedy koji je i sam više puta isticao da je izvršeno gigantsko prebacivanje novca i ostalih vrijednosti iz država u vlasništvo tzv. nove aristokracije.
Извор Epoha
Ако Господ хоће
"...Треба се вежбати у томе. Један покајник може град да
извуче од пропасти; истински покајник. Десеторица могу државу да спасу.
Не одлучује се о судбини државе, да се разумемо, у овим нашим, да их
тако назовемо, билијар клубовима (ове зоне где се као одлуке доносе).
Људи се тамо играју као на флиперима. То ни они само не верују да од
тога може бити вајде, него, 'ајде, изабрали су то па... Није ни то лако
радити, треба и плату дати. Али, видите, покајник - он носи... Од њега
зависи...
Док ми будемо чекали да се они договоре,
да се договоре и за нас, па хајде кад се они договоре и заврше онда ће
нама сад као да крене... "
о. Рафаило Бољевић
Болест презаштићеног родитељства
- Због чега су миленијанци слаби и неотпорни како у
животу, тако и у везама, послу и шта је узрок њиховој потреби за
презаштићеношћу од свега тешког, нападног или неудобног па их тера у
безбедоносну зону?
- Разлог овакве крхкости ума и
емоција долази услед родитељског префорсираног ангажовања и заштите деце
како у школама, сад и на универзитетима, поготово на западу, јер ту
долази све више света. Они су трагично неприпремљени за живот и везе.
Мислим
да је потребно вратити се корак назад. Дефинитивно смо у времену
епидемије од презаштићеног родитељства. Сумњам да то долази из биолошког
и културног феномена који се не баве озбиљно тим проблемом у вези. Ми
немамо ни много, ни довољно деце. Немамо их дванаесторо и међу њима
шесторо који умиру. Ми имамо једно или двоје и то их чини нама
скупоценим. Невољни смо да ризикујемо са њима или да истражујемо. Поред
тога, добијамо их касно у животу. Кад их родиш са 18 ти си и сам још
дете. Ти изађеш напоље и живиш живот, јер си још у истраживачком добу и
ти нећеш презаштитити своје дете. Али ако имаш 40 година и једно дете,
сва су твоја јаја у једној корпи и вероватноћа да ћеш ризиковати са тим
драгоценим бићем је веома ниска. Има и то својих предности, није да
нема, јер ћеш све своје ресурсе усмерити ка том једном детету, али ћеш,
такође, то исто дете поставити у центар и, као мајка, везати се болесно
за њега, усмеравајући га без могућности ризика. То је, дакле, последица
контроле рађања и антибеби пилула, услед чега људи добијају децу у
касним годинама. Ако имаш шесторо деце, ти не можеш бити хеликоптер
родитељ. Ти си толико уморан да ни кревет не можеш да потрефиш. Њих
шесторо ће те надбројати. Они расту заједно, такмиче се, рвају се за
своју позицију и ту не постоји презаштићени родитељ. Али са једним
дететом или двоје тога је данас у обиљу. И то мења етику, школство, а да
не говоримо о демографији. То је много већи проблем него што можемо и
помислити. У својој књизи "12 животних правила" пишем о томе да си
опасност по дете без обзира на све: ако га не пушташ у свет да буде
повређен или га презаштитиш и сам га тако повредиш. Можеш децу да
васпиташ да буду способна за борбу и храбра или да буду безбедна. Али не
могу бити безбедна, јер живот није безбедан. Стога, ако жртвујеш њихову
храброст и борбеност на олтару безбедности, ти их потпуно разоружаваш и
они само могу да се моле да буду заштићени без личног удела. То вам је
она бајка о кућици где долазе Ивица и Марица, а она је сва од чоколаде и
колача. Изгубљена деца. Шта може бити боље од куће слаткиша? А како се
зове особа која живи у тој кућици? Вештица! И она жели да угоји децу и
поједе их. То вам је прича о презаштићености мајке, феминизму. Добра
мајка мора да показује немоћ, то говори психоанализа. То је добра фраза.
