[ Генерална ] 10 Мај, 2018 16:30

Пре неки дан је неко на фејсу објавио слику реке и стабла на којем пише: Пре уласка у реку обавезно се окупајте! У први мах ми се учинило симпатичним, а нешто касније наиђох поново на већ гледани снимак о нападу ајкула на људе. И мале сиве ћелије кренуше да мудрују.

Наиме, у документарцу постоји аутентичан снимак напада на момка од 15 година и то истовремено од две ајкуле, што је до сада незабележен феномен. Али, пре него што је момак ушао са својим другарима у воду - за коју су знали да је у одређеном периоду територија ајкула - ови момци би се сваки пут најпре помолили, па тек би онда кренули да сурфају - сатима. Тог дана су таласи били као наручени, да би у једном тренутку испод даске петнаестогодишњег момка јурнуле две беле ајкуле. За дивно чудо момак је прошао само са распараном руком. А да чудо буде још и веће тог истог момка је, након извесног времена, поново напала ајкула али и тада је прошао без већих озледа.

Учесници документарца су углавном људи који врше одређена истраживања у области напада ајкула на човека, који није на њиховом менију. Погрешна је теза да беле ајкуле предњаче у томе; истина је да је главни нападач замбези или бик ајкула, која је непредвидива у свом понашању. Али ајкуле су предатори и воле "лов у мутном". Зато се пливачима не препоручује улазак у море кад је видљивост спорна. Ајкуле имају одличан вид и кад је вода бистра распознаће корњачу или морског лава од сурфера, што је у мутној води теже приметити. Међутим, ајкули очи служе само док је плен удаљен од ње, јер су јој очи постављене са стране. У тренутку напада, она затвара очи и препушта се другим помагалима у лову: слуху, сензорима и њуху. Е овде ћу се задржати на њуху!

Истовремен напад две ајкуле на момка у групи очигледно указује на то да је из неког разлога он био издвојен као мета. Научници су одмах кренули да испитују момка о свим његовим навикама, које би могле да расветле случај. Као крајњи чинилац детектовано је следеће: момак увек мокри приликом сурфања! Научници озбиљно сумњају да је то био главни узрок: мирис његове мокраће.

И сад да се вратимо на почетак: постоје случајеви пацијената, који одлазе код лекара након купања у реци, где сведоче да их је нешто непознато угризло између ногу док су пливали, али да приликом роњења нико није могао да открије шта је посреди. У помоћ су прискочили аласи: нема сумње реч је о сому. Познато је да воли мутну воду, да има зубе, да једе и гуске и голубове, и да воли да штипне пливаче. И најважније - има добар њух!

Зато можда није на одмет да овакве објаве о прању пре уласка у воду узмете пре за озбиљне већ смешне. Никад се не зна.

 

[ Генерална ] 06 Мај, 2018 19:39
 
Религија и политика у роману "Зли дуси" Ф.М.Достојевског
 
Уводник: У организацији Актива за научни подмладак Православног богословског факултета Универзитета у Београду одржано је предавање на тему „Религија и политика у роману Зли дуси Фјодора Достојевског“. Предавање је одржано 19. априла у великом амфитеатру Православног богословског факултета. Уводну реч дао је Александар Даниловић, док је о религији и политици у роману Зли дуси говорио проф. др Драган Стојановић, професор емеритус на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Забележио Милош Јевтић.
 
[ Генерална ] 05 Мај, 2018 21:57

 
 
Руска серија снимљена према истоименом делу Ф.М.Достојевског. 
 
