Традиција и време невремена

 

Невреме у Грчкој само најава невремена које треба очекивати и спремати се, злу не требало, на време

Због промене климе и доласка тропских врућина видесмо у Грчкој олују која претходи тајфунима. Поделићу нека сазнања са вама, јер сам ових дана баш интензивно гледала документарце на тему олујних и других катастрофа. Одмах на почетку да вам скренем пажњу да ће убудуће и ваш живот имати цену кад су у питању спасавања, то јест тарифу, а видећете и из којих разлога.

Дакле, испод земљине коре вазда се кува лава, која свако мало мења свет. Са отопљењем долази до све већих и учесталијих олуја, земљотреса, поплава и других катастрофа. Али то утиче и на саму традицију одређеног друштва (што сам већ писала да традиција не сме да се утамничи, већ да иде у корак са временом). Тако имате случај катастрофалног земљотреса у Јапану, у дан неке њихове прославе, а где су (будући да је Јапан земља земљотреса и других временских непогода) одавно постављени мерачи свакодневних потреса (из разлога да се ублажи несрећа реаговањем на време) тог дана мерили ниске фреквенције које људи и не примећују. Међутим, у току вечери је земљотрес добио залет и готово је сравнио град са земљом. А најгоре су прошле куће прављене по традиционалном обичају. Те куће су имале, да тако кажем, картонске зидове, док су кровови достизали тежину и до тону-две. Зашто? Јер народ није очекивао земљотрес и цунами већ тајфуне. Али време се изменило и стигло је неочекивано.

Дакле, да бисмо се заштитили, већ сад морамо да мислимо на то од чега и на који начин да градимо куће већ данас. Сама стакла морају да буду непробојна, о конструкцији да не говоримо.

И сад долазимо до приче са почетка.

Данас људи своју повезаност са природом упражњавају на један готово болестан начин. Тако, да би били близу паркова, шума, планина, они пренасељавају места која уопште нису предвиђена за живот без стреса, бар не ако под тим мислите да слажете паре и трошите и њих, и време, и себе на глупости. Тако се дешава да секу шуме у подножју брда, како би ту отворили неки локал, кафану или шта већ са терасом, а онда дође до одрона земље и вода и блато униште и град и људе. Они просто не разумеју да корење дрвећа чува планину од одрона. Или, пак, праве куће поред шума које су склоне, у времену великих врућина, катастрофалним пожарима. И зато је на Западу постављено озбиљно питање: вреди ли жртвовати живот неког спасиоца због лудости људи? Тако, на пример, Лос Анђелес и сам трпи свакодневне ударе под земљом и питање је дана када ће поново уследити земљотрес, али то људе не спречава да пуне град.

Зато је у Аустралији већ донесен закон о наплати спасавања живота ономе који је, у време поплаве, кренуо у вожњу тамо где јасно стоји знак о забрани таквог понашања у време поплава.

И сад узмите у обзир да неће бити горива, те неће бити ни хеликоптера, довољно возила, а ни новчаних средстава за издржавање. Па ако ми не ценимо свој живот, да ли је у реду да и други не цени свој?

Ово су само нека моја размишљања, којима се свакако може и приговорити, али их и допуњавати - чињеницама.

 

 

Најопаснији путеви до школе

Папуа Нова Гвинеја: два детета, заједно са татом једног од њих, морају да пређу џунглу пуну дивљих животиња, неколико река (а не знају да пливају), и све то боси и за седам дана, да би стигли до школе. Но, највећа препрека је пред школом: брза и смртоносна река Такали; ту није важно ни да ли знате да пливате или не, јер су у њој крокодили. Да би послали дете у школу родитељи морају да продају буквално последње парче хлеба, последњу свињу. Са тим новцем треба да плате чамџијама и школарину. 
Оимјакон (Русија): ако је температура -53 степена - деца могу у школу. Ако је -54 већ не. Нека деца иду школским траљавим аутобусом, док друга морају да пређу километар и то преко замрзнуте реке, чак и сама. Овде зима траје девет месеци, а с летом долазе ројеви комараца. Но, већ у школи деца се уче да склопе и расклопе пушку како би могла са очевима да иду у лов. 
Ово су само неки примери на које наиђох.

Нове Содоме и Гоморе

„Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.

Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.

Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.

Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.

Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.“ (1.Кор.10:5-11)

Цунами, пре десет година. Најпре је погодио Индонезију. Технологија је то забележила и људи су били обавештени. Али талас је ишао двосмерно, па је други крај окренуо ка Тајланду; њих нико није обавестио, наводно јер је технологија то прећутала. А отишао народ да слави свој Божић у мору и потпуно незнавен. Тог дана погинуло је 87000 људи. Многи од њих гледали су у талас који се приближава великом брзином, не знајући шта се дешава. Потресне су приче преживелих. Али овде желим да поделим једно друго размишљање, па ћу се осврнути на неколике приче, које не треба да нас плаше, већ пре да замисле и покрену на добро.

Око 700 миља од Мадагаскара, а у Индијском океану, налази се француска територија под називом Реунион. То је, тренутно, острво где проценат напада ајкула на људе драстично расте. Научници објашњавају: највећи непријатељи човека јесу тигар и бик ајкула; оне ће да вас убију и поједу. Бела ајкула није убица, али може да вас осакати. Е овде су приметне тигар и бик ајкуле, а то долази из разлога отопљења вода, које су речне (дакле нису слане), а што погодује бик ајкули, будући да она може да преживи и у реци (као што једна врста крокодила може да живи у мору и тренутно је проблем Аустралијанцима). Али мислите ли ви да ове људе брине опстанак човечанства и то што мора постају баре, ајкулина јетра све болеснија, а ми радикално истребљујемо њену главну храну – туну, те су оне приморане да се селе и траже шта да једу без бирања? На протестима су људи који траже да се ова еколошки вредна створења убијају како би они могли - да сурфају. А научници се заиста труде да све новијим проналасцима помогну: и људима да безбедно улазе у море, и да заштите морска створења. Човек би још могао и да разуме да им је опао туризам због ајкула, што и јесте, али њих, ето, брине сурфање.

Прича један прота како слуша жене које брину о ликовима у серији, а о свом делу и лику, и о томе да могу овог часа умрети и наћи се пред Богом – о томе ни помисли.

Да ли се свет одмеће неумитно?

А онда следи и ова прича: у свету је тренутно негде око 50 мега градова, готово да су то градови државе. Најмање три се налазе на трусном земљишту, кажу научници, подложном земљотресу. То су: Токио, Мексико Сити и Лос Анђелес. А ти градови настављају да се претрпавају. Са претрпавањем расте број зграда, али расте и забринутост од земљотреса; што више зграда, већа је могућност. О људским жртвама не треба ни говорити. Али ако бирамо да живимо у Содоми и Гомори – шта очекивати?

Ипак, ово писаније жели, заправо, да укаже на нешто друго од катаклизме.

1883. године прорадио је вулкан Кракатау. Тада су почели званично да прате знаке и промене на земљи и ваздуху. У близини вулкана, који је неколико месеци раније почео да се злокобно оглашава, била су и два релативно млада научника и капетан на броду, који је лично, не и намерно (задесио се ту), гледао у лице ове немани – и преживео заједно са својим дневницима. Но, овде желим да представим млађег научника, који је видео себе као истраживача вулканских појава и неколико недеља пре ерупција узе да чита књигу у којој су људи описивали понашање животиња у време каквих надолазећих несрећа. Али кад је то представио старијем научнику, овај је на то погледао као сваки дарвиниста – са гнушањем. Међутим, инсистирање и праћење млађег научника најпосле се испоставило тачним. Једино што је у тој катастрофалној катаклизми страдало небројено много света.

Али не само овом младом научнику и причама старијих да се наставља неверовати, већ је то случај и са причама старих помораца о бурама на мору и таласима који су премашивали и тридесет метара висине. Наравно, тек са појавом технологије сумњи је дошао крај. Свака бура може да произведе овакве таласе, јер таласи никад не иду равномерно и у судару два супротна таласа долази до настанка оваквих монструма.

У Јапану је скоро уведена апликација на мобилном телефону за узбуну, јер је Јапан земља са највише земљотреса, па и цунамија. Добра је технологија, али она није свемоћна. Поред све технологије на Тајланду је страдало скоро сто хиљада људи. Да је један - било би пуно.

