Корњача и зец - трка четврта
Зец и корњача, након свега, посташе веома добри пријатељи и заједнички седоше да размисле о свему. Обоје спознаше да је последња трка могла да буде много боља. Због тога одлучише да се тркају још једном, али овога пута као тим.
Кад је дат знак за почетак трке, зец понесе корњачу до обале. Ту, на реци, корњача упрти зеца на леђа и пренесе га на другу страну. Тамо је зец поново понео корњачу све до циља, којег су, овог пута, прешли заједно. Обоје су због тога осетили задовољство веће него икада пре.
Које је наравоученије ове приче?
Добро је показати генијалност као индивидуа пред јаком конкуренцијом, али ако се налазите у тиму а тражите повод за надметање, ваш резултат ће увек бити мањи од очекиваног, јер ће увек бити ситуација где ћете ви бити лошији, а неко други бољи.
У тимском раду се лидерство подразумева и особа која предњачи способношћу ће , сасвим извесно, бити изабрана за вођу тима.
Постоји више лекција које треба научити из ове приче. Немојте сметнути с ума да ни зец ни корњача ниједном нису одустали после неуспеха. Зец је одлучио да уложи више напора и већи труд након пораза. Корњача је променила стратегију, будући да јој је ионако већ довољно напорно.
Понекад је у животу прикладно да, кад се суочимо са неуспехом, прионемо јаче на посао, са више труда. Некад је, опет, прикладно да променимо стратегију и почнемо нешто друго. А некад да покушамо обоје. Зец и корњача су научили лекцију од виталне важности.
Оног тренутка када престанемо да се надмећемо са конкуренцијом и, уместо тога, кренемо да се обрачунавамо са ситуацијом - биће то неупоредиво боље.
Да сумирамо: из приче о корњачи и зецу научили смо много тога. Најбитније у свему је то да ће брзи и доследни увек побеђивати споре и одмерене; сарађујте са конкуренцијом; удружите средства и рад, јер ћете као тим увек побеђивати појединачне извођаче; никад не посустајте пред поразом; надмећите се са ситуацијом, никад са конкуренцијом.
Корњача и зец - трка трећа
Корњача се овде замисли и схвати да не постоји начин да победи зеца на овај начин. Размисливши подробно, она изазва зеца на нову трку, али овог пута по нешто измењеној стази.
Зец пристане. Трка отпоче. У складу са сад већ утврђеним правилом, зец је трчао максималном брзином све док није стигао до реке. Тамо, са друге стране, остало је још неколико километара да доврши трку.
Зец седе на земљу, питајући се шта му је чинити. У међувремену, корњача га обиђе, уђе у реку, преплива на другу страну те преостали део пута препешачи и заврши трку.
Које је наравоученије ове приче?
Најпре спознајте које су ваше могућности па према њима подесите и игралиште на којем ће се ваша компетентност моћи исказати.
Но, прича још није завршена.
Корњача и зец - трка друга
Зец је био разочаран што је изгубио и почео је да се преиспитује. Схватио је да је поражен, јер је био превише самоуверен, немаран и слаб. Да није узео све здраво за готово, корњача га никад не би победила. Због тога ју је изазвао на још једну трку. Корњача се сложила.
Овога пута је зец истрчао целу стазу без стајања и први је прошао кроз циљ.
Корњача је остала далеко иза њега.
Које је наравоученије ове приче?
Хитри и доследни ће увек победити споре и одмерене.
Ако имате у фирми двоје људи: једног спорог, практичног и поузданог и другог брзог али такође поузданог у своме послу, брз и поуздан радник ће се сасвим извесно све више пењати мердевинама успеха, за разлику од спорог и практичног радника.
Добро је бити спор и одмерен, али је боље бити брз и поуздан.
Али прича се овде не завршава.
Корњача и зец - трка прва
Једном давно, корњача и зец су се препирали око тога ко је од њих бржи. Договорили су се да спор реше трком. И, утврдивши стазу, започеше утрку.