2. епизода
 
3. епизода
 
4. епизода
 
5. епизода
 
6. епизода
 
7. епизода
 
8. епизода
 
 
[ Генерална ] 18 Април, 2018 23:00

 

Размишљајмо овако: колико нас има који се нисмо огрешили о бар једну ставку нових закона о тзв. људским, дечјим, породичним правима? Али нас за сада пуштају, док се стање не затегне. А тада ћемо, нажалост, уместо да се сви дигнемо против, свако (као у логору) гледати да спасе и сачува само себе, Наравно, полиција ће, која је већ мимо свих закона такву ситуацију демонстративно приказала на примеру "Сабље", хватати и пуштати кога буде хтела. Тако ће већина пуштених да буде "кучкица" власти. Свет неизбежно иде у диктатуру. Јер демократија хоће појединце (то су потрошачи), које је тешко контролисати, за разлику од заједнице, а њих је могуће контролисати само диктатуром. Имате пример вакцинације (противуставни акт, који нема везе са самим вакцинама, већ насилном вакцинацијом мимо ваше воље), коју овде контролише полиција. Исто као и кад напишете да нећете да будете донор, то не иде министарству здравља, већ полицији. Сваки онај који је сит баналности и не гледа вести, нити чита новине већ је претња систему.

19. и 20. век били су у знаку борбе за права радника, а сад се опет враћа свет на права капиталиста. За исту плату радићете и 15 сати дневно, или ћете носити пелене или флашицу да бисте постигли норму. Пристајање на ово биће масовно, редови ће бити за ропство. Али и грађански ратови следе. Зато су данашње војске заправо резервна полиција, и то ће се ускоро саставити.

Прича наш човек из Швајцарске да се сад и тамо радници не примају на неодређено време, већ са одређеним временом (темпорални уговори), како би сутра власник могао рећи раднику да не дође на посао, будући да је посла све мање. Ово је сад оно што се дешава у целој Европи. А прави прилив миграната још није кренуо (из Африке). Цена рада ће да пада драстично. На јутјубу ћете видети сад нову моду у грађевинству - мале кућице типа хобитских. Имате собу, купатило и шпајз. Таква квадратура не рачуна на децу.

Најважнија ствар у свему: замислите да вам је неко рекао деведесетих да ћете живети у времену као што је данас? То не би прошло без демонстрација, рата или слично. Али протекло време само показује колико су нас урадили и од нас онаквих створили нас овакве. Зато не постоји чак ни илузија да ће времена бити боља, али се неке норме ипак могу пронаћи.

За почетак избацимо из наше свести пристајање на окупацију и ропство – својевољно. Сваког ко вас на то наводи – заобиђите у пуном луку.

 

 

[ Генерална ] 12 Април, 2018 22:07

Од рата у Вијетнаму у америчким медијима нема слике ни снимка мртвог америчког војника, јер то у народу изазива пацифизам. Али зато ћете у њиховим медијима да видите лажни збег шифтара с Косова, две хиљаде мртвих беба у Кувајту, страдале од неког хемијског оружја, па и обарање кула близнакиња у сопственој режији - јер им је потребна подршка народа кроз њихов страх. 

Сада и код нас пале народ страхом, а видећемо шта ће се десити на лето, кад сви крену на одморе и пусте мозак на пашу. Ова поплава наоружања која треба да нам стигне, а тренутно лети преко Бермудског троугла, врло могуће да нешто и стигне - а што ће за нас у сваком случају бити неупотребљиво - и то баш са потписом о предаји Косова. Јер данашња професионална војска, коју вежба Охајо гарда, нема кухињу. А кад нема војска кухињу, то значи да њен посао није да иде на терен. 

Зато вести које слушате не примајте на прву лопту, већ промишљајте. Зашто? Зато што већина чланака нема потпис аутора, а листови главног уредника.

 

[ Генерална ] 11 Април, 2018 18:46

  

 

Рат је увек средство да се пређе на нови облик понашања како у сфери тржишне тако и финансијске економије. Да ли су Руси истерали Амере на чистину ули су Амери сами режирали ово на Блиском Истоку - сад нам неће открити. Но, Амери не могу да препусте свет другима, а НАТО се полако креће према распаду. Неке чланице већ отказују послушност, али фактуре још увек плаћају. Но и то ће престати, али то неће бити сутра. Потрајаће, али НАТО као организација сад већ смета и самој Америци. А Америка, као рањена звер, постајаће све гневнија и бахатија. Овде ће морати да се нешто реши, јер је у овој ситуацији најугроженији Израел. Он је тренутно опкољен са свих страна арапским светом. Сад рат у Сирији више није само грађански већ на самој ивици светског рата.