Али да видите чуда! У једном забаченом селу, где људи живе сиромашно, у некаквим баракама, кад је почео земљотрес стари су, поучени примерима предака и предања које су им оставили, мирно сачекали да се земљотрес смири а онда су старији наредили да сви напусте село и потраже што вишље склониште. Бараке су сравњене са тлом а нико од мештана није изгубио главу.

Ово знање је многима у јапанском цунамију спасило главу, и то млађим особама, који су послушно стали и послушали тај звонки глас предака у глави.

И док сам слушала те приче приметих необичност људи који су били спасени.

Али посебне две приче биле су ми ове: једна је о Данцу, који је успео да преживи ледено данско море и да се врати кући (по том догађају снимљен је и филм) и о оцу и маленом сину који су кренули бродићем да пецају на језеру. Међутим, док су пецали, једна стена се одвалила у језеро што је довело до појаве енормног таласа. Кад је отац видео силну воду пред собом само је мирно рекао сину да се моли. И дечак је кренуо да се моли и оборена стабла су издигла бродић горе, тако да су и отац и син преживели. Многи други нису били те среће.

Са друге стране, Данац је, нашавши се у леденој води (брод на којем је радио је потонуо а сви морнари су се утопили), кренуо да се моли и у мрклом мраку изнад њега се изненадно појавило јато галебова. У његовој глави севну мисао да где су галебови мора бити и град и кренуо је, ни сам не знајући како, да плива за њима. Галебови су га вратили кући, али га је код куће сачекало нешто неочекиваније, чини се, од смрти. Нико у граду, његовом рођеном граду, није желео са њим да прича, ни да се види, јер им је сујеверје у срцу рекло да је то дух или демон, све из неверице да би ико могао да преживи ледено море. Касније је послужио као заморче научницима у Енглеској, који су истраживали да ли га је дебљина спасила од смрзавања.

Дакле, озбиљно је питање да ли ишта знамо о непознатим местима на која одлазимо? Да ли ишта знамо о понашању у случају каквог земљотреса, цунамија, ерупције, поплаве? И да ли смо спремни да се суочимо са смрћу, или нам је само важно да седимо, једемо, пијемо, играмо? Па и животиње, у том случају, имају боља оправдања већ, рецимо, сурфери. Те животиње одржавају баланс на планети. Ајкуле су у самом врху и, да нема њих, а то се већ догађа, мора би постала сасвим болесна. Оне чисте море од трулежи, одржавају равнотежу у ланцу исхране.

Тренутно се и на Јадранском мору врше истраживања и од десет ухваћених ајкула и десет ража примећено је да су сви примерци болесни. И не само они. А болесна животиња лако прераста у звер. У Египту је утврђено да је људе нападала ајкула са болесном јетром.

Време се драстично мења. Можда и овде поново буде море, ко зна? Али шта год и како год не би било згорег да будемо спремни чак и за катаклизме. И, као што приметих, добро је читати књиге и не исмејавати предања, као што је радио млади научник. Технологија не значи отићи из природе. Напротив. Технологија и предање иду руку под руку. Зато је убијање старих и немоћних бесмислица, јер човек не живи само телесно, већ и душом и духом. А ту пребива мудрост; на гробљу још нико није чуо да причају кости.

Уколико не желимо да будемо део нових Содома и Гомора – вратимо се на земљу из градских кавеза. И можда нам више не треба војска, али једно није укинуто у моћним државама: цивилна служба.

Нестаће струје, енергената, а ми, знамо ли, како су живели наши преци без свега тога? Научимо и себе и децу, преко наших старих, како преживети у рају у време пакла.

С Божјом помоћи, наравно.

 

Одбрана сувереног човека

Ако желите да вам деца иду по белом свету и мењају пелене незнанцима - ово није за вас. Ви уживајте у врлом новом свету и "добу човечанства пореклом од мајмуна". Ово је за оне који не желе да предају свој суверенитет и слободу.

У раљама демократије 

 

Кооператива и локална берза

У времену које већ траје и односи своје прве жртве, систем ради на укрупњавању капитала и велике корпорације уништавају мала и средња предузећа и обичног сељака. Велики и моћни гледаће да у том систему униште најмање и најрањивије. Како се одупрети? И у Америци, Француској и другим земљама паралелно са системом расту и локалне берзе. Овде је прича о њима. Кооператива је замисао да се заштити наша заједница на овом простору у време глади, где ће локални произвођачи и потрошачи да се нађу једни другима на помоћ. Дакле, и сељак, и занатлија, и професор - сви заједно, али тако да не буду део система. Имаћете своја права и обавезе у оквиру ње и кооператива ће да вас усмерава и повезује како на домаћем тако и на страном тржишту.