Зец јурну као тане и извесно време је предњачио. Када је увидео да је далеко одмакао од корњаче, он помисли да би могао сести испод дрвета како би се одморио пре него што настави са трком. И, изваливши се, он заспа. Корњача, упорношћу, престиже зеца и прође кроз циљ као неприкосновени шампион.
Када се зец пробудио, схватио је да је поражен.
Наравоученије ове приче јесте да стрпљени и упорни стижу на циљ.
Ово је верзија уз коју смо сви ми одрастали. Међутим, прича се наставља...
Плата за грех
Езоп нам приповеда о једној мачки која је ушла у радионицу неког ковача.
Тамо је наишла на лим који је мирисао на рибу. А она је толико волела рибу, да
је халапљиво почела лизати лим. Међутим, лижући га, раскрварила је свој језик,
а, пијући своју крв, мислила је да се храни својом омиљеном храном.
Након неког времена, угинула је услед великог губитка крви.
Исто се догађа са грешним човеком. Ма колико му се осладио неки грех, он се
храни својом властитом крвљу, уништава себе и разара свој живот. То говори и
апостол Павле, кад каже: "Јер је
плата за грех смрт". (Рим.6,23)
Лопов и сиромах
Био неки лопов. Једне ноћи, ушуња се он у кућу неког сиромашног човека. Али власник га ухвати те га упита:
- Шта ти овде тражиш?
Лопов одговори:
- Тражим богатство.
На то ће власник:
- Ах, несрећниче, па ја га тражим дању и не налазим, а ти мислиш по ноћи да га нађеш!
Очево завештање
што имам, даћу му!
Полако се приближава време, кад морам поћи на пут, с кога се још нико није вратио. Јер ја те не могу повести са собом и остављам те у свету где добар савет није на одмет. Нико није мудар од рођења. Време и искуство уче нас. Ја сам видео више света но што си ти. Није све злато, драги сине, што се сија. Ја сам видео како се разбије понека звезда што с неба падне и како се пребије штап на који се човек ослањао. Зато хоћу да ти дам неколико савета и да ти кажем, шта сам закључио и шта ме је време научило.
Није велико оно што није добро, и није истинито оно што не постоји. Овде на земљи човек није код своје куће и није то случајно што човеку овде иде рђаво. И није за њега свеједно, хоће ли лево или десно поћи. Немој да се вараш да би се он сам умео посаветовати и знати свој пут. Овај свет за њега је сувише мали, а он не види и не познаје оно што је невидљиво. Уштеди себи узалудан труд и не причињавај себи бол, већ се опомени себе.
Чувај се добро да не учиниш зло. Нека те не поведе срце за пролазним стварима.
Истина се не управља према нама, већ ми морамо знати да се управљамо према њој. Што можеш видети, то гледај и употреби зато твоје очи, а што се тиче невидљивога и вечитога, управљај се према Божјим речима. Остани веран вери твојих отаца. Не плаши се никад толико много другог, колико себе самог. Унутра у нама станује један други судија, који не лаже и на чији глас треба да полажемо више него на одобравање целог света. Стави себи у задатак, сине мој, да не чиниш против његовог гласа и што мислиш и намераваш, прво се куцни по челу и запитај га за савет. Он говори испочетка врло полако и замуцкује, као невино дете, али кад ти његову невиност поштујеш, полако он одвезује свој језик и говориће ти разумљивије.
Често мисли о светим стварима, и знај поуздано да она не пролазе бескорисно по тебе и да чине да ускисне квасац целога теста.
Чини добро, а не брини се шта ће од тога бити. Пожели само једно, али и то нека од срца потече.
Брини се о своме телу, али не толико као да ти је то душа.
Буди честит према свакоме, али се тешко поверавај. Не мешај се у туђе послове, али своје отправљај ревносно. Не ласкај никад никоме, а не дозвољавај да ти други ласкају. Поштуј сваког према његовом положају, а пусти га нека се посрами ако то заслужује.
Немој никад да будеш дужан, али увек буди предусретљив као да су ти сви повериоци били. Не мораш увек бити великодушан, али правичан буди увек. Не оптерећуј себе никад бригама, јер кад право радиш онда немаш шта да бринеш. Не веруј никад лицемерним изгледима лица, а своме лицу увек дај изглед правог и поштеног човека.