Што твоје дете више узраста, то ти мораш да будеш, као мајка, све
немоћнија. Са 25 или 30 година твоје дете већ досеже неке твоје висине и
вредности. Оно је самостално, способно да стоји само. А данашња деца
доводе своје родитеље на универзитет да причају уместо њих. Код
анксиозности је најгора ствар презаштићеност. Код лечења анксиозних ти
их полако излажеш добровољном пристанку на надолазеће и учесталије
опасне ситуације. То их лечи. А ми данас имамо тзв. професоре лекарске
струке по универзитетима, који праве сигурне зоне за елџибисте и
џендере. Ако се неко место назива безбедним будите сигурни да оно то
није. Морате целог себе наоружати за храброст у служењу истини.
др Џордан Петерсон
Школа чуда
Досадашње школовање било је потребно за образовање радничке класе. У свету, који је дошао, радници се отпуштају. Нове образовне установе напуштају старо и окрећу се новом. А то ново јесте да се садржај школства и образовања прилагођава талентима сваког детета понаособ како би, у ономе што га занима, могао касније и да ствара, те да буде заједници на корист.
О харпу илити
Надризнање на Машинском факултету
U
Srbiji, drugim rečima, ovakvo nadriznanje nije samo teren marginale,
već dolazi i odozgo. U tome smo i relativno unikatni, jer kad se u
svetskim glasilima spominju fake news, post-istina, teorije zavere i
slične pojave, misli se na alternativne medije, nezavisne istraživače i
skrivene investitore, a ne na Harvard, Oksford ili Njujork tajms. Dok je
manipulacija političkim, istorijskim i društvenim pitanjima svakodnevna
pojava gde god da odete, izdavačka delatnost Mašinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu ipak je gotovo endemski primerak: teško ćete je
naći i u regionu, a kamoli na ozloglašenom zapadu.
Naravno,
ambis ne bi bio ambis kada bi ga činila samo jedna knjiga. U pitanju
je, kako kažu, serijal. Prošle godine, Mašinski fakultet Univerziteta u
Beogradu je, u sličnom maniru, preveo i objavio delo Ovu harfu ne
sviraju anđeli – napredak u Teslinoj tehnologiji, autora Nika Begiča i
Džin Mening. Primetićete da ona, za razliku od knjige Elene Freland, ne
prati uobičajenu mustru zavereničkih naslova, ali nema veze: za potrebe
srpskog tržišta, ona sadrži magičnu reč „Tesla“, koju kada upotrebite
odmah dajete do znanja svakom stanovniku ove države da je posredi nešto
istovremeno istinito i presudno za sudbinu čitavog sveta. Nažalost,
Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu propustio je u prevodu zgodnu
igru rečima u engleskom originalu (Angels Don’t Play This HAARP).
Obrazac
je isti. Autorka Džin Mening je još jedna samostalna istraživačica, i
to novih izvora energije, autorka bloga Changing Power i zaljubljenica u
rad Nikole Tesle, koja se, između ostalog, bavi nekakvim „tehnologijama
implozije“, a piše za medije upečatljivih naziva Explore New Dimensions
i Atlantis Rising. Nik Begič je brat Marka Begiča, bivšeg američkog
senatora, i sin Nika Begiča starijeg, kongresmena koji je početkom 70-ih
poginuo u avionskoj nesreći. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
predstavlja ga kao „dr Nik Begič“, zbog toga što drži titulu „doktor
aleternativne medicine“ koju mu je 1994. godine dodelio Otvoreni
međunarodni univerzitet za komplementarnu medicinu iz Kolomba, Šri
Lanka.
Mada se za razliku
od prethodnog izdanja nije našla na nacionalnoj televiziji, Ovu harfu
ne sviraju anđeli takođe je imala avanturu u srpskoj javnoj sferi.