Ако вам се свиђа идеја, послушајте емисију.

Робот за брање јагода и малина

 Са роботизацијом ће све више људи остајати без посла. Али не и без обавеза плаћања и давања дажбина. Само одакле? Доба човечанства ће, заправо, да постане огроман зверињак чим се наврши време зомбиленда. Па ко може нека се још спрема да буде луд у свету матрикса, где се под лудаком подразумева човек који је унапред спреман да не поседује ништа сем разума. 

Повратак једрењака

Од 1. јануара идуће године комплетна поморска индустрија мора прећи на квалитетнију, односно чистију нафту; досад је могла да се користи и она најјефтинија и најпрљавија нафта са сумпором, а што је, кажу, велики узрочник загађења мора и океана. С тим у вези појавила се и најава у Европи за забрану крузера, која се правда тиме да они праве већу еколошку штету него 260 милиона аутомобила колико се годишње произведе. Све ово узроковаће поремећај цена овог енергента на тржишту, а самим тим довешће и до поремећаја у поморској индустрији, трговини, туризму и превозу роба и услуга.

 

Спавачи (2017)

 

„Спавачи“ су тајни агенти који су убачени у важне структуре противничке стране. Они нормално обављају своје послове, и може да прође и неколико година пре него што се активирају и изврше задатак ради којег су убачени. Радња серије се одвија 2013. године у Москви. После напада терориста на амбасаду Руске Федерације у Либији, услед чега је више лица из амбасаде изгубило живот, ФСБ сумња да би следећи напад могао да се деси у самој престоници. Међутим, током истраге се долази до сазнања да је претња много озбиљнија.

У овој серији можете добити много корисних информација - ако знате на чега треба да обратите пажњу. Она говори о употреби интернета, његовим предностима и манама, о новинарству, о политици а, најпре, о појединцу у свету илузија и где ништа није као што изгледа, и где се играју прљаве игре у којој учествују и они на које не сумњамо.

Уколико немате потребан програм за скидање са јутјуба, серију можете скинути на следећи начин: горе у адресу линка додајте ss и то на следећи начин

https://www. ss youtube.com/watch?v=Ja7YPv652hA

(с тим да не правите размак између слова, ово је само примера ради дато овако). Јутјуб ће вас пребацити на нову страницу са које ћете моћи да скинете серију, то јест епизоду. Додајте јој превод и гледајте серију на рачунару.


 

Четврти сталеж и важећи стандарди

Наши протестанти, односно ДС реунион, моле Европу за слободу медија. Коју Европу? Ону што је стоички ћутала о свему што се овде догађало за време агресије НАТО-а? Која ниједну вест својих репортера није хтела да објави на својим каналима? Али они се и моле сличнима, јер је европски стандард лицемерство. Но, као што се види из приложеног, има га и овде и буја, нажалост, јер без домаћег корова не би се могао калемити туђи.

У свету важе два стандарда: амерички и европски. А нама стално покушавају да наметну овај европски, који каже: Спусти руке док те бијем! Зато су уведени закони о непоседовању оружја, о запленама, о вануставном кориштењу полиције у наредним покушајима отимања имовине (све ће то неко да ради за плату, а све мање ће бити оних који ће тражити честит и поштен посао). Притом тв дизниленд ради 25 сати дневно на стварању четвртог сталежа, који ће после да прерасте у банде. С тим у вези ви видите вазда огласе за полицију, комуналну полицију и све неке службе које ће да раде у спрези спречавања и ширења домаћег тероризма. Нема ни једног огласа за ковача, електричара, шта знам: неко смислено и друштвено корисно занимање. Не, то није предвиђено за Србију.