Помози и подај радо, кад имаш, и о томе се више не старај. А кад немаш ништа при руци имаш гутљај хладне воде, и не мање старај се о томе. Не говори све што знаш, али пази увек шта говориш. Не седи где подругљивци седе, јер од свих створова они су највише за сажаљење. Не поштуј лицемерне, али поштуј поштене људе и иди са њима. Човек, који у срцу има праву богобојажљивост, јесте као и сунце које светли и греје, ако и не говори. Чини оно што је достојно награде, а не пожели је. Нека ти је у мислима увек само добро. Када умрем, склопи ми очи и не оплакуј ме. Помажи твоју мајку и поштуј је док год је жива и сахрани је поред мене. Размишљај сваког дана веселог духа и не пођи са овога света а да јавно не осведочиш ма чиме твоју љубав и страхопоштовање према оснивачима Хришћанства.
Рука помоћи
Смерност насупрот гордости
У време Великог рата многи мостови и железничке пруге били су порушени или тешко оштећени. На поправци бомбардоване пруге радио је Први вод.
Неколико војника, иако су се много трудили, нису никако успевали да склоне тешку бандеру која се беше срушила преко пруге. Каплар, гордељив човек, стајао је са стране и викао на војнике. Било је и тешких речи, увреда и псовки.
Из кола која су ту стала, изађе постарији човек, пажљиво осмотри шта се дешава и обрати се каплару:
- Зашто им и ви не помогнете?
- Ја сам каплар! Мој задатак је да надзирем и командујем!
- Када би и ти мало припомогао пре би се завршило. Мислиш ли да виком и увредама војницима дајеш више снаге и рад унапређујеш?
- Шта? Зар каплар да ради? Ти не знаш шта је војска. У војсци се зна: ко има чин командује, ко нема ради! Разумеш?!
На то старији човек, без речи, скиде капут, приђе војницима и заједно са њима поче дизати греду.
Ова помоћ је била драгоцена. Војници склонише греду, која их је толико успоравала и наставише с поправком која је даље текла лако. Искрено се захвалише пролазнику, који им се насмеши и одмахну руком, узе капут и рече каплару:
- Ако вам некад буде требала помоћ, зовите ме!
- Је л`?!... - рече подругљиво каплар. –А ко си сад па ти?
- Ја сам генерал ове дивизије...
Леон Магдан
Како је изгледао?
После дугог путовања Ананија стигне тамо камо је био послат од свога господара. Једнога дана нађе он Исуса усред велике гомиле народа. Стане издалека, разапне платно и почне да слика лице Исусово. Но посао му није ишао нимало лако. Тек што би он почео да слика, лице би се Исусово променило, и он је отпочињао изнова на другом платну. Но и ту, чим је помислио, да ће сад ухватити црте и боје лица, лице би се опет променило. Он је узео треће платно, но то му се опет исто догодило. Платно за платном он је бацао, и увек на новом отпочињао посао, али без успеха. Лице се непрестано мењало, а Исус је сваки час личио на другог човека. Ананија почне падати у очајање. Догађало му се нешто што му се никад у његовом сликарском послу није догодило ни с једним човеком.
Видовити Господ прозре у намеру сликареву, па га призове и по милости својој спасе га од очајања. Узме од њега једну крпу платна, стави је себи на лице, и лик Његов чудесно покаже се отиснут и насликан јасно на платну. Сликар Ананија прими платно из руку Спаситељевих, поклони му се и заблагодари са трепетом и дивљењем, па се врати дома. Кад су га у Едеси питали, какав изгледа Исус Христос, он је причао, како Он личи на сваког човека, и како сваки човек може видети себе гледајући у Њега.
Ово сведочанство истина није записано у Јеванђељу али је сачувано у Предању православне цркве, у житију великог апостола Тадије и у житију цара Авгара. Оно нам много казује о карактеру Господа израженом на телесном лицу Његовом."
Закон силе