Završila je, nažalost, i u obliku konfuznog odlomka na sajtu dnevnih
novina Danas, ali i na navodno naučnopopularnom portalu Galaksija Nova,
koji je uspeo da u kratkom periodu rada pokrije zavidan broj
pseudonaučnih tema, od pospešivanja mitova o Nikoli Tesli do
promovisanja nekakvog starog srpskog kalendara po kojem živimo u godini
7528. Ali nauka u medijima takođe je tema za neki drugi put.
U
svakom slučaju, izdavački postupak bio je isti: dekan Mašinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Radivoje Mitrović dao je
amin, urednik izdanja bio je pomoćnik ministra pravde Republike Srbije
Vladimir Davidović, a recenzent prof. dr Momčilo Milinović. Za sve one
koji studiraju ili rade na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,
za one koji su ga nekada završili i za one koji tek nameravaju da ga
upišu, verovatno je relevantan podatak da Mašinski fakultet Univerziteta
u Beogradu ove knjige namerava da poklanja svojim studentima „kao
podsticaj za naučnoistraživački rad i razvoj novih ideja“.
Kako
zapravo izgleda taj razvoj novih ideja i rad podstaknut ovim izdanjima
možemo pročitati lično iz pera prof. dr Momčila Milinovića, koji u
autorskom tekstu objavljenom na sajtu Mašinskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu piše:
„Ova
mašina (HAARP) danas, ustvari, koristi frekventne transportne i
refleksione potencijale jonosfere da generiše elektromagnetski
projektil, zatim ga pošalje na cilj i to bilo gde na planeti, precizno
iza horizonta, menjajući usput možda: klimu na cilju; zemljinu koru,
penetrirajući kroz zemlju radi otkrivanja čvrstih silosa sa mega
raketama; vodeni omotač, jer prolaz kroz vodu radi otkrivanja super
podmornica i torpeda sudnjeg dana; atmosferski omotač, jer prolazi kroz
eterski prostor rušeći komunikaciju, upravljanje i navigaciju, ali ako
zatreba i ljudsku svest, delujući na ljudski mozak i menjajući
kolektivno i grupno ponašanje…“
Jedno
obaveštenje za profesora i za sve one koji, umesto da brinu o realnim
pretnjama po svoju dobrobit, brinu o tome da li nam neki ćata u
američkom bunkeru na dugme izaziva sušu za potrebe svog vladara iz
senke: HAARP je istraživački projekat koji je završen 2014. godine.
Finansirala ga je, između ostalog, američka vojska, a cilj je bio
istraživanje jonosfere. Nakon dvadeset godina i potrošenih 250 miliona
dolara, projekat jeste omogućio poneko unapređenje vojne komunikacije,
ali mu je po svemu sudeći istekao rok trajanja, pa je ugašen, a njegova
infrastruktura i oprema dodeljeni su Univerzitetu Aljaske u Ferbenksu,
SAD.
Tokom čitavog
trajanja projekta, od 1993. do 2014. godine, istraživačima iz čitavog
sveta bio je dozvoljen ulaz i korišćenje opreme i podataka, i to bez
sigurnosne provere. HAARP je, između ostalog, sarađivao i sa sličnim
postrojenjem u Rusiji, pod nazivom Multifunkcionalni radiokompleks Sura,
koje postoji još od 1981. Kao i gotovo sve druge prirodne pojave,
jonosfera se svakodnevno istražuje širom sveta.
U
međuvremenu, čelnici Univerziteta Aljaske su, verovatno isfrustrirani
teorijama zavere, 2016. otvorili postrojenje HAARP i za širu javnost.
Svakog avgusta, ako se nađete tamo, možete slobodno da ga obiđete kao
turista, to američko supertajno oružje koje je, kako je to nagovestio
pomoćnik ministra pravde Republike Srbije Vladimir Davidović, izazvalo
„naizgled prirodne katastrofe“ tokom rata u Siriji.
Прочитајте
цео текст. Додаћу само да и амерички и руски систем користе изузетно
много струје. А сад видите везу између "научника", др Несторовића,
Светозара Радишића, Милке Кресоје и Руског дома. Држимо се ми учења
правих, са правих универзитета у Русији, Америци и свету. Јер док народу
продају маглу, неки се богате.