Са друге стране у Америци се догађа следеће: у истом тренутку власт доноси закон о повећању буџета за пресрет пирата у космосу (биће ту и Марсоваца по потреби и других ванземљака), затим невреме онемогућава ратарима да испуне досадашњу квоту па је само засад кукуруза драстично опао, а чему је додатно допринео и наводни царински рат са Кином (иначе Кина је амерички пројекат), а што ће се све итекако одразити (можда понајпре) на карактере потписника петиције која се шири по Америци. Наиме, тамошњи четврти сталеж се забавља, човек би помислио реалним животом, али не; и њих раде за туђе бабе здравље и њих пола милиона је, гле чуда, незадовољно како је завршена серија „Игра престола“ (не слажу се са тиме како су одређени карактери у серији завршили) и траже да се осма сезона сними поново.

А на самој граници Америке стоје редови миграната који желе да уђу у ту земљу где народ брину серије и ванземљаци. И шта ради власт? Прво диже зидове, затим подиже све службе у приправност за одбрану од миграција, и позивају и народ да се наоружан придружи овој борби. И како рече један од тих наоружаних: „Ја не сматрам патриотом оног који не носи оружје!“

Постоји ли и трећа варијанта? Наравно. Али не од овог света. Она је за храбре и том стазом иде мало стадо и, како време одмиче, све мање и мање.

 

Добро дошли у Anthropocene!

Дакле, по завршетку серијала "Наша планета" препоручује се одлазак на званични канал како би се добило више информација о "Добу човечанства", у којем треба заштитити дивљу природу. Наравно, проблем је човек и то свака ситна боранија, никако индустрија, погрешна економија, погрешна хиперпродукција и томе слично Зато се свакој ситној боранији препоручује још више абортуса, женских права (да буду деци тетке а не маме и томе слично), еутаназија а све то - за дужи и просперитетни живот на мајке ми миле. Месо да се избаци из употребе, што значи нема свиња и кокошака. 

Док сам гледала серијал упало ми је у очи следеће: овде се акцентује на пољане у Мађарској и Румунији, а од вода треба да се заштити мађарска Тиса (и тамошње цветање реке). Некако ми се чини да нам се то спрема у новом добу човечанства оних који мисле да су постали од мајмуна: ми смо зона за травњаке, мочваре, ритове, те лавове, крокодиле и друге звери. 

Не дајмо се варати! Природа је много пута до сада показала чудесно дејство опоравка. Сам Дејвид Атенбороу је снимио серијал о два мора у пустињи Саудијске Арабије. У једном је дошло до еколошке катастрофе, где се излила и запалила нафта, услед чега није остало ништа. Али за кратко време море се чудесно опоравило. Данас секу кишне шуме и уништавају плућа планете садећи неко дрво погодно за индустрију. А, сем тога, на крају серијала је приказан и Чернобил. И ту се природа чудесно опоравила, али народ се не враћа јер тај реактор није угашен већ и даље тиња и стоји као отворена претња, гле чуда, баш добу човечанства.

Не, проблем није само у ситној боранији. Доба човечанства је осуђено на пропаст због тога што нико неће боље већ лакше. И како време буде одмицало људски материјал ће само постајати гори. Јер је све мање Бога међу нама... 

 

Весеље уз - црве

Због великих турбуленција у монетарном и банкарском систему Европе и целог света препоручује се држање новца у кешу и што ближе свом џепу. Али не само због тога, већ и због све већег пада привреда и рањивости многих других сектора. 

Како да се понашате према крипто валутама?

Да ли Америка гура Иран да постане нуклеарна сила?

Пијемо ли заиста млеко и једемо ли природни сир или је на делу биоинжињеринг?

Због наводно климатских промена и угрожености одређених врста човечанство ће ускоро уместо меса и месних протеина - јести црве.

Укидање Мастеркарда "непријатељима" система је само наставак притиска на слободу мишљења, који је кренуо већ да се спроводи на друштвеним мрежама (једним притиском на дугме ваш налог нестаје а остале овце се држе под контролом).

Послушајте емисију и припремајте се за време које већ узима свој данак.

 

Наша планета 2019

Под маском бриге за планету и очување флоре и фауне снимљен је овај серијал где ћете моћи извесно да пратите линије очувања појединих ресурса, што и јесте главни циљ. Зато будимо трезвени, јер одређене идеје, које заиста имају оправдање, могу лако бити уперене против вас. Ту спада и "Отворено друштво" за бригу о концентрацији угљен диоксида.
 