 

[ Генерална ] 03 Април, 2018 21:00
 
Истинита прича о групи совјетских војника који су се нашли заточени у тврђави Бадабер на територији Пакистана. Пролеће 1985. године. По задатку ГРУ, војни обавештајац Јури Никитин одлази на територију Пакистана с циљем да извиди стање око тврђаве Бадабер, где се обучавају муџахедини који одлазе у Авганистан. Обавивши постављени задатак, Никитин у тврђави открива групу совјетских војних заробљеника, међу којима препознаје свог друга Михаила, иначе сина генерала Кољесова. Никитин одлучује да остане и покуша да спаси своје ратне другове.
 
Торент филма и превод можете потражити на сајту Руски филм.
 
О овом херојском подвигу совјетских затвореника можете пронаћи више детаља у чланку "Кошаре у Авганистану"
 
Наслови у чланку одударају од текста где и треба тражити смисао. Неки, којима је дух колаборације данас постао смисао живота, неће разумети ни овај, као ни подвиг Синђелића. 
 
И још размишљајте о томе шта ће бити са Арапима кад нестане нафте? Јер Саудијска Арабија, тај највећи демократски партнер Америке, тренутно се спрема за нови рат.
 
 
 
[ Генерална ] 28 Март, 2018 17:23

Синоћ укључим један амерички документарац о томе како ће свет да изгледа у 2050 години. Највећи проблем је гориво и његова потрошња, климатски услови. Траже се нови извори енергије и тренутно у Америци је велики притисак на пољопривредне произвођаче да пређу на алтернативно гориво, то јест етанол. Они, који су већ окусили чари овог погонског горива, имају озбиљне примедбе, а то је да се у моторима, ако сам добро разумела, ствара много смоле, за коју су потребни велики трошкови да се чисти и мотор одржава. Међутим, доле у коментарима наиђем на примедбу неког ко је с енглеског говорног подручја, можда и Американац, који, попут нас, има очи да види куда свет иде. "These documentaries are not based on the reality of humanity. The truth is that due to the improvement on tech, the concentration of wealth in the hands of fewer people, the high rates of unemployment duet o displacement of human labor which will subsequently cause the inability of people to pay for basic service, which in turn will cause a marginalization of vast groups of people, will bring about a revolt that will take place at a global scale. Human need is the driver of all rebellion." Нама је о овоме говорио још Свети Јустин Ћелијски, да ће техника да напредује, али етика се враћа на законе џунгле.

 

 

[ Генерална ] 23 Март, 2018 17:57
 
Интелигентан, друштвен и предатор из рода делфина са културом на чијем се менију налазе: фоке, делфини, раже, велика бела ајкула, туне и китови тешкаши...
 
 
[ Генерална ] 12 Март, 2018 14:28

Када сам писала неки дан о технолошкој револуцији и губитку посла (у Америци само чека на губитак посла око девет милиона људи), прочитах у чланку из којег сам донела информације и следеће: те познате америчке новине већ сада осећају последице нечег што је у најави и повоју, јер су до скора оне биле финансиране путем огласа одређених произвођача, а то већ постаје све ређе. Самим тим оне губе од неке врсте демократичности и почињу да зависе од оног ко има новца. То су већ држава и одређене службе, а да не би дошло до хаоса, ту су увек укључени и људи из области потрошачке психологије и манипулисања са масом. 

Код нас је то већ одавно на делу, па постоје режимске новине и оне под директном контролом страних служби. Оно што можете да читате у Куриру, Информеру, Телеграфу намењено је инфантилној групи која може да верује у ванземљаке, чардак ни на небу ни на земљи, јер су то махом пензионери и полуписмени, према којима се власт очински односи, па јој ко деца и верују; Блиц је намењен грађанерима, који само чекају да здиме одавде, па им пљују Србију а запад величају. Они су нешто писменији, па код њих не пролазе приче о земљи као равној плочи и томе слично.

А кад све то погледате у суштини видите да медији од вас хоће и праве дебиле. Неће вас као слободно мислеће људе. Домаћи медији примењују све што спада у специјални рат. Зато то не треба ни читати, нити му време поклањати.