И, како рече руски патријарх: наоружавати се знањем.
Незнањем се лови човек у мреже туђих мисли, разбољевања себе и постаје немоћан за своје послање.
Има ли живота без правила
Имамо релативно уређену контролу рађања од 1960. године. У реду. То није
довољно дуго. И подцењујемо невероватан технолошки тријумф контроле
рађања. То је атомска бомба. То је главна ставка трансформације у
људској интеракцији. Жене су добиле слободу од нежељеног рађања. То је
досадашњој историји непознато. Ми не знамо заправо чему то треба да
служи. У '60. је било: хајде да лудујемо! Правила за сексуалне односе су
нестала. И имали смо неколико деценија експериментисања. Како је
прошло? Породица је прва добила ударац. То није добро за децу. Сида није
била плус. Могла нас је све побити и још је мутирала. Јер вируси су
опасна ствар. Дакле, испало је да је секс далеко компликованији него што
смо мислили. Сад је 50-60 година прошло. Покушавамо да установимо кад
је у реду ступити у односе? Кад није? Шта значи заједнички пристанак?
Одговор је да ми никад о томе нисмо ни размишљали јер је правило било:
ништа пре брака. Данас тог правила нема. Па које је онда данас важеће
правило? Знате, нисмо ни разговарали о правилу, чекамо нешто ненадано да
се деси па ћемо се обрушити насиљем на то и из тога извући правило
ново. А то баш и није учинковито. Знате, желите ли да смањите силовања
по камповима, то је просто - решите се алкохола. Нико да отвори разговор
о томе. 50% убијених је пијано, 50% оних који убијају је пијано и
готово сва силовања су последица интоксикације. Али постоји култура у
камповима где "све иде". И имате бизарности, што је парадокс, да је све
дозвољено, а онда морате неколико пута да питате оног са ким плешете да
ли је у реду да "идете до краја". Обе ове ствари не могу бити тачне. И
онда видите "me too" покрет како са свом пројавом враћа старе табуе.
Идеја, да можемо секс извући из емотивне блискости, психолошке
блискости, можда чак и дуже везе не мислим да је добра идеја. Једна од
радикалних чињеница у борби против сексуалног насиља јесте да кад имаш
однос са неким и сутрадан зажалиш због тога то је доказ да није било
обострано. Значи да ниси размислио до краја; било је добро синоћ али не и
данас. То није баш мудрост. Питање је: шта обострано треба да садржи? И
треба озбиљно да разговарамо о томе. Под којим условима је дозвољено
пристати? Али ми нисмо довољно зрели за тај разговор. Ми желимо и јаре и
паре. Желимо све што можемо да чинимо, кад год желимо, са ким год
желимо без последица и да нема проблема са пристанком. Али се то не
догађа тако. Мислим да секс не ради добро ствар изван утврђених веза.
Постоји наметање моногамије у друштву на дуге стазе. И за то постоје
разлози и ви се пуштате у ову девијантност по цену ризика. Ви имате
своје разлоге за такав избор, јер је то можда ваше поимање авантуре, али
као клинички психолог познато ми је да можете експериментисати са
највише петоро људи у свом животу јер одлуке морате донети врло брзо.
Између 20-30 година много важних ствари треба успоставити и дугорочна
веза је једна од њих. И већину времена људи би требало да буду опрезни
са својим сексуалним животом, нарочито у младости и под дејством
алкохола. И сва реконструкција старих табуа долази, што је занимљиво, од
стране радикалне левице, а не, како бисте очекивали, од стране десног
крила хришћанских странака. И Сад морате потписати добровољни пристанак
на секс пре било каквог физичког додира. Најглупља ствар за коју чух. Ту
нема ничег романтичног. Да ли сте гледали неки филм где двоје, који се
забављају, потписују такав уговор? То се не догађа. То је нереално
решење. Упркос томе што имамо средства за контролу рађања мораћемо да
научимо изнова да се научимо правима вредности у вези са сексуалним
понашањем. Једна од ствари коју говорим својим младим клијентима јесте:
не ради ништа физички ни са ким уколико претходно не разговарате о томе.