Да нам неко соли памет о биологији, физици, хемији или каквим другим природним наукама, то нико не би гледао, ни слушао. Али пустите нешто забавно или подешено већини (јер само мали и, углавном осамљен број људи може јасније да сагледа суштину) и људи ће се упецати (сетите се Јасеновца, не треба више). Сви медији окренути су нашим болесним и све болеснијим страстима.
 
За оне који желе и даље да уче и расту, али с разумевањем, препоручујем овај серијал који се полако и преводи.
 
 
 
 

Празник над празницима

 

„Исус није имао слуге, али су Га звали Господарем,

није имао образовање, али су Га звали Учитељем,

није имао лекове, али су Га звали Исцелитељем,

није имао војску, али су Га се цареви бојали,

није водио ратове, али је покорио читав свет,

није починио злочине, али је био распет,

сахрањен је, но и данас је жив!“

(мој слободни превод са руског)

 

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

 

Као што је Он

 

Сви пагански народи су у својим боговима тражили слику онога што су и сами сањали – понаособ и заједно, сви ти народи: издвојили су славу, моћ, доброту, правду. И ти антички богови, који су умирали за народ херојском смрћу – побунили су се у слави.

Али јављање Бога у Христу је другачије, немогуће да Га измислимо, јер нико није имао представу о Њему - Богу, који је унижен, поражен, Кога народ окружује са подсмехом и презиром, прикованог на крст и над Којим се изругују...Такав Бог је могао Сам Себе пројавити, и ниједан човек не да Га не би могао замислити, већ ни помислио о томе не би, нарочито ако се присетимо Његових речи о томе да Он даје пример да и ми будемо такви какав је Он. 

 

 

Митрополит Антоније Сурожски
 
(мој слободни превод са руског)
 

 

Сусрет у вечности

 

„... И чини ми се да Страшни суд лежи у чињеници да ћеш стајати пред лицем савршене љубави и увидећеш како је ње тако мало у теби, и ужаснућеш се... Чини ми се да ће нас Господ сусрести са жалошћу због тога што смо читав свој живот провели бесплодно, проћердали га на себе - не говорећи о другима, и Његова реакција на нас биће жалост и сажаљење.“

Митрополит Антоније Сурожски, „Живот и вечност, 15 беседа о смрти и страдању“

(мој слободни превод са руског)

Ладони илити Дланови

...и један кратак осврт на свет у којем јесмо живи или мртви 

У Шри Ланци је извршен терористички напад иза којег стоји један имам, док су други имами, пре овог напада, тражили да се снимци овог имама скину са јутјуба - што није учињено. Другим речима тероризам има своје налогодавце којима користи. Стари свет мора да се руши и зато страдају хришћанске светиње а притом тај хришћански свет мора да буде у завади са муслиманским. Али је озбиљно питање колико је свет заиста хришћански. У једном католичком храму, за време мисе (у Берлину ових дана), ушао је наводно муслиман и викнуо "Алаху Акбар". Истог тренутка народ је скочио на врата, јер је то у главама многих синоним за бомбу. Да, ми смо све више мешавина и за нечије интересе ових ће дешавања бити све више. Да ли смо спремни за сусрет са Христом заиста?

Неки дан најзад погледах документарни филм из наслова. Наратор покушава да разговара са својим нерођеним сином, чија мајка није његова жена, али му он јесте отац, и којег мајка жели да оструже из своје утробе. Само рођење је неизвесно, док га отац води необичним путевима и међу људе који нису у систему, који су богаљи, сиромашни, скрајнути - и не од овог света. Само једна прича је дирљива, где човек скупља одећу пацијената из луднице, који су умрли под инекцијама и у самоћи, и грли је и мирише јер она припада рајским људима.

Заиста, у време ове Страсне седмице, кад се сећамо Христових страдања, овај филм је више од подсећања на то како изгледају живи у Христу а како мртви људи.

 

торент

 

превод

 

Време пионира (2017)

Шездесете године прошлог века. Хладни рат две супер силе је у пуном јеку, а један од важних фронтова у том рату је борба у космичком простору. Због најаве САД да ће у свемир послати човека пре Руса, КБ Корољева добија наредбу да скрати припрему лансирања ракете са људском посадом за две године. Прва пробна ракета без посаде доживљава фијаско, али ипак космонаути Леонов и Бељајев прихватају да без додатних провера полете пут звезда. 
 
 
 
Једнако добар филм је и "Саљут-7".