А у једној земљи, у којој се води специјални рат, ви не можете ништа градити. Узалуд др Дана Грујичић са стручњацима прикупља доказе о последицама НАТО бомбардовања, јер је већ окусила: не само да влада то не жели да подржи, ни Вучић их не зове на разговор. Јер не сме, кад нас води у НАТО и кад су странци свуда. А ви са њима не можете имати своје здравство, већ како вам се нареди. Не можете имати школство како желите, већ како вам се нареди. А за то време се од ваших пара финансира и то нездраво здравство, које вас држи као заморце, и то школство, које само гледа како да вам отме децу и прода их, то судство које ич не хаје за ваша права, полицију, која ће доћи да подржи службу, која ће вам отети децу.

Зато израз да ће Срби доћи под једну шљиву не треба разумети као казну, већ логички след. Већ сада постоје појединци који не желе да живе у таквом свету и они ће, логично, кренути да се одвајају од кукоља. Нема везе што ће их бити толико. Зар је Богу било и до сада немогуће да после ратова умножи Србе више већ непријатеље? 

Зашто је важно да мислите (ко не жели да се меша са отпадијом) о томе? У Београду су сад кренули да се граде хотели. Чему ће толики хотели, кад посла нема? Само за једну ствар, која треба да донесе паре у метрополу а то је проституција. Ако сумњате, отворите очи и погледајте какви су огласи на тв дизниленду и по новинама. Они су главни спонзори новина и медија. Ко не буде желео да рађа децу за зло, тај ће спас кренути да тражи у закоровљеној сеоској њиви...

 

[ Генерална ] 09 Март, 2018 23:04

Како смо у посту, тражила сам посебан видео прилог са најгледанијег јутјуб канала у Србији, који обара све рекорде гледаности у области куварских вештина. Два рођака, иначе обојица факултетски образована, путују по Србији и спремају најнеобичнија јела, на најнеобичнијим местима, и то потпуно окренути природи и њеним чарима. Риба се лови рукама, миксер је од гранчица, вода је из реке, а кад је зима ту је снег... Атмосферу употпуњује звук птица, жубор потока и шумски живаљ: сова, корњача, видра... Погледајте видео који сам изабрала, а доле вам остављам и линк канала.

 

Алмажан кухиња 

 

[ Генерална ] 05 Март, 2018 12:53
2020.године доћи ће, како пишу америчке новине, до великог отпуштања радника услед велике технолошке револуције и замене радника роботима. Овај талас ће преплавити свет, који ће се изменити до непрепознатљивости. Који послови ће одолети овоме? Стручњаци ту предвиђају креативце, уметнике. Међутим, ни они неће одолевати дуго, јер се рачунари већ сад могу програмирати да, на пример, сликају уметничка дела. Иначе, ових дана је снимљен у Русији први филм са потпуно компјутеризованим ликом детета, тако да ни глумци неће бити тражени. Затим, биће потребне медицинске сестре, као и људи запослени на местима где је потребна комуникација са клијентима. Такође, само што је још увек недефинисано, водоинсталатери, који би требало да се хитно јаве на одређену локацију. Наравно, ту су занатлије, инжењери, медицинско особље, рекреациони терапеути, људи који ће пружати услуге неге и помоћи. Али, најбитније од свега, јесте то да нико неће моћи да планира своју каријеру на дуже стазе...
[ Генерална ] 25 Фебруар, 2018 06:34
 
Бранислав Нушић - БЕН АКИБА Улоге: Властимир Ђуза Стојиљковић Загорка Марјановић Бранислав Јеринић Драган Лаковић Душан Јакшић Жижа Стојановић Ерол Кадић Тони Лауренчић Иван Јагодић Владан Живковић Горан Султановић Иван Јонаш Богић Бошковић Љиљана Јовановић Бранко Вујовић Станимир Аврамовић Редитељ: Нада Бјелогрлић Производња: Драмски програм Радио Београда, Децембар 1989. године
 
[ Генерална ] 18 Фебруар, 2018 17:53

 

Слушам ових дана неке приче о дијетама, али сад на један други начин. Можда не би било згорег да сви обратимо пажњу, поготово ако ће кренути да нас уче како је, ето, и свет инсеката здрав начин исхране. Па и пост је здрав, и користе га и хришћани и муслимани, али га не рекламирају. У болници вам је све посно- кад кренете на лечење, операцију.