Јер ако те је срамота причати о томе онда је можда прерано да то и
радите. И у томе има повређивања. Емотивног повређивање за обе стране.
Створени сте по лику Божијем
Џордан Петерсон, клинички психолог и професор философије, усталац против нове нормалности и потврда тога да онлајн професор има више студената него онај у школи и да правој настави не сметају нове технологије. Напротив.
Шта крије ноге иза култа 21. века
Оно што стоји иза џендер политике је нешто што је болесније од идеологије
Дејвид
Ример је прва жртва, заједно са својим братом близанцем и родитељима,
који је искориштен од стране нових Менгелеа и Аушвица по универзитетима и
болницама. На рођењу је утврђена нека болест на гениталијама двојице
дечака и Дејвиду је одстрањен полни орган. Родитељи, неуки и
необразовани, нису умели да се са овим снађу. И чули су за др Џона
Манеја (Money, како специфично, зар не?), оца џендер идеологије. Он је
имао решење и за дечака и за нову цивилизацију која се гради за "будалу и
фукару". Дејвид ће бити девојчица! Хаљине, лутке, а доле ће пластиком
уредити да личи на женско. И тако су родитељи доводили дечаке на
универзитет код доктора, а овај је писао научне елаборате о свом раду.
Свака полемика, другачије мишљење и аргументи контра били су
санкционисани у научним круговима. А онда су дечаци порасли и, на
изненађење својих родитеља, нису више хтели да иду код монструма!
Штавише, Дејвид се касније оженио и са женом је усвојио децу. Он је,
каже, увек желео да уринира стојећи, да се игра са братовим играчкама, а
не са луткама. Међутим, последице тортуре су биле такве да су оба брата
починила самоубиство. Још је Дејвид, претходно говорећи о свом јадном
животу и патњи због осећаја одбачености и неуклапања, изнео једном у
интервјуу да би најбоља врста оповргавања ове болесне теорије била
управо - самоубиство.
А стварна намера нових Менгелеа и
универзитета, за коју су им биле потребне људске жртве, била је и
остала: како створити вештачке полне органе.
Звук слободе
'Sound of freedom'
илити у преводу
"Чувај се гостију које Опра Винфри гости"
"Звук
слободе" је ново холивудско остварење, које потреса цивилизацију. У
филму, који каже да је снимљен према истинитом догађају, прича се
заснива на продаји деце. Међутим, филм је бојкотован у самој Америци,
јер задире у елиту. А то дрма и Бајденову фотељу. Мел Гибсон, Дензел
Вошингтон, Анђелина Џоли и други лупају шамаре Опри и њеном хуманитарном
раду са децом и то погодите где - па у Нигерији! И одједном сва
прљавштина њене фондације, за коју се одавно прича и зна ко је хтео,
испливава на површину. Њен "хилер" (исцелитељ), због свега и свачега
осуђен је на 99 година затвора, а баш има смерно име, John the god.
Глумци
су добили задатак и кога пусте, игра, ко им досади - њега потопе. Филм
има дужину трајања. Али оно у Украјини мора да се приводи крају, јер
вампирима се не сме допустити да дођу у посед руских сировина. Игра се
сели у Африку и Руси се пакују. Име једног генерала се појављује у трци
за новог председника. Руси и Кинези, у договору са Америком, наслеђују
европске колоније. Брикс служи тој дедоларизованој експлоатацији, али
само док буде користило коме треба. Опасно је остати мимо долара!
А
како се у школама деца уче пансексуалности (еврибади на ливади) то се
сад и Мухамеду мора изаћи у сусрет, као и канибалистима, јер на
територији Африке је таква дисхармонија групација, која, кад би се
завртела, заједно са милионима већ спремним и изузетно подмлађеним
мигрантима по Европи, запалила би планету.
И зато треба представа да се не деси више од предвиђеног.
Да се план добро одвија можете разумети и по увозу аутомобила из Америке и Кине код нас.
Путуј, Европо!