О чему је, могуће, реч?

Сада ће кренути (ако већ нису) разне дијете под плаштом здраве исхране а за мале паре. То само значи да време пред нама уопште није бајковито, како тврде са тв дизниленда, па и ова исхрана са инсектима треба да се тако разуме; поготово знајући да је свет инсеката у драстичном опадању, понајвише због људског фактора и прекомерне употребе пестицида. Ако нема инсеката, неће бити ни птица, ни животиња који се њима хране; неће бити биљака. Сахара прети свету, јер су људи изгубили и компас и мисију. Закони који се сада уводе неће бити мењани ни са променама власти, већ ће се пооштравати, будући да ће све морати да се контролише и право на живот ће имати само изабрани. А нико овде неће век вековати, треба се одавде и селити. Зато је једино светло вера, која нам је дата да је чувамо и да она чува (храни) нас.

Наздравље нам Васкршњи пост и праштајте и не замерите за прејаку реч.

 

[ Генерална ] 28 Јануар, 2018 18:42

 

Телевизија је са нашег дома скинула врата

Сахара је некада представљала најбогатији и најцветнији крај на земљи. Корита пресахлих река, зидне слике у пећинама, величанствене рушевине, производи древних ковача сведоче о томе да је овде некада све киптело од живота, да је цела пустиња била огромна оаза. Тамо где су се раширили мртви пешчани простори, слични усталасаној површини Мртвог мора, зеленила се трава, цветале су палме и дрвећа банана, шуме су врвеле од дивљачи, а по улицама су трчале припитомљене антилопе. Сада се Сахара претворила у безгласно гробље. А још до пре неколико хиљада година Египат је био једна од најмоћнијих и најцивилизованијих држава света, а у доба Римског Царства – најбогатија провинција, житница целе империје.

Ко је упропастио Африку? Најезда непријатеља? Изливи река, земљотреси, заразе? – Не.

Дивље животиње и антилопе, које су људима давале месо и млеко, нису огољавале ливаде, нису претварале поља у пустињу, нису штетиле дрвећу. Али, људима је постало лакше и повољније да узгајају козе, које су попут скакаваца пустошиле Африку. Земљу лишену траве је одувао ветар, остављајући бесплодно камење. Козе су глодале кору дрвећа, дрвеће је умирало, пресушивала су врела, људи су се повлачили на север, пустиња их је у стопу пратила. Ако непристрасно погледамо на савремени верски живот, видећемо како и последње оазе гази пустиња. Свет се претвара у огромну беживотну Сахару. Узрока је много, али ми се зауставимо на једноме од њих – телевизији и видеофилмовима. Нећемо говорити о техничком проналаску, већ о његовој употреби.

Телевизија је у нашем дому заузела неодговарајуће место. Као скромно обавештајно средство, она је положила право на наш душевни живот и уједначила га. У старини је средиште породице било огњиште. Потом је то постао сто, за којим су се искупљали сви укућани после радног дана. Тамо су не само обедовали, него и читали Свето Писмо. Сад је њихово место по значају заузео телевизор. Али, телевизор чланове породице не сједињује, већ разједињује. Сваки од њих је опчињен малим екраном. Значајно је да телевизор заузима оно место у соби где је раније био свети угао са иконама. Стари Грци су говорили о кућном духу – Даимону (демону) или Генију који је надахњивао мисли; сељаци о злодуху који је мучио укућане ноћним морама. Домаћи дух нашег времена је у потпуности отеловљен – то је телевизор. Свети Оци су имали одричан став према позоришту и приредбама, који развијају моћ маште тесно повезане са страстима. Свети Јован Златоуст називао је позориште училиштем страсти, иако је старогрчка трагедија, за наше појмове, наравствена (морална). Свети Оци нису делили позоришне представе на корисне и штетне. Они су осуђивали сам поступак – опонашање истине, играње са стварношћу.

Телевизија нас је лишила домова, претворивши их у позоришне дворане. У Светом Писму пише: Не уводи сваког човека у дом свој! (Сирах. 11:29) Телевизија је са нашег дома скинула врата, те нам долазе гомиле људи, дошљаци са свих планета које су створиле сањалице. Долазе без куцања и питања, долазе каубоји и гангстери, долазе људи с којима ми не бисмо желели да имамо ништа заједничко. Дом је постао право вашариште.

Телевизија је створила нову врсту човека – homo medium – човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању – некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе.

Човек мисли путем слова (речи), човек се у светоотачким списима назива словесним бићем. Телевизија нас учи да мислимо чулним представама, развија расејаност и пријемчивост. Душа се разнежује, постаје чулна и раздражена. Телевизија наступа као збир страсти; страст је нераздвојна од чулних представа. Подвижничка борба са страшћу је чишћење душе од маштарија и представа. Страст се облачи у замамне слике. телевизија храни чулност мноштвом облика. Телевизија слаби човекове умне силе. Ум треба да се вежба, тражи, савлађује препреке, као што атлета вежба своје мишиће. Телевизија даје обилну, рафинисану, готову храну, од које ум постаје млитав, тром, неспособан за самостално размишљање, исто као што се тело уз прекомерну исхрану гоји, немоћа и стари. Сваки призор захтева саосећање, ми се укључујемо у поље страсти, то нас поље индукује и храни наше страсти. У сваком сазнању постоји чинилац наклоности, заједништва. Грех, поставши уобичајен, престаје да буде одвратан.

Телевизија је посегла на духовно подручје. Маштарење о духовном животу рађа лаж, која се код Светих отаца назива прелест. Духовни свет је немогуће представити видљиво – представљати га значи налазити се у затвореном кругу страсних привиђења и гордих сенки, којим је дала живот уобразиља.

Сваки човек, према учењу Светих Отаца, јесте мали свет. Сваки човек је непоновљива личност. Телевизија људе изједначава и обезличује. Телевизија ставља пред десетине милона људи једну исту храну. Зато су људи постали слични једни другима, слични не у јединству духовне љубави, већ у јединству једноликости; људи губе занимање једни за друге.

Телевизија хипнотише. Бујице прилика, јаких и насићених страстима, истовремено и видних и слушних, поробљују душу, свест се окамењује, човек се претвара у медиума телевизије који прима њене побуде.

Телевизија поспешује антихришћанство. Вера је општење душе са Богом. Вера обликује созерцатељно мишљење, појам пажње, усредсређује на мали број, но најважнијих суштинских предмета. Телевизија је управо обратно: смењивање утисака од којег се губи надзор над делатношћу чула. Верско осећање је тајанствено осећање, префињено и нежно, попут цветних латица. Оно се чује у безмолвију (тиховању), а не у уличној буци.

Телевизија шири живчане и душевне болести. Могућности људске душевности нису безграничне. Испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана. Човеков живчани систем се троши, не подносећи прекомерну напрегнутост; он, као штитећи се, бежи у болест.

Телевизија учи људе суровости. То се не односи само на призоре убиства и насиља, који су у емисијама понекад окружени атмосфером дивљења и јунаштва, већ и на још једну ствар, ништа мање страшну: човекова доживљавања пред телевизором су толико јака и жестока, да она емоционално пустоше човека, те он у свакодневном животу постаје равнодушан, хладан, отуђен.

Телевизија отуђује једне од других људе који живе у истој кући и породици, заменивши људско саобраћање утварама и привиђењима са екрана. Изгубивши осећај за живог човека, он је изгубио и љубав према њему и болећивост. Човек престаје да се посматра као личност, он се претвара у оруђе. Кажу да телевизија може постати темељ верске просвете, међутим она убија само срце вере – молитву, мистички разговор душе са Богом. Претоварена, закрчена бујицом утисака, душа није у стању да се усредсреди на молитву; на речи молитве наноси се слој страсних представа туђих молитви. Молитва је средиште духовног живота. Човек избацује душу из тог непокретног средишта на захуктали круг представа које се стално смењују. Изван молитве и созерцања није могуће унутрашње осећање Бога, сведочење душе о присуству Божијем. Па чак и ако телевизор постане преносник верских емисија, свеједно ће веру лишити онога главног – дубине и мистике, зауставивши се на катихетсву и оглашавању, на разини речи, а не силе. Без верске интуиције која сазрева у тиховању, такво оглашавање (поучавање) или се неће примити, или ће се примити на разини духовно-културних вредности. Неопходна је наравствена (морална) припрема, неопходна су верска трагања, нужна је борба са страстима и гордошћу, да би се припремило на примање хришћанства, да би се осетила његова препорађајућа сила. Иначе ће Христос куцати и куцати на затворена врата.

Призори секса нарочито погубно утичу на децу која са прећутним одобрењем родитеља седе заједно са њима (родитељи би иначе морали или да искључе телевизор или да удаље децу из куће на неколико часова, те се они зато рађе праве да не примећују децу која иза њихових леђа гледају телевизију). Деца још мање него одрасли могу да владају својим осећајима, због чега након духовног искварења испред телевизора хришћанство доживљавају као стешњујући систем, са отвореним или прећутним противљењем према њему. Неко би нам могао приговорити да су други телевизијски програми чисти и морални, али у стварности је далеко од тога. Када би се у емисијама бавили само морализовањем, телевизори се уопште више не би куповали. Погледајте лица оних који седе пред телевизором. Шта привлачи њихову највећу пажњу – морализовање или гангстери и џудо захвати? Кад би семе за цвеће и коров помешали заједно и бацили у земљу, можете бити уверени да ће коров загушити цвеће. Пред телевизором расте човек са пригушеном духовношћу. У најбољем случају он прихвата веру као етичко-културну и историјску вредност, што у суштини бива религија без Бога. Зато телевизија богаљи дечје душе. Телевизија деци одузима детињство, од деце их наједном чини старцима – децом без детињства и чистоте! Вера је тајна, а телевизија тајну претвара у рекламу. Литургија се не може прихватати као визуелна представа; то је мистичко уприсутњење голготске жртве, у чијем гледању и учествовању су у древна времена имали приступ само после припреме, само чланови Цркве који се не налазе под епитимијом. Литургија је силазак Светога Духа и преображење људске душе. А зар телевизија може да забележи силазак благодати?!

Телевизија је у домове верних људи донела богохулне филмове о Христу Спаситељу. Вештина уметника да се преображавају, њихово умеће да забораве себе, да се поистовете са оним кога глуме, показује одсуство сваког верског осећаја или изопаченост вере код глумца који себе поистовећује са Христом. Сатана је рекао: ја сам бог. Адам је рекао: ја хоћу да без Бога будем бог. Глумац каже: ја хоћу преко себе да свету покажем Христа Спаситеља. Значи тај је глумац уверен да он може да мисли као Христос, љуби као Христос, делује као Христос. То је веће богохулство од примитивне и безвезне противверске пропаганде. Данас глумац глуми гангстера, сутра апостола, прекосутра можда Регана или друга Камоа! Но наша ће унутрашњост, примивши у подсвести попростачени позоришни лик ће по закону асоцијација и аналогије (подсећања и сличности) у мислима тај лажни лик као жиг ставити на светињу.

Телевизија је непријатељ са којим нема нагодбе. Његово нападање нема ни мере ни границе. Док се пустиња Сахара шири брзином од пет километара на годину, телевизија у победничком маршу проходи целу планету, исушавајући и задње изворе и врела, загађујући и сравњујући последње оазе духовности.

Убрзо човек више неће морати да посећује пријатеље, да се вози на састанке, долази у школу ради предавања: он ће све то моћи да чини рукујући телевизијским системом и остајући код своје куће. Човек ће у свету остати као у пустињи, хладној према свему и туђој за све.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

Извор